Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 84 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 90 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 84 narodna poslanika, te postoje uslovi za rad Narodne skupštine, po odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

Pre nego što pređemo na dalji tok sednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime predsednice Narodne skupštine gospođe Slavice Đukić Dejanović i u naše zajedničko ime čestitam svima u Srbiji 8. mart, međunarodni Dan žena, koji je ustanovljen kao dan sećanja na borbu za ženska ljudska prava, za pravo na rad, na mir, na socijalnu pravdu, na solidarnost i jednakost, na zajedničke, naše, i muške i ženske poslove kojima ćemo naše živote menjati nabolje, dan sećanja i podsećanja. Želim svima da im se dogodi nešto lepo danas, 8. marta.

Nastavljajući rad, podsećam da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom 1. stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su potrebna narodnom poslaniku za ostvarivanje njegove funkcije.

Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine, usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Za reč se javio narodni poslanik Nikola Krpić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, molio bih da uputimo pismo direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a u istovetnom tekstu i ministru rada i socijalne politike gospodinu Ljajiću. U ovoj skupštini sam jedno pitanje postavio pre skoro tri meseca. Dobio sam odgovore od nekih institucija, ali sad su ove dve institucije veoma bitne za pravi odgovor.

Vi svakako znate da je pre 70 godina, evo, biće 14. oktobra, general Beme naredio streljanje stanovništva u Kraljevu. Kraljevačko stratište je ostalo od tada neuređeno, iz različitih razloga, nikoga ne optužujem za nerad, nemarnost itd. Molim vas, Narodni muzej Kraljevo, regionalni Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, SO Kraljevo, Zavičajno društvo Kraljevo i oko tri hiljade naslednika streljanih ljudi u Kraljevu izražavaju svoj protest zbog toga što se ništa nije uradilo na ovom istorijskom stratištu. Neke intencije su bile, idejni projekat uradio je naš najpoznatiji arhitekta Paja Krunić, sve to postoji, međutim, zbog nedostatka sredstava i brige odgovornih tu se nije uradilo mnogo.

Situacija je sada takva da ukoliko bi republički zavod koji se stara o grobljima u ovoj zemlji poslao zahtev ministru Ljajiću... U budžetu koji smo u ovoj skupštini izglasali izdvojena su sredstva za finansiranje takvih spomenika kulture. Molio bih i gospodina Ljajića i direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije da pomognu ovaj projekat i da se do 14. oktobra 2011. godine, kada je 70 godina od tog dana, makar imena poginulih obeleže. Ovako, to je samo jedan čist prostor, koji će vreme da pregazi.

U ime svih ovih koje sam pomenuo, unapred vam se zahvaljujem. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući Skupštine, danas u Briselu započinje dijalog Beograda i Prištine. Tim povodom hteo sam da postavim jedno pitanje predsedniku Skupštine, a jedno pitanje Vladi.

Pitanje za predsednika Skupštine jeste – da li će se ova skupština ikada i na bilo koji način uključiti u ovaj proces? Da li će o tome razgovarati, da li će donositi odgovarajuća akta, kao što su rezolucije? Da li će izaći iz ove fame i anonimnosti, kada je o ovom pitanju reč?

Pitanje za Vladu jeste – da li će javnost Srbije biti na vreme obaveštena o toku ovih razgovora ili bar unapred dobiti neku informaciju o tome šta se priprema i kakve su namere i strategije države u ovoj stvari, ili će se post festum obaveštavati iz stranih i domaćih izvora?

Danas počinju razgovori u Briselu o tzv. svakodnevnim životnim pitanjima. Na zemaljskoj kugli danas šest i po milijardi ljudi rešava svoja svakodnevna životna pitanja u okviru svojih država. U ovom slučaju, po svoj prilici, svakodnevna životna pitanja Srba biće rešavana u okviru nelegalne i lažno proklamovane države Kosovo. Srbija u ovom dijalogu zapravo ima jednu specifičnu ulogu da potvrdi ovu situaciju.

Ako je o tome reč, samo ću citirati, iz današnje „Politike“, izjavu Tomasa Kantrimena, zamenika pomoćnika državnog sekretara ili pomoćnika zamenika državnog sekretara, nisam najbolje upamtio funkciju, koji će prisustvovati ovim razgovorima u svojstvu gosta. Dakle, Evropska unija, koja je dobila ekskluzivno pravo da posreduje u ovim razgovorima, pozvala je jednu državu i jednog predstavnika kao gosta. Naravno, znamo da SAD ovde nikako nisu gost, da su one inicijator nezavisnog Kosova i da su zajedno sa NATO-om napravili ovu veštačku tvorevinu od naše južne pokrajine.

Ali, gospodin Kantrimen, iako zamenik pomoćnika ili pomoćnik zamenika, vrlo je relevantan za ove stvari i njegove izjave su vrlo merodavne, baš zato što su SAD rukovodilac ovog procesa. Samo ću jednu rečenicu pročitati, onu u kojoj on kaže: „Ono što upravo započinje u Briselu je prilika da ove dve države jedna sa drugom razgovaraju o sasvim praktičnim inicijativama koje će poboljšati život svima na Kosovu.“ Dakle, svakome je jasno šta Amerika misli, šta će EU raditi u ime Amerike, kao posrednik u ovom dijalogu.

Mi se, naravno, možemo samo praviti nevešti da to ne znamo i benevolentno prihvatati inicijative naše vlade da se razgovara u Briselu o tzv. životnim pitanjima. Kada je o ovoj stvari reč, o tzv. životnim pitanjima, sasvim je jasna da Srbi na Kosovu ne žele da njihova svakodnevna životna pitanja rešava Priština. Cela igra je u tome da Srbija pristane jednog dana, na osnovu ovog dijaloga, da upravo Priština, tj. albanske institucije, na način na koji one umeju i znaju i kako su do sada i pokazivale, rešavaju tzv. životna pitanja Srba.

Rizik je utoliko veći što se ovaj razgovor vodi pod okriljem EU, a da on kao svoj krajnji cilj ima uključenje Srbije i Kosova kao dve nezavisne države u EU i obećanje njihove svetle budućnosti u EU. Razume se, svaki građanin Srbije zna kolike su šanse za tako nešto realne. Mi danas imamo kandidaturu Srbije kao nedostižni cilj, a da o članstvu ne govorim. Znači, to je jedna šargarepa ili, kako bi jedan analitičar iz Evrope slikovitije rekao, seckana šargarepa, odnosno jedan njen komad koji stoji ispred naših pregovarača, kako bi oni što benevolentnije prihvatali inicijative posrednika pod uticajem EU i SAD i kako bi se ta stvar završila onako kako je započeta 9. septembra onom rezolucijom u Generalnoj skupštini.

Zbog toga su ova dva pitanja važna i očekujem odgovor onih koje sam zamolio, da mi ga dostave.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru lokalne samouprave i državne uprave Milanu Markoviću zašto nije u zakonskom roku odgovorio na prigovor odborničkih grupa Partije za demokratsko delovanje, Demokratske unije Albanaca i Demokratske unije doline u SO Preševo, koji je dostavljen Ministarstvu 14. decembra prošle godine. Radi se o prigovoru na veoma teške povrede odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi prilikom razrešenja ranijeg predsednika i imenovanja novog, aktuelnog predsednika SO Preševo, kao i prilikom donošenja opštinskog budžeta za 2011. godinu.

Naime, pored teških propusta prilikom sazivanja ove sednice, mimo procedura predviđenih Poslovnikom, na sednici SO Preševo održanoj 8. decembra prošle godine sve odluke, veoma značajne odluke, donete su nepotpunom većinom, koja je u slučaju SO Preševo 20 odbornika. Dvadeseti odbornik je sporan, jer je, na osnovu prethodnog komentara ministra Markovića, izgubio mandat jer je bio imenovan za pomoćnika predsednika opštine. Jasno je da su sve tri odluke, i donošenje opštinskog budžeta i ove značajne promene prvog čoveka u skupštini donete sa 19 glasova, što je apsolutno nedovoljno, jer je u toj skupštini neophodno 20 glasova za ovakve odluke.

Odgovora nema i time se direktno u ove nezakonitosti skupštine upliće i samo ministarstvo, postaje sudeonik, zapravo akter ovih nezakonitih radnji u toj skupštini. Oni ni prethodno, prilikom razrešenja i imenovanja veoma važnih rukovodioca u lokalnoj samoupravi, nisu ispoštovali ni statutarne, ni zakonske odredbe.

Dalje ćutanje Ministarstva u neku ruku doprinosi haosu koji se stvara u toj lokalnoj samoupravi. Taj pravni haos apsolutno ugrožava opšti interes građana u opštini Preševo.

Zato potenciram urgenciju za ovo pitanje kako bi, iako su probijeni svi zakonski rokovi, Ministarstvo lokalne samouprave i državne uprave pod hitno, po zakonu i uobičajenoj zakonskoj proceduri, preduzelo mere koje su neophodne da bi se uspostavio red u radu SO Preševo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, svima je poznato da su u Briselu počeli pregovori između srpske delegacije i delegacije Albanaca. Predvodnik delegacije je Borko Stefanović, politički direktor Ministarstva inostranih poslova Srbije. Ja sam sa njim kontaktirao i rekao sam, kao predsednik Demokratske levice Roma, parlamentarne partije u parlamentu Republike Srbije, da je potrebno da i Romi predstavljaju svoju zajednicu na tim pregovorima, što je on prihvatio.

Smatram da su i Romi doživeli i zbegove i egzodus i dosta tih tragičnosti, kao i većinski narod, i vrlo je važno da i mi, kao legitimni predstavnici romske zajednice, budemo na tim pregovorima i uključimo se u interese romske zajednice.

Svi znamo da još nema demokratije na Kosovu, da je sloboda kretanja takva kakva jeste, da se Romi mnogo slabo ili nikako ne uključuju u društvene tokove na Kosovu i Metohiji. Apelujem, u ime Demokratske levice Roma, da se ubuduće uključimo u razgovore i pregovore što se tiče srpske strane i strane Prištine, da se uključi i predstavnik romske zajednice, u interesu Roma. Mi znamo da su tamo porušene kuće, da su izbrisani sa tih ulica gde su živeli, mi znamo da je težak život tamo. Treba da vidimo šta je sa tim zemljištem, katastrom, stambenim prostorima, gde će se vratiti, kako će da žive, kako će kosovska vlada da prihvati Rome, integriše ih i da im omogući sva prava, kao i svim drugim zajednicama.

Nadam se da sledeći pregovori neće zaobići Demokratsku levicu Roma i njenog predstavnika.

Vrlo je važno, ako imamo vladavinu prava, a smatram da je ovo demokratska država Srbija, koja je učinila mnogo za integraciju romske zajednice, i mi tražimo tu vladavinu prava, da prisustvujemo pregovorima i kažemo upravo ono što treba, u interesu demokratizacije naše države i romske zajednice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu inostranih poslova, zbog toga što se, na inicijativu MIP-a, naša zemlja pridružila EU i uvela je sankcije Belorusiji.

Samo da kažem da je Savet EU 31. januara zamrznuo sredstva i zabranio putovanje za oko 160 zvaničnika Vlade Belorusije i druge pojedince za koje se veruje da su učestvovali u navodnim prevarama na izborima.

Zamislite vi, građani Srbije, i vi poslanici, u kakvom svetu mi danas živimo; kaže, veruje se da su nešto uradili! Zbog toga što neko veruje, uvode se sankcije, zbog navodnih prevara na izborima za predsednika Belorusije. Na izborima gde je kandidat, među deset kandidata, Aleksandar Lukašenko dobio oko 80% glasova.

Nažalost, Evropska unija, pokušava sve vreme da i u Belorusiji ostvari takozvanu „narandžastu revoluciju“, da nađe petu kolonu u Belorusiji, kao što je nalazila u drugim državama, kao što je našla i 5. oktobra u Srbiji, ne bi li uspela da ostvari svoj plan i Belorusiju stavi pod svoju kontrolu. Normalno da su u to uključeni svi oni koji su i u ostalim državama radili po nalogu EU i Vašingtona, na prvom mestu OEBS.

OEBS, koji na sve izborne prevare u Srbiji ćuti i ne oglašava se, našao je da izbori u Belorusiji, navodno, nisu bili u skladu sa pravilima, s tim što ni jedan jedini razlog nije iznesen, ni jedan jedini razlog. Zato je „Otpor“ poslao svoje aktiviste, verujući da će pomoći da urade u Belorusiji ono što su uradili u Srbiji i što su uradili u nekim drugim državama u Evropi, a, kako čujem, i ono što rade po Bliskom istoku.

Međutim, tamo su naišli na nepremostivu prepreku, pre svega na narod Belorusije, koji shvata u kakvim uslovima je današnji svet, shvata šta bi se desilo ukoliko bi Evropska unija i njima dirigovala, kao što diriguje Srbiji.

Razumem da vi ne možete da uradite ništa za ovu državu, ne možete da poboljšate život građana Srbije, ne možete da se izborite sa kriminalom i korupcijom, ali nemojte da nas ponižavate. Da li ste zaboravili, 1999. godine, u vreme kada je Srbija bombardovana, u to vreme je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko seo u avion i doleteo u Beograd, onda kada nam je bilo najteže. Vi uvodite sankcije. To nikada u istoriji Srbije nije bilo! Vi uništavate ovu državu. To što ste je uništili ekonomski, to i može da se popravi, ali ovakvo nacionalno poniženje, kao što radite sve vreme, to prelazi sve moguće granice!

Evo, da vas podsetim i na poslednji slučaj vezan za povlačenje poternice za Purdom. Kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota, podignete optužnicu, nije optužnica podignuta pre 2000. godine, nego 2007. godine, da biste rekli da navodno nema dovoljno dokaza da se po tim dokazima procesuiraju Purda i još dvojica koja su optužena. Ko će onda da odgovara za ovakav blam i sramotu ove države?

Ili je to politički nalog koji je stigao? Jer, Srbe je dozvoljeno ubijati. Samo Srbi moraju da odgovaraju i samo Srbi moraju da budu proglašeni krivim za sve ono što se dešavalo u poslednjih dvadeset godina. Siguran sam da će istorija ovo oceniti onako kako treba da se oceni, a ja insistiram na tome da prestanete da ponižavate Srbiju i građane Srbije. Hvala.