Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Posle njega je narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa narodni poslanik Sreto Perić.

Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani građani Srbije, vi koji gledate ovaj prenos, malo sam se informisao u vezi ove tačke dnevnog reda, uoči ovog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, i video da u mnogim zemljama postoje organi koji odlučuju o učešću vojske tih zemalja u mirovnim operacijama na teritoriji drugih zemalja. U zavisnosti od stepena demokratije ili kako oni shvataju ulogu vojske u njihovim društvima, postoje razni kraljevi, predsednici, emiri, a u mnogim slučajevima i vlade dotičnih zemalja odlučuju o upotrebi svojih vojnih snaga na teritorijama drugih zemalja. koje
Kod nas, hvala bogu, postoji i Ustavom je rešeno, zbog toga je ministar u Skupštini, da na predlog Vlade, odnosno resornog ministarstva, odnosno gospodina ministra, o tome odlučuje Narodna skupština. A, s obzirom na to da većina nas narodnih poslanika i građana zna za pozitivnu ulogu koju je naša zemlja, kako god da se zvala, od FNRJ, imala u tim mirovnim operacijama, pa bi shodno tome ovo trebalo da bude jedna od tačaka koja traje pet minuta, nepotrebna za promociju bilo koga, iako, priznajem, imam slabost prema ministru odbrane, komandantu vojske i Vojsci da ih gledam na jedan više pozitivan način, od kad znam za sebe, od kad sam bio vojni obveznik i maloletnik, nezavisno od režima, bio on demokratski ili nedemokratski, ko god bio na čelu države i ko god bio ministar odbrane.
To ne znači, gospodine ministre, da ja, pre svega, kao član Odbora za bezbednost, ne mogu da vam postavim nekoliko pitanja, a postaviću ih, odnosno hoću ponovo da vam postavim pitanja na koja nisam do sada dobio odgovore. Možda ta pitanja nisu bila smislena, a možda i nisam dovoljno kvalifikovan, ali ste ipak mogli da mi uputite odgovor, bar smislu – to nije predmet današnje tačke, kao što ćete vi to i reći, ili to je pitanje državne ili vojne tajne. Znamo da svi članovi Odbora za bezbednost, prilikom verifikacije svog članstva u tom odboru, potpisuju izjavu da će čuvati neke državne tajne, vojne tajne, koje proglase nadležni organi, a mislim da to jesu i Vlada i Ministarstvo odbrane, kao i ministar.
Pitao sam o takozvanim bezbednosnim procenama. Meni sa gledišta sistema vrednosti, kako vi kažete, gospodine ministre, uopšte nije problematično da ne znam koliko naših ljudi ode da pokušaju da spreče nesreću u nekom delu sveta ili da ublaže nesreću, ili da mire tamo neka plemena i ljude. Nažalost, i nas su mirili neki drugi narodi i neke druge vojske, sviđalo se to nama ili ne, na ovim našim prostorima, sadašnjim i bivšim.
Želim da znam odgovore na pitanja koja uporno postavljam, a ne dobijam. Nadam se da niko neće zaključiti, pa ni ja, zato što ne dobijam odgovore na ova pitanja, da civilna kontrola, koja je u stvari svedena na Odbor za odbranu i bezbednost, u ovoj zemlji i ne postoji. Građani moraju da znaju da to što mi čitamo kao državne i vojne tajne mogu da pročitaju u svim dnevnim novinama, samo da budu malo pažljiviji i da ih to interesuje. A mi, nekim danima kad nam se to kaže, odlazimo u jednu sobu i onda, tamo, čitamo nešto što je smešno, samo po sebi, a ne vidim kakva je to državna tajna ako to ima u svim novinama, ako to zvanični državni funkcioneri govore i znaju to novinari, ali, dobro, mi i dalje glumimo Odbor za bezbednost i mi kontrolišemo.
Da nije to tako, zato bih vam danas postavio pitanje – kako ću ja kao član Odbora za bezbednost da iskontrolišem ove ljude koje ćemo mi da pošaljemo u mirovne operacije, šta oni tamo rade? Da li oni zaista rade ono što im je mandat, ono što nam je svima želja, da dostojno, bilo u kontigentu neke moćnije strane zemlje, a čini mi se, Španije, neka oni imaju, gospodine ministre, i oznake naše vojske, nisam na kraj srca, i naš grb i našu zastavu, ali kako mi da znamo šta oni tamo zaista rade, pogotovo kada se radi o mirovnim operacijama koje se tiču Somalije? Tu postoje dve vrste operacija, ima ih u samoj Somaliji i ima ih u susednoj zemlji gde se obučavaju vojske, koje treba da podrže vladu, koja je, za sad, po međunarodnoj zajednici, legalna vlada, da je praktično dovedu na vlast.
A vi vidite šta se ovih dana događa na Bliskom Istoku. I, neko pametniji od svih nas, čini mi se jedan novinarski glodur, napisa je ovih dana da malo razmislimo što se taj ''istok'' zove ''Bliski istok''. Evo, da uzmemo, recimo, Libiju: danas je jedan, a ne zna se sutra ko će biti drugi. Da ne ispadne, gospodine ministre, verujte mi da to iskreno pričam. A, mi podržavamo neki režim tamo koji treba da se uspostavi, a svi ti režimi su na ivici nekih demokratija i demokratičnosti, a sutradan da ispadne da su u stvari drugi na vlasti.
Koji je onda bezbednosni rizik za nas? To se tiče mnogih zemalja, gde postoje klice i organizacije, raznorazne terorističke organizacije, kojima neću davati publicitet ni popularnost u ovom parlamentu, ali sam vas pitao prošli put, gospodine ministre, ko će da bude odgovoran ako pripadnik nekog plemena koga trenutno Savet bezbednosti ne tretira kao legalnog predstavnika države, odnosno legalnu vlast, dođe u centar Beograda sa 500 grama nekog eksploziva i uđe u autobus, dakle, ko će onda da bude odgovoran, uzimajući u obzir to i podržavajući ove misije, da pokažemo da smo se i mi na neki način bezbednosno stabilizovali kao zemlja, da možemo i drugima da pomognemo u održavanju reda u njihovim zemljama.
Narod lepo kaže – ono što je za kuću ne daje se ni u crkvu. Zašto vam ovo kažem, gospodine ministre? Pre dve ili tri godine, umro je direktor jednog, 'ajde da kažem, važnog vojnog namenskog preduzeća. Umro je, gospodine ministre, samo zato što taj grad nije imao kardio-salu koja košta koliko košta ovo gde naši ljudi idu. Dobro znate o kome pričam, raspitao sam se. Vas apsolutno ne krivim za to. Bilo je spremno i Ministarstvo odbrane i vojska da daju helikopter i sve, ali je, čovek, bio bolestan od takve bolesti da nije smeo da se pomera.
A, u obrazloženju piše, to niko nije pomenuo, da će to da košta, ukoliko dobro vidim, 642 miliona i tako redom. Toliko, otprilike košta ta angio-sala, da ne pričamo o sanitetima koji imaju neku adekvatnu opremu da se ljudi spasu, kao što su mene, gospodine ministre, pre tri meseca, hvala bogu spasli. Imao sam sreću da sam bio u Beogradu, inače bih završio kao ovaj moj sugrađanin. To su pitanja, a kada pričamo o ovoj temi, morate da shvatite da pričam o vama, pre svega, kao političaru i Ministarstvu odbrane. Ne pričam o Generalštabu, ni o oficirima, a ni o vojsci, jer imam posebne emocije i ne mogu možda da budem objektivan, a ni realan jer volim Vojsku Srbije, srpsku vojsku. Možda bih imao dosta toga i njih da kritikujem, ali ne mogu, jer za sada nemam bolju vojsku.
Možda bi to trebalo, kao što je neko pre rekao, da to bude jedna posebna tema, a ovo je trebalo da bude jedna rutinska tema. A, pošto, gospodine ministre, nemamo šansu da govorimo o vojsci i o Ministarstvu odbrane, mi onda kada dođe ovakva tema, to koristimo, pa vas pitam – kako je moguće da u gradu iz kojeg dolazim, dom JNA, kako se zvao, krvavo plati grad Čačak? Krvavo i mislim potpuno nerealno! Sve je to narod gradio svojim rukama i isplatio do poslednjeg dinara grad Čačak, bez donacija i Dinkića i bilo koga, jer je to prostor u centru grada. Tu se narod nekada skupljao, a to je trenutno zapušteno. Obnovićemo, gospodine ministre, kada vojska i Ministarstvo odbrane pribave građevinsku dozvolu. Nažalost, kupili smo nešto, a vojska sada nema građevinsku dozvolu za to. Napravićemo tu i pozorište, biblioteku i pozvaćemo vas, kao ministra odbrane, da to otvorite.
Kada to uporedim sa činjenicom, a mislim da sam to dobro zapisao, gospodine ministre, sa kasarnom ''Grošnica'' u Kragujevcu, mislim da se tako zove, ona se bez ikakve reči i bez ikakvog tendera, bez ikakve procedure poklanja stranoj privatnoj firmi, ne vojnoj, ''Fijatu'' – šta onda čovek da pomisli? Da smo mi u gradu Čačku diskriminisani zbog toga što su građani tako glasali?! U to zaista neću da verujem, jer do juče sam, do pre tri godine, učestvovao u vladajućoj koaliciji i znam kako su se svi ministri, sa svim greškama koje su imali i koje vi sada ovde nabrajate, a mogu ja još bolje da ih nabrojim, nije ništa sporno, ponašali prema svim gradovima.
Eto, to su pitanja koja sam hteo ovde, gospodine ministre, da vam postavim, u najboljoj nameri. Verujem da ćete to tako da shvatite, a ako ne shvatite, biću spreman i da repliciram. Hvala lepo.

Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Žao mi je, gospodine poslaniče, što niste bili na uvodnom izlaganju pa biste čuli kada sam lično rekao koliki su troškovi i koliko plaćaju UN, a koliko mi plaćamo, koji deo ide za obuku, a koji deo ide za plate itd, tada biste videli da troškovi nisu toliki koliko vi kažete.
A, stavljajući nam na teret da smo taj novac mogli da uložimo u angio-salu u Čačku, reći ću vam da smo uspeli posle dugog niza godina da kupimo novu angio-salu na VMA, ali da mi nemamo nikakav autoritet da kupujemo angio-sale po drugim zdravstvenim ustanovama širom Srbije.
I, na kraju, veoma važna stvar koju namerno ne govorite na način da iskažete istinu, a to je da ''Grošnica'' nikome nije poklonjena. ''Grošnica'' će biti plaćena 660 miliona dinara za Ministarstvo odbrane; od toga, moći ćemo da sazidamo otprilike oko 25.000 kvadrata novih magacina koji su nam neophodni, da budu strukturisani na najbolji mogući način, da imaju bar kodove i da konačno kontrolišemo šta tačno imamo u tim magacinima. Za to vam mogu pokazati i odluku Vlade koja je donesena; u ovoj godini je 550 miliona, a za sledeću godinu je 110 miliona.
Kada o tome pričate, da je nekome nešto poklonjeno, budite sigurni da, kao ministar odbrane, nikome neću pokloniti nijedno parče imovine kojim raspolaže Ministarstvo odbrane ili Vojska Srbije, nevezano ko je na vlasti u Čačku, ko je na vlasti u Subotici, ko je na vlasti u Leskovcu ili u Nišu. Svi moraju, u skladu sa procenama poreske uprave, da participiraju prema nama u odnosu na nepokretnost koju uzimaju.
Ideja oko ''Grošnice'' je vrlo jasna. U sledeće dve godine mi ćemo napustiti naše magacinske prostore koji su dosta stari, neki su stariji i od 50 godina i na drugom prostoru ćemo izgraditi nove uređene magacine, a tu će biti izgrađene fabrike, za koje mi kao Ministarstvo odbrane nemamo uticaja, ali pretpostavljam da će se tu jedan dobar deo radnika, odnosno građana Kragujevca zaposliti.
Po pitanju gospodina koji je, kažete, umro od srca, zaista mislim da je skroz neprimereno da na tu temu pričate, ja sam ga izabrao sa mojim saradnicima za direktora. Žao mi je što se to desilo, ali nema smisla da nam to stavljate na teret, pa makar i time što trošimo novac jer, verujte mi, dan zasedanja parlamenta košta neke pare i za taj novac mogu da se kupe neki drugi uređaji, pa nekom drugom da se pomogne i, ako tako banalizujete stvari, to što građani Srbije plaćaju vama dolazak u Beograd moglo je, takođe, nekome da bude za lek, pa da njemu danas bude bolje. Ta vrsta banalizacije, naprosto ne može da postoji, pogotovu ne u budžetu koji se tiče naših mirovnih operacija, koji nema nikakve veze sa zdravstvom, ni u okviru budžeta vojske.

Narodni poslanik Miroslav Markićević  ponovo je prijavljen. Pretpostavljam da želite repliku, nemate osnov za repliku.
Postavili ste pitanje, ministar je odgovorio. Van dnevnog reda je, svako ima pravo na jedno takvo skretanje sa dnevnog reda, da ne obrazlažem ponovo šta je sve staranje o dnevnom redu. Staranje o dnevnom redu podrazumeva da svakom od vas bude jasno da su pravila jednaka za sve.
U četvrtak, 24. februara, biće sednica "Poslanička pitanja", biće sednice i sa aktuelnom temom. Molim vas da se vratimo dnevnom redu.
Narodni poslanik Sreto Perić ima reč, a posle njega narodni poslanik Srđan Miković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, pored stručnosti i ljubavi za neki posao, verujem i to tvrdim, potrebna je i doza optimizma. Čini mi se da vi sa prevelikom dozom optimizma pričate danas o ovoj temi koja je na dnevnom redu. Ne želim da polemišem sa vama, nego zaista da na jedan akademski način govorim o ovim stvarima koliko je to moguće, to isto očekujem i od vas.
Ali činjenica da mi danas odvojeno razgovaramo o dve tačke dnevnog reda, to je Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini i Predlog odluke u učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini, ukazuje na to u kakvim uslovima mi živimo i u kakvoj situaciji građani Srbije očekuju naredne dane. Kada nastupate sa takvom dozom optimizma kojom vi raspolažete vrlo često pomislim da ste vi možda ministar vojni u Švajcarskoj ili u nekoj drugoj državi koja nema nikakvih ekonomskih ili nekih drugih problema, ali mi smo ipak u Srbiji.
Bilo bi lepo, gospođo predsedavajući, kad bi gospodin ministar i narodni poslanik Markićević razgovor nastavili u vreme pauze, ali meni neće smetati da nastavim dalje da govorim o ovoj temi, ono što bih želeo da kažem u ime SRS i svakako u ime građana Srbije.
Gospodine ministre, pokušaću ulogu ministra odbrane da razdvojim na ono što je briga o materijalnim i tehničkim sredstvima i ono što se odnosi u operativnom smislu na Vojsku Srbije. Kada je u pitanju vaš materijalno-tehnički odnos prema onom što je vrednost s kojom raspolaže Vojska Srbije nemam nekih saznanja da niste pokušali na jedan prilično odgovoran način da raspolažete time, ali nedavno je moje razmišljanje o tome oboreno za jedan stepenik iz razloga što vas je pohvalio jedan od bivših potpredsednika Vlade Republike Srbije, pa, ako on nekog pohvali, stičem utisak...
(Ministar Dragan Šutanovac, sa mesta: I Toma me pohvalio!)
... a taj pogotovo, teško onome ko očekuje naprednu Srbiju uz neke stranke koje se zovu slično. Ni to nije tema o kojoj želim da govorim. Zaista želim da govorim o angažovanju Vojske Republike Srbije u mirovnim misijama UN, pa vidim da ste vi ovde predvideli još dve lokacije o kojima mi možemo da govorimo.
Ima još jedna situacija koja je mene zabrinula. Vi ste vešt govornik i ne verujem da vam se to otelo. Rekli ste da je interes Ministarstva odbrane – ''Kosovo i Metohija stabilna zona''. Zašto niste dodali ''stabilna zona u okviru Srbije'', jer vam se to nije slučajno omaklo? Onda, izražavam jednu sumnju, pa stičem utisak da ste vi više za globalni mir, koji ne smemo da potcenimo i moramo da mu poklonimo značajnu pažnju, ali prvo moramo da obratimo pažnju na ono što se dešava kod nas.
Neko je rekao da je u martovskoj klasi vojnika koji žele dobrovoljno da služe vojsku duplo više ili tri puta, kako vi ispravljate, nego što Vojska Srbije može da obezbedi. A, znate li zbog čega je to, gospodine ministre? Pa, to je iz razloga što ova vlada nije obezbedila druga radna mesta. Samo zbog toga i što će biti plate, odnosno mogućnost onih koji odsluže vojni rok jeste da se i profesionalno angažuju, pa mislim da je to ono što dominira prilikom donošenja odluke tih lica. Međutim, ne zanemarujem da postoji još uvek veliki broj građana Srbije, kako srpske, tako i drugih nacionalnosti, koji žele da služe vojni rok, ali činjenica je (istina, je l' tako) da vi kažete – odbrana zemlje ostvaruje se učešćem u multinacionalnim operacijama.
Odbrana zemlje ostvaruje se u nekim operacijama, u nekim aktivnostima koje se sprovode pre svega ovde u zemlji. Svakako, možda može da bude od uticaja i angažovanje naše vojske u mirovnim misijama na drugim tačkama.
Pitam – ko proizvodi te krize gde mi želimo da pošaljemo Vojsku Srbije? Upravo oni za koje se vi vešto kačite i vi ste pokušali nama da objasnite ovde s kim će se pojavljivati Vojska Srbije u mirovnim misijama koje organizuje EU, pa ste naveli neke države koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Treba imati u vidu činjenicu, bez obzira koji su razlozi za nepriznavanje, mi to moramo da poštujemo, da oni to nisu uradili iz razloga što ista opasnost ili slična preti čak i njima. To je bio razlog zbog čega oni to nisu uradili, ali, kada ste vi došli na čelo Ministarstva odbrane, zbog čega niste pokušali, zajedno sa vašim saradnicima, da se ispoštuje Rezolucija 1244? Zašto niste nešto uradili? Zašto niste pokretali i otvarali te teme, da ispoštujemo ili bar da predlažemo, ili da zahtevamo od onih sa kojima mi sada hoćemo da sarađujemo da se poštuje i ta rezolucija?
Sve to mene duboko uverava da vi više predstavljate činovnika koji želi neki globalni mir, nego da zaštiti interese Republike Srbije, a samim tim i njen petnaestoprocentni deo površine, jer ne pokazujete veliku volju i interesovanje što proizilazi iz činjenice da ste rekli da je cilj Ministarstva odbrane ''stabilna teritorija Kosova''. Pa, to ne može da bude bez Kosova u Srbiji. A, rekli ste ovde da pored učešća u mirovnim misijama koje organizuju UN i zbog simboličnog učešća i povezivanja sa EU, jer će se, kako ste vi rekli, uskoro potpisati neki sporazumi. A, šta ako bude kao što je juče jedan od ljudi koji su dobri poznavaoci bezbednosnih prilika u Srbiji, kaže – da sam na mestu tužioca Haškog tribunala, Serža Bramerca, ne bih verovao u ono što mi vlast priča u Beogradu? E, pa, nad tim, vi, kao ministar odbrane, morate da se zamislite i da date odgovor na takvo pitanje.
Rekli ste da ne postoji obaveznost prilikom angažovanja u dobrovoljnim misijama, nego je to na principu dobrovoljnosti. Šta će se desiti ukoliko se ne prijavi potreban broj po planu? Otići će manje ili će neko ipak morati da ode? Sredstva koja će biti angažovana za slanje naše vojske u multinacionalnim aktivnostima nisu mala. I, vi kažete da će sve to biti vraćeno u našu državu jer će to njima biti isplaćeno kao naknada za odlazak. Ali, prvo, povedite računa o pripadnicima policije i vojske koji se nalaze u Srbiji i koji rade u otežanim uslovima, a koji poodavno nisu dobili ono što im pripada, kada je u pitanju i ta njihova zaštitna oprema koju oni treba redovno da dobijaju. Prođe ponekad i duplo više vremena od onog koji je predviđen, a da oni ne dobiju ni čizme ili cipele, već šta, a kamoli da se razmišlja o njihovom unapređenju.
Prvo moramo da sredimo stanje u okviru naše vojske, pa posle toga da ih šaljemo u mirovne intervencije, ako ima razloga za to i ako postoje mogućnosti, ali, prvo, nastojati da se ispoštuje Rezolucija 1244. Time ćete vi pokazati da s pravom, oni koji su vam ukazali poverenje, sedite na tom mestu, a sve dok to ne uradite i građani Srbije i mi sumnjamo u to. Na kraju, moram da vam kažem, teško onom ko očekuje boljitak od demokratije SAD, od NATO-pakta, od EU, od demokratije koju propagira DS i, svakako, od napredne Srbije koju obećava SNS. Hvala vam. (Aplauz)

Iskorišćeno je devet minuta i 20 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, posle njega narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo, pred nama je Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, a, takođe, Narodna skupština će razmatrati i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Činjenica je da Srbija nije van sveta i činjenica je da su građani Srbije posebno zabrinuti kada se dese neke turbulentne pojave, zabrinuti su za svoje mornare, zabrinuti su za radnike, za turiste, kada se u nekom delu sveta nešto desi. U svakom slučaju, da bi se obezbedio međunarodni mir, da bi svi građani sveta bili bezbedni, neki put je potrebno obezbediti taj mir sa strane. Upravo tu postoji specifična uloga UN u obezbeđivanju svetskog mira. Mi smo samim potpisivanjem Povelje UN preuzeli određene obaveze. Takođe, kao zemlja koja hoće da poboljša svoju ulogu uopšte, i u UN i u svetu, potrebno je da razmišljamo o našem doprinosu svetskoj bezbednosti. Angažovanje naših pripadnika u multinacionalnim operacijama postaje sve značajniji element spoljne politike naše države i u svakom slučaju značajan element uključivanja Srbije u međunarodne integracione procese.
Hteo bih sa ovog mesta da odam priznanje Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, kao i MUP, na dosadašnjem angažovanju. Moram da kažem da je ovde bilo potrebno planirano dobro, kvalitetno raditi. Is Ukazao bih na jedan podatak koji nije ovde mnogo potenciran, a mislim da je izuzetno važan. U dosadašnjim mirovnim operacijama učestvovalo je 212 pripadnika naših snaga bezbednosti, od kojih su 23 žene. Njima bih dao posebno priznanje, ukazao da u svim tim mirovnim operacijama nije bilo žrtava, nije bilo povređenih od strane pripadnika bilo koga ko je došao iz Srbije. Mislim da to ukazuje da su očigledno bili dobro pripremljeni i da se dovoljno razmišljalo i o obezbeđivanju uslova za njihovu bezbednost.
U svakom slučaju, pošto smo informisani da je započeta procedura zaključivanja sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu poverljivih informacija i da se započela procedura zaključivanja opšteg sporazuma za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama, očekujem da u narednom periodu Srbija nastavi u tom pravcu i ubuduće. Dakle, da se u narednom periodu uključujemo u sve operacije humanitarnog karaktera kao što su ove predložene, jer smatram da Srbija mora da ponese svoju ulogu u očuvanju mira, kao i stvaranju uslova za normalan život u oblastima pogođenim konfliktima.
Konačno, kao poslanik Poslaničke grupe ZES, pozivam vas da u danu za glasanje podržimo ove dve odluke. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i pet sekundi.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a posle njega Srđan Milivojević, pa nakon njega Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije i pripadnika Ministarstva odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini. Predlagači ove odluke, dakle, Ministarstvo odbrane, pozivaju se na Ustav Republike Srbije, odnosno na član 140. Ustava,  gde se, između ostalog, kaže da se odbrana zemlje ostvaruje i u multinacionalnim operacijama. Naravno, ovde se pozivaju i na Zakon o odbrani. Međutim, ako se pogleda ova odluka, sa jedne strane, ona je formalnopravno ispravna i moguća. Ali, s druge strane, postavlja se jedno veoma važno i krucijalno pitanje, da li Republika Srbija i građani Srbije imaju koristi od jedne ovakve odluke, odnosno učešća u ovim operacijama. Ovde, pre svega, mislim na one operacije gde naši pripadnici oružanih snaga i Ministarstvo odbrane treba da učestvuju u jedinicama koje se formiraju pod okriljem EU.
Naravno, duboko sam ubeđen da građani Srbije od ovog nemaju nikakvu korist. Naprotiv, mislim da ćemo imati samo i odgovarajuću štetu. Zbog toga nećemo ni podržati slanje ovih naših snaga, a pogotovo u okviru snaga EU. Ovaj parlament treba da donese odluku o slanju naših snaga u više različitih zemlja i ako se pogleda ovde iz Predloga odluke o kojim zemljama je reč videćemo da su u pitanju neke zemlje iz zapadne Afrike, Liberija i Obala Slonovače. Tu je i centralnoafrička zemlja Kongo, tu je i istočnoafrička zemlja Somalija. Jedan centralnoafrički pojas od obale Atlantskog okeana do obale Indijskog okeana. Tu su još i Kipar, Haiti i, kako se u Predlogu odluke kaže, Bliski istok, ovde se pre svega misli na Liban i Golansku visoravan, a znamo iz geografije da od Golanske visoravni gravitira nekoliko zemalja Bliskog istoka.
Ovde se još kaže da se angažovanje kapaciteta Vojske Srbije predviđa i u okviru takozvanog stand by aranžmana pri UN. Predviđa se još i početno angažovanje dva oficira rečnih jedinica u okviru pomorskih snaga EU u Republici Somaliji. Ne znam zbog čega se ovo radi, kad svi dobro znamo i svi u svetu znaju da Srbija nije pomorska zemlja, ali, dobro, vi ste tako odlučili i to je vaša stvar.
Početak operacija, o kojima je ovde reč, uspostavljen je rezolucijama Saveta bezbednosti u različitim vremenima, pa, tako vidimo da je jedna od prvih ili, da kažemo, najstarijih operacija gde idu naši predstavnici uspostavljena još 1964. godine na Kipru, dok je, da kažemo, najmlađa rezolucija uspostavljena 2009. godine i to u cilju obuke bezbednosnih snaga Republike Somalije i to u Ugandi. Kroz Predlog odluke daje se i pregled bezbednosne situacije u zemljama u koje se šalju naši predstavnici.
Ocena te bezbednosne situacije je različita, počevši od stabilne, u većini ovih zemalja, kako se kaže, do potpuno nestabilne u Somaliji i možda je i to razlog što se obuka ovih snaga za Somaliju vrši i u Ugandi.
Međutim, ovu ocenu stabilnosti bih uzeo sa odgovarajućom rezervom. Videli smo, i tu se mogu složiti sa ministrom, on je u replici nekom od poslanika rekao da je stabilnost relativna kategorija. Videli smo samo šta se u poslednjih mesec, dva dana dešavalo u zemljama Severne Afrike, koje su važile za stabilne zemlje, tako da ovu ocenu koju vi ovde prezentujete narodnim poslanicima i javnosti Srbije treba uzeti sa rezervom. Jer, ako je situacija zaista tako stabilna, kako se ovde kaže, onda se postavlja pitanje zbog čega se šalju misije? Prema tome, tamo gde je stabilno ne šalju se misije, a ovde vidimo da se to radi.
Recimo, imamo primer Kipra. Tamo se situacija konstantno ocenjuje kao stabilna, a već više od 46-47 godina, koliko ima od toga, tamo su prisutne međunarodne trupe, u ovom ili onom obliku.
Jedan od razloga za donošenje ovakvih odluka je održavanje mira i bezbednosti u svetu. To se kaže u vašem obrazloženju. Međutim, tu bezbednost bih definisao na drugačiji način. Pre svega, to doživljavam prema tome, sada se vraćam na našu vojsku, na naš teren, koliko je brojna naša vojska, koliko je sposobna, koliko je tehnički i materijalno osposobljena i koliko predstavlja respektabilan faktor u odnosu na sve one koji imaju nekakve aspiracije prema nama, pogotovo u odnosu na one koji su okupirali deo naše teritorije, reč je, naravno, o Kosovu i Metohiji.
Nažalost, svi znamo kakva nam je vojska. Ona je danas takva da nikome ne predstavlja ozbiljnu prepreku u eventualnim lošim namerama prema državi Srbiji. Znamo i ko je krivac za sve to. Glavni krivac za stanje naše vojske i situacije do koje je došla naša vojska jesu sve vlasti od 2000. godine do danas, a znamo ko je bio prvi ministar na čelu te vojske, kada je ona počela da se urušava.
Međutim, ova Vlada ima nekakvu koncepciju da se sve rešava diplomatijom, i da je sve moguće rešiti diplomatijom, a videli smo mnogo puta tu vašu diplomatiju na delu. Zato i imamo jedan deo okupirane teritorije i zato ima mnogo problema, ne samo kod nas, nego i u ostatku sveta.
Podsetiću vas ovde, pre svega mislim na gospodina ministra, da je Oto fon Bizmark jednom prilikom rekao "Diplomatija bez oružja je isto što i orkestar bez instrumenata". Dakle, mi smo neopravdano doveli svoju vojsku, i brojno i na svaki drugi način, do tog nivoa da ona, nažalost, ne predstavlja jedan ozbiljan faktor ni za koga u svetu.
Ako ste već namerni da šaljete naše ljude u određene misije, smatram da bi bilo mnogo bolje da se te misije prave na taj način da svi ti naše ljudi idu u jednu misiju, pod srpskom zastavom, pod srpskim grbom, pod srpskim znamenjem, pod srpskim imenom i da se zna da je u nekoj od ovih država, gde se ide, nekoga zaštitio srpski vojnik, da je nekome pomogao srpski vojnik, da je srpski vojnik pomogao da se negde uspostavi mir ili, eventualno, neka druga korist za to stanovništvo gde se ide. A, ovako, šalje se po nekoliko ljudi u ovu misiju, nekoliko ljudi tamo, nekoliko ljudi onamo. Jednostavno, kada bi bilo moguće izvršiti anketu u zemljama gde idu naši predstavnici, pošto tamo nema naših znamenja, sigurno da ti ljudi ne bi ni znali da se na njihovoj teritoriji nalaze i predstavnici srpske vojske.
Smatram da ovako parcijalno slanje u različite misije mali broj ljudi, nema nikakve koristi. Zaista, mislim da bi, i pored ovih misija o kojima ovde govorimo i koje predlažete, Ministarstvo odbrane trebalo više pažnje da posveti nedavno formiranom Centru za vanredne situacije sa Ruskom Federacijom. Reč je o Centru koji se nalazi u Nišu. Pošto znamo da uskoro u zvaničnu posetu Srbiji dolazi ruski premijer Vladimir Putin, evo, imate idealnu priliku da se produbi saradnja o ovome, pa da Centar za vanredne situacije, o kojem govorim, i zaživi.
Ako se pogledaju predlozi ovih vaših odluka, može se videti da je vrlo interesantno obrazloženje ciljeva koji se postižu upotrebom naše vojske u ovim operacijama. Tamo se kaže, citiraću to: "Učešće naše vojske daje konkretan doprinos poštovanju međunarodnog prava i zaštiti međunarodnog mira". Ovde se zaista vidi sva vaša doslednost i dalekovidost vaše politike.
Te iste zemlje, sa kojima danas branite međunarodno pravo, samo pre desetak godina su na najgrublji način kršile taj međunarodni mir i to međunarodno pravo, i to, baš na primeru naše zemlje. Zaista je desetak ili jedanaest godina mali period da bi se neke stvari mogle tako brzo zaboraviti. Mislim da građani Srbije dobro pamte i da će uvek pamtiti, a to pamćenje je još uvek sveže, ko ih je bombardovao. Mi sada imamo naše predstavnike u sadejstvu sa njima u nekim drugim zemljama. Da li za vas međunarodno pravo važi od onog trenutka kada ste odlučili da šaljete naše vojnike u ove misije ili je ono važilo i onda kada su te iste zemlje, o kojima je ovde reč, sejale bombe po Srbiji. Tamo gde nema pravde za sve, nema je ni za kog. Tamo gde pravda ne važi uvek, ona ne važi nikada.
Pri kraju moje diskusije želim još jedan osvrt na finansijski aspekt ovih odluka. Čuli smo da su ovde u pitanju sredstva od 640 i nešto miliona dinara. Suma od 640 miliona dinara je suma koja ovoj osiromašenoj zemlji i osiromašenom narodu predstavlja ipak neku značajnu sumu i mislim da su se ta sredstva mogla upotrebiti na jedan bolji i svrsishodniji način.
Čuli smo od ministra da je, praktično, učešće u ovim operacijama dobrovoljno, ljudi se prijavljuju dobrovoljno, a onda ljudi iz Ministarstva odbrane vrše selekciju onih koji će zaista uzeti učešće u ovim mirovnim misijama.
Imajući u vidu da je samo pre desetak godina kod nas na Kosovu bilo NATO bombardovanje, da imamo mnogo ljudi koji su uzimali učešće u direktnim borbama u suprotstavljanju neprijatelju, agresoru, pitam gospodina ministra – da li ima u ovim misijama onih ljudi koji su učestvovali u neposrednim borbama na Kosovu i Metohiji protiv NATO agresora? Hvala. (Aplauz)