Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, kolega Saviću. Izvinjavam se što vas nisam ni pre pomenuo kao neko ko učestvuje u ovoj raspravi o visokom obrazovanju, vi ste ovlašćeni predstavnik SRS.
Moram reći da pitanje jubilarne nagrade je pitanje, nažalost, ekonomske situacije, gde je potrebno novaca, ali i odredaba Zakona o budžetu. U prethodne dve godine Zakon o budžetu nije predvideo jubilarne nagrade za ljude zaposlene u prosveti, inače, odmah da vam kažem da delim vaš stav da bi oni trebalo da dobiju taj novac i vi ste videli da Vlada nije uskratila pravo, samo je rekla da u 2009. i 2010. godini za to nema odgovarajućeg novca, jer možemo da trošimo samo onoliko koliko imamo. Za 2011. godinu, koliko znam, sredstva su obezbeđena i onda će se nastaviti.
Inače, trebalo bi ovih dana da potpišemo i protokol sa sindikatima o zaradama u 2011. godini, gde ćemo regulisati sva pitanja povećanja plata zaposlenih u sektoru obrazovanja u 2011. godini.
Kažem još jedanput, žao mi je što za prethodne dve godine nije bilo novca, ali to je deo, kako bih rekao, posledice svetske ekonomske krize, koja je i nas objektivno pogodila, i to je obaveza lokalne samouprave, a opet ako one ne dobiju novac kroz transfer onda, naravno, neće moći da isplate i zaposlenima taj novac. To je odgovor.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednica.

Gospođo Đukić Dejanović, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naizgled jedna odluka kao pro forma da se razrešava, odnosno da prestaje funkcija jednom od članova Nacionalnog prosvetnog saveta, ali ja sada kada budem govorila, gospodine ministre, o dotičnom gospodinu Slobodanu Pavloviću, čija odluka je sada na dnevnom redu, zbog toga što je Odbor ustanovio, na osnovu zakonskih odredbi, da je on u sukobu interesa i da ne može da bude član Nacionalnog prosvetnog saveta, moraću da napravim jedan uvod i da iznesem podatke o kojima javnost gotovo ništa ne zna i onda ćete videti, gospodine ministre, da i u prosveti, baš kao i u svim strukturama našeg društva, postoje segmenti korupcije i onoga što se zove nečasno postupanje.
Naravno, zbog toga postoji i prosvetna inspekcija i nadležni organi koji to rade. Na kraju, nedavno je i u visokoškolskoj ustanovi u kojoj je zaposlen i profesor Goran Mihajlović, poslanik SRS, bilo reči, odnosno pokrenuta je jedna slična inicijativa od strane studenata.
Da bi vam, uvažene kolege narodni poslanici, predstavila o kakvom se čoveku radi i kakva je to bruka za profesiju koju zastupa gospodin ministar i kojom se mnogi od vas bave, da li su u osnovnim, srednjim školama, u visokoškolskim ustanovama, reći ću vam da bi sve bilo gurnuto pod tepih da nije bilo jednog hrabrog mladića koji je, sada već davne 2007. godine, kao učenik Pravno-birotehničke škole u Beogradu, razotkrio, odnosno pokrenuo aferu vezanu za gospodina Slobodana Pavlovića, kome prestaje sada funkcija.
Naravno, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je u članu 13. da Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana, ranije je bilo 42. Narodna skupština, čuli ste od kolege Savića, o tome je govorio i gospodin ministar, bira te ljude na predlog ovlašćenih predlagača na vreme od šest godina.
Osim toga što je ustanovljeno, kolega Savić je u ime SRS imao primedbu na teritorijalnu zastupljenost, zakon je jasno predvideo da ti predlagači koji daju članove Nacionalnog prosvetnog saveta su Državni univerzitet u Novom Pazaru, Sociološko društvo Srbije, visokoškolske ustanove strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, koje daju svaki po jednog člana u Savetu i, između ostalih, gospodine ministre, iz Zajednice srednjih stručnih škola sada imaju pravo na dva člana, umesto četiri, na koliko su imali po onom starom zakonu.
Ovaj gospodin Slobodan Pavlović je na mesto člana tog novoustanovljenog, 23. maja 2005. godine, Nacionalnog prosvetnog saveta, izabran kao predstavnik Zajednice stručnih škola, je li tako, Srbije.
Zašto, dame i gospodo, njemu sada ovom odlukom prestaje mandat? Zato što je on u sukobu interesa, jer je u međuvremenu on prestao da radi u Pravno-birotehničkoj školi, gde je bio direktor, u Beogradu, i otišao je za redaktora, odnosno za jednog od urednika u Zavodu za udžbenike, kod direktora našeg već odavno bivšeg kolege Miroljuba Albijanića.
Da se vratim na ovog hrabrog učenika 2007. godine, Ivana Ninića, koji je kasnije, zbog činjenice da se i opredelio da se, kao čovek koji je napunio 18 godina, učlani u SRS zato što se izričito bori protiv svakog vida kriminala i korupcije, pa je sada i na čelu Antikorupcijskog tima SRS, u međuvremenu objavio knjigu, gospodine ministre, koju sam jednom prilikom poklonila Božidaru Đeliću, potpredsedniku Vlade, "Revizija demokratije", argumentovano, dokumentovano, sve zloupotrebe, sve mahinacije od dolaska DOS na vlast, od 2000. godine do momenta dok je objavio knjigu, a on je o Slobodanu Pavloviću govorio i pisao kada ni vi niste znali ko je taj čovek i kada niko nije ni sanjao, dame i gospodo, da će on jednog dana i njegovo ime da se spominje na sednici Narodne skupštine i uopšte da će o njemu da se raspravlja.
Ivan Ninić je 2007. godine, kao učenik Pravno-birotehničke škole, prijavio Ministarstvu prosvete i budžetskoj inspekciji da osnovano sumnja da je direktor njegove škole Slobodan Pavlović, o kome mi danas ovde govorimo, zloupotrebio položaj direktora i da je u kasi škole manjak od 7,5 miliona dinara, gospodine ministre. Da ne bi sve to ostalo tako, taj hrabri mladi čovek Ivan Ninić se obratio nadležnim državnim organima i oni su došli da vide o čemu se radi. On je u isto vreme želeo da to argumentuje i, naravno, znate kako je to u školi kada direktori vrše pritisak i na učenike i na đake, možda je imao podršku svojih kolega, svojih drugova i drugarica, možda nije, ali on je hteo hrabro da ide do kraja u svemu tome.
Posle toga nadležni organi, dakle, opštinsko javno tužilaštvo je pokrenulo postupak i sudija za prekršaje, pošto je budžetska inspekcija utvrdila da je mladi gospodin Ivan Ninić, tada učenik Pravno-birotehničke škole, u pravu, kaznila je sa 300.000 dinara školu, a Pavlovića sa 50.000 dinara.
Po krivičnim prijavama gospodina Ivana Ninića, prvi opštinski javni tužilac otvorio je postupak protiv Pavlovića, trenutno je u toku veštačenje i sve ovo je moralo da bude kasnije poznato Miloljubu Albijaniću, koji je iz poslaničkih klupa brzo pohitao za boljim položajem, verovatno, i boljom platom, šta će on u poslaničkim klupama, to je njemu verovatno dosadno, nema šta radi, a bio je jedno vreme i potpredsednik Skupštine, da ide za direktora Zavoda za izdavanje udžbenika.
Znate, kada je došao na tu odgovornu funkciju, naš bivši kolega Miloljub Albijanić je morao da zna koga prima u ustanovu i ko je taj i sa kakvom reputacijom. On je to morao da zna, što kaže gospodin Krasić, zato ga je i primio, ali da je to bio neki normalan tok morao je da zna. Ako nije znao ko je Slobodan Pavlović kada ga je postavljao na mesto urednika, odnosno urednika redakcije u Zavodu za izdavanje udžbenika, to je sve mogao da sazna od mladog gospodina Ivana Ninića. On mu je napisao pismo i rekao mu je: "Gospodine Albijaniću, ja sam kao učenik Pravno-birotehničke škole reagovao, pozvao budžetsku inspekciju, direktor je proneverio sedam i po miliona dinara, budžetska inspekcija je to ustanovila, sudija za prekršaje ga je kaznio…"
Znate šta je njemu, gospodine ministre, odgovorio Albijanić? U pismo je rekao: ''Pa da, takav čovek i sa takvim referencama je potreban ovoj ustanovi'', citiram doslovce. Znači, Albijaniću je u Zavodu za udžbenike potreban čovek koji vrši proneveru, jer nije Slobodan Pavlović, mi ga zato razrešavamo sada, logično je, on više nije predstavnik onoga što je bio u Nacionalnom savetu, iz zajednice stručnih škola. On nije otišao sa mesta direktora u avgustu mesecu 2009. godine zato što je on to hteo, nego pod pritiskom, jer je tužilaštvo počelo da radi svoj posao.
Dakle, sada je u toku veštačenje i dalje se nastavlja to i videćemo kakav će biti epilog, ako sudije budu radile po tim materijalnim dokazima, ali ga je vrlo širokogrudo i bez konkursa, gospodine ministre, Albijanić primio ovamo.
O čemu mi onda pričamo? Znate, sutra će da ispliva neka druga afera. Promeniće se sastav ovog nacionalnog saveta, doći će neki drugi. Zar je trebalo da ovakvi ljudi sede tamo?
Molim vas, ako je on, Ivan Ninić, zbog toga što je otkrio aferu, koji je kasnije počeo da piše za naš stranački liste "Velika Srbija", kada se učlanio u SRS, mnogi nisu hteli da ga čuju, ali je došao u stranku koja se jedina istinski bori protiv svakog vida kriminala i korupcije.
Napisao je još pre tri godine članak pod naslovom, to je bilo u našem časopisu "Velika Srbija", "Lik i delo Srećka Šojića". Ne ovog Šojića Laneta Gutovića u Pavićevoj seriji, da ne pomislite, ne ni kasnije ovog Šojića Tomislava Nikolića, koji je ukrao mandate i pare u SRS, pa on dobio nadimak da je Srećko Šojić, nego o Šojiću ovom, a vidite koliko Šojića ima u Srbiji, kako je to vešto Pavić prikazao u svojoj seriji, o Šojiću Slobodanu Pavloviću, koji je sa funkcije i sa mesta direktora Pravno-birotehničke škole počinio osnovano krivično delo.
Nećemo da prejudiciramo, ni gospodin Ivan Ninić, kao podnosilac krivične prijave, odluku, odnosno presudu nadležnog organa, odnosno suda, ali molim vas, ako je sudija za prekršaje i budžetska inspekcija to ustanovila.
Šta ja sad ovde imam ispred sebe? Imam imovinsku kartu Agencije za borbu protiv korupcije Slobodana Pavlovića. Gospodo, mi danas, 24. decembra 2010. godine, ovog čoveka odlukom treba da razrešimo, odnosno u danu za glasanje, znači sledeće nedelje 29, sa mesta člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a on to nije mogao da bude od 2009. godine, kada je podneo ostavku. Odbor nije bio u situaciji da radi, jer predlog nije stigao, sve to sporo ide, gospođo Đukić Dejanović, vi to vrlo dobro znate, kao i da razni opstruišu rad Narodne skupštine.
Sad pošto se desilo da je tek danas ovde ova odluka, šta ćemo sa ovim novcem koji Pavlović prima, kao član Nacionalnog prosvetnog saveta, a da on više nije imao, jer je utvrđeno da je on u sukobu interesa, prava da tamo bude? Koliki je taj iznos? On je prijavio 41.255 dinara. Plata kod Albijanića mu je bila u trenutku kada je to prijavio, kada je primljen bez konkursa, 90.940 dinara. Sada za godinu i više dana, da li će Pavlović da vrati ovaj novac, gospodine ministre?
Kolika je plata jednog prosvetnog radnika? Ljudi grcaju. Kod mene u Kragujevcu, u Šumadiji, mi moramo sada, to je danas na sednici Skupštine grada Kragujevca, između ostalog, tema dnevnog reda, da pravimo drugačiju mrežu osnovnih škola.
Zna to gospođa Đukić Dejanović, jer nam umiru šumadijska sela. Odumiru, nema dece. U selu Božurnja kod Topole je ugašena škola koja je proslavila sto godina, jer nema jednog jedinog đaka. Da ne govorim o odeljenjima po drugim selima i u mestima, odakle su poreklom iz Račanskog čuvenog Voždovog kraja i moji preci. Nema, jednostavno mora da se prekomponuje, pa đaci iz jedne idu u drugu.
Čovek koji je bio u Nacionalnom prosvetnom savetu, koji je trebalo time da se bavi, zloupotrebio je položaj. Šta je još radio? U kafani, odnosno u restoranu ''Madera'' je troškario sve ove pare, računi su bili od 50 do 70 hiljada. Nije džabe, opet kažem da se izvinjavam gospodinu Paviću, da ne misli ništa ovaj doajen srpskog glumišta da govorim o njemu, zato je gospodin Ninić napisao "Lik i delo Srećka Šojića". Znate šta je navodio u tim računima koje je Pavlović plaćao u Maderi, od 50 do 70 hiljada dinara? Između ostalog fakturisan je i bakšiš. To i Šojić radi u seriji, i u "Tesnoj koži" i kasnije u "Beloj lađi".
Molim vas, dokle je otišla Srbija i kakva je naša stvarnost? Šta mi sada da radimo, gospodine Obradoviću? Ko će? Ovo ne može nadležni organ da radi, pred kojim je postupak pokrenuo gospodin Ivan Ninić. On će da ustanovi ili neće da ustanovi, ali kažem u toku je veštačenje. Kakva zakonska sankcija sledi?
Za ovo nema nikakve zakonske sankcije. On otišao kod Albijanića, dobio mesto bez konkursa, primio je, izračunajte i sami, to je prijavljeno u imovinskoj karti. Da reaguje Agencija za borbu protiv korupcije, ne može. Je li tako? A koji je to nadležni organ? Da li je to sada inspekcija koju će da mu naloži Ministarstvo prosvete, gospodine Obradoviću, jer on je nezakonito primao novac od avgusta 2009. godine?
Dakle, ovo je jedan veliki skandal. Završavam, da ne mislite da sam pristrasna, jer je u pitanju član SRS, ali taj mladi čovek je na čelu našeg antikorupcijskog tima i mnogo je stvari pokrenuo i njegovim tragom idu, na kraju krajeva, u mnogim slučajevima, i gospođa Barać i mnogi drugi koji pišu, da li je "Pištaljka" ili nešto drugo.
Molim vas, povedite računa o ovome i sada ovaj slučaj mora da se reši. Njemu će da prestane funkcija, ali šta ćemo sa iznosom i šta ćemo sa činjenicom ko će to da razotkrije što je on tamo primljen i radi taj posao u Zavodu za izdavanje udžbenika bez konkursa?
U svakom slučaju, na kraju želim da pozovem sve hrabre ljude, sve učenike, sve studente, bilo je takvih slučajeva i na Visokoj mašinskoj školi u Trsteniku, gde predaje gospodin Mihajlović, i vi ste upoznati sa tim, pa na kraju krajeva i u drugim gradovima u Srbiji, da se odvaže da slede put ovakvog jednog mladog čoveka, koji je onda bio srednjoškolac, gospodina Ivana Ninića, a sada je student Pravnog fakulteta, koji je odgovorno i odlučno krenuo i ustao protiv kriminala i korupcije u školi u kojoj je bio samo običan đak.

Narodni poslanik gospodin Krasić ima reč.

Moram da krenem sa pohvalama, gospođo Đukić Dejanović, moram da hvalim ljude koji su zakazali ovu sednicu, jer vidite i sami koliki je značaj Predloga odluke o razrešenju Slobodana Pavlovića. Nekoliko puta je značajnija ova odluka, od budžeta, od zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od pravosudnih zakona, svih zajedno i svakog pojedinačno.
Kada čujete ovo što je gospođica Jovanović rekla, onda vidite da ste se vi uhvatili u borbu protiv korupcije i kriminala i dajete prostor od pet sati za razračunavanje. Mislim da, u ovih dve godine, koliko ste na vlasti, ovo je danas jedina tačka gde ste dali najveći doprinos borbi protiv kriminala u Republici Srbiji.
Naravno, to odgovara i ovom testu ''OMSVRSSBT'' i ovom testu ''OIGS'', u okviru NPS. Da ne čitam ovo, dugačko je, mogu da istrošim nepotrebno ovo vreme. Znači, NPS je Nacionalni prosvetni savet, ovo ''OIGS'', to je ocena izdržljivosti građana Srbije, a ovo ''OMSVRSSBT'', to je ocena mentalnog stanja Vlade Republike Srbije sa Borisom Tadićem. To nećete, gospodine Obradoviću, da nađete u "Politici", to ću vam dati preko "Velike Srbije" i na drugi način, te vrlo tačne podatke, sve je to izmereno.
No, da krenemo. Slučaj Slobodan Pavlović se razrešava. Samo da vas podsetim da gospodin Ninić, gospođo Dejanović, kontaktirao je sa nadležnim organima povodom ovoga što ste mi dužni od pre dve i po godine, ono što je Mlađa napisao oko pranja para tokom renoviranja Narodne skupštine. Još je predkrivični postupak u toku, tužilac je to uzeo, uzeo je to i UBPOK, treba da se saslušaju neki učesnici u toj velikoj aferi. Mislim da će to isto biti kao sa Slobodanom Pavlovićem. Koje će ime da bude, pretpostavljam da vi to znate.
Da ne bi bilo i dalje nekih afera, opet moram da pohvalim Vladu, gospođo Nado. Vlada Republike Srbije je na vreme donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Došlo je do blagog povećanja tih plata kod onih najdaljih platnih razreda, te nemate potrebe da pravite ovde rešetku, da neko skače kao u rumunskom parlamentu. To vas hvalim.
Znači, išli ste u susret problemu, da ljudi ne izvršavaju samoubistva, obzirom da vrlo teško mogu da sastave kraj sa krajem, a oni koji imaju 45 godina, do šezdeset i osme kako će da sačekaju penziju, nek' im je bog u pomoći.
Znači, Slobodan Pavlović se razrešava zato što je u sukobu interesa. Međutim, gospođo Dejanović, da vam objasnim još jednu stvar. Mi imamo veliki problem u državi – Komisiji za hartije od vrednosti prestao je mandat pre dve godine i još nema predloga za novu komisiju. Pisali smo vam, gospođo Dejanović, više puta smo se obratili, pozvali smo sve poslaničke grupe da daju svoje predloge kandidata, pošto je taj zakon još anahron, pa poslaničke grupe predlažu itd. Još nema ničega.
Skrećem vam pažnju, prestao je mandat odavno toj komisiji i eno ga Štimac se stalno slika, te preuzimanje, te ovo, te ono itd. Znate koja je afera bila u vreme dok je Labus još bio potpredsednik Vlade, oko preuzimanja akcija "Knjaza Miloša" itd. On i dalje radi.
Znači, ovde je neko video oko Pavlovića da nešto nije u redu, pa je pokrenuo i kod Komisije za hartije od vrednosti se ćuti. Istekao je mandat, a oni rade ljudi, baš ih briga, imaju kontinuitet nedostatka legitimiteta. Neverovatna stvar. To su sve epohalni uspesi ove proevropske, prosocijalne i prosrpske Vlade.
Videli smo da je gospodin Pavlović napredovao u ovoj svojoj karijeri. Što je više imao krivičnih prijava, što je više imao presuda, što je više imao situacija da se veštači sve što je on radio, on je u društvenoj hijerarhiji napredovao, napredovao i došao do mesta da bude vrlo blizu Miloljuba Albijanića, od milošte zvanog "Veselko". Njemu je upravo bio potreban takav stručnjak, koji zna da sredi fakturu, profakturu, da naruči da popije, da pojede, da opere, da plati bakšiš, da plati ovo, da plati ono.
Sada se postavlja pitanje da li ima još takvih pacijenata u NPS? To su ljudi koji osmišljavaju programe, obrazovni sistem. U svakom pogledu treba da budu primer, ne samo učenicima, đacima, nego kolegama, nastavnicima, profesorima. Kada oni nešto sa tog svog sastanka izbace, obaveste javnost, to je dogma, zato što je trust mozgova radio na tome, profesionalci, ne amateri, profesionalci koji rade za pare, ne rade za džabe, stručnjaci, ne diletanti.
Onda vidimo da se potkrao krajnje sumnjiv tip i danas pričamo o tim problemima našeg obrazovnog sistema. Nije onda ni čudo. Ako takvi ljudi osmišljavaju obrazovni sistem, definišu programe itd, na neki način utiču i koja će količina znanja da bude prisutna kod naše dece kada uspešno sa trojkom završe neki predmet i onda vam je sve jasno.
Znači, sve je nakaradno postavljeno, sve je na tumbe postavljeno. Sistem vrednosti je obrnut, uvrnut, izokrenut. Kriminalci indukovali vlast. Neću da upotrebljavam one reči koje upotrebljavaju oni moji neprijatelji iz EU kada mene citiraju, vi znate na šta mislim.
Što se tiče ovog pranja za ovaj sistem koji još nije pao, na nekim drugim mestima padaju sistemi za prebrojavanje, a ovaj naš sistem funkcioniše, jeste da je polovan došao, budžetska inspekcija je, gospođo Dejanović, radila i revizor je radio. Da li znate zašto se ne vodi krivični postupak protiv odgovornih? Nije došao odgovor nadležne komisije Narodne skupštine.
Pogledajte vi sa Necom Konstantinovićem šta on tu radi. To vam onako blago skrećem pažnju, pošto znate da unapred neke stvari najavim, znam šta je problem i znam odmah i rešenje. Pogledajte nešto, blokirali su pravosuđe. Onaj Lučić nikada nije ni imao imunitet, a ima nekih drugih koji se kriju iza toga. Dobro, to ćete vi da rešite vrlo efikasno, znam.
Znači, nalazimo se na tom terenu i sada vam skrećem pažnju koji su naši kriterijumi ovde. Kad kažem naši, mislim na većinu, pošto ona sve ovo definiše, glasa itd. Da li su ti kriterijumi objektivni?
Da vam otvoreno postavim pitanje – ako Slobodana Pavlovića razrešavamo zbog sukoba interesa jer radi dva nespojiva posla, zašto niste uradili kao sa pokrajinskom skupštinom, pa napravili da su spojivi poslovi, napravili kao sa gradonačelnicima i poslanicima, da budu spojivi poslovi? Šta to košta – 126 ruku. Bosa Nenadić ima da se povuče u onu njenu mantiju, ne sme da pisne - to je proevropski. Zašto je proevropski? Zato što je njih 126 reklo, i to je zakon. Kakve evropske komisije, tu je 126 ljudi. Nekad je bilo 70, dok je bio Božović, i kaže – sa 70 ni zemlja neće biti okrugla, ima da bude četvrtasta. To je nešto slično što radite i vi.
Znači, sukob interesa. To je jedan od razloga za razrešenje. Postoje mnogo značajniji razlozi koji bi morali da se koriste da se neko razreši, a vi ćete u prethodnoj tački, praktično, izabrati ljude koji su u istom položaju kao Slobodan Pavlović. Prvi primer je Gašo Knežević. On je primenio Nacrt zakona kada je bio ministar prosvete i napisao u rešenju: "Ovo odlučujem u skladu sa nacrtom zakona", a niko nije video zakon, zakon nije ni donet, nije bilo u Vladi razgovora o zakonu.
Ako takav čovek uđe u Savet za visoko obrazovanje, onda možete da zamislite za šta je on spreman sve da digne ruku i da glasa.
Da vas podsetim, gospođo Čomić, sećate se nekog Dragoslava Šumarca, bio je nekada ministar građevine, u onoj prvoj Vladi od 25. januara 2001. godine, u narodu poznat tako što kada ode kod predsednika Vlade raportira kao podnarednik: "Dragi predsedniče Vlade, javljam se na raport, građevina u Srbiji dobro stoji."
Sećate li se onog kada je padala vaša Vlada, kada je farbao brkove u prvom redu? Imao svoju geodetsku firmu, kao ministar…
(Predsednik: Molim vas da vodimo računa o dostojanstvu svih građana Srbije i lica koja pominjete.)
Upravo zbog dostojanstva građana Republike Srbije iznosim opšte poznate činjenice, da se ne zaborave te činjenice. Kako mi se čini, i on se muva tamo u nekoj inženjerskoj komori. Isti su kriterijumi kao kod Slobodana Pavlovića. Slobodanu Pavloviću stavljate na teret dve funkcije, a imate u prethodnoj tački pola njih koji imaju oho-ho funkcija.
Sećate se da su bili pravno zabludni neki profesori beogradskog Pravnog fakulteta, dok su bili poslanici u Narodnoj skupštini. Branio ih je Boško Ristić. Možete misliti kako ih je odbranio.
Gde je tu objektivnost, gde je tu isti kriterijum? Njih dvojicu je predložila Vlada Republike Srbije. Znate kakve su ove naše vlade od 25. januara 2001. godine na ovamo? Feudalne, nište se svi principi da bi se ušlo u Vladu, zaboravlja se sve ono što je rečeno, ne samo u kampanji, nego i godinu dana pre toga.
Znate li da ćete da glasate i za Darinku Matić Marojević, po onoj prethodnoj tački? Na spisku je. Marović, izvinjavam se, možda sam pogrešio prezime. Znate li šta ste pričali 2000. godine o toj gospođi kao profesoru i dirigentu? Samo da vas podsetim, ne želim da promenim vašu odluku, ali samo da vas podsetim.
Sećate li se Oskara Kovača? Šta ste o njemu pričali? Sad ste u koaliciji, sad morate da prihvatite i Oskara Kovača, profesora Oskara Kovača.
Da vas podsetim, i da podsetim vaše birače koliko ste dosledni, i da sami proniknu šta je to uzrok, zbog čega toliko često za 180 stepeni ste u stanju da promenite stav, mišljenje. Ne birate sredstva. Šta je u pozadini? Pare. Želite da kontrolišete, da imate što više para, da se pitate za sve i sve može da prođe, može i ovako, može i onako. Mogu da se pogaze svi principi, samo da budete blizu para, bez obzira na test ''OIGS'', test ocene izdržljivosti građana Srbije. To treba narod da zna, ne zbog onoga što će da se desi na nekim izborima itd, ne, nego da kada čuju nešto da predlažete, da se odmah pozovu na iskustvo, da se podsete šta je bilo, kako je bilo, zašto je bilo, šta su rekli, zašto su se borili, za šta su krvarili, za šta su rekli nikad, nikad, nikad, pa opet prihvatili.
Šta je uzrok? Šta je motiv? Pare. Volite pare više nego bilo šta na svetu i da biste dobili pare, nije ni bitno koliko, sve ćete da glasate, ako treba i rukama i nogama. Sad imate vrlo jake argumente za pritisak. To je, ako su u pitanju pare - radimo po nalogu Svetske banke i MMF-a. To je kao da je neki apostol rekao.
Inače, vi vidite računa o narodu, ali ne smete zbog njih ništa da menjate, to je zakon. Videli ste i sami kako se menjaju. Može da se preispituje odluka, ima se i pravo na žalbu, iako ništa nije promenjeno u Ustavu, niti u bilo kom zakonu za ovih godinu i po dana. Ne, rekla je neka komisija iz Brisela, a Belgija nema vladu. Da li znate to?
Gospođo Đukić, Belgija još nije formirala vladu. Sedište te njihove vlade je u Briselu. Za mene bi bilo sramota da dođe neko iz Belgije i da dođe da mi priča kako treba da se organizuje država, a nisu svoju državu organizovali, ne mogu da se dogovore oko vlade i oni nama drže predavanje. Ne znam ko sme sa njima da razgovara o tome? Bruka i sramota da razgovarate sa njima oko vlade, o nekim evropskim standardima. Kako oni to primenjuju njihove evropske standarde, kad ne mogu da naprave vladu? Šta je teško da se napravi vlada. Samo 50% plus jedan glas, samo toliko.
Idite pa ih naučite kako se to radi. Podmitiš ovoga, podmitiš onoga, završite posao, prenesite im ta iskustva. Bogata iskustva ovde imate ako se formiraju vlade, čas posla, baciš ruku u pola šest, završeno. To je evropski standarad, a ne ono tamo te Valonci, te Flamanci. Pustite to, kako ih nije sramota da se svađaju. Vidite koliko afirmativnih stvari dajem, gospođo Đukić Dejanović, o ovoj vladi koja je formirana zahvaljujući tome što ste vi predsednik Narodne skupštine i tako možete da izvozite ova naša iskustva, možete da zaradite, može da to bude najbolji izvozni posao Republike Srbije, da izvozimo načela politike DOS-a u svim fluidnim stanjima.
Sada, gospodin Pavlović, da znate, gospođo Đukić Dejanović, neće čak ni da se nasekira kada čuje da je razrešen. Neće, on će da kaže – jedna briga manje, ali neće da se ne sekiraju ni oni iz Agenciju za borbu protiv korupcije. Jutros sam se uplašio kada sam kupovao cigarete na trafici, vidim piše natpis – policija otvara poštu pre nego što dođe do Agencije za borbu protiv korupcije. Meni nije ništa to čudno.
Ko je na čelu Agencije za borbu protiv korupcije? Čedomir Čupić, glavni otporaš. On nije tu da se bori protiv korupcije na nivou cele države, nego da kontroliše ove na vlasti, jer znate ono "Otpor" – mi vas samo posmatramo. On sprovodi monitoring nad vama, to ćete bolje da razumete, pošto ste sada u tranziciji, pa morate da budete transparentni.
Izvinjavam se građanima Srbije, možda sam bio konfuzan, ali moram da prevodim da bi oni bolje to shvatili, pošto se očigledno te reči bolje razumeju nego ove naše srpske reči.
To je naša situacija sa ovim prosvetnim savetom, i kad već pričamo o nečemu što se zove Bolonja, svi su dali poprilično veliki doprinos ovom nakaradnom izgledu obrazovnog sistema Republike Srbije. Najveći doprinos u opravdavanju ovog nakaradnog sistema imao sam malopre prilike da čujem, kada je vršena analiza zašto se bune studenti u Velikoj Britaniji i Srbiji. Kaže se – u Velikoj Britaniji se bune zato što im je školarina podignuta tri puta. Isto se zbog toga bune i studenti u Srbiji, što njihovi roditelji ne mogu da plaćaju ni ovu školarinu, isti je razlog.
San svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji je da kada dođe vreme da ode u penziju, tu penziju ostvari pod istim uslovima kao što je ostvario i gospodin Krkobabić, a svakom studentu je san da pod istim uslovima se školuje i studira kao Čedomir Jovanović, Boris Tadić, Zoran Krasić, Slavica Đukić-Dejanović, jer od ovog proevropskog nastupila je katastrofalna šteta na svim poljima, apsolutno na svim poljima.
Ako mislite da prodajom "Telekoma" možete da rešite sve probleme, pa čak i ono što je Slobodan Pavlović, Gašo i da ne ređam dalje, nećete uspeti. I to je malo za Slobodana Pavlovića, Gašu Kneževića i ove.
Skrećem vam pažnju, opet unapred, nisu sisali vesla ovi sa zapada. Plaše se da ne pokvarite njihove kontrolore koji vas kontrolišu, da njihovi kontrolori ne dožive ono što je doživeo Montgomeri. Draža mu je Srbija nego SAD, po prestanku funkcije, pa je onda ovima sumnjivo sa zapada, dadosmo velike pare da se ovo potkupi, pošto je ovo jeftinije nego avioni i bombe, ali ovi zaradiše i ove naše posmatrače. Da bi se sačuvali oni da njihovi posmatrači se ne bi pokvarili, verovatno će da krenu mnoge istrage, a kao što može nacija da primeti, poprilično žalite za Darkom Šarićem, pogotovo ovi iz Novog Sada, koji su na vlasti.
No, o tom potom. Ako sam uspeo, gospođo Đukić Dejanović, da vam kažem da vam je loše društvo sa kojim ste u Vladi, biće mi drago. Ako sam uspeo građane Republike Srbije da obavestim, ne da ubedim, nego samo da ih obavestim. Ubeđivaću ih za meseca dana na ulicama, ali ako sam uspeo da ih obavestim da shvate zašto postoji ovakva vlast ili zašto teško žive i koliko su nezajažljivi predstavnici vlasti pojedini, malo tu ima poslanika, odmah da se razumemo, isključeni su oni iz tog procesa, taj proces je kod Karamele, kod Mace. To su ti čuveni nadimci velikih boraca za demokratiju. Znači, ako sam uspeo da ih obavestim da mogu da lociraju gde je uzrok njihovih životnih problema, onda smo, gospođo Đukić i vi i ja postigli veliki uspeh.
Hvala vam što ste imali strpljenje da me slušate i da ne uzmete cipele mojoj deci.

Gospodine Krasiću, ja sam u parlamentu i vi ste moje društvo, pa ako je moje društvo loše, to ste vi rekli.

Reč ima gospođa Gordana Pop Lazić. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, pretpostavljam da je gospodin ministar izašao iz sale da proveri ove informacije koje je od mojih kolega dobio, a vezano za ličnost Slobodana Pavlovića, koji je, po našem mišljenju i po podacima koje imamo, trebalo odavno da bude razrešen sa ove dužnosti. Postavlja se pitanje zašto to Odbor nije ranije inicirao, pošto je on ovlašćen za tako nešto. Očigledno je da ni Odbor nije imao prave informacije, pa zbog toga to danas imamo na dnevnom redu.
Naravno, bila bih veoma zadovoljna kao narodni poslanik da smo imali vremena da, kao o ovoj tački dnevnog reda, posvetimo vreme i nekim drugim tačkama dnevnog reda koje su pre toga išle, kao što je recimo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost, jer to dovodimo u vezu čak i sa ovim zakonom jer nam daje priliku da progovorimo koju reč o prosveti, a ovde predviđamo povećanje poreza za računarsku opremu sa 8% na 20%, kao i za usluge u hotelskom smeštaju, a znamo da nam je i sama Vlada rekla, kada je formirana, da želimo da razvijamo, između ostalog, tercijalne delatnosti pre svega i da se tu najbrže okreće novac i da zbog toga i jeste taj PDV na 8% i da želimo da opismenimo narod, našu decu i uopšte našu širu populaciju, i zbog toga je porez, odnosno PDV na računarsku opremu bio definisan na 8%.
Sada očigledno želimo da budemo nepismeni, pa naša deca ionako nemaju računare u školama, pogotovo tek ih neće imati jer, sećam se, u vreme kada sam bila predsednik opštine Zemun, da je Poljoprivredni fakultet otvorio novi predmet – informatiku. Bila je nova katedra i imali su jednu prostoriju, sami su napravili stolove, stolar koji održava zgradu, ali nisu imali računare i onda se opština Zemun postarala da opremi taj kabinet.
Isto je bilo i sa Ekonomskom školom i sa mnogim drugim školama, pa ako govorimo o nekoj strategiji razvoja prosvete koju nam ministar najavljuje do kraja mandata, pitamo se na osnovu čega do sada radimo i na osnovu čega su se do sada donosili zakoni i mere za dalji razvoj obrazovnog sistema ako ne postoji nikakva strategija.
Ovaj Nacionalni savet nije za procenjivanje i malo me čudi da druge poslaničke grupe nisu našle za shodno da progovore nešto na ovu temu, s obzirom da se tamo nalazi 43. Trebalo bi da bude veoma kompetentnih ljudi koji donose važne odluke, ali mi iz iskustva znamo da su to uglavnom politički podobne osobe i da je naša prosveta, na našu nesreću, prilično politizovana.
Sve dok tako bude bilo mi ćemo imati problema, ne samo u prosveti nego u celokupnom obrazovnom sistemu ili u produktu obrazovnog sistema, jer, po našem mišljenju, obrazovanje je zaista nacionalnog značaja i moralo bi da se uzdigne iznad dnevne politike ili interesa pojedinih političkih partija, a svedoci smo da se i direktori biraju tako što su pripadnici vladajućih političkih partija, što su u ovim nacionalnim savetima takođe po kotama podeljeni, raznim političkim partijama koje čine poslaničku većinu ili vladu i da same institucije i organizacije koje delegiraju te članove u nacionalne savete ne vode računa o kvalitetu tih ljudi. Otuda i protiv njihovog rada ne može da bude na zadovoljavajućem nivou.
Zaista poštujem gospodina ministra i njegove napore da predstavi javnosti izvesne rezultate u obrazovnom sistemu. On kao pojedinac verovatno ne može da učini mnogo, dobru volju očigledno ima, ali, onima koji utiču na formiranje našeg budžeta i na raspodelu sredstava u našem budžetu, nije u interesu da imamo onakvu prošlost kakvu bismo želeli da imamo ili kako smo nekada imali. Mada, neko može da kaže da pre 20 godina nije bila dobra.
Stojim na stanovištu da je bila mnogo bolja nego što je to danas, jer mnogo je bilo manje i funkcionalno nepismenih i nepismenih pre 20 godina nego što ih ima danas. O tome smo govorili i ranije, kada smo donosili zakone o osnovnom i srednjem obrazovanju, a imamo, rekao je ministar, rezultate vezane za opšte obrazovanje naših đaka u odnosu na njihove vršnjake iz drugih zemalja u okruženju i u Evropi uopšte, da je taj nivo na nezadovoljavajućem nivou. Zašto? To je ono što bi trebalo da bude odgovor i ministra prosvete, a i ovog nacionalnog saveta za osnovno i srednje obrazovanje, pre svega, pošto se sada bavimo time.
Namera je da imamo što nepismeniju decu, a samim tim i kasnije što nepismenije ljude na položajima koji treba da upravljaju ovom zemljom, jer kada god se spomene prosveta, verujte, otvorim četvoro očiju i za mene je to nekako najvažnije u zemlji i ako sigurno ima važnijih tema vezanih i za finansije i za plate i za penzije, ali sve su to problemi koji mogu vrlo brzo da se reše, a kada je prosveta u pitanju, ako izgubimo jednu, da ne kažem 10 ili više generacija, teško možemo da se oporavimo, jer ćemo jednoga dana te polupismene ljude, imati, eto, na mestima možda predsednika Skupštine, predsednika države, predsednika Vlade, na mestima ministara u Vladi, dekane fakulteta i tome slično.
To je ono što nas veoma zabrinjava i željno očekujemo tu strategiju da vidimo hoćemo li mi konačno naučiti našu decu da uče, hoćemo li ih osloboditi svog onog balasta kojim su opterećeni, tako da nisu u mogućnosti da savladaju ono osnovno gradivo koje bi trebalo da nadgrađuju kako se nivo školovanja povećava.
Nije ništa novo da već dvadeset i kusur godina imamo predškolsko obrazovanje koje je takođe besplatno, da se deca pripremaju za polazak u škole. Nije to izmislila ova vlada. Moje starije dete ima 28 godina, pa je išlo u predškolsku ustanovu i pripremni razred za polazak u školu i naravno da su rezultati mnogo bolji ukoliko deca mogu da pohađaju pripremni razred za polazak u školu i da idu u vrtiće. Vrlo dobro znate da nas ne možete da upišete dete u vrtić, da pre nego što ostanete trudni morate da rezervišete u dečijem vrtiću, a u kakvom su nam stanju dečiji vrtići neću ni da govorim.
Protiv toga smo bili da se ukine to ministarstvo i da se predškolstvo veže za prosvetu, jer je to glomazno ministarstvo koje je sada takvo kakvo jeste i nije u stanju da se bavi predškolskim obrazovanjem i osnovnim i srednjim i visokim obrazovanjem itd.
Brojne su moje primedbe i možda bi to bila replika ministru na njegovo izlaganje i vezano za to da mi kao država pomažemo i da je mnogo što šta besplatno, počevši od osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, ali nepojmljivo je da deca, samo ću jednu digresiju da napravim, mladi ljudi koji upisuju fakultet i kojima se na početku školske godine kaže da ukoliko osvoje toliko i toliko poena stiču pravo da budu budžetski studenti, na kraju kada oni te bodove osvoje, a koje ste im Bolonjom zacrtali ili čak i za deset poena imaju više, ispostavi se da država nema para za toliko dobrih studenata, pa onda opet odredi manju kvotu i oni moraju da ostanu samofinansirajući studenti. Nema nikakvog motiva za te mlade ljude.
Drugo, to je ogromno opterećenje za roditelje koji školuju. Odajem priznanje svima onima koji svoju decu pošalju u velike gradove i uspevaju da ih izdržavaju da se školuju, jer ne znam kako u ovoj besparici i sveukupnoj bedi to uspevaju.
Gospodin ministar je govorio o broju osnovnih škola, broju srednjih škola, da li je taj broj dovoljan ili nije. Očigledno je da jeste i s obzirom na demografsku strukturu stanovništva, na broj škola koje se zatvaraju u unutrašnjosti. O tome ne bih ništa posebno da govorim, osim o opremljenosti tih škola i zaista o katastrofalnom stanju, a kako je moj kolega Martinović govorio o visokoškolskim ustanovama, da ne govorim o osnovnim i srednjim školama. Tamo gde nema razumevanja lokalne samouprave za više ulaganja, mada je delimično to i njihova obaveza, Ministarstvo prosvete ne može mnogo da učini.
Interesantno je da je spomenut Zakon o obrazovanju odraslih i da vam kažem da je to još jedan dokaz da smo mi na žalost postali nepismena nacija, a nepismenim ljudima lako je manipulisati i čini mi se da je namera EU, u koju želite po svaku cenu, da što manji broj ljudi bude školovan u našoj zemlji, da što manji broj ljudi završi ikakve škole, a činjenica je da smo sa 7% pali na 4,5% onih koji završavaju fakultete, pa i od tog broja, skoro smo mogli da vidimo i čujemo od nekoga iz Vlade ili ne znam ko je dao tu informaciju, ali neko od zvaničnika, da ogroman broj tih svršenih studenata na kraju ipak ode, nažalost, u inostranstvo.
Tako bacamo pare iz budžeta jer nismo sposobni da ih zadržimo i nismo sposobni da ih zadržimo zbog sveukupne politike koja ne ide u pravcu da, ako smo se zadužili, taj novac ulažemo tamo gde će se stvoriti neka nova vrednost i neko novo radno mesto, nego direktno u potrošnju, pa neka građani znaju i to da ove godine 45% penzija isplaćujemo iz budžeta, a sledeće godine ćemo 60% i zato je povećanje godina za odlazak u penziju, jer ovoj državi očigledno penzioneri ne trebaju.
Treba da umremo na radnim mestima i tako oslobodimo budžet, odnosno sprovedemo neku meru štednje. Koliko je to humano ili nije o tom potom, ali iskreno se nadam da će doći vreme da će se neko pozabaviti svim ovim problemima, ne samo vezano za prosvetu, nego uopšte našu budućnost i strategiju razvoja Srbije na jedan drugačiji način, da se okrenemo sebi i svojim problemima, jer mislim da smo ih duboko svesni da postoje resursi, pre svega, intelektualni, a da ne govorimo o prirodnim resursima, da možemo sve to da prevaziđemo samo ako hoćemo i ako nas niko ne ucenjuje.
Ako nam dođe neko iz MMF-a ili Svetske banke i kaže šta mi u našoj kući da radimo, možemo odmah da počnemo da podrivamo temelje. Oni su odavno podriveni. Polako će i stubovi krenuti da padaju. Jednog dana će i ova bela lađa kao "Titanik" potonuti.
Zato apelujem ne samo na ministra, koga smatram veoma odgovornim, a njegovo ministarstvo možda jednim od najvažnijim, da olako ne prelaze preko onoga što čuju ne samo od nas narodnih poslanika koji su danas pričali. Čuće i on, ako bude imao iskrene razgovore, i od prosvetnih radnika i od roditelja. Uostalom i ministar je sam roditelj i deca mu idu u školu, a mi možemo da govorimo o tome.
Nismo zadovoljni, jer ako naša deca i postignu te neke rezultate, verujte da je to samo delimično rezultat samog prosvetnog sistema ili napora škole, a mnogo više napora roditelja i izdvajanja velikih finansijskih sredstava, onih koji to mogu da svoju talentovanu decu dodatno edukuju tako što će da plaćaju privatne časove.
Znam iz ličnog iskustva da su mnogi hteli da odlaze na ta takmičenja u svetu, što iz srednjih škola, što iz umetničkih škola, a nisu otišli zbog toga što nisu mogli da obezbede sredstva za tako nešto. Opet su morali da se obraćaju lokalnoj samoupravi, ako je ona imala razumevanja za to, mogla je da obezbedi sredstva. Ako nije, ta deca su ostajala neprimećena a to je još jedan razlog da jednog dana kao svršeni intelektualci odluče da pobegnu i da nam tu svoju ljutnju, što ih niko nije podržao, pokažu na taj način što će napustiti svoju zemlju i umesto da nam se, pošto smatram da je obrazovanje investicija, a ne trošak, vrati na pravi način.
Mogli bismo o ovoj temi mnogo da pričamo. Dali ste nam i vremena za tako nešto, jer ste ove tri tačke mogli da objedinite, ako ste želeli da bude efikasni i da nam date mogućnost da ovim prethodnim zakonima posvetimo posebnu pažnju, ali vi radite na svoj način. Mi smo se, što se tiče SRS, odlučili da i na ovu temu progovorimo.
Mislim da smo dali izvestan doprinos za neki budući rad, ne samo Nacionalnog prosvetnog saveta, nego i samog Ministarstva i politike Vlade koju će ona u buduće voditi po pitanju prosvete.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili bilo ko, ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika. (Ne)

Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta.

Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O RAZREŠENjU ČLANA NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA

Primili ste Predlog odluke koji je podneo Odbor za prosvetu.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi "Za Evropsku Srbiju" pripada sat i 33 minuta; poslaničkoj grupi SRS pripada sat, 7 minuta i 12 sekundi, ostale poslaničke grupe se nisu prijavile.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ako to niste učinile, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici Zoran Šami, poslaničku grupu DSS- Vojislav Koštunica i Nikola Savić, poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta.

Da li predstavnik predlagača, a on nije tu, što znači da ne mogu da mu dam reč.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne)

Obaveštavam da, shodno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele su poslaničke grupe SRS i ZES.

Dajem reč narodnom poslaniku Srđanu Mikoviću.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, hoću da kažem da u danu za glasanje ću podržati Predlog o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podneo Odbor za prosvetu Narodne skupštine 8. decembra 2010. godine.
Takođe, koristim priliku da danas, upravo na dan kada mnoge naše kolege i koleginice narodni poslanici, ali i veliki deo građana RS slave, odnosno dočekuju sutrašnji najradosniji hrišćanski praznik, hoću svima njima da se obratim, da im poželim puno sreće, puno zdravlja i srećan Božić.
(Narodni poslanik Srđan Miković upućuje božićnu čestitku na slovačkom jeziku)