PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 22.02.2011.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

22.02.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem. Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da koristi svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Janković.
Pre nego što pređemo na dalji tok sednice, na osnovu člana 90. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas imati zajednički jedinstveni pretres o 3. tački dnevnog reda, tj. Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini i po 4. tački dnevnog reda, o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Ukoliko rad po zajedničkom jedinstvenom pretresu po 3. i 4. tački dnevnog reda bude zahtevao da se radi duže od 18.00 časova, na osnovu člana 87, kako rekoh, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo tako raditi i da ćemo završetkom rasprave o 4. tački dnevnog reda okončati današnji rad.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom razmatranja 3. i 4. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Dragana Šutanovca, ministra odbrane i Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, pozvala da sednici prisustvuju i: Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane, Milorad Todorović, sekretar MUP-a, Dragan Radulović, sekretar Ministarstva odbrane, Milan Mojsilović, brigadni general, zamenik komandanta Združene operativne komande Generalštaba Vojske Srbije, Milorad Perić, načelnik Uprave za međunarodnu saradnju Sektora za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O USVAJANjU GODIŠNjEG PLANA UPOTREBE VOJSKE SRBIJE I DRUGIH SNAGA ODBRANE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA U 2011. GODINI
Pre nego što pređemo na otvaranje 3. tačke dnevnog reda, narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, poštovana gospođo predsedavajući, ja bih za razjašnjenje. Da li ste vi predložili da za 3. i 4. tačku imamo zajedničku raspravu? Samo, da tu budemo potpuno precizni.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, ne treba preciznosti, ja to ne mogu da uradim.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Znate, sve se dešava, za svaki slučaj, da budemo potpuno sigurni u to, jer mi nismo usvojili...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
U poštovanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine možete biti potpuno sigurni.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dala sam obaveštenje o toku današnjeg rada, smatrajući da narodni poslanici treba da znaju šta je planirano da se radi tokom rada od 10.00 do 18.00 časova, odnosno u slučaju primene člana 87, i posle 18.00 časova. Dakle, prvo 3. tačka dnevnog reda, a kada je okončamo prelazimo na 4. tačku, i okončanjem rasprave o 4. tački završavamo. Radimo po dnevnom redu, a narodni poslanik Dragan Todorović ne poštuje odredbe Poslovnika o zahtevu za izricanje povrede Poslovnika.
No, primili ste Predlog odluke, koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost, kao i izveštaj Zakonodavnog odbora, povodom razmatranja Predloga odluke.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 192, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4, jer se nakon otvaranja pretresa ne mogu primati prijave za reč.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Konstantin Arsenović Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Dušan Bajatović Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Jovan Palalić Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Mićo Rogović Poslaničku grupu Napred Srbijo, narodni poslanik Zoran Ostojić Poslaničku grupu LDP, narodni poslanik Vlajko Senić Poslaničku grupu G17 plus i narodni poslanik Konstantin Samofalov Poslaničku grupu ZES.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke. (10.45 časova)
Da li predstavnik predlagača, Dragan Šutanovac, ministar odbrane, želi reč? (Da) Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Dame i gospodo poslanici, gospođo predsedavajuća, imajući u vidu da smo nedavno u ovom parlamentu doneli zakone koji se tiču angažovanja naših pripadnika Vojske i drugih snaga bezbednosti u multinacionalnim operacijama, ja ću, zaista, u kratkim crtama da obrazložim današnji predlog Godišnjeg plana upotrebe Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kao i da vam se stavim na raspolaganje da odgovaram po svim pitanjima.
Ministarstvo odbrane je, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, izradilo ovaj predlog Godišnjeg plana, koji se radi na osnovu zakona, i po tom predlogu imaćete priliku da vidite, ako ste ga pročitali, da Srbija trenutno participira u pet mirovnih misija. Videćete da smo u dve mirovne misije samostalni, da smo u tri mirovne misije u sklopu drugih kontingenata, a da želimo da naše prisustvo proširimo – jedno je proširenje koje se odnosi na Bliski Istok, u mirovnu misiju UNTSO, koja bi podrazumevala dva vojna posmatrača, kao i proširenje u Kongu, u kome bismo se, eventualno, prema potrebama Ujedinjenih nacija pojavili sa vodom od 36 lica. A, postoji interesovanje i za Liban, gde bismo se, takođe, pojavili sa 36 lica.
Ono što je novitet i što je predviđeno ovim planom, a nadam se da će ući u realizaciju nakon potpisivanja sporazuma sa EU, koje očekujem da budu potpisani krajem februara meseca, koje će potpisati zamenik predsednika Vlade, gospodin Ivica Dačić, u ime Ministarstva unutrašnjih poslova, i za potrebe Ministarstva odbrane, gospodin Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, a to je mogućnost učešća u prvim misijama EU i to će svakako biti jedna od istorijskih činjenica, imajući u vidu da je bivša Jugoslavija i sadašnja Srbija participirala do sada uvek, jedino i isključivo u misijama UN. Te misije, o kojima pregovaramo jesu misije u kojima bismo mi učestvovali simbolično, sa manjim brojem predstavnika naše vojske, ali simbolika je utoliko veća što po prvi put učestvujemo u misijama koje se vode od strane EU.
Poštujući Zakon o Vojsci, poštujući Povelju UN, smatramo da Srbija mora da bude svesna odgovornosti, ne samo za svoju granicu i za svoje građane unutar naše zemlje, već moramo biti svesni odgovornosti koja se očekuje od strane naše države i koja prevazilazi naše granice, i u skladu sa svim onim zemljama koje danas participiraju u mirovnim misijama, a verujte mi, teško da ćete naći ijednu, iole, važnu zemlju u međunarodnim političkim postulacijama koja ne participira u mirovnim misijama. Mi želimo da povećamo naše prisustvo i na taj način povećamo naš politički uticaj i van granica naše zemlje.
Ministarstvo odbrane je do sada angažovalo 212 pripadnika naše vojske u raznim mirovnim misijama, u čijem sastavu su, naglašavam, bile 23 žene, što znači da postoji interesovanje i od strane žena da učestvuju u mirovnim misijama. Takođe, veoma je važno da naglasim da u mirovne misije idu, jedino i isključivo, profesionalni pripadnici Vojske Srbije, na bazi dobrovoljnosti. Prema tome, nikoga ne možemo da nateramo, niti možemo u bilo čije ime da donesemo odluku. Da pojasnim – mi raspisujemo konkurs za učešće u mirovnoj misiji, a onda se nakon toga pripadnici Vojske javljaju na taj konkurs i, ukoliko prođu sve testove koji su neophodni ulaze u najuži broj onih koji mogu, eventualno, da budu poslati.
Ono što mogu da kažem jeste da u Ministarstvu odbrane postoji veliko interesovanje od strane pripadnika Vojske za učešće u mirovnim misijama, interesovanje kako komandnog kadra tako i onih koji su na nižem nivou, i to iz više razloga. Pored toga što bi se na taj način omogućila jedna finansijska injekcija za one koji rade u Vojsci, što je bitno na ličnom planu, ali ono što je važno za Vojsku, to je, da Vojska u realnim okolnostima ima mogućnost da izvodi određene operacije koje omogućavaju da budu na višem stepenu interoperabilnosti i obučenosti. Naravno da sve to ima i određene elemente opasnosti, ali, moram da vas podsetim da se radi o profesionalnim pripadnicima Vojske, koji su se opredelili za jedan poziv koji nije na spisku lakših poziva, već poziv koji je rizičan i taj poziv je podjednako rizičan kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Sredstva koja su neophodna za realizaciju, videćete kasnije, Predlog Godišnjeg plana, iznose oko 640 miliona dinara, od čega, oko, 107 miliona dobijamo po osnovu ugovora sa UN. Najveći deo ostalog dela sredstava odlazi upravo u ruke pripadnika Vojske Srbije koji su angažovani van granica naše zemlje, tako da bilo koji komentar koji bi govorio o tome da trošimo novac ne bi li bili negde u inostranstvu ne odgovara istini. Želim da naglasim da trošimo novac upravo na pripadnike Vojske, kao i da se taj novac na neki način vraća putem realizacije u našu zemlju i u budžet.
Ovo bi bilo ukratko što smo smatrali da treba da vam kažemo. Stojimo vam na raspolaganju. Hvala. (Aplauz)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? Narodni poslanik Dušan Bajatović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost? (Ne) Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da)
Narodni poslanik Konstantin Arsenović ima reč. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, PUPS podržava predloženi Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Pre svega, mislim da je predloženi Plan u skladu sa važećim zakonima, da je deo obaveza iz ovog plana ova država već preuzela i, nastavak toga je, kao što je rekao i ministar, radi se o tri nova moguća aranžmana koja bi bila u 2011. godini. Sigurno, rečeno je, da našim skromnim učešćem ostvarujemo određenu misiju u svetu u pogledu obezbeđenja mira i stabilnosti, kao i drugih ciljeva, a što je inače i navedeno u obrazloženju. Sigurno da je to skromno, bilo bi bolje kada bismo mogli i više, ali takve su finansijske mogućnosti i okolnosti.
Ono što je bitno za javnost, jeste da je, uglavnom, tamo gde se naše snage angažuju, u najvećem broju država, bezbednosna situacija dosta stabilna. Radi se o Obali Slonovače i Somaliji, ali, preduzimaju se sve mere da se životi tih ljudi, koji je sam po sebi rizičan, sačuvaju. Tako da, PUPS podržava ovaj plan.
Da se ne bih ponovo javljao po sledećoj tački dnevnog reda, ne bih imao ništa novo da kažem, rekao bih da ćemo podržati i Odluku o učešću pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Posebno želim da iskoristim priliku ovlašćenog predstavnika i da zbog javnosti dam određene komentare na jučerašnju raspravu, koji su bili od strane pojedinih poslanika. Pre nego što to učinim, želeo bih jednu napomenu da kažem. Uopšte se ne ljutim na one poslanike koji upućuju kritike na postojeće zakone, propise, odluke itd, na kraju krajeva, ponekad to i lično činim, sa dobrim namerama. No, ovde je veoma bitno da li su te kritike dobronamerne ili u cilju, na neki način, obmane javnosti i zloupotrebe.
Bilo je juče reči o problemu plata i penzija. Ne može niko u Srbiji reći da je zadovoljan sa stanjem plata i penzija, a sigurno da bismo mi svi voleli da su one veće. Međutim, ekonomska situacija je takva i sa aspekta penzionerske populacije želim da kažem da smo mi novim zakonom o penzionom sistemu dovedeni u poziciju da delimo sudbinu zaposlenih u javnom sektoru. Prema tome, onako kako rastu plate u javnom sektoru tako će procentualno rasti i penzije. Jasno, ako ekonomska situacija bude bolja, biće i za sve nas bolje.
Međutim, juče smo čuli informaciju, neću pominjati ličnost, da u Valjevu osoba prima penziju od oko 208, 400 dinara. Sada se postavlja problem Zakona o penzionom sistemu. Nisam hteo juče da reagujem, jer nisam imao podatke i informacije, jer znam da zakon to drugačije reguliše, pa sam u međuvremenu proverio. Dakle, radi se o poluistinama i o nedovoljnoj informisanosti javnosti. Radi se o osobi koja ima dvojnu penziju. Za ono što je radila u Srbiji, a njen staž u Srbiji je iznosio jednu godinu devet meseci i četiri dana, dobila je toliko koliko je zaslužila u Srbiji. Za onaj drugi deo penzije koji prima u BiH, za 22 godine, šest meseci i jedan dan, dobila je penziju u BiH. Prema tome, nije tačna informacija da ta osoba živi sa oko 500 dinara. To je čak i ponižavajuće, ako se takva informacija plasira u javnost i iznose netačni podaci.
Ono što želim da napomenem jeste to da nemam ništa protiv da se ukazuje na probleme, mi ćemo samo kroz diskusiju i raspravu rešavati i poboljšavati, ali da se ne služimo neistinama, poluistinama itd. U tom smislu, osećao sam potrebu da ispred poslaničke grupe ukažem na ovaj konkretan problem i da ga bar učinim jasnim, da vidimo o čemu se radi. Hvala vam lepo.