Hvala. Od svog kolege Pelevića, kao ovlašćenog po ovoj tački dnevnog reda, dobila sam, tako da kažem, po dogovoru, neka četiri minuta da govorim o onome što mislim da baš niko nije pomenuo u vezi sa ovim zakonom.
(Predsednik: Imate sedam minuta.)
Da li ste prilikom sačinjavanja ovog zakona vodili računa da razvrgnete spregu između sporta, biznisa i politike, koja nije ni tradicionalna, niti je postojala u vreme o kojem govorite danas, o ovom članu 78. zakona, i kažete da je u njemu bilo i dobrih stvari? Da li se sećate da je nekada uz sport obavezno išla i reč amaterizam, da je amaterizam bio preduslov za bavljenje sportom? Da li postoji krivica svih nas i svih onih koji su dozvolili da profit postane, kao nasleđe liberalnog, tržišnog kapitalizma, prevashodno važan, odlučujući i najbitniji u samom sportu? Znam da se profit i način zarađivanja i u sportu ne može izbeći, i ne treba, ali ste morali da nađete način da sačuvate, u nekim oblastima, amaterizam u sportu.
Mislim da je ovim zakonom sport u stvari promovisan kao umetnost, manje kao umetnost, a više kao veština zarađivanja. Recite mi, da li ste na bilo koji način tretirali ono što je danas problem stvarnosti, svetske, a naše posebno? Na primer, da li se može neko pohvaliti da su prihodi od sporta samo nagrade na takmičenjima? Da li iza ugovora sa sportistima stoje pravi i pravni zakoni, ili mnogo zamešateljstva i zloupotrebe? Da li iza sponzorisanja i reklama stoji put do zarađivanja preko popularnosti sporta ili ima i mnogo nečistih puteva, ako hoćete, na kraju krajeva, i finansiranja stranaka? Da li ste pokušali uopšte to da izbegnete?
Ako je potpuno regularna proizvodnja za sport, kao proizvodnja sportske opreme, pa da onaj ko ne može da postigne vrhunski rezultat makar može da obuje „najk“ patike... Da li vodite računa da u građevinarstvu, kod gradnje stadiona, skijaških staza, sportskih terena, postoji nešto što će promovisati sport, a ne kaljati sport?
Odbijanjem da razgovarate o Zakonu o javnim nabavkama, u kojem je Srpska napredna stranka predvidela da se i tu spreči nameštanje tendera, vi ste pokazali srpskoj javnosti da vam nije stalo da u prihodima koji se iz sporta stiču postoji red i zakonitost.
Šta je danas kao prihod od sporta najpopularnije u Srbiji? Kladionice. I to je nešto što ide uz sport. Mladi su danas, umesto na sportskim terenima, u kladionicama.
Nema biznisa koji ne pokušava da se „nakači“ na sport, od energetskih napitaka do doping sredstava. Da li ste nešto tu uradili? Znamo da su Kina i Indija u svetu poznate kao najveći proizvođači sportske opreme. Znamo da se proizvodi 30 vrsta lopti, od one košarkaške, najveće, preko one manje ping-pong, do loptice za igru koja se (ako ne izgovaram pravilno, nemojte mi zameriti) zove „subuteo“ i ima prečnik 2,2 milimetra.
Gde smo mi našli svoje mesto u proizvodnji, proizvodnji uopšte, ili i ovde uništavamo industriju i proizvodnju, pa i u oblasti pratećih delatnosti za sport? Tu se, u toj oblasti, zarađuje blizu četiri milijardi evra, u Kini i Indiji. Šta bi to za jednu Srbiju značilo?
Mi imamo pomodno bavljenje sportom, i to u teretanama, u trenutku kada vam je, na primer, 2005. godine, Iranac Husein Rezazadeh imao 263 kilograma i bio težak kao jedan koncertni klavir, a dizanje tereta i ta vrsta sporta promoviše u stvari oblikovanje tela. To su ti apsurdi koje nam sport nudi, a mi, umesto da ih promovišemo u tom pozitivnom delu, preuzimamo iz sveta samo ono što je, na primer, jedna Italija uradila... Nismo čak ni njihovo iskustvo preuzeli, da u sedam hiljada teretana, koliko ih imaju, obrću godišnji promet od četrnaest milijardi evra.
Ko u ovom poslu koji se zove sport, a koji više nije amaterizam, zarađuje? Posrednici, menadžeri, oni koji su prisvojili akcije od imovine društva i države na sportskim terenima, oni koji su povezali sport, biznis i politiku i koji naplaćuju i tuđi talenat, trgujući njime bez ikakvih pravila igara. Vi ih ovim zakonom niste definisali i zato se za ovaj zakon ne može glasati, ali se otvaraju vrlo bitna pitanja, pred kojima žmurite, zato što na njima zarađuje neko drugi, ne država, ne građani, nego jedna lobistička grupa prijatelja, koju i na ovaj način pokušavate da promovišete. Hvala.
