Uvažena gospođo predsednice, dragi poslanici, sport je sistem vrednosti koje svako društvo treba da neguje i razvija. Osnove tog sistema vrednosti jesu da se samo radom, ne na brzinu ili prevarom, već upornim, kontinuiranim disciplinovanim radom, postižu rezultati.
Sport ima svoju višestruku ulogu u društvu. Naravno, najvidljivija su takmičenja i vrhunski uspesi. Ali, sport ima i vaspitnu dimenziju, jer se deca uče timskom radu, disciplini, poštovanju protivnika, fer-pleju, uče se da gube i dobijaju časno, jer je to važno za budući život. Sport ima i zdravstvenu dimenziju, jer fizička aktivnost i rekreacija predstavljaju prvi bedem preventive, a dobro zdravlje je preduslov za vrhunske rezultate.
Sport ima i promotivnu dimenziju, pošto na uspešan način predstavlja našu zemlju u svetu, a klubovi iz malih i velikih gradova pronose imena tih mesta sa ponosom. Sport ima i ekonomsku dimenziju, jer predstavlja zamajac turističke ponude, razvoja infrastrukture, uslužne i proizvodne delatnosti u svojoj okolini.
Na kraju, sport ima i naučnu dimenziju, jer se u njegovom razvoju mogu primeniti mnoga moderna dostignuća.
Sport je, naravno, analogija za sam život, jer može da bude mikrokosmos uspona i padova, trijumfa i poraza; sport ume da bude i nepredvidiv i nepravedan, često težak, ali uz saradnju, timski rad i posvećenost postoji mogućnost za uspeh, za stvaranje i za inspiraciju. Otud nije čudo da se sport u Ustavu Republike Srbije izdvaja kao oblast od posebnog interesa za Republiku.
Imajući sve pobrojano u vidu, opravdana je potreba za sistemskim uređenjem sporta na moderan i sveobuhvatan način. Upravo zato je pred vama narodnim poslanicima i pred celokupnom javnošću Srbije predlog novog zakona o sportu.
Na tekstu ovog predloga rađeno je u nekoliko navrata, u njegovu genezu je svoje znanje ugrađivalo više grupa stručnjaka i administrativnih sastava. Tokom rada na zakonu bilo je zaista mnoštvo doprinosa sa raznih strana: iz granskih saveza, iz klubova, iz lokalnih sredina, iz centralnih institucija, iz nevladinih organizacija, iz vladinih tela. Podrazumeva se da neke zahteve nismo mogli uvrstiti u tekst. Na primer, postojao je zahtev da fudbaleri imaju beneficirani radni staž zato što rade nedeljom! Na primer, zahtev da sportisti ne mogu da napuštaju Srbiju pre 28. godine nismo uvrstili jer se narušavaju ne samo individualna prava i slobode, već je to u suprotnosti sa regulativom EU.
Pošto će se tokom današnje plenarne rasprave u načelu videti i ljubav i odlično poznavanje sporta u ovom zakonodavnom telu, ne treba dalje ni da objašnjavam argument protiv ovakvog zahteva, nego je dovoljno da spomenem slučaj Bosne. Najveći broj sugestija smo uvrstili u predlog, jer sve što može da poboljša sistem je dobrodošlo.
Pre nego što je ova verzija ušla u javnu raspravu pravili smo uporednu analizu zakona, intenzivne konsultacije sa kolegama iz drugih zemalja. Moram da kažem da se posebno angažovao španski ministar sporta, gospodin Lisavecki, čiji pravnici su boravili u Srbiji nekoliko dana i čak učestvovali u javnoj raspravi. Lično sam razgovarala i sa predsednikom UEFA gospodinom Platinijem o nekim opredeljenjima u zakonu i on je poslao svoje pravnike da nam pomognu pri normiranju.
Želeći da upodobimo zakon stremljenjima zemlje ka Evropskoj uniji usaglašavali smo opredeljenja sa evropskim zakonodavstvom, Belom knjigom EU, sportskim dokumentima Saveta Evrope. Poredili smo svoja rešenja sa najnaprednijim zemljama, kao i sa primerima u regionu.
Bez obzira na sve, pred nama je predlog zakona koji nije ni španski, ni italijanski, ni norveški, ni slovenački, već srpski model sporta. Primenjivaće se na srpski sport, a srpski sport ima svoju tradiciju, svoje rezultate, pa time i svoje specifičnosti. Ovo jeste moderan evropski zakon, jer smo o tome vodili računa, ali je model sporta srpski, jer je stvoren po potrebama sportista Srbije.
Osnovna načela na kojima počiva zakon jesu: načelo slobodnog bavljenja sportom, načelo zaštite zdravlja sportiste, načelo stručnosti, načelo namenskog korišćenja sportskih objekata, načelo transparentnog i namenskog korišćenja sredstava iz javnih prihoda.
Osnovni cilj novog zakona je uvođenje sistema u sport, u skladu sa savremenim zahtevima. Analiza primene važećeg zakona, koji je donet 1996. godine, i problema sa kojima se u radu susreću kako državni organi tako i organizacije u oblasti sporta pokazala je da je za dalje unapređenje stanja u sportu Republike Srbije potrebno doneti novi zakon o sportu.
Predlog zakona o sportu rezultat je širokog konsultativnog procesa i predstavlja, na neki način, normiranje sportske stvarnosti, koja je bitno drugačija i zahtevnija u odnosu na 1996. godinu, kad je važeći Zakon o sportu donet. Otud i novine u tekstu. Neke od novina u Predlogu zakona su: uvođenje piramidalne strukture sporta; obaveza zdravstvenog osiguranja sportista; obaveza licenciranja; nadzor i inspekcija; nacionalna priznanja i nagrade; obaveza izrade strategije razvoja sporta, što do sad nije bio slučaj; preciznije regulisanje školskog sporta; evidentiranje i privatizacija; formiranje nacionalnog saveta za sport; razlikovanje amaterskog i profesionalnog sporta; naravno, i mnoge druge.
Značajna novina je postavljanje sistema sporta. Njega čine fizička i pravna lica koja se bave sportskim aktivnostima i sportskim delatnostima. Činjenica je da danas amaterski i profesionalni sport predstavljaju potpuno drugačiju dimenziju bavljenja sportom. Potrebe amaterskih i profesionalnih sportista u velikoj meri su drugačije. Radi usklađivanja i zadovoljenja potreba svih sportista, predlog pravi jasno razlikovanje amatera i profesionalaca i uvodi različite vrste prava i obaveza. Na primer, profesionalni sportista mora sa sportskom organizacijom da ima zaključen ugovor o radu. Propisana su međusobna prava i obaveze za sportske organizacije i profesionalne sportiste, sa ciljem da se zaštite profesionalni sportisti, s jedne strane, i da se omogući sportskim organizacijama nesmetan rad i kontinuitet sportskih rezultata u odnosu na uložena sredstva, s druge strane.
Dalje, vrhunski sportista može da se profesionalno bavi sportskim aktivnostima i delatnostima u individualnim sportovima i kao samostalni profesionalni sportista, odnosno kao preduzetnik. To je značajna novina u odnosu na postojeći zakon. Zatim, sportska organizacija obavezna je da zaključi ugovor o osiguranju svojih vrhunskih sportista od posledica nesrećnog slučaja.
S druge strane su amaterski sportisti. Sa ciljem da se zaštiti i podrži razvoj amaterskog sporta, otvara se mogućnost zaključenja ugovora o bavljenju sportom, koji zaključuju sportista, takmičar amater, i sportska organizacija, a kojim se utvrđuju, na primer, naknada za bavljenje sportskim aktivnostima, novčana i druge naknade za postignute sportske rezultate i naknade troškova smeštaja i ishrane za vreme sportskih priprema.
Takođe, s obzirom na to da pored sportiste amatera i profesionalnog sportiste današnjica poznaje i kategoriju sportista koji se nalaze između ove tradicionalne podele, predlog uvodi kategoriju tzv. sportiste takmičara.
Predlog prepoznaje potrebu da talentovani mladi ljudi, koji predstavljaju budućnost sporta u Srbiji, zaključe ugovor o stipendiranju maloletnog sportiste za sportsko usavršavanje. Njime se utvrđuju, u skladu sa sportskim pravilima, na primer, stipendija i naknada troškova smeštaja i ishrane za vreme priprema i takmičenja. Cilj ovakvog pristupa je da se podrži i podstakne bavljenje sportom na vrhunskom nivou, s jedne strane, ali i da se istovremeno omogući da baza sporta, rekreativni, školski sport i drugi sportovi, ostane očuvana i da na neki način sport ostane dostupan najširem krugu ljudi. Zaista smo se, kao što vidite, trudili da uvažimo nijanse koje postoje u praksi.
Pored toga, s obzirom na to da je sport danas u velikoj meri zahtevniji u pogledu fizičke i psihičke pripremljenosti, predlog u odnosu na Zakon vrlo precizno i sveobuhvatno reguliše pitanje opšte i posebne zdravstvene sposobnosti i uvodi obavezne preglede svih sportista, sa ciljem da se izbegne ili bar bitno smanji mogućnost povreda.
Novina u predlogu je regulisanje tzv. ostalih lica u sistemu sporta. Ostala lica, to su svi oni sportski akteri koji svojim radom doprinose i unapređuju sport, a da pri tom nisu sportisti. Razlog za uvođenje ove novine je činjenica da od unapređenja stručnog rada u sportu, naravno, zavisi i kvalitet sporta.
Osnovni predmet regulative jeste, kao i u važećem zakonu, forma sportskih organizacija kao udruženja. Ali, način regulisanja je drugačiji. Vodeći računa o autonomiji sporta i bez tendencije da se ova autonomija na bilo koji način ugrozi, predlogom je dat zakonski minimum koji mora da ispuni svaka sportska organizacija. Cilj je da se ova tradicionalna forma sačuva od danas neretko prisutne komercijalizacije. Tako su, na primer, precizirani uslovi osnivanja sportskih organizacija kao udruženja, sadržaj opštih akata, mogućnost statusnih promena, sportska arbitraža i sl. Usklađeni su sa novim propisima iz ove oblasti, a precizirani su obavezni organi u okviru sportskog udruženja i njihova odgovornost za rad.
S obzirom na to da je dosadašnja praksa pokazala da su sredstva potrebna za rad udruženja znatno veća od onih koja se dobijaju bilo subvencijama, bilo donacijama ili primanjima iz budžeta, predlog otvara mogućnost da sportska udruženja mogu osnovati privredno društvo ili drugo pravno lice, u skladu sa zakonom, radi pribavljanja potrebnih sredstava. Pri tome sportsko udruženje - osnivač ima obavezu da koristi celokupnu ostvarenu neto dobit tog privrednog društva za ostvarivanje svojih sportskih ciljeva koji su utvrđeni statutom udruženja.
Predlog je predvideo uslove za osnivanje i rad tzv. sportskog privrednog društva, kako bi se očuvala upravo sportska delatnost i kako bi se izbeglo da se ovako osnovano privredno društvo u praksi bavi drugom delatnošću, možda i u većoj meri nego sportskom. Zato predlog propisuje da od neto dobiti koju u tekućoj godini ostvari sportsko privredno društvo mora biti najmanje 70% reinvestirano u sport.
Još jedna od bitnih novina je da predlog sprečava upotrebu sportskih formi zarad sticanja dobiti, a ne zarad bavljenja sportom. Tako pravna i fizička lica koja ne učestvuju u sportskim takmičenjima i kojima je pretežna delatnost pružanje usluga trećim licima, dakle, sportsko osposobljavanje i usavršavanje trećih lica, a ne članova, mogu se osnivati samo u obliku privrednog društva i ne mogu imati u nazivu reč „klub“ ili reč „savez“.
Dalje, novina koju uvodi predlog u odnosu na važeći zakon jeste i promena registarskog organa. Nadležnost za registraciju sportskih organizacija sa Ministarstva omladine i sporta prelazi na Agenciju za privredne registre.
Predlogom su, naravno, prepoznati i ostali oblici organizovanja sportskih organizacija, poput društava, sportskih društava i gradskih sportskih saveza i sl, sa afirmacijom autonomije sportskih organizacija u unutrašnjim odnosima.
Jedna od najbitnijih novina u ovom zakonu je definisanje opšteg interesa u oblasti sporta na precizniji način i to na svim nivoima, na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i stvaranje transparentnog sistema finansiranja sporta iz budžeta. Nacrtom je uveden programski kalendar i on je usklađen sa budžetskim kalendarom.
Dalje, predlogom je stvoren osnov za donošenje i implementaciju dugoročne strategije razvoja sporta u Republici Srbiji.
S obzirom na činjenicu da je školski sport i njegova razvijenost uslov očuvanja prvenstveno zdravlja nacije, pa onda i kvalitetnog i uspešnog sporta u jednoj državi, predlog se mnogo detaljnije i u većoj meri bavi pitanjem školskog sporta u odnosu na važeći zakon.
Prvenstveni cilj je razvoj i unapređenje školskog sporta i ustanovljavanje efikasnijeg sistema školskih sportskih takmičenja. S tim u vezi, predlogom se, pored postavljanja strožih uslova za korišćenje sportskih objekata i njihovo održavanje u školama, predlaže da školska sala, školski teren i sl. ima položaj sportskog objekta, čime se ograničava mogućnost korišćenja školskih sala isključivo nakon realizacije školskih i vanškolskih aktivnosti.
Takođe, predlogom se u odnosu na Zakon vrši znatno detaljnije definisanje okvira za organizovanje sportskih takmičenja, a posebno međunarodnih sportskih takmičenja, velikih takmičenja na teritoriji Republike Srbije.
Radi usklađivanja aktivnosti na sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, predlogom se formira nacionalni savet za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Radi stručnije realizacije ciljeva utvrđenih strategijom i unapređenja sporta generalno, osniva se i savet za sport.
Kako bi se poboljšao kvalitet rada sportskih organizacija i onemogućile zloupotrebe koje praksa danas, nažalost, poznaje, predlogom se unapređuje postojeći upravni nadzor nad radom sportskih organizacija i uvodi se takođe i tzv. stručni nadzor, s druge strane.
Jedna od novina, ili tačnije rečeno nužnost, koju diktira današnjica, jeste privatizacija u sportu. Prilikom izrade zakona najveće interesovanje dela sportske javnosti izazvalo je upravo ovo pitanje.
Za mogućnost većeg ulaganja potrebno je konačno razrešiti pitanje društvene imovine u sportskim organizacijama i udela državne imovine, što od 1996. godine do danas nije učinjeno. Potrebno je da se konačno i jasno odredi titular da bi otpočele opsežnije investicije u sportu.
Pored toga, sportske organizacije osnivaju se i rade u formi udruženja, tako da automatska primena postojećeg Zakona o privatizaciji nije moguća. Ključna uloga Ministarstva prilikom izrade predloga je bila da zaštiti egzistenciju sportskih organizacija. Upadljivo je bilo tokom javne rasprave da ponegde postoji strah od tzv. privatizacije u sportu. Taj je strah u manjoj meri uobičajena bojazan od promena, a u većoj meri posledica nedovoljne informisanosti o opredeljenjima u zakonu, ali stvarne osnove za strah nema. Prvo, zato što privatizacija nije obavezna. Ovaj zakon nikoga ne prisiljava, niti obavezuje na privatizaciju, nego samo daje tu mogućnost za one koji to eventualno žele.
Drugo, strah je neosnovan jer sportski objekti ostaju u vlasništvu države i neće biti prodaje hala i stadiona. Neće moći da namesto stadiona niču stanovi ili šoping centri, jer se praktično sprečava promena namene objekta. Koga interesuju nekretnine, neka ide na tržište nekretnina, a koga interesuje ulaganje u sport, dobrodošao je da to učini.
Oni slučajevi gde sportska infrastruktura nije većinski društveno ili državno vlasništvo i nisu predmet ovog zakona, jer privatna imovina ostaje privatna.
Kada se uzme u obzir sve navedeno i napravi paralela između važećeg Zakona o sportu i zakona koji je predložen jasno je da je, kao i u svim ostalim segmentima života, tako i u sportu, malo toga ostalo isto u odnosu na 1996. godinu i da u mnogo čemu važeći Zakon o sportu ne prati potrebe današnjice, te je stoga nužno doneti novi.
U sportu najčešće vidimo kraj, vidimo detalje, vidimo pobednike, zastave i sviranje himne, ali ideja i cilj ovog zakona koji je danas pred nama su da pokušamo da, kao što jesmo već uradili Strategijom razvoja sporta, podržimo stvaranje jednog sistema u kome će svi, od lokalnih zajednica i škola, đaka i odraslih, znati svoje mesto u sportu i u kome će sport postati uređena i sređena aktivnost za dobrobit cele zajednice. Cilj je da uspesi u sportu ne budu samo rezultat entuzijazma pojedinca. Entuzijazmu, naravno, svaka čast, on je preko potreban i bez njega nema napretka, ali uspesi moraju da, pored entuzijazma, počivaju na sistemu.
Kao što znate, postojala je mogućnost da krajem prošle godine stavim zakon po hitnom postupku na vanrednu sednicu Skupštine. Iako postoji opravdani motiv da se novi zakon donese što pre, ja se nisam rukovodila tom logikom. Ovo je sistemski zakon, ima puno značajnih novina sa kojima želimo da se upozna što više poslanika, i to što podrobnije. Zato sam odlučila da predlog bude u redovnoj proceduri, i nisam pogrešila.
Na kraju, zahvalila bih se svim narodnim poslanicima na amandmanima koje su uložili. Za nas to znači da je ovo zakonodavno telo aktivno učestvovalo u unapređenju teksta i pomoglo da zakon poboljšamo. Zahvaljujem se kompletnom skupštinskom Odboru za omladinu i sport, koji je izuzetno aktivan odbor, sa kojim smo imali, imamo i imaćemo plodnu saradnju i, mogu da kažem, pravo partnerstvo za dobrobit omladine i sporta u celom društvu. Posebno se zahvaljujem onim poslaničkim klubovima koji su prihvatili ponudu Ministarstva da se pre ove rasprave sretnemo i podrobno zajednički razmotrimo zakon. Zahvaljujem se i svim ostalim poslaničkim klubovima koji su u duhu najbolje namere da ovaj sistemski zakon ima punu primenu doprineli njegovom boljem razumevanju u javnosti. Hvala.