Hvala, predsednice. Koleginice i kolege, pred nama je donošenje odluke o slanju naših vojnika u šest mirovnih operacija. Ako sam dobro razumeo, u pet već učestvujemo. Nova je samo Mirovna operacija UN na Bliskom istoku. Tu nekako imamo tradiciju, učestvovali smo dva puta, naši vojnici zajedno sa drugima, pre više decenija. Tu ništa ne može biti sporno kada već učestvujemo u ovim operacijama. Dobro je što će se potpisati ugovor sa EU o učešću u operacijama oružanih snaga EU, odbrambenih snaga.
Dobro je što sarađujemo i sa UN zato što smo članica UN, a biti član podrazumeva i nekakve obaveze i odgovornosti. Zbog toga i donosimo odluku, tj. u plan je ušlo i angažovanje vojnika na stand by za potrebe UN kada budu zatražili. Sve to će pokazati da će naše oružane snage biti sposobne, ili naša vojska i policija, u toj standardizaciji, po NATO standardima da odgovore onome što traži savremeni svet i pokazaće tu nekakvu solidarnost i odgovornost prema nesrećama drugih, kao što su pre više od deset godina i neki drugi pokazali solidarnost prema nesrećama na ovom prostoru i poslali trupe da spreče ili zaustave ono što se dešavalo.
Lepo je i pozdravljamo to što naša država, naše snage daju taj doprinos svetskom miru i stabilnosti. To je jedan veliki zaokret u odnosu na neko vreme od pre petnaestak godina kada smo, takođe, davali doprinos, ali ne svetskom miru i stabilnosti, nego nečemu sasvim suprotno.
U ovoj odluci radi se ukupno o 29 vojnika. Mislimo da je to malo za ono što naša vojska može, za ono što je naša tradicija i, pretpostavljam, za ono za šta postoji raspoloženje među profesionalcima. Jer, ako sam razumeo gospodina ministra, u obuci, u prijavi i pripremi na stand by nalazi se oko 5.000 ljudi koji su spremni, ili su pokazali želju, da učestvuju u mirovnim operacijama.
Ovo ćemo podržati zbog toga što je to u funkciji evroatlantskih integracija Srbije. Kao što smo rekli, ovoj vladi ćemo pomoći na tom putu. Nažalost, do sada je toliko malo toga bilo, a juče smo Vladu kritikovali zbog daljeg zaduživanja zemlje, odnosno predstavnika Vlade gospođu ministarku. Sutra ćemo ih verovatno, opet, kritikovati zbog ekonomske politike, zbog spoljne politike, ali, svaki mali pomak ka ostvarivanju tog cilja za koji je većina građana Srbije glasala, ne samo za našu stranku, imaće podršku LDP.
Priča o Kosovu i NATO bombardovanju, posebno na Kosovu, često služi kao izgovor da se ne bi išlo putem evroatlantskih integracija, ali, valjda su oni koji to koriste kao izgovor svesni da to nije baš popularno reći, pa, onda, uvijeno kroz kosovsku priču šalju poruku da bi da budu vojno neutralni itd. Pričamo o vojnoj neutralnosti kroz onu rezoluciju o Kosovu, gde se to pominje u pola rečenice. Svakako da sa ulaskom Crne Gore, Makedonije, Albanija je već tamo, Hrvatska je tamo, bosanski Srbi zajedno sa druga dva naroda doneli su odluku da žele da budu u NATO, pa će Srbija tada morati da se opredeli. Nažalost, to neće biti za vreme ove vlade, dobro. Biće za vreme sledeće vlade, siguran sam u to.
Vama, gospodine ministre, ponovo postavljam pitanje i apelujem na vas. Da bi se sprečilo dalje manipulisanje, jer je poluistina, izostanak istine, plodno tlo za manipulisanje. Ponovo apelujem da se skine oznaka tajnosti sa broja žrtava i strukture žrtava u NATO bombardovanju, jer postoji za svaku žrtvu i ime i prezime, i mesto i način kako je tokom bombardovanja izgubila život, da li je bila vojnik, policajac ili civil, pa kada se o godišnjicama sećamo tih tužnih događaja, onako ''šamaranje'' u medijima – između 2.000 i 1.000, oko 1.500 itd, šalje poruku da smo nesposobni da prebrojimo svoje žrtve.
Pošto jesmo sposobni da prebrojimo svoje žrtve i pošto su one prebrojane, a samo su pod oznakom tajnosti, to daje argument onima koji su protiv evroatlantske budućnosti naše zemlje, koji žele da našu zemlju ponovo vrate u izolaciju, izolovano ostrvo, koja će za račun drugih izvoziti nestabilnost, dakle, nestabilnost im daje dosta municije.
Skinite tu oznaku, objavite je. Sada smo kroz memoare penzionisanog kineskog predsednika saznali koliko je naših vojnika poginulo u Kineskoj ambasadi. Saznajmo ko su ta 22 poginula u zgradi RTS-a, zajedno sa 16 civila, čija su imena poznata jer su civili!
Uradimo to i idući u susret ovom NATO samitu! Otvorimo arhive, jer ako je do 5. oktobra Miloševićev režim imao razloge da skriva to, posle 5. oktobra oni koji su držali vojsku i imali odlučujući uticaj, imali interes da to skrivaju, čini mi se da sa vašim dolaskom za ministra odbrane ta potreba više ne postoji. To su tužni događaji koji su se desili, tragični za mnoge, za 1.300 i nešto ljudi to je tragičan događaj. Ali, saznajmo tačno koliko ih je bilo, saznajmo njihova imena! Njihove porodice znaju samo da su oni stradali, ali ne znaju gde, ni pod kojim uslovima.
Jednostavno, suočavanje sa prošlošću zašta se i moja partija zalaže i oni koji su glasali za nas, podrazumevaju da ta tragična epizoda iz naše istorije ne ostane pod velom tajne, u interesu onih koji time žele i dalje da manipulišu. Svi smo osudili to.
Kada kažemo da želimo da budemo članica NATO-pakta, ne kažemo zato što volimo NATO pakt. Voli se žena, deca i roditelji, a NATO-pakt ne može da se voli. To je za nas interes Srbije, dugoročni interes Srbije, kao što sve naše komšije okolo procenjuju. Mislimo da naš interes nije suprotan interesima naših komšija, nego je isti kao i njihov. Zato ćemo siguro u sledećoj Vladi, u kojoj će LDP imati svoju ulogu, ići tim putem. Ali, dajte da pre toga raščistimo one stvari, da ne bi propaganda koja je trajala bila upotrebljena od onih koji, u principu, ovoj zemlji ne žele dobro. Hvala vam.

Gospodine ministre, izvolite.

Imajući u vidu da je otvorena jedna tema koja nije vezana sa dnevnim redom, a u domenu je, verovali ili ne, mislim da je krajnje vreme da parlament napravi jednu komisiju ili odbor i da lepo, anketni odbor, utvrdi da li je ono što vi govorite istina ili nije. Govoriti o 22 lica koja su izgubila život u zgradi RTS-a, a, pri tom, da se to krije, naprosto, to je nemoguće. Razumete, nemoguće je. Logično gledajući nemoguće je.
Od bombardovanja sam osmi ministar na poziciji ministra odbrane. Osmi sam po redu i jesam najduže, ali nisam saznao ni od koga pre da takvi neki podaci postoje. Često se koristimo nekim podacima koji su negde plasirani u medijima. Često postoje želje da se naškodi nekim svakodnevnim saopštenjima koja se puštaju iz nekog centra koji je za evroatlantske studije, a, pri tom, nije ni evro, a ni atlantski i autoriteti ga ne poštuju.
Sada se u parlamentu koristi nešto što zaista izaziva veliku sumnju u odnosu na vojsku, ali i u odnosu na celu državu. Vi ste poslanik, predstavnik naroda, inicirajte anketni odbor. Mi ćemo kao Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ustupiti sve što postoji i dati vam ono što možda ne znamo da se traži i da zaista utvrdimo šta je činjenično stanje. Jer, način na koji neko, svako malo, dva, tri, šest meseci pa se podiže tema koja je za mene nepostojeća, u stvari, samo šteti sistemu. Ta mistifikacija vojske u kojoj može da nestane više stotina ljudi a da niko to ne primeti, prosto ne postoji. Nemoguće je.
Sa druge strane, mi kao sistem odbrane, a moram da vidim, dali smo te spiskove, imali smo vrlo ozbiljne razgovore za sukobe koji su bili i u Hrvatskoj i u BiH, predstavnik ''Međunarodnog crvenog krsta'' koji je u Srbiji, na međunarodnim forumima navodi Ministarstvo odbrane Srbije kao jedno od najkooperativnijih po pitanju traganja za nestalim licima, za poginulima itd.
Pitam se, zaista, ako vi čitate novine i iz novina saznajete da je u Kineskoj ambasadi poginulo itd, moram da vam kažem da je ta priča prilično stara, da je, čak, bila tema da se tamo organizuje neka večera, pa bal, mislim, to su stvarno neke stupidarije koje nisu za parlament. Zaista vas uvažavam i molim, pošto razgovaramo o ljudima, oni moraju da imaju ime i prezime. Ne možemo ovako paušalno da pričamo o tome, da neko, tamo, u vojsci, postoje neke odaje gde su neki mračni ljudi, pokriveni preko glave, sa svećama, koji, tako, kriju neke podatke. Verujte mi, mnogo to zvuči nemoguće.
Ali, očigledno da postoji neka sumnja kod vas, ovo nije prvi put, više puta ste rekli da vi to tražite. Hajde onda da to formalizujemo. Prihvatam to kao predlog i dajem inicijativu, daću sve kapacitete koje imamo u Ministarstvu odbrane, i da bar na jednu stvar, koja je interes celog parlamenta i države, stavimo tačku i da kažemo – to desilo tako, imamo saznanja, a ne da izmišljamo neku istoriju i da stalno imamo neke legende i mitove u kojima i vi sami učestvujete, verovatno nesvesno. To su legende, urbane legende u kojima se njih 22 sakrivalo, ne znam gde, i izginulo, a sada ih, naprosto, niko ne traži. Da li zaista mislite da je to tako moguće? Nije moguće.
Imamo potpisane spiskove svih koji su podizali dnevnice, lično sam to gledao u vremenu u kome je bila tema za ove koji su tražili još dnevnice. Znači, potpisane. Da li mislite da je bilo ko mogao da bude u vojsci i da odjednom, kao, nestane? Razumite, nemoguće je. Ljudi su, kako da kažem, to je stvar koja se bar u vojsci vodi vrlo jasno i vrlo jednostavno. Opet, kažem, podržavam i daću sve što treba da se da, da bar tu stvar stavimo van mistifikacije, jer nas ugrožava sve zajedno, uključujući i samu državu. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Ostojić.

Zaista ne želim, gospodine ministre, da otvaram dalje ovu priču. Uzeću da me niste razumeli, a ne da nećete da me razumete. Nisam rekao da neko skriva imena. Govorim, podsetite se 2009. godine, obeležili smo i prisetili smo se tužne desetogodišnjice. Nigde ne postoji javni podatak koliko je tačno žrtava bilo, tačno u broj. To je otprilike kao za bombardovanje Beograda 6. aprila, između 2.000 i 6.000. Ne, ti brojevi, ali ,otprilike, ''odokativno''.
Ako me ubedite da je ozbiljna država ona koja nije popisala i ne zna tačan broj žrtava tokom NATO kampanje, onda vi kažete da je to neozbiljna država. A, upravo vam kažem obrnuto, država je ozbiljna i država taj broj zna, ne govorim o imenima. Jer, porodice onih koji su izgubili živote, oni su te ljude sahranili. Ne kažem o skrivanju mrtvih. Samo govorim o tačnom broju i strukturi žrtava NATO kampanje. Taj broj nije objavljen u medijima. Vi meni hoćete da kažete da ga nema ni u vojsci i da treba sada da pravimo anketni odbor da bismo utvrdili da je to 1.383 ili 1.745, da li od toga 200 civila a ostatak vojnici i policajci. To država zna. Upravo, verujući da to država zna, kažem da objavimo taj podatak. Ne kažem da neko krije nešto, spiskove i to, govorim samo o jednom broju i strukturi tog broja.
Ako se prisetite, kažite vi meni – da li znate taj podatak? Nećete ga znati. Zna li bilo ko broj? Nikada nije objavljen. Vi ćete mi reći da to nije moguće da se sazna. Pa, moguće je i zna se. A, ako mislite da bivši predsednik Kine izmišlja i fantazira, dobro, moguće je.

Vreme. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, izvolite.

Moram da kažem da su objavljene knjige sa tačnim brojem. Ne samo brojem, nego i imenima za koje za koje se znalo. Postoji, ako se ne varam, a gospodin Odalović to zna i bolje, ne samo po pitanju 1999. godine, nego generalno šta se dešavalo u poslednjih deset godina prošlog veka.
Dakle, ako imate bilo kakvu sumnju, predlažem vam da ne bežite od anketnog odbora. Zbog čega? Prema tome, imaćete mogućnost da uđete u svaku tajnu po tom pitanju. Ne postoji nijedna stvar koju sam ja izbegao da obelodanim. Čak sam skinuo zaštitu "vojne tajne" i sa one priče koja je vezana za ''Televiziju'', u kojoj se vidi da ono što se, nažalost, desilo nije bilo kontrolisano na način na koji nas neko optužuje. Nije tako! Moj interes nije da sakrijem bilo šta. Naprotiv. Moj interes je da se sve to istera na čistinu, kao i vaš. Ali, 'ajmo zajedno da radimo to.
Vi kažete da "vojna tajna" nije skinuta, pošto to skidam ja, to ne skidaju kolege, to skidam ja, moj interes nije da se to ne skine. Ako imate saznanja gde se to nalazi, molim vas da mi date. Ali, knjige su objavljene. Jedino što možemo da uradimo to je da se napravi neki sajt, gde to može sve da se stavi i da eventualno, ukoliko postoje porodice još nekih ljudi koji su nestali, da se prijave i da kažu da njihova imena nisu na tom spisku. Ne možemo mi da izmislimo neke nove žrtve, niti da sakrijemo neke druge. Jer, radi se o ljudima. Nije to brojno stanje o kome se ne zna, pogotovo o onima koji su bili angažovani u samoj vojsci. To je tek egzaktan podatak.
Dakle, nemam nikakvu zamerku na to što vi tražite, ali, naprosto, kažem da je to već urađeno. Ne znam da li imate takvo saznanje? Ako ne, 'ajde da napravimo taj anketni odbor. Mislim da bi to bilo zaista korisno i za građanstvo, za parlament, za Vojsku i da demistifikujemo tu više priču, po kojoj postoje neke, tamo, tajne stvari, a koje ministar odbrane neće da stavi na uvid javnosti. Nije tačno! Žao mi je što te stvari koje izađu na uvid javnosti ne zadovoljavaju one koji su bili na neki način bili vezani za nekakve vanredne događaje, ali, verujte, sve što se tiče toga, sve smo stavili na uvid javnosti i demistifikovali. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Mićo Rogović ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u vezi sa prethodnom tačkom dnevnog reda – Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini, a zatim imamo i Odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini, ako smo 2009. godine po Zakonu o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije stavili vojsku i policiju pod istu kapu, prvi put, zaista, ali pod istu kapu, zašto, onda, da o odluci o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, tekuće ili naredne kalendarske godine, donosimo odluku u parlamentu, a da Ministarstvo unutrašnjih poslova bude izuzeto, da se o tome odluka donosi na Ministarstvu i na Vladi, a ne u parlament, jer su misije u kojima učestvuju, takođe, istog ranga?
Doista, još uvek sa simboličnim brojem pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova učestvuje, iako je rekao gospodin ministar unutrašnjih poslova da će se potruditi, i prošle i ove godine, da deo tih snaga bude i znatno veći. Sada imamo situaciju da oni učestvuju samo u dve mirovne misije, pod pokroviteljstvom UN, i to Haiti i Liberija, sa istim brojem pripadnika u mirovnim operacijama.
Moram da kažem ovde, zbog pripadnika jedne stranke koji su kasarne i Vojsku stavili u jedan neverovatno nizak položaj, odnosno nazvali ih centrima za socijalne ustanove, da kao pripadnik, i bivši pripadnik, Vojske Srbije zaista ne mogu a da ne stanem na stranu tih ljudi. Mislim da je Vojska Srbije, njeni pripadnici, imala i težih vremena nego što su trenutno, da ljudi još uvek, uglavnom sa patriotskog aspekata odlaze i prihvataju ova zvanja i ove dužnosti, nije samo iz tog jedinog razloga kao što ovde neki navode, već je to, zaista, i dalje i čast i nastavak tradicije koju je imala srpska vojska.
Žao mi je što su u tom kontekstu pripadnici Vojske Srbije danas zloupotrebljeni, ni krivi ni dužni, ali, to je, malo, gospodine ministre, i zbog dela vaše polemike sa poslanicima, bavite se dnevnopolitičkom situacijom, onda izlazite iz okvira dnevnog reda, kao i poslanici, iz tekuće teme. A, tekuća tema je, zaista, vrlo bitna.
Kao što kažete, veoma veliki broj ljudi zainteresovan je i ove godine, za razliku od prethodnih godina, i ovo je za nas, pripadnike SNS, možda samo simboličan iskoraku ka učešću u mirovnim misijama. Konstatacije radi i činjenice radi, do sada smo samo učestvovali sa vojnim posmatračima i sanitetskim timovima, a i sada imamo priliku i za drugo; gospodine ministre, vi to morate da znate, kao ministar odbrane, iako tada niste bili, da smo 2005. godine spremali deo jedinica ranga inžinjerijske čete, pešadijske čete, sanitetskog voda, pratećeg voda vojne policije i da je, nažalost, od 2005. godine, pa i kasnije, prošlo više godina, a taj resurs traje tri godine, jer period obuke je po važećem zakonu važeći samo tri godine, takođe, 2010. godine počeli smo pripremu jedinica Vojske Srbije u Zaječaru, gde su jedinice ranga pešadijske čete, zatim ABH voda i voda policije pripremane za učešće u mirovnim operacijama za 2011. i naredne godine.
U Planu za 2011. godinu imamo vidimo da se planira upotrebe dve pešadijske jedinice ranga voda, snage, zbog gledalaca ovo govorim, 36 vojnika. Kako je to moguće sa aspekta rotacije, jer se zna koliko je potrebno snaga i sredstava da bude u rezervi, odnosno moguće izvršiti samo jednu trećinu? A mi obučavamo jednu pešadijsku četu, jedan pešadijski vod možemo upotrebiti u multinacionalnim operacijama. Mi imamo predviđanja za upotrebu dva pešadijska voda.
Da li se tu još nešto desilo, neka situacija za koju ja ne znam ili da li su planovi u narednom periodu u tom smeru? Ali, zbog neophodne rotacije, nemoguće je zaista iz postojećih resursa izvršiti upotrebu naših snaga u multinacionalnim operacijama, prema Godišnjem planu, kao što ste predvideli za 2011. godinu.
(Ministar Dragan Šutanovac, sa mesta: Nije tema.)
Gospodine ministre, vi meni dobacujete da ovo nije tema. Vi sve vreme izlazite iz okvira tema, a ja pričam o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama i današnjoj odluci o učešću u multinacionalnim operacijama. Samo, zbog gledalaca, naglašavam zašto se o odluci o učešća pripadnika MUP ne raspravlja ovde u parlamentu, i vi meni prebacujete da ja iskačem iz dnevnog reda. Vi sve vreme pričate o drugim situacijama.
Molim vas, zbog značaja Ministarstva koje vodite, to zaista nije korektno i ja ne želim sa vama da raspravljam na tu temu i na način kao što raspravljate sa ostalim poslanicima. Želim da naglasim zbog značaja Ministarstva odbrane i zbog značaja resursa i MUP i Vojske Srbije, zbog njihovih pripadnika, da oni i u ovako teškim uslovima ekonomskog života dostojno vrše i obavljaju svoje dužnosti. Ne spuštam se zaista na nivo rasprave sa vama i to mi nije želja.
Moram i dalje da se pozovem na kapacitete koje, u međuvremenu, i prethodni ministri i svi njihovi saradnici, a i vi kao ministar odbrane, pravite na polju učešća u mirovnim operacijama. Ti kapaciteti su, s obzirom na to da kažete da ovo nije tema, ranga jednog boda. Ozbiljnost učešća u mirovnim operacijama najmanje je u rangu kontingenta bataljona. I zato sam vam i rekao da je ovaj iskorak kroz dva pešadijska voda, verovatno, dobar iskorak u učešću u mirovnim operacijama.
Zbog pripadnika Vojske Srbije i zbog veličine sredstava koje sam u prethodnom govoru naveo, a ona su, negde, oko, 650 miliona, treba uporediti sa cifrom za prethodnu 2010. godinu. A, gospodine ministre, za vašu informaciju, kada uzmete odluku koju ste verovatno vi napisali, sigurno ste je i pregledali, u obrazloženju, u glavi III – Objašnjenje pojedinačnih rešenja, navodite da su ovo mirovne operacije za 2010. godinu. Toliko oko toga koliko je neko van teme ili nije van teme. Evo, uzmite odluku koju ste vi dostavili nama u parlament, gde u glavi III – Objašnjenje pojedinačnih rešenja, govorite o upotrebi Vojske Srbije u 2010. godini, a mi smo u 2011. godini. Ako je ta odluka i obrazloženje na tri lista, onda ovakav promašaj ni vašeg ministarstva nije smeo da se desi.
Zbog pripadnika Vojske Srbije i zbog te cifre koja je u iznosu od 650 miliona dinara, zaista izuzetno velika za ovu kalendarsku godinu i učešće u mirovnim operacijama, a da ne bi bilo da su sva sredstva uglavnom usmerena za lična primanja tih ljudi, moram da navedem, zbog istih, da su ta primanja u iznosu oko 250 miliona, a da je iznos od 400 miliona raspoređen na ostale sisteme, obezbeđenja zdravstvene zaštite, putovanja i svega ostalog. To jeste velika cifra, ali ove godine je i povećan broj naših pripadnika u mirovnim misijama u odnosu na prethodnu godinu, tako da je to opravdavajuća stvar.
Druga stvar, za razliku od policije koja je još uvek u kapacitetu osposobljavanja učešća u mirovnim misijama, jer ne postoji mogućnost da ovu temu dotaknem, zato i govorim o ovoj tački dnevnog reda, jer sa svojim kapacitetima nije ozbiljno radila na tome da pripadnici, a pogotovo na znanju stranih jezika, budu spremni za mirovne operacije, a još imamo i drastičnu situaciju da u MUP postoje samo dva lica koja su odgovorna za koordinaciju i sprovođenje mirovnih operacija u kojima učestvuju pripadnici MUP.
U Ministarstvu vojske zaista postoji jedan veliki resorni kapacitet koji se ozbiljno godinama bavio ovom temom. S obzirom na tu situaciju, ne sme se ni pričati o velikim brojkama. Kao što ste i sami rekli, te cifre su od 1.700 dolara do 3.800 dolara na najvećem mogućem kapacitetu, što se tiče pojedinačnih slučajeva, odnosno plata pripadnika naših mirovnjaka. Deo sredstava u toj oblasti čak je pokriven kapacitetom Saveta bezbednosti, odnosno UN, refundiranjem dela sredstava, uglavnom kroz dnevnice. Onda, ostaje sposobnost naših ljudi koji su uključeni u mirovne misije da bukvalno uštede na svojoj bezbednosti, odricanjem od svoje bezbednosti i bukvalno odricanjem od nekih drugih uslova života, hrane i svega ostalog, koliko su uspeli na tome da sačuvaju, toliko su uspeli da vrate u zavičaj, odnosno svojim porodicama.
Ne može se govoriti da je to isključivo jedini razlog zbog kojeg naši ljudi, bez obzira iz kog resornog ministarstva, odnosno dela snaga odbrane učestvuju u mirovnim operacijama.
Na kraju, moram da konstatujem i da je ovo prvi i ozbiljan iskorak o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama, s obzirom na tradiciju i sve ono što poseduje srpska vojska, kao i da će se politički značaj ovog pitanja, moram da kažem, imajući u vidu da je to već jedan od kolega iz vladajuće koalicije u početku današnjeg izlaganja istakao, politički uticaj naše države biće još veći kroz učešće većeg kontingente ovih snaga, odnosno putem njihovog prisustva u misijama UN. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, izvolite.