Gospođo predsednice, drage kolege i prijatelji, velika mi je čast i zadovoljstvo što danas mogu da se obratim Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Balkan je jedan od prioriteta mog mandata. Otkad sam izabran za predsednika Parlamentarne skupštine u januaru 2010. godine, posetio sam nekoliko zemalja u regionu. To su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Rumunija i Bugarska. Za otprilike dva meseca posetiću Hrvatsku. Stoga sam veoma zahvalan predsednici Parlamenta što me je pozvala da posetim Srbiju i što mi je pružila mogućnost da vam se obratim.
Drage kolege, kao što znate, Savet Evrope je osnovan pre više od 60 godina nakon Drugog svetskog rata od strane političkih lidera koji su imali snažnu volju da spreče da se slični tragični sukobi ikada ponovo dese. Da bi se izgradio trajni mir, naši osnivači su odlučili da rad Saveta Evrope koncentrišu na takozvanu "meku bezbednost", zasnovanu na zajedničkim vrednostima i standardima, nasuprot ''tvrdoj bezbednosti'', zasnovanoj na nacionalnoj odbrani i kolektivnim odbrambenim sporazumima.
Međutim, ova ''meka bezbednost'' i stabilnost Evrope mogu da se postignu samo jačanjem demokratije i ljudskih prava i vladavine prava. Ovo su osnove našeg zajedničkog evropskog doma, koji danas okuplja 47 zemalja – sve evropske zemlje izuzev Belorusije. Dakle, 27 zemalja EU takođe deli iste vrednosti, koje se očituju naročito u trenutnom procesu pristupanja Evropske unije Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Zbog toga je tokom proteklih dvadeset godina Savet Evrope postao prava škola demokratije, a neki će čak reći i predvorje EU.
Poštovani prijatelji, danas je evropska perspektiva Zapadnog Balkana realnija nego ikad ranije. Parlamentarna skupština u potpunosti podržava zemlje regiona u njihovom stremljenju da se pridruže Evropskoj uniji. Dosta napretka je na ovom polju već učinjeno. To već i sami znate.
Proces stabilizacije i pridruživanja, u kom učestvuju sve zemlje u regionu, pruža nam fantastičnu mogućnost da modernizujemo naša društva i ojačamo neophodne institucionalne i ekonomske reforme na osnovu zajedničkih vrednosti i standarda. Time se ljudi i fizički međusobno zbližavaju. Od decembra 2010. godine zemlje Zapadnog Balkana su postale oblast bezviznog režima, tako da građani svih zemalja u regionu mogu slobodno da putuju, dele iskustva i uče od suseda. Ovo je opipljiv rezultat evropskih integracija, koji svim ljudima ovog regiona koristi.
Dragi prijatelji, u poslednjih nekoliko godina Srbija je učinila mnogo u procesu evropskih integracija. Evropa je strateški cilj srpskog naroda i politički prioritet Vlade Srbije i Parlamenta. Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u EU i Evropska komisija sad priprema mišljenje o ovom zahtevu.
Sticanje statusa kandidata nije lak zadatak. Potrebna je velika politička opredeljenost, ali i mnogo napornog rada u smislu usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa praksom zemalja članica. Znam to iz sopstvenog iskustva. Moja zemlja Turska morala je da sprovede jako mnogo veoma ambicioznih reformi da bi otvorila pregovore o članstvu. Siguran sam da ćete u narednim nedeljama i mesecima vi, parlamentarci, morati da uložite mnogo napora da biste usvojili ove neophodne zakone i da to učinite u već utvrđenim rokovima.
Naravno, uvek postoje različita mišljenja o tome kako i na koji način sprovesti ključne reforme. Većina opozicije se obično ne slaže sa tim načinom i prirodno je da su u vremenu ekonomske krize, kada nedostaju sredstva i kada vlade sprovode mere štednje da bi ispunile socijalne obaveze, kad je deficit visok, neslaganja između političkih snaga još jača. To je normalni deo demokratskog procesa. Miran i konstruktivan dijalog je važan da bi društvo krenulo napred, ali neslaganja među političarima ne bi smela da uspore neophodne reforme.
Evropske integracije su legitimni politički prioritet Srbije, kao i ključni nacionalni interes. Zato pozivam sve političke snage u vašoj zemlji da konstruktivno rade na usvajanju zakona koji su u skladu sa evropskim standardima u ključnim reformskim oblastima, kako bi se ispunili svi neophodni uslovi da bi se dobio ''zasluženi status kandidata za EU''.
Drage kolege i prijatelji, članstvo u EU je budućnost koju Srbija priželjkuje, ali članstvo u Savetu Evrope je sadašnjost Srbije. U ovom kontekstu bih želeo da vam skrenem pažnju na neophodnost da se okonča sprovođenje pretpristupnih obaveza Srbije, kao i statutarnih obaveza prema Savetu Evrope.
Jedna od ključnih preostalih preuzetih obaveza je i puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Vlasti u Srbiji su već pokazale svoju političku spremnost da ispune ovu obavezu i uhapse dva preostala optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ali politička volja mora da bude prevedena i u konkretne rezultate. Stoga apelujem na sve u Srbiji da ne štede napore da bi se omogućila i olakšala potraga za preostalim optuženicima. U nacionalnom interesu Srbije jeste da zatvori ovo poglavlje nedavne istorije i krene napred.
Drage kolege, saradnja sa Tribunalom u Hagu je važna, ali postoje još neka preostala pitanja. Zapravo, preostale preuzete obaveze i statutarne obaveze prema Savetu Evrope su praktično identične sa zahtevima koje vam postavlja EU.
Da vam dam samo nekoliko primera. U poslednjem monitoring izveštaju Skupština Saveta Evrope je tražila da Srbija reformiše svoj izborni sistem, da izmeni pravila po kojima se dodeljuju mandati u Parlamentu, da ojača nezavisnost pravosuđa, ojača napore u borbi protiv korupcije i dalje unapredi mehanizme za zaštitu manjinskih prava.
U ovim preporukama Skupština SE je predložila da srpski parlament razvije jednu konkretnu mapu puta za okončanje preostalih reformi. Znam da izvestioci Skupštine tesno sarađuju sa srpskom delegacijom na pripremi ove mape puta i raduju se da čuju ocene o napretku na ovom frontu. Takođe pozdravljam konkretne korake koje je Parlament preduzeo u ispunjavanju preporuka Skupštine. Izrada amandmana na izborni zakon je korak u pravom pravcu. Ohrabrujem vas da u potpunosti iskoristite znanje i iskustvo Venecijanske komisije u izradi zakona u glavnim reformskim oblastima.
Dragi prijatelji i kolege, regionalna stabilnost je ključ evropske perspektive Zapadnog Balkana. Ne tako davno ovaj region je bio poprište užasnih ratova koji su izbili posle raspada bivše Jugoslavije. Ovi ratovi su bili najtragičniji događaji u našoj nedavnoj istoriji. Svi imamo obavezu da obezbedimo da se ovakvi konflikti više nikada ne dogode u budućnosti.
U ovom kontekstu želeo bih da pozdravim doprinos Srbije procesu pomirenja u regionu. Usvajanje od strane Narodne skupštine deklaracije kojom se osuđuje masakr u Srebrenici je očigledno važan korak u ovom procesu. Nedavno intenziviranje odnosa sa Hrvatskom, kao i zajednička poseta predsednika Tadića i Josipovića Vukovaru takođe predstavljaju veoma pozitivan primer za region.
Obraćanje predsednika Tadića Skupštini SE u januaru, u kome je s nama podelio svoje razmišljanje i konkretne predloge za unapređenje pomirenja, veoma je dobro primljeno od strane članova Parlamentarne skupštine. Siguran sam da će njegova lična posvećenost i angažovanost pomoći da se učini dalji napredak u ovom procesu.
Čvrsta privrženost političkih lidera ovom opredeljenju je ključ uspeha, ali nije jedini. Deklaracije moraju biti podržane konkretnim akcijama, koje za cilj imaju rešavanje pitanja nestalih, unapređenje povratka izbeglica, njihovo lokalno integrisanje gde je to moguće, razvijanje pluralističkog i zajedničkog gledanja na prošlost i nedavne događaje. U ovom pogledu bih želeo da vas podstaknem da u potpunosti primenite preporuke Skupštine SE koje su sadržane u nedavno usvojenoj rezoluciji ''Pomirenje i politički dijalog zemalja bivše Jugoslavije''.
Drage kolege i prijatelji, verujem da je Srbija, zbog svog geografskog položaja, ekonomske snage i potencijalnih kulturnih i istorijskih veza, ključni faktor uspeha evropskih integracija na Balkanu. Srbija mora da da primer i da podržava napore svojih suseda da se takođe približe Evropi. To me dovodi do želje da s vama podelim razmišljanja o dva konkretna izazova sa kojima se suočavamo u regionu.
Prvo, moramo da podržimo reforme u Bosni i Hercegovini, koja trenutno zaostaje u procesu evropskih integracija. Uloga Srbije u ovom procesu je ključna. Dejtonski mirovni sporazum je doneo mir ljudima i različitim etničkim zajednicama u BiH. Dejtonski mehanizam zajedničkog vršenja državnih ovlašćenja, zasnovan na podeli po etničkim linijama, bio je od ključne važnosti u stabilizovanju zemlje i vraćanju poverenja. Međutim, sada, 16 godina nakon što je rat završen, BiH je potreban novi politički institucionalni model da krene dalje. Dejtonska pravila moraju da evoluiraju da bi se omogućilo političarima i građanima iz različitog etničkog i kulturnog miljea da razviju zajedničku viziju BiH i njene evropske budućnosti.
Da bi se ispunile preuzete obaveze BiH, neophodna je ustavna reforma. Ne samo da Ustav treba uskladiti sa standardima Evropske konvencije o ljudskim pravima i dodatnim protokolima, već takođe treba obezbediti da sve institucije u BiH imaju neophodna ovlašćenja i pun kapacitet da izvrše neophodne reforme, da bi korist od evropskih integracija imali svi građani Bosne i Hercegovine, bez obzira na njihovo etničko poreklo.
Naravno, reforme ne treba da budu nametnute spolja. Buduće izmene i dopune Ustava treba da budu zasnovane na radu domaćih stručnjaka i najširem mogućem konsenzusu svih političkih snaga u zemlji. Zbog toga se Skupština zalaže za uspostavljanje vrlo ozbiljnog domaćeg institucionalnog procesa za pisanje izmena i dopuna Ustava.
Takođe smo spremni da damo političku podršku i obezbedimo stručnu pomoć. Planiram da idem u BiH krajem ovog meseca da bih olakšao razgovore između ključnih političkih aktera, ali takođe računamo na vašu pomoć da bismo obezbedili političarima u BiH da podrže ovu inicijativu.
Drugo, situacija na Kosovu je ključni izazov za region, kao i za Evropu u celini. Kao što znate, Savet Evrope je zasnovao statusno neutralan pristup na osnovu priznavanja važenja Rezolucije 1244. Zapravo, mi smo se u našim prethodnim rezolucijama usredsredili ne na status Kosova, već na standarde. Kosovo mora da postavlja te standarde da bi bilo bezbedno mesto za sve koji na njemu žive i mesto gde se poštuju naši zajednički standardi. Zbog toga smo odlučili da iniciramo dijalog sa predstavnicima političkih snaga izabranih u Skupštini Kosova.
Predstavnici Skupštine Kosova su pozvani na naše sastanke odbora kad god se direktno razmatraju pitanja vezana za Kosovo. Kroz ovaj proces možemo da im približimo naše principe i standarde, da mogu da ih koriste u svom radu. U ovom kontekstu moram da kažem da se unapred radujemo početku razgovora između Beograda i Prištine, u skladu sa standardima EU.
Nadamo se da će ovi razgovori pomoći da se nađe rešenje za probleme sa kojima se suočavaju pojedinci koji žive u ovoj oblasti, bez obzira na njihovo etničko i kulturno poreklo i jezik kojim govore. Ljudi koji žive na Kosovu su građani Evrope i moraju da uživaju iste standarde demokratije, ljudskih prava i vladavine prava kao bilo ko u Evropi. Svi zajedno treba da radimo da bi se ovaj cilj takođe postigao.
Dragi prijatelji, u ovom trenutku ima mnogo važnih pitanja na dnevnom redu Skupštine. Tek neke da pomenem – Evropa se sada suočava s jednim brojem velikih izazova, kao što je opšti porast ekstremizma, interkulturalni i međuverski dijalog i jačanje našeg sistema zaštite ljudskih prava – i sa zadovoljstvom očekujem diskusije o ovim pitanjima sa članovima delegacije Srbije u Strazburu tokom naših sesija. Uticaj rada Skupštine veoma zavisi od aktivnog doprinosa svih njenih članova. Zbog toga veoma računam na vašu podršku i aktivno učešće u našem radu.
U isto vreme, poželeo bih vam uspeh u vašim teškim naporima punih izazova i želim da vas uverim u punu podršku Skupštine SE. Zajedno možemo evropske integracije da učinimo realnim za sve ljude koji žive u Srbiji i regionu. Hvala vam na pažnji.
