Hvala. Drago mi je što smo otvorili stručnu diskusiju o ovim pitanjima. Pošto ste išli po nekom redosledu koji sam ja dao, pokušaću tako i da vam dam odgovor.
Kada sam rekao da Vlada ne treba da se bavi preduzetništvom, naravno i dalje mislim da ne treba, uz dodatak – bar ne u konkurentnom okruženju. Šta to znači? Bavimo se preduzetništvom, recimo, u elektroenergetici, jer to još uvek nije konkurentno okruženje. Kada bismo imali još nekoliko firmi koje bi imale nekoliko hiljada megavata instalisane snage, da su približne našem sistemu, onda bi imalo smisla da što pre izađemo iz EPS-a. To je prosto neka vrsta konflikta interesa, kada ste unutra i istovremeno regulišete i pravila igre i morate da štitite vašu svojinu.
Što se tiče drugih zemalja, koliko mi je poznato, istina je da postoji u nekim zemljama većinsko vlasništvo države. Ako vas interesuje neka konkretna zemlja, mogu da pripremim informacije o okruženju u kome to posluje za poslepodnevnu sesiju i da vam dam odgovor na to.
Što se tiče vaše druge zamerke, a to je da profit u većinskoj firmi ide uglavnom većinskom vlasniku, ne znam kako je to moguće ukoliko se poštuju zakonski propisi. Naravno, ako ih kršite, moguće je sve, ali nije moguće kada reinvestirate profit – podižete zajedničku kompaniju i povećavate nominalnu vrednost udela svih partnera proporcionalno. Ukoliko izvlačite pare napolje, onda morate to da uradite u ime oba partnera.
Konačno, ukoliko želite da kroz neke fiktivne troškove kao većinski partner utičete i na taj način dođete do profita, onda tu postoji revizor i učešće manjinskog partnera u raznim organima i institucijama, tako da ne vidim na koji je zakonski način moguće da profit bude oduzet manjinskom partneru. Naravno, nezakonit način uvek postoji, ali polazim od toga da će se ovde raditi u skladu sa zakonom.
Što se tiče treće primedbe i stručnosti, izostavili ste glavnu komponentu o kojoj sam govorio, a to je da preduzeće ne može da posluje u konkurentskim uslovima u ovakvom sistemu. Dokle god je u državnom vlasništvu, mora da poštuje određene posebne propise, koji su ograničavajući za preduzeća u državnom vlasništvu u odnosu na preduzeća koja to nisu.
Pođimo samo od Zakona o javnim nabavkama, koji ima neke procedure i koji ja vrlo poštujem. Smatram da je dobar da bi zaštitio one koji pune budžet, ali isto tako, kada taj zakon primenite na nekoga ko posluje u konkurentskom okruženju i gde njegovi konkurenti mogu u roku od 24 sata da donose odluke, a njemu je potrebno mesec dana, vi praktično njega onemogućavate i dodatno ga time ograničavate u radu. A da kažete da se na njega to neće primenjivati, onda dolazite u suprotnost, da se stvara mogućnost zloupotreba itd.
Znači, ovo je čitav paket koji govori o poziciji javnog preduzeća u konkurentnim uslovima i ta pozicija uključuje i stručnost, u smislu mogućnosti da platite nekoga dovoljno dobro da zauzme mesto rukovodioca. Mi, naravno, sada imamo dosta dobar kadar iz DS-a, ali taj kadar po svojoj osnovi više, kako bih rekao, to radi iz ubeđenja da želi promene u ovoj državi, nego što radi iz želje da napravi neku sopstvenu dobit, što nije slučaj u ovim drugim kompanijama koje su naročito konkurentne.
Ukoliko želite, možete se raspitati i videti kako se kreću plate za različite značajne funkcije u našem Telekomu i u konkurentskim firmama. Vreme mi je isteklo.
