Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, prisutan je 91 narodni poslanik. Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 87, izvinite, više od 84 poslanika, te postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika?

Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Poštovani poslanici, moram nešto da pitam premijera, odnosno predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, zato što je ovde reč o jednoj vrlo interesantnoj stvari. Naime, pre nekoliko dana, odnosno prošle nedelje, konstatovana je ostavka pojedinih ministara iz Vlade.

Predsednik Vlade, prema Zakonu o Vladi, i to stavu 2. člana 25, ima obavezu da predloži nove ministre Narodnoj skupštini u roku od petnaest dana. Kao što znate, taj rok ističe u utorak.

U Ustavu, u članu 133. stoji da je predsednik Vlade dužan da po prestanku mandata članova Vlade zbog podnošenja ostavke ili razrešenja u skladu sa zakonom pokrene postupak za izbor novog člana Vlade.

Dakle, taj postupak mora biti pokrenut do utorka. Šta je tu problem? Tu je problem što već sa današnjim datumom, danas je četvrtak, 3. mart, mi već sada znamo, i nema šanse da dokažete drugačije, da predsednik Vlade ide u kršenje Ustava.

Zašto u kršenje Ustava? Ako Ustav određuje da se ima, po proceduri i na način utvrđen zakonom, sprovesti postupak predlaganja ministara, a zakon na koji Ustav upućuje utvrđuje rok od petnaest dana, onda je to kršenje i zakona i Ustava.

Kako znam da će do toga doći? Vrlo jednostavno: ili će se prekršiti zakon i Ustav, ili i zakon i Ustav i procedura parlamenta. Mislim da će biti ovo drugo, jer mi nije jasna jedna stvar – ako se ide u rekonstrukciju Vlade smanjenjem broja ministarstava, kao što je najavljeno, ako se ide na to da se biraju novi ministri, ali ne po šemi koja postoji po postojećem Zakonu o ministarstvima, onda je, da bi se dostavila nova imena ministara parlamentu, neophodno promeniti Zakon o ministarstvima.

Da li predsednik Vlade Mirko Cvetković... da li ste ga vi obavestili, predsednice Narodne skupštine, o tome kakva je procedura zakonska, kakva je procedura po Poslovniku za donošenje zakona? Potrebno je da zakon stigne na vreme, da prođe određeno vreme do početka pretresa od momenta kada zakon bude dospeo u Narodnu skupštinu, potrebno je da Narodna skupština prvo raspravlja u načelu, pa da prođe određeni rok da bi se raspravljalo u pojedinostima, jer je to zakon podložan amandmanima, pa tek kada taj zakon bude objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ može da se dostavi predlog ministara u skladu sa tim zakonom. Jer, kako možemo dobiti predlog novih ministara, ako zakon o ministarstvima, koji reguliše koja su ministarstva i koje su nadležnosti, nije stupio na snagu?

Ne možemo dobiti istovremeno te predloge, jer ako prvi predlog dobijemo ovde, u Skupštini Srbije pre nego li bude zakon stupio na snagu, on nije validan, nije važeći.

Drugim rečima, na osnovu ovoga što sam izneo, jedini način da se ovde ispoštuju Ustav i zakon je da taj predlog već danas ovde bude, zakon o ministarstvima. Kada se to završi, imate vikend ispred sebe, imate petak, subotu, nedelju i ponedeljak, i onda možemo da budemo sigurni da ćemo ovo stići da uradimo.

Ono u šta nisam siguran, prema svim najavama koje imam do sada, a to je pitanje za vas, predsednice Narodne skupštine, šta mi sutra radimo? Cela Skupština bruji o tome da sutra parlament neće zasedati, a ako je to tačno, da li ćemo zasedati u subotu? Jer, ako zaseda u nedelju, to je već kasno. Hajde da vidimo šta je naš plan, šta mi radimo da se ne prekrši Ustav i zakon. Ja se kladim da će biti ovako kako sam rekao i da se ništa od ovoga neće promeniti, kao što sam sada izgovorio.

To mene zanima i zanima me da premijer odgovori na ovo pitanje, ako može pisano, ili neka se osvrne makar na ovo što sam danas rekao onog dana kada bude ovde pred nama i kada bude branio svoje predloge. To mi nije jasno, i bilo je nemoguće da se ovo ne pita u situaciji koja postoji.

Premijer ide po Kopaoniku, reklamira se, slika, dobija grdnje od privrednika i istaknutih ekonomista za propast ekonomske politike srpske vlade...

(Predsednik: Vreme.)

Hvala vam. Umesto da je sedeo i završavao ove poslove i razmišljao o tome kako da ispoštuje Ustav i zakon, on se tamo slika.

Gospodine Aligrudiću, rok u kome treba premijer da nas obavesti o predlozima za nove ministre je 15 dana, a to je tačno 8. mart, utorak. Pošto je očigledno da će biti rekonstrukcija Vlade, mi ćemo pre toga svakako dobiti predlog o izmenama Zakona o ministarstvima; zatim ide postupak koji vi niste pomenuli, a to je da će neki ministri podneti ostavke ili ćemo ih razrešavati, a tek onda biramo nove ministre na predlog premijera.

Prema tome, nigde nismo zakasnili, sve se to događa sledeće nedelje. Vi očigledno imate želju da pomognete premijeru i Vladi podsećanjem, i na tome zahvaljujem, ali nismo kasnili.

Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da u ime Liberalno-demokratske partije postavim nekoliko pitanja predsedniku Vlade, jer se ona uglavnom tiču ekonomije i energetike, s obzirom na to da ne možemo povodom svih pitanja, ili ne mogu građani Srbije povodom svih pitanja da čekaju taj 8. mart koji ste maločas pominjali, praktično, u nastavku sednice i rasprave koju smo ovde imali pre sedam dana, prošlog četvrtka, kad su bila javna preduzeća i najavljena poskupljenja od kojih su se neka u međuvremenu ostvarila. Prosto, neke elemente moramo da razjasnimo.

Prvo pitanje se odnosi na odluku o poskupljenju struje, koje je premijer u četvrtak najavio obrazlažući zapravo svoju odluku da tu tačku skine sa sednice Vlade, najavljujući je za sledeću sednicu. Tad nam nije rekao da će sledeća sednica uslediti već sutradan, da će biti telefonska i da će praktično biti sprovedeno ono što nam je ovde i najavio, da poskupljenja neće važiti za ona domaćinstva koja mesečno troše manje od 350 kilovata.

Mi smo i tad rekli da to nije dobar reper i da se ne može socijalna slika ili socijalna karta o stanju neke porodice formirati samo na osnovu ukupne mesečne potrošnje. Ne bih da navodim mnogo primera i drastičnih situacija, ali ima mnogo porodica u Srbiji sa malom decom, u kojima radi jedan član domaćinstva, ili ne radi nijedan; ti ljudi će po prirodi stvari zbog potreba svog domaćinstva i svoje dece svakako trošiti više od 350 kilovata. To ne znači da su oni u dobroj socijalnoj situaciji, dobrom socijalnom položaju, a treba da plaćaju struju koja će biti 11 ili 13,5% skuplja.

Ovde se danas raspravlja o zakonu o socijalnoj zaštiti. Na tom zakonu se radi nekoliko godina. Opravdanja da do sad nije bilo načina da se formira relevantna socijalna karta prosto nisu dovoljna i dobra. Nikakva nova energija u Vladi posle 8. marta to neće promeniti, činjenica da će, recimo, ministar Milosavljević, osim te svoje navike da svakog dana vuče kolica po supermarketima reklamirajući šećer ili ulje iz robnih rezervi, imati novu energiju, pa da će sad umesto ministra Dragina nositi te džakove sa poljoprivrednim proizvodima koje je do sad nosio gospodin Dragin neće rešiti ovaj problem.

Drugo pitanje tiče se informacije koju je juče objavio generalni direktor NIS-a, odnosno NIS - Gaspromnjefta, da je dobit te kompanije u prošloj godini bila 16.500.000.000 dinara, znači oko 160.000.000 evra, nešto više od onog iznosa koji je ovde najavio ministar Škundrić. Ono što u ovom trenutku nedostaje kao informacija jeste da li će i kako ta dobit biti raspodeljena, odnosno da li će akcionari NIS-a dobiti deo te dobiti?

To je važno i zbog onih 29% koje ima država, reč je o pedeset miliona evra potencijalnog dobitka budžeta Srbije. Bitno je za one građane koji ovih dana odlučuju da li će odgovoriti na ponudu za kupovinu, odnosno preuzimanje koju je dao NIS, odnosno Gaspromnjeft, da li će prodati svoje akcije. Nije ista situacija kad odlučujete o tome da li ćete prodati akciju u odnosu na to da li imate samo čistu akciju ili ćete u narednim mesecima dobiti deo dobiti. Građani Srbije imaju dvadesetak procenata akcija NIS-a u ovom trenutku, pre završetka prodaje 16. marta. To je u odnosu na ovaj profit koji je objavljen, oko trideset miliona evra, po svakom građaninu dosta ozbiljan iznos, pogotovo u odnosu na iznos od 4,8 evra po akciji koji Gaspromnjeft nudi.

To je pitanje i važna informacija, koju građani treba da dobiju zaključno sa 16. martom. Nadam se da će na ovo pitanje javni odgovor uslediti ranije, jer ako čekamo istek roka od petnaest dana za odgovor na poslaničko pitanje, to će biti 18. mart i građanima takva informacija više ništa neće značiti, kako bi mogli lakše da donesu odluku o prodaji ili zadržavanju akcija u svom portfelju.

Konačno, treće pitanje se odnosi na najavljeno poskupljenje gasa. Generalni direktor i narodni poslanik Dušan Bajatović je juče najavio to poskupljenje koje će stupiti na snagu negde početkom leta. Ovde moram da ponovim još jedno pitanje na koje ne možemo mesecima i godinama da dobijemo odgovor: koliko Srbija plaća hiljadu kubnih metara gasa kad ga kupuje od ruske strane, i to u onoj tački gde taj gas preuzima, dakle na mađarsko - ukrajinskoj granici, ako se ne varam? Kakva je kalkulacija cene gasa? Ne zanima nas kolika je finalna cena gasa za kupce, to svako vidi na svom računu, to je, između ostalog, cena monopolističkog ponašanja jednog javnog preduzeća. Nas zanima kolika je uvozna cena gasa da bismo mogli da vidimo koliki je gubitak Srbije na tom poslu, kako se on finansira i zbog čega se ovde uzimaju krediti u iznosima od više stotina miliona evra. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, moje pitanje praktično će biti nastavak pitanja koje sam postavio Vladi prošlog četvrtka na sednici koja je posvećena pitanjima Vladi svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Nažalost, imao sam utisak da je gospodin Škundrić, ministar energetike, želeo da mi odgovori, ali po Poslovniku nije imao pravo. Tražio sam da se građani Kraljeva oslobode povećanja cene električne energije za 2011. godinu.

Ovim putem direktno pitam ministra energetike da li će uvažiti ono što sam prošle nedelje tražio, kad su u pitanju građani Kraljeva, ponavljam, da se u 2011. godini na njih ne odnosi povećanje cene električne energije. Postoje kategorije stanovništva koje će biti subvencionisane; praktično, ovim tražim za sve građane Kraljeva, kako za one koji imaju potrošnju u privredi, koja je u Kraljevu posrnula, tako i za ostale stanovnike Kraljeva, s obzirom na to da ne postoji nijedno domaćinstvo u Kraljevu, što su komisije ovih dana konstatovale, koje nema oštećenja od zemljotresa.

Moram da kažem i to da je uopšte poskupljenje električne energije jedna potpuno suvišna stvar u ovom trenutku za građane Srbije, jer povećanje od 15% je izuzetno veliko. Želim da napomenem samo to da u ovoj zemlji u poslednjih četiri-pet godina niko nije imao povećanje ličnog dohotka od 15%, a mi samo na jednom artiklu tako proizvoljno povećamo cenu 15%, kao da to nije ništa, kao da je to povećanje od 0,5%.

Želim da napomenem i to da se za bilo koje povećanje penzija ili plata ova država po četiri-pet puta konsultuje sa Međunarodnim monetarnim fondom, da li to povećanje, pa onda daje jedan deo u aprilu, u oktobru, pa jedan deo do kraja godine... Da li neko iz vladajuće garniture uopšte pita MMF da li građani Srbije mogu da se opterete takvim povećanjem koje iznosi, samo kad je u pitanju električna energija, 15,5%? Da li je to normalno, videli smo u jednoj emisiji, gospodin Škundrić kaže da mi to u velikoj meri izvozimo, da nešto što imamo podignemo 15,5%? To je stvarno besmisleno.

To je, u krajnjoj meri, neodgovorno prema građanima Srbije. I oni koji primaju lične dohotke nemaju nikakvo povećanje godinama, a mnogo je onih koji praktično ništa ni ne primaju. Ako sad direktno ili indirektno, kako hoćete, povećamo cenu nekim ljudima koji se bave proizvodnjom, koji plaćaju milion ili dva dinara električnu energiju, da li su ovi koji podižu cenu svesni da će u tim firmama ljudi morati da otpuste dva, tri čoveka samo zbog tog povećanja?

Onda ćete svakog dana u Srbiji imati sve više i više onih koji ne rade. Glavna floskula, glavna predizborna priča ove vladajuće garniture bila je – nova radna mesta, a mi sve činimo u stvari suprotno, da napravimo što više socijalnih kategorija.

Još jedanput molim i Vladu i ministra da preispitaju svoju odluku, jer ne možemo mi da kažemo ovde (kada sam to pitanje postavio nisam stigao zbog vremena da kažem) – znate, uspeli smo da to ne bude 1. marta, nego 1. aprila, zato što je grejna sezona. Gospodo draga, nova grejna sezona će brzo doći, a građani Srbije nikakvo povećanje plata do oktobra neće imati. Ako ne plate sada, počeće da plaćaju ogromne cifre u oktobru, novembru i decembru. Ljudi u Srbiji jednostavno više ne mogu da izdrže, ljudi će pasti u dužničko ropstvo, a svi mi ovde... naravno, vi koji ste u vladajućoj koaliciji snosite veliku odgovornost. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da su i drugi šefovi poslaničkih grupa dobili pismo, poziv od predstavnika OEBS-a da dođu na okrugli sto povodom prezentacije radne verzije zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ovde imate da će na ovom okruglom stolu učestvovati OEBS, Ministarstvo pravde Republike Srbije i USAID. Postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da se ovako nešto dešava u našoj državi?

Pre svega, pretpostavljam da je svima poznato da je OEBS organizacija koja je osnovana 1975. godine u Helsinkiju kao organizacija koja bi trebalo da se brine za bezbednost u Evropi. Između ostalog, tu su date smernice i načini kako funkcioniše OEBS. U Deklaraciji o načelima na kojima se uređuju odnosi između država članica u tački Suverena jednakost, poštovanje prava svojstvenih suverenosti kaže se: „Osobito je pravo svake države na međunarodnu ravnopravnost, teritorijalnu celovitost, slobodu i političku nezavisnost“. Imate drugi deo – Nepovredivost granica: „Države članice uzajamno potvrđuju da su sve njihove granice, kao i granice svih država u Evropi, nepovredive, pa će se stoga sada i ubuduće uzdržavati od povrede tih granica“. Teritorijalna celovitost država, kaže: „Države članice poštovaće teritorijalnu celovitost svake države članice“.

Postavljam pitanje: kakav je odnos OEBS-a bio prema Socijalističkoj Federativnoj Republici, kakav je odnos OEBS-a prema Srbiji, kakav je odnos prema Kosovu i Metohiji? Da li se drži ovih činjenica, vezano za osnivački akt? Ne, svima je potpuno jasno da je OEBS samo instrument ostvarivanja ciljeva Amerike i Evropske unije, i da ne samo da nije uradio ništa po pitanju zaštite ovih principa na kojima je osnovan, nego je uradio sve da pomogne da se razbije Savezna Republika Jugoslavija i da se bombarduje.

Možda će ovom okruglom stolu predsedavati Vilijam Voker. Sećate se Vilijama Vokera, on je bio šef misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, onaj koji je isfabrikovao izveštaj o Račku da bi se Srbija bombardovala. To je organizacija OEBS. Oni treba da nam donose zakone na osnovu kojih treba da funkcioniše država Srbija!

Druga organizacija je USAID. Sa njihovog sajta, kaže – američka organizacija za međunarodni razvoj USAID je nezavisna organizacija savezne vlade, na čelu je upravnik imenovan od strane predsednika. USAID je zadužen za pružanje ekonomske i humanitarne pomoći širom sveta i dobija ukupne spoljne političke smernice od državnog sekretara. Sekretar je Hilari Klinton. Vi znate kakav je njen stav kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Ovde se kaže – ekonomska i humanitarna delatnost. Kakve to ima veze sa zakonodavnom delatnošću?

Interesantno je, kad pogledate čime se bavi USAID, da vam ne čitam sve, kaže ovde: „... za rad sa Skupština Srbija.“ Pazite: „sa Skupština Srbija“. Pa i onaj na Dedinju bolje govori srpski nego oni. Kaže: „Pomaže članova Skupštine i osoblje uspostavi sopstveni budžet i dugoročno planiranje sistema, tako da parlament može bolje reaguje na potrebe Srbija sa građanima. Pomaže Skupština operacije postanu transparentnije, pruža savete određenim zakonima pred Skupštinu“.

Pogledajte ovo, ljudi moji, i oni da nam predlažu zakone! Aman, da li su ovi normalni iz Ministarstva pravde? Na šta ovo liči?

Da li se OEBS oglasio po pitanju ijednih izbora od 2001. godine, a svi su nelegalni? Da li postoji jedinstven birački spisak? Ne postoji. Zašto nisu rekli jednu jedinu reč?

Oni hoće da govore o finansiranju političkih stranaka. Šta su rekli na činjenice koje je izneo Goran Knežević, da je samo jedan čovek Demokratskoj stranci dao 250.000 evra u vreme predizbornih kampanja? Znaju za to, znaju za pakete koje dajete građanima širom Srbije, znaju i za podmićivanje na izborima. I oni treba da nam pišu zakone?