DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 24.02.2011.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

24.02.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:05

  • TAGOVI

  • Prvo vanredno zasedanje (2011)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (24.02.2011)
  • Izveštaj Dika Martija i politika Srbije prema KiM (Dan za poslanička pitanja) (2011)
  • Poslovanje i transformacija javnih preduzeća (Dan za poslanička pitanja) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zamoliću poslanike da najpre postave pitanja, a onda argumentuju i obrazlažu suštinu pitanja, zbog toga što me dovodite u situaciju da vas prekidam pre nego što postavite pitanje. Dakle, zamolila bih poslanike da najpre postave pitanje.
    Gospodin Rasim Ljajić daje odgovor.
    ...

    Rasim Ljajić

    Mislim da je najvažnije da u ovoj skupštini, a mislim da je to i gospodin Andrić malopre rekao, nema poslaničke grupe ili poslanika koji nije na stanovištu da ceo ovaj slučaj dobije konačni sudski epilog. Mislim da smo mi uradili sve do sada da se cela ova stvar što pre rasvetli, da se svi događaji u potpunosti oslikaju na način da bude ustanovljena puna istina i zadovoljena pravda.
    Plašim se politizacije celog ovog slučaja, koji Srbiji apsolutno nije potreban. Plašim se dnevne politike u svemu ovome, koja takođe nikom nije potrebna i nikom koristi neće doneti, i da sada preostaju dve stvari koje treba da uradimo – jedna na diplomatiji, a druga stvar jeste u domenu čistog prava. Kad kažem "na diplomatiji", mislim pre svega na činjenicu da mi treba da pokušamo da obezbedimo podršku u UN za formiranje ad hok mehanizma koji će omogućiti da cela ova stvar dobije i sudsku završnicu.
    Da vas podsetim da to neće biti nimalo lako, jer su se glavne zemlje – Sjedinjene Države, Nemačka, Velika Britanija, Francuska – već izjasnile da su protiv tog ad hok mehanizma, iz dva razloga. Jedan je političke prirode, a drugi je finansijske prirode, s obzirom da bi taj ad hok mehanizam trebalo da dobije mandat, nadležnost i značajna finansijska sredstva za svoj rad.
    Drugo, ono što je u domenu prava, jeste da celu ovu stvar sada prenesemo upravo na taj teren, da još jednom pokažemo da ovo nije za nas izgovor da ne otpočnu što pre pregovori Beograda i Prištine i da Srbija ima najveći interes da se rasvetli sudbina 524 nestala lica na Kosovu.
    U opticaju su i druge mogućnosti kada govorimo o procesuiranju i pravnoj stvari cele priče. Teoretska mogućnost jeste da Haški tribunal dobije novi mandat, novu nadležnost, ali to takođe nije realno, imajući u vidu izlaznu strategiju Tribunala i činjenicu da je rezidualni mehanizam već usvojen i da će, praktično, od 2014. godine ti rezidualni mehanizmi preuzeti nadležnost Tribunala.
    Treća mogućnost, koja bi za Srbiju takođe mogla da bude prihvatljiva, jeste tzv. Euleks plus. Znači, da Euleks sa svojim kapacitetima na terenu preuzme proces daljeg procesuiranja, ali da takođe istragu vodi jedan nezavisni međunarodni tužilac.
    Četvrta, minimalistička, pozicija, na kojoj insistiraju ove glavne zemlje članice UN, a i EU, jeste da Euleks, praktično, sa svojim kapacitetima preuzme ulogu tog mehanizma. Mi smo protiv toga, iz dva razloga. Pre svega jer Euleks nema nadležnost za sprovođenje istraga u Albaniji, a drugi razlog je što Euleks nema mogućnost zaštite svedoka, što je uostalom i sam Dik Marti naglasio.
    Prema tome, mislim da današnja rasprava može samo još jednom da potvrdi potpunu saglasnost svih nas oko ovih pitanja, da tu gotovo nema razlike i ne može je biti. Ne bi bilo potrebno da sad oko ovog pitanja iznosimo neke disonantne tonove. Ovo su mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju i treba da hladne glave uđemo u čitav ovaj proces, sa željom da izvučemo maksimum, da bi se cela stvar što pre na pravni način okončala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodin Martinović ima reč.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Srpska radikalna stranka
    Gospodine Ljajiću, nisam zadovoljan vašim odgovorom. U nabrajanju organa koji bi mogli da sprovedu istragu o onome što se dešavalo vezano za trgovinu ljudskim organima, vi ste nabrojali sve organe, samo niste pomenuli organe Republike Srbije.
    SRS vam predlaže da zvaničan stav Republike Srbije, vezano za istragu o trgovini ljudskim organima na KiM, bude sledeći – istragu treba da sprovedu pravosudni organi Republike Srbije u saradnji sa pravosudnim organima Republike Albanije, jer se trgovina ljudskim organima dešavala, pre svega, na teritoriji Albanije. Ukoliko Albanija odbije da sprovede istragu o trgovini ljudskim organima, Republika Srbija mora da insistira da OUN izvrši pritisak na Republiku Albaniju kao članicu UN da sprovede tu istragu. To je obaveza Republike Albanije i u skladu sa Poveljom UN, a na kraju krajeva i elementarna civilizacijska, odnosno moralna obaveza.
    Što se tiče toga kako su državni organi Republike Srbije reagovali, gospodine Ljajiću, o tome se izjasnio Dik Marti. Evo šta on kaže: "Srpske vlasti su reagovale, iako sa priličnim zakašnjenjem, ali do sada nisu postigle značajnije rezultate."
    Evo šta kaže za vaš Haški tribunal: "Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je sa svoje strane sproveo istraživačku misiju na mestu ozloglašene "žute kuće", mada je postupak bio prilično površan i sa profesionalnim standardima koji pomalo zbunjuju."
    A evo šta kaže gospodin Dik Marti o vašem Euleksu, koji je došao na KiM po pozivu predsednika Republike Borisa Tadića: "Očekivanja su bila uzaludna. Bilo je mnogo najava i obećanja da će sprovesti istragu, ali opipljive rezultate tek treba videti. Tipičan je slučaj Nazima Blace, koji je javno…''
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Vreme.
    Reč ima premijer. Izvolite, gospodine Cvetkoviću.
    ...

    Mirko Cvetković

    Poštovani narodni poslanici i poštovani narodni poslaniče, vezano za pitanje koje ste postavili, želim da još jednom potvrdim da se ovde susrećemo s jednom kriminalnom aktivnošću, koju ne smemo da iskoristimo u politizaciju, već moramo da se borimo da zaštitimo sve žrtve u tom kriminalnom aktu. Naravno, u tome su najveće žrtve bili građani srpske nacionalnosti, ali treba imati u vidu da su žrtve bile i građani drugih nacionalnosti, a ne samo srpske.
    Ono što je Vlada Republike Srbije činila i činiće, jeste da se bori upravo za uspostavljanje jednog sistema u kojem će svi oni koji su krivi morati da odgovaraju, da je krivica individualizovana i da će se sve žrtve podržati.
    Vi ste čuli jedno kraće obrazloženje koje je ministar Ljajić rekao. Mi imamo tu i niz drugih podataka, koje ćemo izneti, vezano za pitanja. Ono što želim posebno da kažem jeste zapravo odgovor na vaše potpitanje oko toga ko bi trebalo da vodi istragu. Suština problema sa istragom nije u tome da li ovaj ili onaj istražni organ podržava jednu ili drugu stranu, da li je zavisan ili nezavisan, već je pitanje da li on ima autoritet i pravo da istražuje na prostoru koji uključuje više nego jednu, odnosno više čak nego dve zemlje.
    Vi ste spomenuli Srbiju i Albaniju, što su sigurno zemlje u kojima je potrebno vršiti istragu, međutim, ne treba zaboraviti da su ti organi prodavani i van tih teritorija, odnosno prevashodno van tih teritorija, pa čak postoje indicije da su prodavani i van evropskog kontinenta. Zbog toga istragu treba da vrši organ koji će moći i imati pravo da na svim tim lokacijama, odnosno sa svim tim zemljama bude u kontaktu i da istragu traži.
    Mi nemamo ništa protiv angažovanja Euleksa, niti smatramo da će on biti angažovan u negativnom smislu u celoj toj stvari, ali naš stav jeste da bi taj mehanizam o kome govorimo morao da ima ovlašćenja koja Euleks nema, i u tom kontekstu se vode razgovori.
    Čini mi se da je opšteprihvaćeno da je potrebno da se izvrši detaljna i nepristrasna istraga. Vlada Republike Srbije će ustrajati na tome da se dobije odgovarajući mehanizam koji će biti prihvatljiv i koji će garantovati da istraga bude izvedena kompetentno, nepristrasno i do kraja. Svakako budite ubeđeni da će i istražni organi Vlade Republike Srbije aktivno participirati u tome, što oni već do sada i čine. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Narodni poslanik Ivan Andrić ima reč.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Ivan Andrić

    Liberalno demokratska partija
    Druga tema koja je važna, neka vam oproste žrtve, jeste tema javnih preduzeća. Dakle, javna preduzeća tako zovemo kolokvijalno i postoji nekoliko vrsta tih preduzeća. Da bi građani shvatili o kakvom se problemu radi, reći ću da ih u ovom trenutku u Srbiji ima oko 700 (ne postoji čak ni tačan broj koji bismo mogli da utvrdimo), da ona čine oko 50% srpske privrede (kada se gleda novac koji kroz njih prolazi) i da njih čine između 150 i 200 hiljada zaposlenih (jako je teško reći o kom se broju radi). Stanje u tim javnim preduzećima je više nego katastrofalno.
    Ono što svako zna, verovatno, to je da ona predstavljaju, banalno rečeno, partijski plen. Bilo je pokušaja za vreme vlade Zorana Đinđića, i taj je pokušaj kasnije, odmah 2004. godine prekinut, a to je da se upravljačka struktura tih preduzeća bira na javnim konkursima. Kasnije je Zakonom o javnim preduzećima, ali i svim ostalim zakonima po kojima ova preduzeća posluju, uvedena potpuno drugačija praksa. Dakle, feudalne podele između partija, gde partije koalicionim ugovorom rešavaju o tome ko će voditi ta preduzeća.
    Direktan rezultat toga je katastrofalna produktivnost tih firmi. One, dakle, rade najgore moguće. Ne zna se vlasnik, upravljačka struktura nije stimulisana da brine o dugoročnom poslovanju, već samo brine o ličnom i partijskom interesu. Javna preduzeća su takođe ogromni gubitaši. Procena je da je u januaru prošle godine kumulativni dug svih javnih preduzeća bio oko četiri milijarde evra.
    Ona su takođe generator nelikvidnosti. Međusobno su povezani dugovi iz kojih ta preduzeća pokušavaju, kao što su EPS ili Srbijagas, da izađu tako što će povećati ukupnu cenu tih proizvoda, bez obzira što su glavni dužnici tim preduzećima upravo druga javna preduzeća. Takođe, tu su subvencije, direktne i indirektne. Nemam ni vremena, ali vidite koliko je ovo smešno. Kontrola rada tih preduzeća ne postoji. DRI će prvi put ove godine sprovesti kontrolu jednog ili dva.
    Moje pitanje je vrlo jasno – da li će u najavljenoj rekonstrukciji Vlade mandatar ili premijer predložiti svojim koalicionim partnerima da se ovakvo feudalno upravljanje javnim preduzećima zaustavi, da se ne ponavljaju ''Kolubara'' i zloupotrebe koje postoje u svakom drugom javnom preduzeću, da li će se promeniti koalicioni ugovori među strankama na vlasti, da li će se ukinuti pravo strankama na vlasti da imenuju upravne odbore i direktore javnih preduzeća, i uopšte, na koji način će se promeniti odnos prema javnim preduzećima?
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite, gospodine Cvetkoviću.
    ...

    Mirko Cvetković

    Poštovani narodni poslaniče, zahvaljujem što ste otvorili pitanje koje zaista jeste veoma važno. Želim da objasnim brojku koju ste vi pomenuli vezano za broj javnih preduzeća. Ona jeste približno tačna, ali se prevashodno odnosi na javna preduzeća koja se nalaze na lokalnom nivou. Dakle, to su, u stvari, javna komunalna preduzeća, kojih zaista ima mnogo, na stotine.
    Kada se radi o javnim preduzećima koja su vezana za republički nivo, tu imate ograničeni broj preduzeća. Ja bih se u odgovoru prevashodno osvrnuo na ta preduzeća, a što se tiče ovih drugih, možemo i o tome razgovarati, ali je tu u određenom smislu situacija malo drugačija.
    Dakle, kada se radi o javnim preduzećima koja su na republičkom nivou, to su ovi veliki sistemi. Kao što vam je poznato, kada se radi o ovoj vladi, tu je izvršen krupan i ključni pomak u pravcu uvođenja konkurencije u ove sektore i u pravcu, praktično, povlačenja iz upravljačkih struktura ovih preduzeća.
    Naveo bih primer NIS-a, koji jeste prodat i samim tim se država povukla i on je prestao više da bude plen. Mi možemo sada različito da tumačimo da li je prodaja bila uspešna, neuspešna itd., tu postoje različita mišljenja, ali svakako je sam taj čin, praktično, doveo do toga da je NIS skinut sa dnevnog reda kritike da ga država gleda kao nešto što je plen, gde će zaposliti svoje kadrovske ljude.
    Mi smo, takođe, sada u procesu prodaje ''Telekoma'', za koji, kao što znate, pa čak i među vama ovde ima velike opozicije oko toga da li ga treba prodati ili ne, ali ono što je suština jeste da nije ovde prodaja samo vezana za neki novac, već je ona vezana i za način upravljanja tim preduzećem i praktično je vezana za to da bi se kroz jednu novu upravljačku kulturu i strukturu, ako tako hoćete, tim preduzećem drugačije upravljalo.
    Što se tiče NIS-a, njemu predstoji, nakon transakcije, otvaranje na berzi i to će omogućiti da se upravljanju priđe na jedan drugačiji način.
    Pošto će biti dosta reči o tome, samo bih još spomenuo tu ideju da se ne delegiraju predstavnici države u upravne odbore. Želim da kažem da bi to bila krajnje čudna aktivnost, čak i sa vlasničkog stanovišta, gde bi vlasnik, koji jeste država, odustao da u upravne odbore delegira svoje predstavnike. Ne znam ko bi ih onda delegirao i u čije ime i šta bi oni u tim upravnim odborima radili. Dakle, čini mi se da ovde imamo različit stav o tome na koji način se štiti vlasništvo. Hvala.