OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.12.2010.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

23.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 22:15

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Iskorišćeno je deset minuta i 45 sekundi.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Ivanu Andriću, po osnovu replike, želim da vas obavestim da će naš današnji rad delom pratiti i prate sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine građani Srbije zainteresovani za rad ovog najvišeg zakonodavnog doma, i to: Branko Ršumović, Živojin Davidović, Vladimir Đuknić, Igor Đajić, Marija Kovačević, Željko Bojić, Darko Rogan, Vladimir Tomašević, Tatjana Pejatović, Lejla Marković, Silva Subotić, Valentina Lukić, Ivan Popović, Relja Grujgić, Zoran Maksimović, Mila Jelenić, Olga Keser, Nada Đorđević i Olivera Borisavljević.
Dobrodošli u vašu kuću, u Dom Narodne skupštine. (Aplauz.)
Kako sam i obećao, reč ima gospodin Andrić, replika.
...
Liberalno demokratska partija

Ivan Andrić

Liberalno demokratska partija
Iako nije  direktno pomenuta naša poslanička grupa, jasno je da se na nas mislilo, pošto smo za sada jedino mi insistirali na toj reformi penzionog sistema.
Ono što je prosto, molim vas, iako ste vi do sada uvek bili korektni u izlaganju, ali da tumačite ono što govorimo na način koji mi i želimo da ga prestavimo i shvatimo.
Dakle, ne zalažemo se mi niti za ukidanje penzija, niti za smanjenje penzija. Naše zamerke upravo idu na nedostatak prihodne strane penzionog fonda. Upravo u tom smislu i postavljamo pitanje ljudima koji fond vode, a koji su nam obećali i pre godinu dana da će taj fond biti reformisan i da će se on u nekoj meri dofinansirati više iz sopstvenih sredstava.
Rekli smo da se taj fond do sada finansira tako, puni se tako, što je oko 43-44% iz sredstva koja izdvajaju zaposleni, isti toliki procenat iz sredstava koje su subvencije iz budžeta i samo 2% su ostali prihodi.
Mogu samo da ponovim pitanje koje ste vi postavili - šta je sa kapitalom tog fonda? Šta je sa imovinom tog fonda? Na koji način se ona koristi, gde je nestala? To je nešto što su ljudi, koji su korisnici tog fonda, u taj fond ulagali proteklih 30-40 godina i nemoguće je da je to sve nestalo, ili ako je nestalo, onda mora da se podvuče crta i da se kaže - to je nemoguće, da se kaže nemoguće je da takav fond na takav način funkcioniše. Onda će se uvesti drugi stub penzionog sistema, obavezno, privatno penziono finansiranje ili treći stub – dobrovoljno i onda ćemo znati na čemu smo.
Kažemo samo da je neodrživo da se iz godine u godinu 20, 25, 30% budžeta odvaja za subvencionisanje tog fonda, bez ikakvog pomeranja. Sva ta subvencija se potroši na to da bi se obezbedilo ono što…

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Zahvaljujem, gospodine Andriću.
Reč ima gospodin Bojan Đurić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
U jednom trenutku je izgledalo da ne samo da neće biti političke ostrašćenosti, odsustvo te ostrašćenosti pozdravljam kao koncept koji je tražio premijer, nego da će nestati svaki život iz ove diskusije, ali smo se onda ponovo vratili na to čuveno pitanje, o čemu raspravu vodimo svake godine i svaki put to izgleda kao da se radi o velikom političkom sukobu između LDP i PUPS, a u čijoj pozadini stoji generacijski jaz. To je dosta nepošteno prigovarati stranci koja je pre dve i po godine insistirala na konceptu međugeneracijskog dogovora i međugeneracijske solidarnosti.
U međuvremenu se pokazalo da smo praktično u svemu što smo govorili, makar kad je u pitanju reforma penzionog sistema, bili u pravu.
Meni se, gospođo Dragutinović, učinilo pre mesec ili mesec i po dana, kada ste primili jednu važnu nagradu, na kojoj vam ovom prilikom čestitamo, i kad ste rekli da ste za ove dve, dve i po godine u Vladi shvatili i prihvatili da budžet nisu samo brojke, nego da u tome ima druge vrste računanja, misleći pre svega na neku vrstu političkog kompromisa ili političkog planiranja, da će ovaj budžet biti mnogo više politički.
Nažalost, on je najmanje politički, a mnogo više proizvod neke vrste strančarenja koje je tako karakteristična za ovu vladu, odnosno za sastav u kojem ona funkcioniše. Ušli ste ovde sa tom ambicijom da vam je ovo sedmi budžet, meni je prvi, ali i vi i ja znamo da neće biti poslednji u 2011. godini.
Govorili ste o toj vašoj želji ili o tome da biste voleli da bude poslednji, ako već govorimo o tome šta bi ko voleo, voleo bih da se premijer ne pojavljuje ovde sa idejom da smo izbegli najgore, nego sa nekakvom idejom kako ćemo više raditi u 2011. godini, ne objašnjavajući to kako smo, kako on kaže, izbegli, rekao bih – odložili najgore.
Sada moram da se osvrnem na nekoliko stvari iz budžeta. Slažem se da nema mnogo prostora za komentarisanje konkretnih stavki, ali ima prostora za komentarisanje tog bežanja od života. Nama su prigovarali prošle godine ne samo da imamo nešto protiv penzionera, da navodno insistiramo na smanjenju penzija, nego i da kada govorimo o tom problemu velikih subvencija za propala javna preduzeća, da imamo nešto protiv zaposlenih.
I ove godine se desila neverovatna situacija, izašli ste pre nekoliko dana sa tvrdnjom da će praktično u odnosu na javna preduzeća te direktne subvencije države biti veće samo u odnosu na javno preduzeće "Železnice Srbije" i na neke od rudnika sa podzemnom eksploatacijom, uz obrazloženje da se radi o povećanim potrebama, odnosno dodatnom iznosu za povećanje zarada zaposlenih.
Juče sam razgovarao sa predsednikom jednog od sindikata, praktično vođama tog sindikalnog projekta u železnici, koji kažu da ta vaša tvrdnja nije do kraja tačna, da s jedne strane u proteklih nekoliko dana je bilo nekoliko razgovora ili nekoliko pokušaja razgovora da se na poslednjem sastanku koji je trebalo da se održi juče ili prekjuče nisu ni pojavili predstavnici vašeg ministarstva, a da se ta razlika od praktično četiri ili četiri i po milijarde u iznosu subvencija za železnicu pre svega odnosi na subvencije koje se ne tiču unutrašnjeg restruktuiranja železnica ili povećanja zarada, nego pokrivanja nekih izdataka koji su vezani za gubitke ili za probleme u poslovanju beogradskog železničkog čvora i nekih drugih segmenata tog preduzeća.
Da u ovom trenutku nije definisano šta znači praktično povećanje zarada u Železnicama od 2%. Da li se to odnosi na masu zarada, na cenu radnog sata itd. Bez ideje da arbitriramo u tom sporu, imamo najavu da će u ponedeljak biti održan, 27. zapravo, štrajk železničara.
Prošle i pretprošle godine smo imali situacije da nezadovoljni radnici društvenih preduzeća ili preduzeća koja nisu uspešno privatizovana zauzimaju pruge, da leže na njima i da se onda kroz neki pogrešan socijalni model pokušava da se taj problem reši.
Ove godine ćemo verovatno na njenom samom kraju imati situaciju i da sami zaposleni u "Železnici" leže na tim prugama, što je s obzirom na frekvenciju saobraćaja i njegov kvalitet možda i moguće i neće napraviti neke velike štete, ali ne bismo voleli da to ugrozi taj grandiozni koncept koji je verovatno deo ovog industrijskog ili privrednog buma preduzeća "Kargo 10", tog koncepta da više vozovi ne stoje na granicama itd.
Što se tiče ovih penzija, nekako je to pitanje na koje stalno moramo da se vraćamo, nisam siguran da je najpošteniji koncept u kome ćete optužiti, sada tu nema predstavnika SPS-a koji je o tome govorio, i čime ćete praktično ili posredno poslati poruku da neke stranke žele penzionerima da smanje penzije, a odmah se u sledećoj rečenici založiti za realan model u kojem će penzije pratiti realno kretanje zarada, koje su u ovoj godini pale za 60 evra. Mislim da to nije najbolji koncept ili najbolja poruka penzionerima.
Na kraju, meni je žao što ipak gospodin Perić nije govorio kao prvi predstavnik PUPS-a, pošto bi to dalo pravi smisao rečenici gospodina Čolakovića sa početka, odnosno dve rečenice, kada je odgovarao gospodinu Andriću, kada je u prvoj rekao da će praktično gospodin Perić govoriti o stanju u fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, a u drugoj da PUPS nije baštinik tog fonda.
A gospodin Perić je do pre nekoliko meseci bio predsednik upravnog odbora fonda, a kadrovi partije koju predstavlja su i danas u tom fondu, doduše pod kodnim imenom – Savez penzionera Srbije. To su neka od pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Ne znam sada kakav je unutrašnji raspored i u toj poslaničkoj grupi, ali to su pitanja na koja očekujemo od Vlade odgovor.
Ovde Vladu niko ne predstavlja u pravom političkom smislu kada je reč o reformi penzijskog sistema. Ministarka finansija je tu kao ovlašćeni predstavnik Vlade, ali taj predlog zakona nije nastao u tom ministarstvu, kao što nije nastao ni taj čudan dogovor sa sindikatima o odlaganju reforme za 2013. godinu, kao što danas vidimo da nekim amandmanom pada i koncept ministarke o povećanju PDV na određene proizvode odnosno na usluge. Koliko sam razumeo, ostaće povećana stopa na južno voće. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je sedam minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Suzana Grubješić. Posle nje narodni poslanik Rade Obradović.

Suzana Grubješić

Ujedinjeni regioni Srbije
Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Dragutinović, posle ovog pokušaja generacijskog dogovora, ja ću da nastavim da pričam malo o zakonu o penzijama, pošto je moj kolega Senić pričao o budžetu, a ima još kolega iz mog poslaničkog kluba koji će govoriti o nekim drugim aspektima budžeta.
Postoje brojni razlozi, ekonomski i demografski, koji opravdavaju ne samo izmene sadašnjeg zakona o penzijama, već nalažu i celovitu reformu penzijskog sistema. Promene su neophodne, a one bi trebalo da obezbede i fiskalnu održivost sistema i održanje, ako već ne i poboljšanje, životnog standarda sadašnjih i budućih penzionera.
Ne postoji, ili je bar ja ne vidim, nijedna racionalna alternativa reformi penzionog sistema u Srbiji. Trenutno je deficit penzionog fonda skoro 6% BDP i jedan je od najvećih, ne samo u Evropi već i šire. To je ogroman novac. Iz ovogodišnjeg budžeta izdvajamo 230,9 milijardi dinara kao dotaciju Fondu PIO za redovnu isplatu penzija.
Kada se govori o penzijama, penzionerima, PIO fondu u Srbiji, primetan je i cinizam i jeftina demagogija i lažna solidarnost i šta god hoćete. Postoji i neka zabrinutost u koju ne mogu da poverujem. To smo sve videli prilikom donošenja ovog zakona, odnosno prilikom kreiranja izmena i dopuna ovog zakona. To da se Vlada i sindikati ne slažu oko mnogih stvari, to je donekle i razumljivo. Jer, koliko vidimo, nema pravog socijalno-ekonomskog dijaloga.
Ali, naši sindikati povremeno očekuju čuda od ove vlade koja je, s jedne strane, u obavezama prema MMF, a s druge strane, što je još bitnije, jedina je Vlada u okruženju koja u doba krize nije smanjivala ni plate ni penzije. To se vrlo često gubi iz vida u mnoštvu neumerenih i neprimerenih kritika na račun ove vlade koje dolaze sa raznih strana, i to ne samo od opozicije, od koje se to i očekuje, već i od velikog broja interesnih grupa koje zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva često zanemare opštu sliku.
Nama je izgleda ovde propuštanje prilika postalo način života. Jer, propustili smo priliku da makar u ovih deset godina uradimo temeljnu reformu penzionog sistema, a o vremenu pre toga ne želim da govorim, jer među poslanicima ima i ministara iz jedne vlade koja je penzionerima umesto penzije delila bonove za struju. Oni su danas i najglasniji u kritikama ovih minimalnih izmena zakona.
U dosadašnjem toku reformi u Srbiji odlučeno je da se penzijski sistem oslanja na dve komponente, na tekuće finansiranje penzija iz doprinosa i opštih poreza, to je sistem "pay as you go", organizovanog u okviru državnog fonda, i to je taj prvi stub, i na razvoj dobrovoljne štednje za starost u privatnim penzijskim fondovima, to je treći stub.
Odbačena ideja da se pored ove dve komponente u penzijski sistem uključi i obavezna štednja u privatnim penzijskim fondovima, a to je tzv. drugi stub. Zaključeno je da uvođenje drugog stuba u Srbiji nije preporučljivo. Sprovedene analize su pokazale da u Srbiji još uvek nema ni uslova ni opravdanja za uvođenje drugog stuba. Nedostatak uslova se ogleda u nerazvijenom finansijskom tržištu, nedovoljnom administrativnom kapacitetu za njegovu regulaciju.
U ovom trenutku ne postoji fiskalni prostor koji bi dopustio uvođenje drugog stuba, jer usvajanje takvog sistem znači da bi neki doprinosi sadašnjih radnika bili preusmereni iz sadašnjeg Vladinog sistema na pojedinačne štedne račune osiguranika, a da bi ovo preusmeravanje imalo za posledicu smanjenje prihoda koji bi odlazili u državni sistem. S obzirom na već postojeći pozamašni deficit državnog penzijskog sistema, Vlada sebi ne može da priušti da usvaja mere politike koje bi taj deficit dodatno povećavale.
Pošto je ta opcija za sada odbačena, šta je onda rešenje i kako da od ovakvog sistema koji je stvarao i stvara deficit, napravimo sistem koji stvara suficit. Najpre treba poći od činjenice koju svi u nekom žaru političke borbe zaboravimo, a to je da je ovakvo stanje penzijskog sistema posledica neefikasne privrede.
Neophodnost pomeranja granica za ostvarivanje prava na penziju ogleda se u nepovoljnom odnosu radnog i izdržavanog stanovništva, budući da jednog penzionera finansira tek jedan i po radnik.
Da bi se ispunila projekcija u kojoj izdvajanje za penzije ne premašuje 10% BDP do 2015. godine, a trenutno je to skoro 14% ako se uračunaju u vojne penzije, potrebno je promeniti odnos broja zaposlenih i broja penzionera. Sigurno je da rešenje ne može da bude povećanje doprinosa na zarade, koji su ionako prilično visoki, jer bi dodatno smanjili konkurentnost radne snage.
Znači, da bi sadašnji i budući penzioneri mogli da računaju na relativno stabilnu i relativno pristojno penziju treba poći od podizanja efikasnosti privrede i povećanja zaposlenosti.
Prema jednom od novih istraživanja radne snage zaposlenost populacije u radnom dobu od 15. do 64. godine dostigla je istorijski minimum – 2.450.000 radnika, a stopa zaposlenosti je opala na nešto ispod 50%, što znači da je jedna od dve osobe u radnom dobu zaposlena.
Povećanje stope zaposlenosti je moguće samo uz priliv stranih direktnih investicija, ali i promene sistema obrazovanje koje treba da forsira i edukaciju onih profila koji su potrebni privredi, koji mogu da podignu efikasnost privrede i poboljšaju njenu stopu rasta.
Mlade ljude treba edukovati da se samozapošljavaju, da stvaraju nove vrednosti, angažujući postojeća sredstva i tako povećavajući uplate u penzijski fond. Ti mladi ljudi koji se sada samozapošljavaju biće za 30-35 godina u situaciji da budu korisnici nekog penzijskog fonda ili fondova.
Da su se bolje uskladile potrebe privrede i obrazovnog sistema ne bi bilo ovoliko nezaposlenih, makar ne među mladom i srednjom generacijom. Umesto toga, u situaciji smo da ljudi čekaju da im neko otvori radna mesta, da im neko uradi posao umesto njih. Nije se ni sistematski radilo na razvijanju preduzetništva, preduzetničkog duha, da ljudi shvate da obaveza države jeste da stvori stabilno pravno i poslovno okruženje, ali ne i da zaposli svakog radno sposobnog pojedinca. Država treba da pomaže starima, bolesnima i nemoćnima, a ne da bude glavni poslodavac.
Ova intervencija države u privredu je vremenski oročena i trajaće samo dok traje kriza i njene posledice.
Dakle, održivog penzionog sistema nema bez obrazovnog sistema koji je usklađen sa potrebama tržišta rada.
S druge strane, tu su negativni, alarmantni, demografski i trendovi i starenje društva, koji nisu samo naša specifičnost. To se dešava na celom evropskom kontinentu, uz činjenicu da je ljudski vek produžen svuda, pa i ovde u Srbiji.
U budućnosti će biti sve više starih ljudi bez prava na penziju. Dok penzijski sistem trenutno obezbeđuje davanja za 53% populacije sa navršenih 65 godina i preko toga, trenutno samo 34% radno aktivnog stanovništva uplaćuje doprinos, što navodi na to da će u budućnosti samo malo više od jedne trećine stare populacije ostvarivati pravo na penziju.
Zato treba razmotriti i još jedan aspekt, a to je da li je sadašnji sistem socijalne pomoći adekvatan, tj. da li može da obezbedi davanja za one koji će činiti većinu stare populacije koja će se penzionisati bez pristupa jednom ili bilo kom drugom obliku državnih davanja.
Takođe, privatni penzijski sektor će morati dodatno da se razvija. Kako stanovništvo bude starilo, tako državni sistem neće moći da obezbedi velikodušna davanja penzionerima. Ljudi koji žele u starosti nešto više od onoga što država može da im ponudi i obezbedi, moraće dodatno da štede. Država može da pomogne, obezbeđujući instrumente za takvu štednju, kao što je uradila i u slučaju privatnih penzijskih sistema, kao i putem regulacije i nadgledanja te štednje, kako bi poboljšala njenu sigurnost.
Ove izmene zakona, o kojima danas govorimo, nisu niti ambiciozne, niti onakve kakve bi trebalo da budu, ali jesu korak u pravom smeru. Jasno je da je u Srbiji tema penzija izrazito politički atraktivna i često korišćena, obzirom da penzioneri predstavljaju veliki deo biračkog tela, zato i nema preteranog entuzijazma za neke radikalne poteze u ovoj oblasti.
Ove izmene zakona jesu bezbolnije i manje restriktivne, ne samo u odnosu na predloge koje je imao Međunarodni monetarni fond, već i u odnosu na druge države u regionu koje su pribegle i smanjenju penzija i podizanju starosne granice negde čak na 67 godina.
Kod nas će se starosna granica povećati postepeno 2011. do 2023, a godine staža osiguranja za žene, koliko čujem, od 2013. do 2019. godine. Penzije će se usklađivati na način kao što se usklađuju zarade u javnom sektoru u 2011. i 2012. godini, što će omogućiti da penzije prate rast zarada. Dakle i za zaposlene i za penzionere ključan je oporavak privrede, povećanje investicija, povećanje zaposlenosti. Ponoviću da doprinose ne treba povećavati već poboljšavati njihovu naplatu.
Poslanički klub G17 plus će dati podršku ovim izmenama Zakona u nadi da će ove promene uspeti, jer ako se to kojim slučajem ne desi sledeće promene će morati da budu mnogo radikalnije od ovih.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Jedanaest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Radetu Obradoviću, na osnovu člana 90. stav 2, a s obzirom na pitanje iz raznih poslaničkih grupa o toku i radu, i današnjem i u danima koji dolaze, jednostavno želim da dam obaveštenje.

Dakle, već smo rekli da ćemo danas raditi do okončanja tačke koja je u toku, zajedničkog načelnog pretresa o tačkama dnevnog reda koje su u raspravi. Sutra u 10.00 sati ćemo nastaviti i završiti rad po preostalim tačkama dnevnog reda, od kojih je jedna po skraćenom postupku, a ostale su naravno pojedinačne tačke dnevnog reda.

U ponedeljak u 10.00 časova počećemo rad pretresom u pojedinostima po amandmanima na predloge zakona kojima smo juče završili zajednički načelni pretres. Kada okončamo tu raspravu započećemo pretres u pojedinostima po amandmanima na tačke dnevnog reda koje su trenutno u pretresu i u utorak ćemo završiti pretres po amandmanima, odnosno pojedinostima o tačkama dnevnog reda iz trenutne naše rasprave zajedničkog načelnog pretresa.

Što se tiče broj amandmana, na zakone koji su bili tema prvog zajedničkog načelnog pretresa ima ukupno 33 amandmana, a na ovaj do otprilike 250. Izvinjavam se što ne znamo tačan broj, u stvari amandmani su još u obradi i postoji mogućnost da odbori podnesu amandmane između okončanja u načelu i početka rasprave u pojedinostima.

Takođe vas obaveštavam da smo danas u direktnom televizijskom prenosu do 20.35 časova, a nakon toga u odloženom. Mogu samo da vam dam procenu sa unapred izvinjenjem, ako loše procenjujem, da bi naš današnji rad mogao biti gotov oko 22 sata sa svim replikama i proširenjima. Naravno i duže. Radićemo onoliko koliko je potrebno da se sve stvari razjasne.

Reč ima narodni poslanik Rade Obradović, posle njega narodni poslanik Janko Veselinović.

Izvinite što ste sačekali, prosto sam smatrala da je važno da poslanici znaju.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ovo su bile važne informacije.

Gospođo Čomić, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, imamo zajedničku raspravu o šest tačaka dnevnog reda, jedna od njih je budžet. Budžet je, to treba naglasiti, jedan specifičan zakon iz prostog razloga što budžetom ne mogu da se utvrđuju niti uskraćuju neke postojeće obaveze, nego budžet objedini obaveze definisane brojnim zakonima koji su na snazi.

Budžet treba da da odgovor na pitanje kakva će nam biti godina koja dolazi, kakve su nam perspektive koje slede. Šta ste nam rekli u prethodnoj godini? Bio je tu i gospodin Cvetković, ali je vrlo brzo otišao.

Iz budžeta možemo da vidimo da ste predvideli da će inflacija biti nešto niža od 6% i da očekujete rast od društvenog proizvoda od 3%, očekujete povećanje zaposlenosti. Vi ste bili skromni u Predlogu budžeta. Predsednik Vlade je rekao da nas očekuje privredni oporavak, ubrzani razvoj štednje, krupni planovi, reforme, neće biti otpuštanja, neće biti improvizacije, novi model rasta i mnogo toga, u onih dva minuta koliko je govorio.

Ono što ja vas pitam to je na koji način ćete to da postignete? Mi iz ovog dokumenta, bez obzira što on ima hiljadu i nešto strana, samo budžet bez ovih pratećih zakona, u ovih 1.200 strana nema ni jednog slova o tome kako ćemo to da napravimo. Niste nam rekli kojim to instrumentima, kojim to projektima mislite da ostvarite sve ove ciljeve.

U ovom setu pratećih zakona to su, moram da vas podsetim, u svim demokratskim društvima najvažniji zakoni. To su poreski zakoni. Ovde su četiri poreska zakona. Između ostalog, menjate Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Niste nam dali odgovor, šta se desilo u prethodnih 60 dana, u prethodna dva meseca. Taj zakon je usvojen 12. oktobra u ovoj skupštini. Prošlo je dva meseca, vi menjate suštinski taj zakon. To što su to manje izmene, kako vi to zovete, to nije tačno. Vi menjate način na koji milion i 600.000 ljudi treba da prima penzije. Ako je to vama manja izmena, ja tu nemam šta da dodam. Ali, koje su to okolnosti koje vi niste znali tada, a danas znate?

Sami ste rekli da je problem bio već u junu, sporiji rast prihoda, zaoštrio se tokom leta i jeseni. Kako to da ste mogli da nam predložite takav zakon i da ga branite kao idealan 12. oktobra, kada bude usvojen, ako to nije tako?

Uzgred da vas pitam, zašto ste prekršili taj član? Zašto niste predložili fiskalni savet, vaš predlog za člana fiskalnog saveta? Rok vam je bio pre 10 dana. To je bar neka stvar koju ste mogli, ako niste drugo, da ispunite. Imali ste rok 12. decembar, ni to niste ispunili.

Niste nam rekli koje su polazne osnove i kako ulazimo u 2011. godinu. Inflacija je jedna od najvećih 11%. Probijen je plan Narodne banke, probijeno sve ono što ste nas ubeđivali ovde godinu dana. Dodatno pad zaposlenosti od dodatnih 4%. 4% manje ljudi radi na kraju ove godine, nego što je radilo na početku. Povećali ste javni dug za dve milijarde evra u ovoj godini. Kurs je otišao za 11% u prvih deset meseci, a pad deviznih rezervi je 2,4 milijarde evra su potrošene u odbrani kursa i nismo ga odbranili. Milijardu evra više nego što je bilo planirano pre godinu dana je potrošeno u odbranu kursa. Ništa niste postigli. Samo Bosna i Hercegovina ima gori kreditni rejting od Srbije u čitavoj Evropi. Znači samo jedna zemlja iza nas po kreditnom rejtingu. Ako je nešto odraz poverenja u državu, ako je nešto odraz poverenja u ono što država radi onda je to kreditni rejting. Naša zemlja je pretposlednja u čitavoj Evropi. To su polazne osnove za 2011. godinu.

Niste nam rekli ni jedan mogući rizik koji nas čeka u 2011. godini. Pretpostavljam da ste videli da su svi analitičari, uključujući i MMF i Svetsku banku pogoršali prognoze za 2011. godinu za zemlje Evropske unije i za zemlje okruženja. Grčka je, čini mi se, juče usvojila budžet. Videli se koliko problema ima Grčka. Videli ste kakve probleme ima Irska. Kakve probleme očekuju u Portugaliji i Španiji. Kome ćemo mi tu našu robu da izvozimo, ako je okruženje u problemu, ako je Evropa u problemu, a mi očekujemo da će izvoz da nam bude izlaz iz ove situacije? Kome ćemo da izvozimo?

Pad investicija je u ovoj godini drastičan. Koji je to novi model rasta, kako je on baziran na rastu investicija i na rastu izvoza? Niti imamo investicije, niti imamo kome da izvozimo. Ponašate se kao da je Srbija pusto ostrvo. Gospođo Dragutinović, Srbija nije pusto ostrvo. Kada se država koja je demokratska i koja sarađuje sa drugim državama, onda kod vas dolazi ono što je dobro, ali i ono što je loše.

Šta su glavne karakteristike budžeta koji je danas pred nama? To su tri stvari – arogancija, nedostatak politike i strah. Da, to je strah. Set zakona o kojima danas raspravljamo karakteriše pre svega strah. Stavili ste zajedno budžet, četiri važna poreska zakona i stavili ste Zakon o PIO, da raspravljamo u isto vreme o njima. Može to po Poslovniku, može sve po Poslovniku.

Kako će ljudi da žive u Srbiji? Ne treba reč da kažemo o Zakonu o PIO, tako je najbolje. Da li će to da popravi stanje penzionera? Sigurno da neće.

Zašto arogancija? Kršite zakone na svakom koraku. U budžetu je prekršeno ko zna koliko zakona. Šta, promenite Zakon o finansiranju lokalne samouprave tako što smanjite transfere, a onda kažete – mi smo za decentralizaciju. Decentralizacija nije to da vi odlučujete, nego dajte njima pare pa neka oni odlučuju i neka oni izaberu prioritete.

Kažete da budžet kasni zato što su se koalicioni partneri dogovarali. Kakvo je to opravdanje za kašnjenje budžeta? To ste vi rekli – borba oko prioriteta u koaliciji. Kojih prioriteta? To je dokaz da nemate politiku. Ako vi kažete da je svako imao neke zahteve, pa ste to usklađivali, valjda prvo postoji politika, pa se na bazi te politike definišu zahtevi, a neverzibilan proces.

Vama je jedini prioritet kako da napunite budžet i kako da finansirate deficit. Očigledno da taj model koji ste imali sa državnim zapisima je propao. Pogledajte samo šta je sa kursom evra, napravio je informaciju od NBS da će emitovati devizne obveznice. Za sedam dana je otišao tri dinara dole, pa se sada vraća tri dinara gore, zato što su banke očekivale da će se emitovati obveznice. To su informacije koje dolaze od državnih organa i to je odgovornost državnih organa i najodgovornijih ljudi u zemlji za sve informacije i za sve izjave koje daju.

U ovoj zemlji niko nema odgovornost ni za šta. Srbija se zadužuje. Pre nekoliko dana ste dali informaciju da ste emitovali obveznice sa rokom dospeća od dve godine sa 14,9% kamatne stope. Samo da vas podsetim, Bugarska emituje obveznice sa dve i po godine dospeća i kamatne stope 3,4%, a deset godina sa kamatnom stopom od 6%. Znači, više nego dva puta manje. To je ona Bugarska koja ima milijardu problema. Kamatne stope su tri, četiri puta manje nego u Srbiji.

Vama su prioriteti građevina, turizam, omladina i demografija. Ti problemi se tako rešavaju, ti prioriteti se tako definišu, tako što je prošle godine pad realizacije u građevini skoro 20%, pad u turizmu 10%. Iako ima pad u turizmu od 10%, vi dižete PDV na turističke usluge. To je prioritet. Prioritet je obrazovanje i omladina, tako što podižemo porez na računare. Prioritet je demografija, tako što podižemo porez na banane i na pomorandže. To je prioritet.

Da li je moguće, dobili smo informaciju da ćete odustati od poreza na računare i na hotelske usluge? Da li iza bilo kakvog predloga koji ovde kod nas dolazi, postoji bilo kakva ozbiljna analiza? Nego, danas može, pa ako javnost skoči i ustane protiv toga, onda ćemo sutra da odustanemo. Da li je moguće da se ovakve ozbiljne stvari definišu na takav način?

Prošle godine ste podigli porez na mobilne telefone, ove godine ste ih spustili. Zato u Srbiji nema mleka, zato što se politika u svim oblastima menja od meseca do meseca. Ljudi me sreću po ulici i kažu – zamolite Vladu da im ne budemo prioritet. Sve što izaberu da bude prioritet, to propadne. Samo im recite da mi nismo njihov prioritet.

Što se tiče budžeta, potpuno menjati strukturu – PDV i akcize. PDV je bio značajan prihod, sada akcize preuzimaju primat od PDV. Akcize su jednokratan porez. U kojoj ozbiljnoj zemlji su akcize ključni prioritet?

Šta se dešava sa tražnjom? Šta će biti sa akciznom robom kada im podignete cene? Da li je to opet otvaranje puta za šverc iz onih filmova koje gledamo na TV, kako se zovu – Insajderi i ostalo, o švercu cigareta.

Sami kažete da ne možete da plaćate ni poreze ni doprinose, da nemate izgrađenu strukturu za sve to. Plate zaposlenih u ovom budžetu rastu za 7,3%. Kamate rastu za 50%. To je ona cena plaćanja deficita, sa prošle godine sa 30 ove godina sa 45 milijardi. Samo na domaće kredite sa 11 na 24 milijarde. To su ogromne pare, daleko veće o bilo čemu što smo ovde pričali.

Da li ste videli da su aktivirane garancije značajno porasle? Oni krediti koji stalno dolaze ovde, za koje nam garantujete da neće imati cenu, onda se ispostavi da oni koji ih uzimaju ne mogu da ih vrate. Da li ste primetili da imate konto od 400, 600 nagrada i bonusa? Ta stavka vam raste šest puta ove godine. Ako je kriza, onda je kriza za sve, i za ove nezaposlene, za penzionere i za sve. Valjda ne treba mi da se nagrađujemo, da nagrađujemo radnike u državnoj upravi. Ta stavka raste šest puta.

Kazne i penali rastu 35%. Čekajte, ko će da odgovara ako državni organi ne rade dobro svoj posao? Valjda neko treba da odgovara, a ne podignemo to, platimo iz budžeta i nikom ništa.

Zakon o PIO, ko je pisao taj zakon? Ovo je jedini zakon, gospođa Čomić sedi ovde jako dugo, mislim da je ovo jedini zakon gde ne piše ko je ovlašćeni predstavnik Vlade. To može da je gospodin Krkobabić. Da li je to možda gospodin Ljajić, koji je poverenik iz Ministarstva rada? Ovde nema ovlašćenog predstavnika.

Jutros smo dobili dopis da je to ministarka Diana Dragutinović. Ministarka nije rekla slovo jedno o penzijama. Izvinjavam se, rekla je. Manje izmene u Zakonu o budžetskom sistemu. Penzioneri su za njih manje izmene. To što će dobiti manje penzije, to su manje izmene. To nas ne interesuje.

Ovaj zakon ukida sva prava penzionerima. Tu postoje kao neke stvari koje će da ih poprave. Nema gospodina Šamija da mi izračuna koliko je 1% od skoro ništa. Pošto su te penzije beznačajne, one rastu za 1%. Da vidim koliko je 1% na tako malu penziju. Da li je to način da se reše problemi – milion i 620 hiljada ljudi prima penziju?

U Skupštini Srbije, Vlada nije rekla slovo jedno o tome da se promeni. Naravno da postoje ozbiljni problemi u tom sistemu – demografija, pad zaposlenosti, neplaćanje doprinosa. Svi ti problemi koji realno postoje.

Povećanje penzionerima, u poslednjih godinu dana im je penzija povećana za 1,6%. Da li će na ovakav način, time što ćemo da odćutimo problem penzionera, time rešiti problem, ili ćemo samo problem da odložimo za godinu ili dve?

Šta je ideja, dugoročna ideja Vlade? To je potpisano u Memorandumu sa MMF, a to je da penzije moraju da se spuste na 10% od BDP. Da je to danas, penzije bi bile 30% manje nego što su danas. Da, to je to.

Pogledajte samo budžet. Ovde se kaže da će penzije da rastu u odnosu na inflaciju i da će da rastu umesto u aprilu, pomereno je čak i to, pa će za polovinu rasta BDP da porastu u oktobru. Kako je onda moguće da je predviđena inflacija da bude 5,8%, da plate u državnoj upravi rastu, masa plate raste za skoro 8%, a da budžet Fonda PIO raste samo za 4,8%? Kako je to moguće, ili nas čeka nova izmena zakona gde ćemo da utvrdimo sve to? Pri tom, da ne kažem da svi mi znamo da je, kada odete u prodavnicu, vidite da je inflacija daleko veća nego što je tih zvaničnih 10-11%. BDP određuje Vlada, inflaciju opet određuje Vlada. Penzije indeksiramo prema inflaciji, a budžet penzije ne može da isplati čak ni inflaciju koja je predviđena. To piše u ovim zakonima – 493 milijarde je sada, za 2011. je 470, 4,8%.

Prema tome, hajde da govorimo istinu. Nećemo rešiti ni jedan problem u Srbiji dok ne budemo otvoreno rekli šta je problem i predložili rešenje. Zatvaranje očiju ne rešava apsolutno ni jedan problem, tim pre što penzije ni danas nisu 60%. Zato je ukinuta ta klauzula. Penzije su 58% od prosečne plate. To je realnost.

Zatvaranje očiju će stvoriti samo nove probleme. Šta nas čeka u 2011. godini? Novi pad zaposlenih, za minimum 3-4%. Kurs, naravno, raste. Inflacija će biti daleko veća nego što je planirana. Gubici u privredi rastu. Javni dug raste. To nas čeka sa vama.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je 13 minuta i 30 sekundi.

Narodni poslanik Đuro Perić želi repliku. Samo se prijavite, molim vas. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Đuro Perić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Hteo bih da odgovorim gospodinu Obradoviću. Mislim da je on to malo vrlo neargumentovano izneo ove svoje podatke o tome da ovaj predlog zakona ne znači ništa, čak da još više dovodi penzionere u težak položaj. Mislim da je to sasvim neosnovano i nisu ni tačne sve ove cifre o kojima se govori.

Trenutni odnos proseka prosečne penzije prema prosečnoj zaradi je 63%, u celini gledano. Inače, ako se uzmu penzije zaposlenih i penzije samostalnih delatnosti, onda je to sledeće – penzije zaposlenih u proseku su 75% u odnosu na zarade, a penzije samostalnih delatnosti su 70%. Ovde su jedino problematične penzije poljoprivrednika.

Prema tome, ne treba ovu postupnost u rešavanju problema penzionera kroz ovaj zakon potcenjivati, da li je to 1%, 2%, itd, sve to znači za taj narod koji je sa najnižim penzijama da će kumulativno ipak da krene od ovoga, bolje i to nego da ostanemo bez onoga što smo do sad imali, a to su zamrznute penzije u odnosu na sve ovo što se dešava u životu, povećanje ovih cena i ostalo, i mi imamo te primedbe na te stope koje su to iskazane i to ćemo reći na kraju.

Mislim da ne treba tako bagatelno potcenjivati sve te predloge koji su dati. Ima tu zaista vrlo dobrih predloga koji će u budućnosti mnogo pomoći da se prevaziđu bar neka od tih pitanja kao što su sada već malo i spominjane, a o tome ćemo nešto malo kasnije još više reći. Hvala.