Htela bih da skrenem pažnju da, kada govorimo o javnim preduzećima, bilo da su na državnom ili lokalnom nivou, najčešće govorimo samo o ekonomskim posledicama, koje zaista jesu katastrofalne, zato što su to preduzeća koja ne funkcionišu po principima korporacije, nego pre svega kao politička preduzeća, koja smo nekada imali u nekakvom sistemu, ali tada je bila bar nekakva kontrola, a sada ne postoji nikakva.
Htela bih da ukažem da je činjenica da se za rukovodeći kadar tih preduzeća isključivo biraju nestručna lica. Evo, recimo, ovo suđenje sad za gospodina Šarančića. On je pre toga bio kafedžija. Znači, nije potrebno da čovek bude stručan, zato što se ti ljudi, koji učestvuju u tome, isključivo postavljaju po partijskoj liniji. Kada dođu novi izbori, kada se promeni struktura posle izbora, bilo da je na lokalnom, bilo da je na državnom nivou, celokupna ta vladajuća, partijska, politička klasa se od početka do kraja menja.
Htela bih da istaknem da bi gospodin Saša Janković morao da se zainteresuje, a i gospodin Ljajić, da bi Srbija mogla da bude prijavljena MOR-u, Međunarodnoj organizaciji rada, za diskriminaciju građana, jer za ova mesta, a samo da vam kažem da ima 8.242 direktora na rukovodećim mestima u Srbiji gde ne postoji konkurs i gde su svi drugi građani isključeni i nemaju mogućnost da ih dobiju, a sva mesta, rukovodeća ili bilo koja druga, moraju biti dostupna svim građanima.
Zbog toga se i ne menja ovaj sistem, zato što to jeste politička odluka da se ukine jedna izrabljivačka politička klasa, koja nije samo ovih osam hiljada i nešto, nego je to, kada se saberu sva ministarstva i sve drugo gde se takođe po partijskoj liniji ljudi zapošljavaju, jedna ogromna grupacija ljudi za koje je – gospođo Malović, vama se sada obraćam – još jedna velika šteta, a to je da za njih zakon ne važi.
Oni isto tako ruše i privatni sektor, zato što ne poštuju ugovore i prinuđeni su da vode maratonske sporove pošto ne isplaćuju dobijenu robu, moraju da vode maratonske sporove na tzv. reformisanom sudstvu, gde se u stvari nikada ne može dobiti i sačekati pravda.
Hoću da kažem našim građanima da, kada u jednoj krizi, kada je mala ekonomija, kada ljudi štrajkuju zato što nemaju, ovo su ljudi bez ikakvih osećanja, koji su se udružili, kao jedna vladajuća klasa, protiv naših građana i građani s pravom ukazuju da je to velika nepravda. Oni bi trpeli i nestašice ako bi za to postojao neki racionalni razlog, ali ne mogu više da trpe ovu nepravdu…
