Zahvaljujem gospodine ministre.

Posebno zahvaljujem na informacijama koje ste dali o podizanju obrazovnog nivoa u Srbiji, s obzirom da nismo imali prilike da baš budemo mnogo informisani o svemu tome, a rezultati su zaista više nego povoljni i sa tendencijom daljeg poboljšanja.

(Zoran Šami, sa mesta: Replika.)

Nema osnova za repliku.

Pitala sam i vi niste bili, gospodine Šami, u sali. Pitala sam da li još neko želi reč.

Možete dobiti reč po narednim tačkama i dobićete naravno.

Zaključujem jedinstveni pretres.

Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O RAZREŠENjU ČLANA NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA

Mi imamo, dakle, i ovu i narednu tačku dnevnog reda.

Obaveštavam vas da ćemo raditi bez pauze do okončanja današnjeg rada.

Ne znam kako vi to doživljavate i koje probleme eventualno sa orijentacijom vi imate.

Primili ste, poštovani narodni poslanici, Predlog odluke koju je podneo Odbor za prosvetu.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 193. shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se tako da poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati Narodni poslanici, i to: narodni poslanik Zoran Šami – poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Nikola Savić – poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta.

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Zoran Šami, želi reč?

Izvolite, gospodine Šami.

Ne, sad ću samo kao predstavnik predlagača. Ako se slažete i za ovu i za sledeću tačku ću istovremeno da dam obrazloženje.
Odbor za prosvetu je samo konstatovao da su se stekli zakonski uslovi da se dva člana Nacionalnog prosvetnog saveta moraju naprosto razrešiti.
U slučaju gospodina Pavlovića, radi se o tome da se on u međuvremenu zaposleno u organizaciji za koju u zakonu se tvrdi da ne može zbog sukoba interesa da bude član Nacionalnog prosvetnog saveta.
U slučaju gospođe Dimov, što je sledeća tačka dnevnog reda, izvinjavam se, da se ne javljam dva puta, radi se o tome da je gospođa jako zaslužni član Prosvetnog saveta otišla u penziju, a da je radna organizacija koja ju je delegirala, odnosno predložila u Nacionalni prosvetni savet i tražila da se ona zameni. To su razlozi zbog kojih je ove dve tačke Odbor za prosvetu uputio Narodnoj skupštini.
Inače ne mislim da o ovim razrešenjima valja nešto mnogo diskutovati, ali me je gospođa predsedavajuća naterala da diskutujem, ali ne po tom pitanju, ali dobro.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Gospodin Zoran Šami.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, govorili ste nam 32 minuta i mnogo toga što ste kazali je tačno. Međutim, to ste govorili na pogrešnom mestu. Trebalo je da govorite na Vladi. Nije tačna informacija da je budžet za prosvetu 13,96. Koliko ja umem da delim brojeve, a umem, od prošlogodišnjih 14,3% rashoda budžeta on je ove godine pao na 13,5% i o tome sam govorio u svom izlaganju.
Drugo, kada pominjete, što je tačna informacija, preko 400 nagrada iz matematike i fizike koje su osvojene poslednjih godina valja reći da su 99,9% tih nagrada osvojili đaci Matematičke gimnazije. Jako dobro znate i u tom pogledu smo dobro sarađivali, a znaju i moje kolege članovi Odbora za prosvetu da smo organizovali ovde u Skupštini sastanak sa osam škola, koliko ih ima, u Srbiji koje se bave posebnim programa specijalizovanih škola obrazovanjem talentovanih učenika. To su uglavnom matematičke i filološke gimnazije. Ima ih ukupno samo osam u Srbiji. Tada smo kao Odbor zaključili da tim školama valja pomoći ne nekim preterano značajnim sredstvima, ali barem minimalnim sredstvima da se opreme da mogu lakše da pribave kadrove koji su neophodni za obrazovanje te dece. Nažalost, za to u budžetu Srbije nije bilo para. A radi se o potpuno beznačajnim parama u odnosu na 844 milijarde dinara ili osam milijardi evra koliko iznose rashodi budžeta Srbije.
Treće, kada već volimo da se hvalimo talentovanim i dobrim učenicima u budžetu za prosvetu ove godine je odvojen 21.806.000 dinara ili oko 200.000 evra za celu Srbiju za sve talentovane učenike. Ako u zemlji Srbiji ima samo hiljadu talentovanih učenika, a ima ih bar 10 puta više, onda je to 200 evra po đaku godišnje ili 16 evra mesečno. Toliko smo spremni kao država da uložimo u talentovanu decu. Zapravo je 10 puta manje, jer tvrdim da u zemlji Srbiji ima mnogo veći broj talentovanih učenika, što vi savršeno dobro znate.
Prema tome, uz sve uvažavanje mislim da niste Vladu ubedili da prosveti treba dati malo više novca i koliko je to značajno. Nemojte nas da ubeđujete, ubedite Vladu.

Gospodin ministar.

 Moram reći da mi je žao što je profesor Šami nije bio u sali sve vreme dok su poštovani narodni poslanici govorili o Predlogu zakona. Da ste bili, bili biste u situaciji da čujete pitanja koja su zahtevala odgovore. Ono što su kolege poslanici govorili zapisao sam, kolega Poskurica, kolega Mihajlović, kolega Šami, koleginica Zlata Đerić, kolega Goran Mihajlović, kolega Martinović i kolega Žutić. To su bili diskutanti i da ste bili u sali videli biste, shvatili biste da odgovaram na njihova pitanja.
Stekli ste potpuno drugi utisak. Nema potrebe da se pred Skupštinom hvalim niti da dam odgovore na pitanja koja su postavili poslanici. Rekao sam vrlo svesno na kraju da javnost Srbije uvek treba da čuje obe strane i predstavnike opozicije i predstavnike vlasti pa da sami izvuku određen zaključak, šta je tačno a šta ne.
Poštovani profesore Šami, 114,147 u odnosu na 818, 344 je 13,940 86. Znači, decimale sam izvukao. Izvolite izračunajte. To piše u nacrtu Zakona o budžetu za 2011. godinu, budžetni sastav prosvete i ukupan budžet RS. Govorim da sam juče čuo od profesora Kovača da zemlje OCD, budžet Ministarstva prosvete u strukturi budžeta tih zemalja je prosek 13,26 i izneo sam taj podatak i stojim iza toga, a vi koristite – računam, pa ćete da vidite.
Treća stvar, stalno tvrdim da zadatak Ministarstva prosvete nije da jednoj grupi učenika da prednost u odnosu na ostale, nego da podigne kvalitet celog obrazovnog sistema, a da ko može da im pomogne da budu još bolji. Mi to činimo na različite načine. Nije samo Ministarstvo prosvete. Postoje različiti fondovi i pokušavamo da pomognemo Matematičkoj gimnaziji tako što ćemo joj obezbediti uslove pripreme takmičenja, platiti odgovarajuća putovanja itd.
Znači, nisu oni ostavljeni na cedilu ili slično, ali moram da vam kažem da se mi dovijamo u uslovima ekonomske situacije koja postoji.
Koleginica Đerić je rekla, sada sam se setio, da nisam bio dovoljno drzak i bezobrazan da se na Vladi izborim za veći budžet. Ova Vlada nije takva da bi te osobine bile primarne prilikom dogovora o strukturi budžeta.
Rekao sam ono što je tačno, da sam više puta govorio na Vladi o potrebi ulaganja za obrazovanje i da Vlada čini svoje napore. Moramo biti svesni da je ekonomska kriza u svetu i da smo mi deo te krize sa svim svojim posledicama koje imamo.
Profesore Šami, stvarno činimo sve što je moguće. Voleo bih da je više, ali se ne može reći da ne činimo ništa ili da to što činimo ne daje odgovarajuće rezultate.

Izvolite, morate da se prijavite. Replika, gospodin Šami.

Gospodine ministre, uopšte nisam polemisao sa vama u smislu da ne treba da odgovarate kolegama poslanicima. Naravno da treba. Samo sam kazao da je bilo bolje da ste nešto malo više toga uspeli na Vladi da uradite.
Prvo, nisu vam tačne računice. Nemam ovde pri ruci onu knjižurinu budžeta, ali rashod budžeta je 844 milijardi. Podelite 114 sa time i dobićete šta ćete dobiti. U svakom slučaju, dobićete manje nego prošle godine. Prošle godine je bilo 14,3. Podelite 107 sa 350 i to je to.
Drugo, kada sam govorio o potrebi da se veća sredstva izdvajaju za talentovane učenike, stvarno nisam imao ni umu nikakvu zlu nameru. Niti pod tim većim sredstvima podrazumevam milijarde, bilione, trilione itd. Podrazumevam strašno male pare, i to su zapravo najbolja i jedina, a vi to dobro znate, jedina ulaganja. Moralo je u budžetu da se nađe mesta za malo više novca za rad sa talentovanim, i to nisu samo talentovani učenici u specijalnim školama, to su talentovani učenici u celoj zemlji Srbiji. Za njih je odvojeno, izračunao sam vam, otprilike 1,6 evra mesečno po glavi. Šesnaest ako ih ima samo hiljadu, ali uveren sam da ih ima mnogo više.
Prema tome, shvatite, bar to tako ja shvatam, mislim da po tom pitanju prosvete bi valjda svi trebalo da budemo na istoj strani, a to je strana dobrobiti naše dece, ništa drugo ne tražim.

Predstavnik poslaničke grupe SRS, poslanik Nikola Savić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta. Napraviću jednu malu digresiju, jedan uvod. Ovde se na najbolji način vidi kako i na koji način funkcioniše ova Skupština i kako se ponaša ova parlamentarna većina.
Naime, juče smo imali i razmatrali Predlog budžeta Republike Srbije za 2011. godinu.
(Predsednik: Samo da vas podsetim, na dnevnom redu je Odluka o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta.)
Upravo i dolazim do toga. Rekao sam, gospođo predsedavajuća da pravim jednu digresiju. Videćete iz moje diskusije na kraju da vam neću oduzimati vreme i neću koristiti sve vreme koje mi pripada po Poslovniku.
Kao što rekoh, juče smo razmatrali Predlog budžeta Republike Srbije za 2011. godinu i to u objedinjenoj raspravi sa još sedam drugih zakona, od kojih je jedan izuzetno važan zakon, a to je Zakon o PIO.
Danas imamo, po meni, jednu sasvim drugačiju situaciju, a to je da razmatramo dve tačke dnevnog reda, dve odluke. Znači, nisu čak ni zakoni, nego odluke, i to, svaku za sebe pojedinačno, znači ne u objedinjenoj raspravi. Da paradoks bude veći, ove obe tačke koje danas razmatramo posebno svaku za sebe, nose potpuno isti naslov – Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta. Razlika je samo u tome, u datumu kada je akt stigao pred poslanike Narodne skupštine. Razlika je samo i u imenu, odnosno dva imena. U jednom slučaju je gospodin Pavlović, a u drugom slučaju je gospođa Dimov.
Gospodin Pavlović se razrešava iz razloga što je prešao na drugo radno mesto koje predstavlja sukob interesa, a gospođa Dimov zbog odlaska u penziju. Inače, ove obe tačke dnevnog reda apsolutno su kompatibilne i apsolutno se odnose na drugu materiju, ali verovatno u onoj žurbi da progurate budžet i sve ono što je išlo zajedno sa njime, ispustili ste ili ste zaboravili na ove tačke koje su po prirodi stvari apsolutno kompatibilne i apsolutno saglasne da ih razmatrate zajedno.
Toliko samo o vašoj demokratičnosti. Sada ću se vratiti na ono o čemu želim da pričam. Iz tog razloga ću spojiti u svojoj diskusiji ove dve tačke dnevnog reda, na taj način, što se neću javljati dalje po sledećoj tački dnevnog reda, jer zaista smatram da nema smisla, pošto su apsolutno tačke iste i nose isti naslov, tretiraju istu materiju. Razlika je, kao što sam već rekao, u imenu i u datumu.
Vezano za samu tačku dnevnog reda, odnosno možemo slobodno reći, ovo sve što ću reći sada se odnosi na sledeću tačku dnevnog reda. Ponovo ću, gospodine ministre, izneti svoju principijelnu primedbu kod sastava Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koju sam tamo izneo i kod ovog Nacionalnog prosvetnog saveta.
Videli smo onda, a i vi ste podsetili ovde narodne poslanike da Nacionalni prosvetni savet ima duplo veći broj članova od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Znači, Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana, a Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima dvadeset i jedanog člana. Mislim da je, kada je u pitanju Nacionalni prosvetni savet, pošto ima veći broj članova, Vlada imala mnogo veće mogućnosti da do izražaja dođe onaj korektivni faktor o kome sam ovde i govorio.
Naravno, to je sada stvar koja je iza nas. Mi ovde sada samo razrešavamo, još uvek ne biramo. Želim da verujem da, kada se budu popunjavala ova dva mesta u Nacionalnom prosvetnom savetu, da će ukoliko to bude zavisilo od Vlade i od ministara, ministarstva, da će možda povesti računa o ovome što sam govorio.
Ovde postoji veći manevarski prostor. U ovoj savet ulaze stručnjaci, odnosno svi profili prosvetnih radnika, od učitelja pa do doktora nauka i akademika. Tamo, pošto se radilo isključivo o Savetu za visoko obrazovanje, sigurno je da su tamo samo mogli da učestvuju ljudi sa visokim obrazovanjem, doktori nauka.
U ovaj savet, Nacionalni prosvetni savet mogu ući i ljudi iz Babušnice, iz Gadžinog i Vladičinog Hana, ljudi iz Koceljeve, ljudi iz Bajmoka, ljudi iz Malog Iđoša i iz svih krajeva Srbije, tako da o tome mora da se vodi računa. Opet, podsetiću na sastav ovog saveta, uz napomenu da sada ne birao njihove članove, vidimo opet da je tamo najveći broj tih ljudi iz Beograda i iz Vojvodine.
Opet ću se osvrnuti na deo, na kraj Republike iz kojeg dolazim, a dolazim iz Niša iz jugoistočne Srbije. U Nacionalnom prosvetnom savetu se iz Niša nalazi samo predstavnik Niškog univerziteta, i to, samo zato što zakon predviđa da svi univerziteti u Srbiji moraju imati svog predstavnika u ovom savetu. Taj član ovoga saveta je tako tamo, što bi se ono reklo, informacijski po difoltu, a da nije tako, da to zakon nije propisao, pitanje je da li bi se uopšte neko i našao iz Niša tamo.
Koliko se sećam, evo, sad mi je palo na pamet, mislim da se tamo nalazi i jedna učiteljica iz Leskovaca, ne mogu baš da se setim njenog imena i to bi bilo sve iz južne i jugoistočne Srbije. Mislim da je malo.
Još jednom ću vas podsetiti, gospodine ministre, da kada se bude se popunjavao ovaj savet ukoliko, naravno, postoje mogućnosti, da se povede računa da ti ljude ne moraju biti obavezno iz Beograda, nego iz nekih drugih delova Srbije.
Dakle, moja generalna primedba je opet slična, u stvari identična kao i kod ovog prethodnog saveta. Želeo bih ovde još na kraju da iskoristim vaše prisustvo, gospodine ministre, da vam uputim jedno konkretno pitanje – zbog čega se prosvetnim radnicima već zadnjih nekoliko godina ne isplaćuju jubilarne nagrade?
Pogledao sam ovaj predlog, odnosno stavke budžeta koje se odnose na to, predviđena su neka sredstva, zaista nisam stručnjak za ta ekonomska pitanja, ali koliko sam mogao da tamo primetim, ta sredstva nisu ni približno dovoljna da bi se to moglo učiniti u ovom budžetu.
Nažalost, znamo da ljudi koji rade u prosveti, to su uglavnom ljudi koji vole svoj posao, koji su posvećeni svojoj profesiji. Veliki broj njih je i preminuo ne primivši tu jubilarnu nagradu u zadnjih nekoliko godina. Moje pitanje bi bilo – da li će to biti u narednom periodu i da li će to Vlada i Ministarstvo ispoštovati?