Zahvaljujem.

Narodni poslanik Radojko Obradović, pravo na repliku.

Potpuno pozdravljam, gospođo Čomić, vaš pristup. Nisam pomenuo gospodina Perića ni imenom, ni stranku, ni bilo šta, a dobio je repliku. Potpuno podržavam ovakav demokratski pristup vođenja sednice. Sve ono što sam rekao, to su zvanični podaci.
Ovo je izdanje Vlade Republike Srbije, Republički zavod za razvoj, Beograd, novembar 2010. godine. Meni ovo liči na zvaničan dokument. Ovo izdaje Vlada Republike Srbije. Gospodine Periću, bilo bi dobro da to pogledate pre rasprave, da ne govorite na kraju. Ne bi bilo loše da baratate nekim pogrešnim podacima, strana pet, pasus pet, prosečna penzija, poglavlje – odnos broja penzionera i broja zaposlenih je 1,1:1, pri čemu prosečna penzija u Srbiji čini 58%. Problem je u tome što ako vi računate ovaj zvaničan podatak Fonda PIO, ako vi u penzionere računate samo zaposlene, a poljoprivredni penzioneri i samostalci, Vlada Republike Srbije, a ako vi računate da je tako, onda je to druga stvar.
Što se tiče zamrzavanja, o tome vam i govorim, to ste vi uradili, to je Vlada Republike Srbije radila 2009. i 2010. godine. Slažem se da je 1% bolje nego ništa, o tome sam i govorio, ali nisam ja to smislio, to je smislila ova Vlada. Druga stvar, pogledajte ove stavke, pa mi recite koji od ovih članova ide u prilog penzionerima, a koji ide protiv ili koji im umanjuje prava, pa ćemo onda da govorimo argumentovano. To što računamo nešto, tako radi ministarka finansija. Javni dug je toliki, pa onda DRI i Narodna banka saberu da je to nešto drugo, pa kaže – to se ne računa. Dobro, to se ne računa. Evo, 200.000, koliko ima poljoprivrednih penzionera, oni se za vas ne računaju, pa ovi samostalnici, ni oni se ne računaju. Pretpostavljam da neki penzioneri, onih jedan promil koji imaju penziju 100.000 dinara uopšte ne razmišljaju o ovim problemima o kojima govorimo.

Narodni poslanik Đuro Perić, ima pravo na repliku.

Pre nego što vam da reč, tražila sam od zamenika generalnog sekretara da mi da stenogram vaše diskusije i izvinuću se ako nije tako, ali u slobodnom citatu mislim da ste u prvim rečenicama rekli da je trebalo o Zakonu o PIO da govori Đuro Perić, odnosno citirali ste ministarku. Ako sam pogrešno čula, izvinjavam vam se. Krug replika onda ide na osnovu mog pogrešnog utiska. Proverićemo u stenogramu.

Narodni poslanik Đuro Perić.

Posedujem pravi original dokumenta Fonda PIO oko tih svih podataka i ništa ja na pamet nisam govorio. Sve su to tačni podaci, i ovo što sam iznosio i 63% i odnos ovih penzija u Fondu zaposlenih, Fondu samostalnih i ništa nisam ja potcenjivao Fond poljoprivrednika, nego sam rekao da je to jedan od najvećih problema i da on u stvari je taj koji najviše stvara te probleme u prosecima, kada govorimo o prosecima, jer to je jedan prosek otprilike oko osam hiljada i nešto dinara.
Prema tome, sve drugo da se pridruži tome i onda daje neku drugu sliku. Nisam to hteo da kažem, nego se i u ovom Predlogu zakona predlažu određene mere i za taj deo populacije penzionerske. Prvo idu na devet hiljada, na osnovu, pa posle se usklađuju sa svim ostalim, kako je to predviđeno zakonom.
Prema tome, u tom smislu treba govoriti tačne cifre. Ne kažem da vi niste čitali neke podatke iz nekog časopisa, ali ovo je ono što smo tražili zvanično od Fonda PIO.

Narodni poslanik Radojko Obradović, pravo na repliku.

Kraj replika, neću se više javljati.
Drago mi je da ste prihvatili i priznali ono što sam ja i rekao. Znači, što se tiče penzionera koji su zaposleni, ovo je sada podatak samo za Fond PIO, prosečna penzija je 63% za oktobar mesec. Što se tiče samostalnih delatnosti, prosečna penzija je 62%. Što se tiče penzionera, prosečna penzija je 24%. Jednih ima 1.340.763 u oktobru mesecu, samostalnih ima 57.570 u oktobru mesecu i poljoprivrednih penzionera ima 222.850. Pretpostavljam da su za nas svi penzioneri penzioneri. Kada se to sve uzme, kada se podvuče crta, ukupno penzionera, o tome sam samo i govorio – 1.621.183, sa prosečnom penzijom koja je 58% prosečne zarade.
Što se tiče DSS, za nas su svi penzioneri isti. Mi ih nikada nećemo odvajati i borićemo se za njihova prava sve do poslednjeg.

Narodni poslanik Velimir Ilić je prijavljen.

Želite li da govorite o povredi Poslovnika?

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća mislim da ste danas povredili Poslovnik, član 107 – dostojanstvo narodnih poslanika. Mi se danas osećamo, posebno poslanici opozicije, posebno mi poslanici Nove Srbije, povređeni. Zašto? Vi ste odlučili danas da u jednom danu raspravljamo o šest zakona. Uzmimo jednu Francusku koja mesec dana raspravlja.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ta odluka se dogodila juče, a ne danas, šest zakona u jednom danu. Povredu Poslovnika možete kazati samo za događaj koji se dogodio neposredno pre nego što zatražite reč na sednici Narodne skupštine. Molim vas da svoju želju da objasnite da je Poslovnik povređen usaglasite sa odredbama člana 103.)
Molim vas, gospođo predsedavajuća, nikada u istoriji ovog parlamenta u jednom danu nije usvojen budžet, u načelu. U jednoj ozbiljnoj državi usvojiti budžet u jednom danu i šest zakona koji prate budžet, to je užas. Jedna Francuska mesecima raspravlja o zakonu o penzionom osiguranju. Molim vas lepo, promena Zakona o porezu na imovinu građana, to je za posebnu raspravu, gde bi morali ovde da se uključimo.
Raspravljati o 1.000 strana budžeta u jednom danu, u jednoj raspravi i završiti to u toku dana, to nigde na svetu nema. To pokazuje jednu neozbiljnost i ja kao narodni poslanik osećam se jadno i bedno kada o ovakvim problemima koji će deliti sudbinu jedne države u narednoj godini vi to, kako naš narod kaže, skarabudžite u toku
popodneva i završena je priča, idemo kući i onda se pohvalimo šefovima, evo, uspeli smo da usvojimo budžet prvi put u istoriji ovog parlamenta, u jednom danu, načelna rasprava i još šest ovih zakona. Prema tome, neka vam to služi na čast.

Narodni poslaniče, osim što niste naveli povredu koja se dogodila danas, što je obaveza po članu 103, vaše informisanosti radi, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije uvek se usvaja sa pratećim zakonima koji se tiču planova, davanja saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje i nekima od fiskalnih zakona iz fiskalne politike od godine do godine različiti.

Dakle, to se dešava svaki put kada usvajamo budžet, koliko god se ja slagala da je budžet trebalo da bude 1. novembra u Skupštini koliko god se slagala za poštovanje zakona.

Još jednu ispravku ukupno je definitivan broj amandmana koji je podneto, ukupno je podneto 382 amandmana na sve predloge zakona, to je definitivno osim ponavljam, amandmana koje eventualno podnese nadležni odbor između kraja rasprave u načelu i početka rasprave u pojedinostima.

Narodni poslanik Janko Veselinović ima reč, posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o mom stavu povodom ovogodišnjeg budžeta ne mogu da se ne osvrnem na malopređašnja izlaganja kolega poslanika iz opozicije i nešto ranija izlaganja kolega koja ponekad izgledaju vrlo katastrofična.

Jednostavno ne želi da se vidi stvarnost, stvarnost se vidi samo sa one tamne strane kao da su ovaj zakon o budžetu i ostale zakona a i generalno podatke o ekonomskoj situaciji u zemlji čitali u prethodnoj najdužoj i najcrnjoj noći bez imalo svetla. Da nije tako, primetili bi činjenicu da je Republika Srbija zemlja koja ove godine imala rast proizvodnje blizu 2%, da je značajno povećan izvoz, i da postoji još parametara koji mogu da budu ohrabrujući u prilično teškoj godini za privrede većine zemalja.

Treba da kažemo i to da jeste da ovaj budžet jeste štedljiv, za 2011. godinu, međutim, treba priznati da smo mi jedna od retkih zemalja u okruženju, koja u narednoj godini je predvidela povećanje plata, povećanje penzija, to možda jeste malo i manje od onoga što bi želeli, ali to jeste povećanja.

Podsetiću vas da mnoge zemlje u okruženju ali i zemlje EU u narednu godinu ulaze sa smanjivanjem plata, sa smanjivanjem penzija, zamrzavanjem penzija dok mi ipak možemo da kažemo da smo se ove godine ponašali odgovorno, da se Vlada ponašala odgovorno i da ćemo mi u narednu godinu ući ipak sa blagim rastom plata, sa blagim rastom penzija. I briga o penzionerima na ovaj način, ovde i ne mislim čak LDP nego na neke druge stranke, koje na neki način ne prihvataju ovaj budžet, čini se da ne vode dovoljno računa o našim najstarijim građanima koji će ipak iduće godine primati nešto veći ček.

Budžet za 2011. godinu, jeste štedljiv, i Vlada se sa pravom odlučila za nastavak štednje iz ove godine, kako je ministarka rekla, reč je o stabilizaciji javnih rashoda, odnosno o cilju da ovaj budžet bude i socijalno odgovoran, odnosno da se postigne socijalna kohezija.

Mi znamo da to uvek nije lako, naročito u situaciji kada je para u budžetu nedovoljno, a kada imamo puno zahteva pre svega socijalnih kategorija, ali ovaj budžet nudi i veća ulaganja za socijalna pitanja.

Sa druge strane, ovaj budžet i o tome sam pre svega hteo da govorim, jeste povećala značajno ulaganja u nauku i tehnološki razvoj. Kombinacija štedljivog budžeta i ulaganja u nauku i tehnološki razvoj je proverena formula za jačanje konkurentnosti privrede, konkurentnosti privrede Srbije a time i zemlje u celini. Poznato je da Srbija ima značajne potencijale u naučnom kadru, a posebno u naučnom podmlatku i njima je potrebna perspektiva u Srbiji.

Dakle, pomoć da ostane u ovoj zemlji i da stvaraju u ovoj zemlji. Potrebno im je da stvorimo uslove da stvaraju na našim fakultetima, našim institutima, ali

rekao bih prvenstveno u privredi bila ona u privatnom kapitalu ili u državnom vlasništvu. Jasno je da ćemo to učiniti samo ukoliko još više sredstava uložimo u nauku.

U odnosu na 2010. godinu, to želim posebno da istaknem povećanje izdvajanja za nauku u ovom budžetu je 23%, dakle, 23%. Niko iz opozicije kada je govorio o ovoj temi, iako smo na Odboru za nauku čak jednoglasno i pozicija i opozicija glasala za ovaj budžet i prihvatili ovu činjenicu, nije istakao da će u ovom budžetu biti 23% više ulaganja za nauku.

Budžet Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja će u 2011. godini biti 11 milijardi i 148 miliona, što je 2,1 milijarda više u odnosu na prethodnu godinu. To je 23% povećanja. Ulaganja u nauku i tehnološki razvoj na ovaj način se povećava ukupno u BDP sa 0,29 na 0,33, ali to je samo ukoliko gledamo ulaganje budžeta, odnosno sredstva koja se izdvajaju u budžetu.

Realno, ulaganja u nauku, u narednom periodu biće znatno veća, čak i za 110%. Sredstva će biti uložena iz sredstava koja ćemo povući iz fondova EU, Evropske banke za obnovu i razvoj i razvojne banke Saveta Evrope, tako da će u nauku biti uloženo 19,1 milijarda u odnosu na ovu godinu, nešto manje od devet milijardi, dakle, uvećanje za deset milijardi. Kada sve ovo saberemo, učešće u BDP, sa sadašnjih 0,29% na 0,5%. Tu ne uključujemo ulaganje Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj i ulaganja koja u nauku daju privatna preduzeća. To je važna vest i sigurno dobra vest za Srbiju.

Želim da istaknem, a ukoliko poslanici opozicije ne žele da prihvate, to je činjenica koju je moguće videti iz ovog budžeta.

Krajnji cilj jeste 1% BDP, kada je u pitanju ulaganje za nauku, ali to je siugrno cilj kome treba da težimo i sigurno je važno kada u ovoj godini koja je teška godina i naredna godina koja neće biti mnogo manje teška, ulaganja u nauku budu toliko uvećana.

Zbog toga će poslanici DS glasati za ovaj budžet.

Želeo bih da podsetim da je Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja u 2010. godini raspisalo javni poziv za program osnovnih istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja, program sufinansiranja interdisciplinarnih istraživanja i program obezbeđivanja i održavanja naučno-istraživačke opreme i prostora i naučno-istraživački rad u ciklusu od 2011. godine do 2014. godine.

Novi ciklus istraživanja počinje od 1. januara 2011. godine. Ono što je veoma važno u prijavljenim projektima koji će se finansirati, prepoznatljiv je povećan interes mladih naučnika da učestvuju na ovim projektima.

Prijavilo se 4.200 istraživača više u odnosu na sadašnji broj istraživača koji rade na naučnim projektima u zemlji, a od toga ono što ohrabruje, jeste 1.715 mladih istraživača, istraživača do 35 godina koji bi se uključivanjem u ove projekte, obezbedio i njihov doprinos realizacije tih projekata, ali i doprinos da ti mladi ljudi ostanu u Srbiji i da stvaraju u našoj zemlji.

Iz ovog budžeta koji sam već istakao, a koji je vrednosni, biće izdvojena sredstva i za finansiranje stipendija, pre svega doktorantima za ukupno 679 doktoranata.

Međutim, naredne godine treba da otpočnu velika ulaganja u naučnu infrastrukturu. Iz ovog novca koji sam pomenuo, iz budžetskih izvora, iz izvora EU obezbediće se novac da se stari projekti koji su čekali godinama, a neki i desetak godina, da se otpočne njihova realizacija, kao što je Botanička bašta, izgradnja nove zgrade Elektrotehničkog fakulteta koja će se nalaziti na mestu bankrotirane fabrike

"Lola", mogućnost da se izgradi na Košutnjaku kamp za zaštitu životne sredine, mogućnost da se završi zgrada rektorata u Novom Sadu, da se izgradi napokon informatičko-tehnološki inkubator u Nišu, da napravimo jedan centar evropskog ranga u domenu matičnih ćelija u Kragujevcu, itd.

Iz ovih sredstava obezbeđen je određeni procenata i za izgradnju oko hiljadu nekomercijalnih stanova za mlade naučnike i njihova izgradnja bi trebalo da počne naredne godine. Već sam istakao od su od ovih sredstava predviđeni značajni iznosi i za nabavku naučne opreme.

Nije nevažno da istaknemo da smo konačno zbrinuli otpad u Institutu Vinča i da se sada ljudi u tom institutu, uvaženom institutu, u narednom periodu bave naukom, a da ne vode računa o tome kako će zbrinuti taj otpad koji se tamo već lageruje godinama, odnosno pedesetak godina.

Zbog svega ovog, zbog činjenice da smo i u periodu svetske ekonomske krize, i periodu krize koji će se verovatno nastaviti u narednom periodu, izdvojili značajna sredstva za nauku, podržaću ovaj budžet. To će sigurno učiniti i ostali poslanici Demokratske stranke, jer nam je, naravno, vrlo važno da budućnost Srbije, odnosno mladih ljudi u Srbiji bude izvesna, jer nam je budućnost tih ljudi na prvom mestu. Hvala.