Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mi raspravljamo o tri akta i imamo zajednički jedinstveni pretres. Dva akta su predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona, i to Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini i Zakona o popisu poljoprivredu u 2011. godini, i Predlog odluke o programu zvanične statistike za period od 2011. do 2015. godine, a obaveza je Narodne skupštine da donese takav akt.
Gospođo ministre, nije uobičajeno da predstavnik Vlade ne iznese nekoliko uvodnih napomena vezanih za zakone koje ovde u ime Vlade predstavlja. Videli ste juče kako je to izgledalo, vezano za Zakon o sportu. Nije uobičajeno. Dešava se. Niste vi prvi.
Nadam se da ćete u nekom narednom periodu razgovarati malo sa gospodom iz Republičkog zavoda za statistiku, koji su, pretpostavljam i govorim na bazi nekih saznanja, dali maksimum od sebe kako bi popis, najpre stanovništva, a potom i poljoprivrede, u dva zakona čije su izmene i dopune na dnevnom redu, bio u prvobitnim rokovima. Pošto oni u tome nisu uspeli, mi ne možemo ovde od vas očekivati, kao ministra koji predstavlja ovaj zakon u ime Vlade, niti od gospodina Vukmirovića i gospodina Jančića, da se uključite u raspravu i date nam odgovor na neka pitanja.
Pokušaću ovde pojedinačno o svakom predlogu, a zatim, da bi to imalo nekog smisla, zajedničku raspravu, zbog efikasnosti, zbog želje SRS da podrži popis stanovništva i popis poljoprivrede, ali i da ukaže na one činjenice koje je Vlada i naravno Republički zavod za statistiku trebalo da imaju u vidu da bi mogli taj deo posla da završe.
Reklo bi se da se u ova dva predloga zakona o izmenama i dopunama radi samo o tehničkim promenama, o pomeranju rokova. Ako ste pažljivo pročitali predloge zakona onda ćete videti da su ostale neke stvari koje višu nisu tačne. U Zakonu o popisu stanovništva je u članu 18. ili 17, apsolutno nebitno, rečeno kako će biti priliv sredstava prema Republičkom zavodu za statistiku, pa se pominje 2010. godina sa određenim značajnijim sredstvima zbog pripreme popisa stanovništva u 2011. godini, od 1. do 15. aprila.
Pošto ste vi sami rekli na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj, gospodine Vukmiroviću, da do tog dana, a to je bio 8. novembar 2010. godine, ni jedan jedini dinar nije bio uplaćen iz budžeta Republike Srbije na račun Republičkog zavoda za statistiku, onda se morao menjati taj član, ukoliko hoćete da pokažete da ste se ozbiljno bavili ovim problemom, a ne samo prostim predlaganjem promena datuma popisa stanovništva.
Nadalje, postojale su obaveze... Glavni subjekt za sprovođenje ove veoma značajne aktivnosti jeste Republički zavod za statistiku, ali su na još jednu posebnu organizaciju, republički katastar, preneta određena zaduženja po ovom zakonu. Da li ste vi u rokovima koji su bili predviđeni izvršili taj deo posla? Da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je takođe jedan od subjekata i ima obavezu da učestvuje u određenim radnjama u popisu stanovništva u 2011. godini, a trebalo je da od decembra do januara deli određene obrasce našim građanima koji žive u inostranstvu, odnosno koji su privremeno boravili u inostranstvu, završilo taj deo posla? Da li je Ministarstvo odbrane, da li je Ministarstvo pravde činilo svoje aktivnosti da se ovaj posao završi blagovremeno?
Mislim da niko nije radio ništa. Ali, to i nije najveći problem, mislim da Republički zavod za statistiku nije uticao na to kad će se izvršiti popis stanovništva, nego su određene stranke u vlasti procenile da bi zbog sprovođenja izbora, imajući u vidu da će biti angažovano preko 50.000 popisivača, tu aktivnost trebalo planirati negde neposredno pred izbore, kako bi angažovali ljude koji će sutra pomoći u kampanji za sprovođenje izbora, da li redovnih ili vanrednih, uopšte nije bitno.
Možemo reći da bi Republički zavod za statistiku objektivno mogao da se uključi u imenovanje tih komisija, ali izražavamo sumnju da će lokalne samouprave prilikom određivanja popisivača, instruktora i slično koristiti svoje lokalne funkcionere, ili neke članove stranke kojima će se odužiti, jer ova naknada za izvršavanje ovih obaveza uopšte nije mala. Imamo iskustva da je u lokalnoj samoupravi kao radnik na održavanju u ustanovi kulture, u biblioteci, angažovan čovek iz političke stranke koja je na vlasti, pa i izvršioce nižeg ranga angažuju isključivo iz političkih stranaka koje su na vlasti. Tako će se desiti da će oko 50.000 angažovanih popisivača biti članovi stranaka koje su trenutno na vlasti.
Pokušajte, imamo delimično poverenja u Republički zavod za statistiku, pokušajte to da rešite na taj način.
Kada je u pitanju popis poljoprivrede, tvrdili smo i ranije i sada odgovorno, rekao bih i veoma objektivno, da bi za ovu državu daleko jeftinije bilo kada bi se istovremeno organizovali i popis stanovništva, domaćinstava i stanova i popis poljoprivrede. Čak je gospodin Jančić rekao da je popis poljoprivrede dobar u jesenjem periodu zbog velikog angažovanja poljoprivrednog stanovništva za vreme setve. Pridružujemo se tome. Ako je tako, a pomerili ste popis stanovništva za period od 1. oktobra do 15. oktobra, hajde da i popis poljoprivrede bude u istom tom periodu.
Pomalo je nesuvislo, pomalo je priča za malu decu da ćemo prilikom popisa poljoprivrede koristiti iste resurse koje smo koristili prilikom popisa stanovništva i da će to biti konsekventno, da će to biti jeftinije. Kako može biti jeftinije? Biće ista „lada niva“ koja će odlaziti u udaljena sela kada se bude vršio popis poljoprivrede. Da li je to nešto što će dovesti do pojeftinjenja? Ne.
Rekli ste da obuka za popisivače prilikom popisa stanovništva traje tri dana, a za popis poljoprivrede trajaće šest dana. Našalio sam se kad sam pitao da li će tih šest dana biti raspoređeno u, recimo, dva semestra. To nije nikakav razlog da odlažete čak godinu dana popis poljoprivrede zbog toga što će to biti jednostavnije i efikasnije.
Na kraju krajeva, na osnovu iskustva iz 1991. godine, kada je vršen popis stanovništva i nešto za potrebe poljoprivrede, morali ste da vidite šta su bili nedostaci. Znači, to nije bio klasični popis poljoprivrede, nego su bili samo neki pomoćni obrasci koji su služili za dobijanje određenih podataka vezanih za poljoprivredu. Sve ono što je onda bilo mana trebalo je uzeti sada u obzir i iskoristiti to kao neku prednost, odnosno usaglasiti i istovremeno obaviti taj popis.
Videćete da će vam se pojaviti određeni problemi, jer će proteći godinu dana od popisa stanovništva do popisa poljoprivrede i onda će faktičko stanje imati određene promene, faktičko stanje zbog prestanka postojanja, smrću ili na neki drugi način, popisanog lica koje u ovoj popisnici od osam strana već daje odgovore na određena pitanja vezana za poljoprivredu. Ovo će vama poslužiti kao neki pomoćni materijal za popis poljoprivrede, a mogla je da bude popisana poljoprivreda i završeno.
Drugo, desiće vam se da neki vlasnici poljoprivrednog zemljišta ili drugih poljoprivrednih dobara koji će biti obuhvaćeni popisom u momentu popisa poljoprivrede neće biti na mestima gde se nalaze njihova poljoprivredna dobra ili druge stvari koje se popisuju, vezano za poljoprivredu, nego će biti u nekim drugim mestima, gde inače trajno žive, a povremeno odlaze da obrađuju svoje poljoprivredno zemljište (da li je ono nasleđeno ili su ga kupili, to uopšte nije bitno).
Da bismo izbegli sve te objektivne probleme, treba istovremeno vršiti popis stanovništva i poljoprivrede.
Zanima me još jedno pitanje. Ukoliko Evropska unija... Odnosno, obećala je da će iz pretpristupnih fondova sa deset miliona evra da učestvuje u pomoći prilikom obavljanja ovog popisa. Ko je to tražio, na čiji je zahtev? Sad nije ni važno na čiji je zahtev, zašto se taj nije pojavio ranije pa da se ne odlaže popis stanovništva? Zašto ta sredstva nisu obezbeđena ranije da bismo to imali u rokovima koji su bili predviđeni za taj deo?
Dalje, gospođo Čomić, moram da kažem sledeće. Nije u nadležnosti Skupštine sprovođenje popisa u drugim državama gde nije većinsko, ali značajan procenat srpskog stanovništva postoji. Odredbe člana 13. Ustava kažu: „Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom“. Iz ovoga nedvosmisleno i potpuno jasno proizilazi da je Vlada Republike Srbije, kao neko ko vodi politiku, dužna da se stara o interesima svojih sugrađana, ma gde oni žive. Imaćemo objektivne probleme prilikom popisa u BiH (za sad neizvesno, pretpostavljam da će biti organizovano), imaćemo problema i u Hrvatskoj, a veoma ozbiljne probleme već sada ćemo imati u Crnoj Gori, jer će tamo popis biti sproveden od 1. do 15. aprila.
Po Ustavu Crne Gore, ćirilica i latinica su potpuno dva ravnopravna pisma. Popisnice u Crnoj Gori nisu rađene na ćirilici, samo su rađene na latinici. Intervenisao je Srpski nacionalni savet, ali ni list „Dan“, čak ni televizija srpska, koja postoji u Podgorici, novine, ne mogu da plasiraju kampanju vezanu za sprovođenje popisa.
Mislim da ova rasprava u Skupštini, vezano za popis, ima značaj, ujedno i poziva i priprema naše stanovništvo koje treba da se odazove ovom popisu. Zamislite, mi sada govorimo o popisu poljoprivrede, a on će se održati u 2012. godini, pa ćemo dodatno morati da angažujemo i neka sredstva i verovatno neki propagandni, reklamni materijal koji će doprineti da taj deo bude urađen na jedan kvalitetniji i bolji način.
Kad govorimo o poljoprivredi, nisam siguran, neko od kolega je govorio, migracije nepoljoprivrednog stanovništva su značajnije i intenzivnije nego što su migracije poljoprivrednog stanovništva, ali veliki broj poljoprivrednog stanovništva neće biti u situaciji da se uključi u sprovođenje popisa. Znamo da bi lokalno stanovništvo bilo najbolje da sprovede popis, ali imamo veliki broj sela u kojima nema čak nijednog... Pitanje je da li postoji selo, ono u geografskom smislu postoji, ali ako nema stanovništva, onda ono kao takvo uopšte ne postoji.
Vi ste sami jednom prilikom priznali da Republički zavod za statistiku ima oko hiljadu procenitelja i da vrlo često daju bolje podatke nego što su to neke državne institucije koje se bave određenim statističkim kategorijama, ali je njihova prosečna životna dob između 60 i 80 godina, a složili smo se da je dobar popisivač neko ko ima 50 godina.
Dakle, isključivo govorimo o kategorijama i na stručan način pričamo o ovom. Nema nijednog razloga da argumentaciju koju iznosi SRS ne prihvatite i da ne dođe do zajedničkog, odnosno istovremenog popisa i poljoprivrede i stanovništva.
Vi ste sada produžili vremenski period vezan za popisivanje u poljoprivredi pa je to, umesto 15 dana, sada dva i po meseca. Ne znam da se niste poveli za primerom Belgije, čini mi se da Belgija popis poljoprivrede sprovodi osam meseci? Nema potrebe. Mi treba da uvažavamo, prihvatamo svetske standarde, ne samo u statistici nego u svemu što predstavlja aktivnost, privrednu ili bilo koju drugu, ali uvek moramo imati u vidu našu platformu, našu bazu, kako i na koji način će se to reflektovati na naše građane.
Popis poljoprivrede odlažete ne da biste došli do nekih pokazatelja koje ćete dobiti posle obavljenog popisa stanovništva, nego računate, s obzirom na to da je suficit u poljoprivrednoj proizvodnji bio u ovoj godini, da će se on pojavljivati redovno i narednih godina; eto, imaćete još nepune dve, godinu i po, do popisa poljoprivrede, ne bi li se nešto drastičnije promenilo u korist poljoprivrednika. Analize koje budemo dobili nakon obavljenog popisa u poljoprivredi biće katastrofalne i pred njima se neće moći, pogotovo neće smeti, zatvarati oči, nego će se morati to koristiti u razvoju poljoprivredne proizvodnje.
Evo, navešću samo dva pokazatelja. S pravom se postavlja pitanje, kada se napravi ta analiza, koliko će se i do kad naši poljoprivredni proizvođači baviti poljoprivrednom proizvodnjom? Troškovi u proizvodnji pšenice su, po nekim pokazateljima, iznosili 50.000 po jednom hektaru, a prihod od prodate pšenice sa tog hektara pri prosečnom prinosu je bio 48.000; znači, poljoprivredni proizvođač radi proizvodnju pšenice sa gubitkom od dve hiljade dinara po jednom hektaru. Slična je situacija i sa proizvodnjom tovljenika, gde po jednom tovljeniku nakon sto kilograma prinosa on gubi 3.500 dinara. Zar očekujete da će se neko baviti poljoprivrednom proizvodnjom i posle takvih katastrofalnih uslova i pokazatelja?
Ne sme Vlada nikad da kaže da je poljoprivreda imala suficit prilikom uvoza. To je činjenica, tačno je, ali ne sme sebi uzimati za pravo da je ona bilo šta uradila. To je pre svega zahvaljujući našim vrednim poljoprivrednim proizvođačima i želji da se pomogne ovoj državi pri izlasku iz krize, sa ovakvom nesposobnom vladom. Ali, to neće moći do kraja da reši problem na taj način, nego i država mora da uzme aktivno učešće i da pomogne poljoprivrednim proizvođačima i svima onima koji žele da daju ozbiljan doprinos, da pre svega zaposle sebe i članove svog porodičnog domaćinstva, da pruže šansu i drugima. To ova vlada sigurno nije u situaciji.
Interesantno je uporediti da je, recimo, ministar zdravlja deset godina bio jedan čovek, a ministar poljoprivrede …
