Nema povrede člana 27.
Predstavnika Vlade imamo, kompetentan je i obrazložiće predloge zakona koji su na dnevnom redu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1. i 2, a pre otvaranja pretresa podsećam da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje na sledeći način: Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' – sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS –sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa "Napred, Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS–JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa ''Nova Srbija'' – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica predstavljati narodni poslanik Jovan Palalić, a SRS Nemanja Šarović. Za sada nema drugih predloga za predstavljanje.
Prelazimo na 1–2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI i PREDLOG ZAKONA O MINISTARSTVIMA (zajednički načelni pretres)
Da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Da.)
Izvolite, ministre.

Zahvaljujem. Predsednice, poštovani narodni poslanici, dozvolite da dam par uvodnih napomena vezanih za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predlog zakona o ministarstvima.
Razlozi za donošenje predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi proizlaze iz potrebe da se stvore zakonski preduslovi koji će omogućiti viši stepen jedinstvenog političkog delovanja Vlade, usklađeniji rad članova Vlade, kao i usaglašeno predstavljanje politike i stavova Vlade u javnosti. Iz navedenih razloga predlažu se odgovarajuća zakonska rešenja.
Prvo, da od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Drugo, da su članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija u službi Vlade dužni da o javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade, da odluku Vlade mora da zastupa u javnosti i član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan, da se informacije o radu Vlade ne mogu davati suprotno načinu određenom Poslovnikom Vlade ili na način na osnovu kojeg se ne može utvrditi koji član Vlade, državni sekretar, direktor posebne organizacije ili službe Vlade daje informacije.
Treće, da su članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija u službi Vlade dužni da poštuju i izvršavaju obavezna uputstva i posebna zaduženja koje im da predsednik Vlade shodno programu i politici Vlade.
Takođe, pored navedenog, da bi se obezbedilo kontinuirano delovanje i izvršavanje poslova iz nadležnosti Generalnog sekretarijata, kao, uslovno rečeno, centralne službe Vlade, predlaže se i rešenje prema kojem generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje postavljenjem novog generalnog sekretara Vlade, ostavkom ili razrešenjem, umesto dosadašnjeg rešenja, gde je mandat prestajao prestankom mandata predsednika Vlade.
Što se tiče razloga koji su nas rukovodili da predložimo novi zakon o ministarstvima, ti razlozi proizlaze iz potrebe da se obezbedi efikasniji rad Vlade, racionalnije i funkcionalnije organizacije organa državne uprave, kao i delotvoran i ekonomičan rad i efikasno ostvarivanje utvrđenih nadležnosti ministarstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija.
U skladu sa navedenim razlozima predlaže se odgovarajuće preuređenje organa državne uprave, čime bi se stvorile organizacione pretpostavke za efikasnije donošenje odluka i njihovo sprovođenje u okviru izvršne vlasti.
Pored navedenog, cilj donošenja ovog zakona ogleda se i u nastojanju da se stvori racionalnija i ekonomičnija organizacija uređenja organa izvršne vlasti, kako bi se ostvarilo smanjenje javnih rashoda koji su neophodni za njen rad.
Saglasno razlozima za donošenje ovog zakona i ciljevima koji se njegovim donošenjem žele ostvariti, predlaže se nova organizacija organa državne uprave, koja podrazumeva smanjenje broja ministarstava i smanjenje broja posebnih organizacija u odnosu na do sada postojeći broj, i to za sedam ministarstava, umesto dosadašnja 24, i za dve posebne organizacije. Dakle, tri prestaju da rade, a jedan organ uprave u sastavu ministarstva postaje posebna organizacija.
To zahteva preciziranje delokruga ministarstava i posebnih organizacija koji su već obrazovani, odnosno koji nastavljaju rad sa izmenjenim nazivom i delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao i takva rešenja kojima se, polazeći od srodnosti i povezanosti oblasti za koje su odgovorna pojedina ministarstva, utvrđuju, preciziraju i razgraničavaju delokruzi organa državne uprave.
Dakle, predlaže se da u sistemu državne uprave postoje sledeća ministarstva: Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo vera i dijaspore.
Kada je reč o posebnim organizacijama, ovim zakonom predviđa se postojanje devet posebnih organizacija, ali da ne bi bilo zabune, treba imati u vidu i to da posebne organizacije mogu postojati i biti osnovane i posebnim zakonima.
Predlogom zakona izvršeno je i preciziranje i razgraničenje poslova, odnosno nadležnosti koje su u okviru utvrđenog delokruga obavljala ministarstva i posebne organizacije koje prestaju da rade, a koje preuzimaju i nastavljaju da obavljaju ministarstva i posebne organizacije obrazovane ovim zakonom, a predviđena su i rešenja o preuzimanju zaposlenih, opreme, sredstava, predmeta, dokumentacije i arhive koji su u vezi s poslovima i nadležnostima koje se preuzimaju.
Na kraju, dozvolite da kažem još i informaciju koja se odnosi na uporedni pregled zakona o ministarstvima u poslednjih deset godina. Ovaj predlog koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima je predlog koji ima najmanje ministarstava i posebnih organizacija, kada se uzmu u obzir i savezna ministarstva, od Drugog svetskog rata naovamo. Ako se uzmu u obzir poslednjih deset godina, 2004. godine je bilo 17 ministarstava, ali je tada bilo više posebnih organizacija, a tada je postojala i savezna vlada sa određenim brojem ministarstava.
Mislim da je ovo podatak koji treba da se zna, imajući u vidu da se vrlo često na dosta dnevnopolitički način komentariše obim tzv. naše administracije. Dakle, ponavljam, od Drugog svetskog rata naovamo državna administracija nije imala manje resora nego što će imati po predlogu ovog zakona, niti je postojalo manje organizacija nego što će to, nadam se, ukoliko prihvatite ovaj zakon, biti u narednom periodu.
Mislim da je ovo dovoljno za uvodno izlaganje. Naravno, stojim na raspolaganju za svako pitanje i pojašnjenje pojedinih članova ili ideja koje su sadržane u ovim predlozima zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Obaveštavam vas da je u Narodnoj skupštini obrazovana nova poslanička grupa pod nazivom Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije (G17 plus i Zajedno za Šumadiju), koju čine 24 narodna poslanika. To su: Mlađan Dinkić, Suzana Grubješić, Simo Vuković, Dragi Damnjanović, Viorel Žura, Nebojša Zdravković, Željko Ivanji, Vladimir Ilić, Branislav Jovanović, Branislav Mitrović, Saša Milenić, Nikola Novaković, Jovan Nešović, Miroslava Pejica, Stojanka Petković, Elizabet Paunović, Gordana Rajkov, Miljan Ranđelović, Snežana Sedlar, Vlajko Senić, Stevica Spajić, Verobulj Stevanović, Jelena Travar i Šerif Hamzagić.
Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Mlađan Dinkić, a za zamenika predsednika narodni poslanik Suzana Grubješić.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora – Zakonodavnog i Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Balint Pastor ima reč.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za SVM je najbitnije da postoji politička stabilnost u zemlji. Mi već mesecima govorimo da bi vanredni parlamentarni izbori bili pogubni u ovom trenutku, ne zbog toga što se plašimo izbora, nego što smatramo da Vlada treba da izvrši i odradi one poslove u vezi s kojima je dala obećanja prethodnih godina.
Treba da izvršimo sve one zadatke koji su preduslovi za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. To je šansa za Srbiju i ne bi je trebalo propustiti. Zbog toga smo sa čuđenjem bili svedoci međustranačkih obračuna unutar vladajuće koalicije prethodnih meseci i zbog toga smo srećni što danas imamo Predlog zakona o ministarstvima. Izgleda da se Vlada i vladajuća koalicija neće više u budućnosti baviti unutrašnjim sukobima, nego rešavanjem onih pitanja zbog kojih Vlada i treba da postoji.
Sada ću navesti nekoliko prioriteta, koji su za nas na prvom mestu. To je donošenje zakona o restituciji, zakona o izvornim prihodima AP Vojvodine, zakona o javnoj svojini, kojim bi lokalne samouprave i AP Vojvodina posle 16 godina dobile nazad svoju imovinu i kojim bismo stali na put sadašnjem stanju prema kojem je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalne samouprave i autonomne pokrajine nemaju svoju imovinu. Potpuna revizija pravosuđa je isto tako veoma važan prioritet za SVM, a i realizacija onih predizbornih obećanja o otvaranju više stotina hiljada novih radnih mesta i povećanje standarda.
To su pitanja kojima bi Vlada u budućnosti trebalo da se bavi. To su oni zakoni koje bi trebalo doneti u interesu toga da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU do kraja godine. Zbog toga smatramo bitnim da smo napokon, posle nekoliko meseci strančarenja, došli do tačke kada možemo razgovarati o Predlogu zakona o ministarstvima. Nadam se da ćemo za nekoliko dana zatvoriti čitavo ovo poglavlje i da ćemo imati rekonstruisanu Vladu, koja će se od sledeće nedelje baviti onim pitanjima zbog čijih je rešavanja i izabrana.
Ujedno moram da kažem da mi ne smatramo da je smanjenje broja ministarstava nešto ekstremno značajno. Ne mislimo da će time doći do značajnije uštede sredstava. Ne mislimo da je ovo za čitavu državu značajno. Smatramo da je ovo jedno, pre svega, demagoško pitanje, ali naravno, nemamo problem sa tim da glasamo za to da Vlada u budućnosti ima manje članova. To za nas nije problem. Vlada može da funkcioniše i sa manje članova. Vlada je to mogla da čini i do sada. Zbog toga ćemo mi podržati ova rešenja, ali smo protiv načina razmišljanja kojim se ovaj potez prikazuje kao nešto ekstremno značajno za državu i za građane Republike Srbije.
Još 7. jula 2008. godine, kada je ova vlada izabrana, rekao sam u Narodnoj skupštini da, ukoliko bude efikasnog rada, za nekoliko meseci niko neće spominjati glomaznost Vlade, a u suprotnom bi bilo previše i 12 ministarstava. To mislim i dalje. Da li će Vlada biti efikasna, da li će raditi ono zbog čega je izabrana, ne zavisi od broja ministarstava. Ekonomičnost, racionalna i funkcionalna organizacija se može postići i sa osam, i sa 15 i sa 24 ministarstva.
Isto tako moram da kažem da nisu u pravu oni koji govore o tome da je ovo trebalo uraditi zbog toga što pratimo nekakvu evropsku praksu i da je u Evropi praksa da vlade imaju između 15 i 18 članova. Ako gledamo brojke, ako tom pitanju pristupamo s tog stanovišta, onda je verovatno tačno da je u većini zemalja EU to regulisano na takav način, ali ima i drugačijih primera. Efikasnost vlade, još jednom da podvučem, ne zavisi od broja ministara ili broja ministarstva. Na primer, Mađarska je punopravna članica EU, a ima svega osam ministarstava.
Što se nas tiče, Vlada Republike Srbije bi mogla da funkcioniše i sa šest, osam ili deset ministarstava. Smatramo da bi bilo bitno da Vlada ispunjava svoja predizborna obećanja, da činimo sve u interesu toga da dobijemo status kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine i da rešavamo ona pitanja koja treba da rešimo i koja nismo rešavali poslednjih deset godina. I, to treba da činimo zbog Srbije i svih građana Republike Srbije, a ne zbog EU. U tu grupu spadaju i zakon o restituciji, i zakon o javnoj svojini, kao i zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine.
Kada govorimo o konkretnim rešenjima iz Predloga zakona o ministarstvima, moram da kažem da postoje određene nelogičnosti. Na primer, nije nam jasno zašto će i u budućnosti da postoji Ministarstvo za KiM. To ne kažem zbog toga što mi iz SVM ne poštujemo Ustav ili ne znamo šta piše u Ustavu, ali treba da imamo u vidu da je i poslednjih meseci i od samog formiranja ove vlade sve poslove i sve nadležnosti u vezi sa KiM vršilo Ministarstvo spoljnih poslova, kao da se radi o nekom pitanju koje nije unutrašnje pitanje Republike Srbije, kako stoji u Ustavu, nego da se radi o nekom pitanju spoljne politike.
Ako je KiM unutrašnje pitanje Republike Srbije, onda time treba da se bavi Ministarstvo za KiM, ali to nije bio slučaj poslednje dve-tri godine. Skoro sve poslove u vezi s očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije vršilo je Ministarstvo za spoljne poslove. Najbolji dokaz za to je da na čelu pregovaračkog tima Republike Srbije nije ministar za KiM, nego državni sekretar iz Ministarstva spoljnih poslova.
Isto tako, ukoliko već dolazi do redukcije ministarstava, onda ne znam zašto je važnije, na primer, Ministarstvo omladine i sporta od Ministarstva za nauku ili od Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Nismo čuli obrazloženje od predstavnika predlagača zašto je, na primer, Ministarstvo za omladinu i sport neophodno, a Ministarstvo za nauku, recimo, nije. Isto bih mogao da kažem u vezi s Ministarstvom vera i dijaspore. Mi, naravno, nemamo ništa protiv postojanja Ministarstva za vere i dijasporu, ali ne znamo zašto je to ministarstvo važnije od ministarstva nauke.
Mislim da je predlagač trebalo da da neko obrazloženje u vezi s ovim pitanjima. Zbog toga se slažem sa određenim opozicionim poslaničkim grupama da bi trebalo tu da bude premijer, pa da nam on da odgovor na ova pitanja, jer možda ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije ovlašćen da da odgovor na ova pitanja o važnosti i neophodnosti postojanja određenih ministarstava.
Ima, naravno, nelogičnosti i kod spajanja određenih resora. Na primer, postoji Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. To ministarstvo će postojati i u budućnosti. To ministarstvo je poznato po tome što ima najgore rezultate što se tiče ispunjenja Akcionog plana za priključenje EU, a mi tom ministarstvu dodajemo još nove nadležnosti u vezi s rudarstvom. Ako to ministarstvo nije moglo da se izbori sa svojim nadležnostima vezanim za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, kako će se moći izboriti još i sa rudarstvom, pored tih pitanja? Ovo su egzaktni podaci – ovo ministarstvo je pokazalo najgore ''rezultate'' što se tiče Akcionog plana.
Kada govorimo o Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, moram da kažem da je naša poslanička grupa insistirala 2008. godine da se formira to ministarstvo, i to iz više razloga. Smatramo da u državi koja je izrazito multinacionalna, kakva je Srbija, treba da postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, 17% građana Republike Srbije se izjasnilo da su pripadnici neke nacionalne manjine.
Pored toga, formiranje tog ministarstva je bilo bitno i zbog toga da bi postojalo ministarstvo koje je nadležno da predloži zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i da organizuje izbor tih najviših organa kulturne autonomije nacionalnih manjina. Zbog toga je bitno da je to ministarstvo postojalo od 7. jula 2008. godine.
Mi smatramo da je bilo bolje da je to ministarstvo opstalo i nakon ove rekonstrukcije Vlade, koja će uslediti sledećih dana, ali nećemo insistirati na tome da to ministarstvo postoji i u budućnosti. Kao što sam rekao na početku mog obraćanja, za nas je bitno da postoji politička stabilnost, da Vlada izvršava svoje obaveze i da steknemo status kandidata za članstvo u EU do kraja godine.
Zbog toga nećemo insistirati na postojanju ovog ministarstva. Drugačija bi bila situacija da nije donet Zakon o nacionalnim savetima i da nisu organizovani izbori za ova, za nas veoma značajna, tela. Ali u vezi s ovim moram da kažem da smo mi predložili nekoliko amandmana. Suštinski se radi o dva amandmana, ali smo tu logiku morali da pratimo, pa smo iz tehničkih razloga podneli ukupno pet amandmana.
Jedan se odnosi na naziv ''vašeg'' ministarstva, gospodine Markoviću. Mi predlažemo da se to ministarstvo u budućnosti zove – ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Smatramo da bi to bio pozitivan signal pripadnicima nacionalnih manjina i mislimo da niko ne bi trebalo da ima nešto protiv ovog našeg predloga. Štaviše, i Ustav prati ovu logiku.
Podsetiću vas, gospodine ministre, da je u Ustavu Republike Srbije oblast ljudskih i manjinskih prava regulisana drugim delom Ustava, pitanje državne uprave je regulisano petim delom, a lokalna samouprava sedmim. Znači, ako idemo logikom koju prati Ustav, onda smatramo da je logično ovo što smo mi predložili.
S druge strane, predložili smo da se, pored toga što će se, prema našim nadanjima, promeniti ime tog ministarstva, unutar ovog ministarstva formira uprava za ljudska i manjinska prava kao organ uprave u sastavu ministarstva. Smatramo da bi to bilo značajno. Ne bismo imali posebno ministarstvo, ali bismo imali posebnu upravu unutar ministarstva koja bi imala određenu samostalnost. Znači, to ne bi bilo svedeno i degradirano na nivo sektora, nego bi postojala uprava za ljudska i manjinska prava.
Predlažemo da ministarstvo ima nadležnosti u sferi opštih pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, kao i u vezi sa zaštitom i unapređenjem ljudskih i manjinskih prava, a sve ostale nadležnosti u vezi s ovim pitanjima ima uprava za ljudska i manjinska prava kao organ uprave u sastavu ministarstva.
Mislimo da niko ne bi trebalo da ima išta protiv ovog rešenja. Bitno je da postoji uprava koja vodi registar nacionalnih saveta, koja vodi računa o ostvarenju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina i, na kraju krajeva, koja će biti zadužena i imati nadležnosti da organizuje izbore za nacionalne savete. Podsetiću vas da nas čekaju izbori za Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine.
Da rezimiram, mi ćemo ovaj zakon podržati zbog toga što smatramo da je politička stabilnost na prvom mestu. Isto tako, ne smatramo da su ovo epohalne stvari i nadamo se da će ovi naši amandmani biti prihvaćeni i da će ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu biti formirano i da će postojati posebna uprava unutar ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Na kraju, bez obzira što danas još ne raspravljamo o imenima novih ministara i kandidatima za nova ministarska mesta, moram da kažem da sam sa zaprepašćenjem pročitao pre nekoliko sati da nova Vlada Republike Srbije od sledeće nedelje neće imati nijednog člana iz Autonomne Pokrajine Vojvodine. Da li to znači da na teritoriji APV u sastavu Republike Srbije ne postoji nijedan čovek koji je dovoljno stručan i dostojan toga da bude ministar u Vladi Republike Srbije?
Neki narodni poslanici mi dobacuju, gospođo predsednice, da sam zaboravio gospodina Dulića. Naravno, gospodina Dulića nisam zaboravio, ali prema zvaničnoj biografiji gospodina Dulića na sajtu Vlade Republike Srbije – doktor Oliver Dulić je rođen u Beogradu, doktor Oliver Dulić živi u Beogradu. Ni po čemu se ne vidi da je on sa teritorije AP Vojvodine.
Zbog toga apelujem na premijera da promeni ovu odluku. To je dobronamerna sugestija, nije ucena. Predlažemo premijeru da razmisli o tome da li je u redu da Vlada nema nijednog člana sa teritorije AP Vojvodine u sastavu Republike Srbije. Hvala.

Gospodo poslanici, moliću vas, zaista, da budemo tiši, da čujemo poslanika koji nam se obraća.
Dajem reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možda bi bilo najbolje da ćutimo danas, jer bi ta tišina zapravo bila i najadekvatniji odgovor na sve ono čemu nas je vladajuća koalicija izložila i svakako da je, između ostalog, i ta tišina bolji predlog od onog sa kojim je danas ovde u Parlament došao predstavnik Vlade gospodin Marković.
Gospodine Markoviću, govorili ste pet ili šest minuta. Pročitali suvoparno, administrativno obrazloženje inicijative Vlade, koje je jednako uvredljivo kao i sve ono čemu nas je Vlada izložila.
Odmah želim da vam kažem da mi nismo srećni zbog problema koji prate rad Vlade. Naša zemlja je u dubokoj krizi. Odgovornost za tu krizu ni zlonamerni ne mogu isključivo vezati za današnju vladajuću koaliciju u Srbiji, ali je isključivo vladajuća koalicija u Srbiji odgovorna za odsustvo odgovornosti u formulisanju plana kojim će se ova zemlja izvesti iz krize. Ne postoji, gospodine Markoviću, Vlada Srbije da bi se bavila sama sobom. To je ključna institucija ovog društva, koja treba da radi u njegovom interesu, a ne u interesu stranaka koje su tu instituciju formirale.
Naši problemi su mnogo dublji, gospodine Markoviću, od onih o kojima vi govorite pravdajući ovu inicijativu. Šta je predstavljalo prepreku za efikasan rad Vlade? Ministarka telekomunikacija, ministar vera, ministar kulture? Nađite jedan problem koji potresa ovo društvo, a u kojem su se oni pojavili kao akteri krize. Problem naše vlade je pogrešna politika i nespremnost stranaka vladajuće koalicije da preuzmu odgovornost koja prati politički debakl vlasti nakon tri godine od formiranja Vlade.
Govori se o novoj energiji, koja će kroz infrastrukturu koju vi uspostavljate ući u naše društvo. Nosioci te nove energije (proizvođači, motori) su stari ljudi, oni koji su i razlog za rekonstrukciju Vlade o kojoj govorimo i pripremamo izmenama Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi. Mnogo više odgovornosti je potrebno, gospodine Markoviću. Odgovornosti, hrabrosti i političkog poštenja da se društvu kaže istina, da se priznaju greške, da se potraže partneri za rešavanje duboke krize u našoj zemlji.
Mi smo i politički, i ekonomski, i moralno uništeno društvo. Ova vlada je razorila politički sistem, ali nam je razoren i privredni sistem, i kulturni i sportski. Svi segmenti našeg javnog života su demolirani. Vrhunski je neodgovorno na ovakav način reagovati na sve ono čemu smo bili svedoci poslednjih nedelja.
Moram da vas pitam, gospodine Markoviću, kako ozbiljan čovek, a ja vas smatram ozbiljnim, može sebi da dozvoli pravdanje ovako besmislenih odredaba poput odredbe koju vidimo u Zakonu o Vladi, kojom se nalaže ministrima Vlade da zastupaju politiku Vlade. To je krajnost. Gore od toga je jedino da ste stavili odredbu po kojoj se zabranjuje ministrima da guraju prst u struju. Koga mogu da zastupaju ako ne Vladu čiji su ministri?
U 21. veku se zabranjuje ministrima da budu anonimni izvori informacija. Pa, spletkarenje i intrige su teme današnje vladajuće koalicije, srž njene politike. Podmetačine su toliko duboko kompromitovale međusobne odnose u vladajućoj koaliciji, da vi ne možete da tražite od nas da mi ovako nešto prihvatimo i pritom ostanemo uvereni da smo normalni ljudi.
Nešto drugo je nama bilo potrebno – predsednik koji će između Atine i Tokija progovoriti o krizi u kojoj se zemlja nalazi, lideri vladajuće koalicije koji će izaći pred građane i reći zajedno ono što sami pojedinačno govore, pitati one koji nešto znaju i tražiti pomoć od onih koji još mogu da pomognu. Nema stranke, nema vlade, nema političara koji može sam da reši probleme ove zemlje. Vi ste nas sve isključili iz toga.
To je naš zajednički problem danas. Želimo efikasnu vladu. Pored toga što smo političari, mi smo i građani ove zemlje, roditelji, naši prijatelji žive oko nas. Mi smo odgovorni, između ostalog, zbog toga što ne možemo da utičemo na politiku koja se u Srbiji sprovodi. U Zakonu o ministarstvima u jednoj rečenici tvrdite kako se vrši racionalizacija rada Vlade, smanjenje ministarstava, a u narednoj rečenici kažete da novoformirana ministarstva preuzimaju u svoju nadležnost sve poslove koje su radila ministarstva koja ovim zakonom prestaju formalno da postoje.
Nije tačno da je problem Vlade Srbije bio u činjenici da ima dvadeset i ne znam koliko ministara. Problem je bio u činjenici da je Vlada Srbije uzurpirana institucija koja pokušava da očuva kulise institucije tako što zakonom obavezuje one koji su njeni članovi da zastupaju njene interese, a ne interese partija koje su je formirale.
Što niste promenili premijera? Ponižavate čitavu zemlju poigravajući se sa integritetom tog čoveka. On je bio naš saradnik godinama. Mi ne bežimo od njegovog rada u Agenciji za privatizaciju, ali je šokantno do te mere poniziti naše društvo tražeći od njega da u Mirku Cvetkoviću vidi ono što Mirko Cvetković ne može da bude zbog toga što mu to partije ne dozvoljavaju.
Je l' u pravu vaš partner, gospodine Markoviću, iz vladajuće koalicije, kada pre dve nedelje Mirka Cvetkovića opiše jezikom političkih uvreda? Ako je u pravu, onda vi ne možete podržati takvu ličnost. Ako nije u pravu, onda je to dužan da nam kaže onaj koji je tim putem krenuo, da kaže da je pogrešio.
Isključivi razlog za krizu u zemlji su poremećeni vaši međusobni odnosi, nikakva politička razlika. Vi i dalje nastavljate da taljigate ovu zemlju. Popustite na Kosovu, zategnete u preostalom delu regiona. Počnete razgovore sa Prištinom, posvađate se sa Zagrebom i Sarajevom. Komandna ekonomija, komandna kultura, komandni sport, mobilisani sportisti u reprezentaciju države koja ništa nije učinila da bi oni bili uspešni. Besmisao za besmislom i na kraju ovaj zakon kao uvod u rekonstrukciju Vlade u kojoj se veoma važni poslovi prenose na one koji su po pravilu bili uzroci krupnih problema koji su pratili rad Vlade.
Nađite u Evropi ortopeda koji se bavi urbanizmom i rudarstvom. Pokušajte to da nam objasnite. Najnefunkcionalnije ministarstvo u prethodne tri godine, i to vam je rekao kolega iz vaše vladajuće koalicije, jeste ministarstvo Olivera Dulića. Objasnite nam logiku kojom se iz sektora energetike izuzima rudarstvo kao još jedini dostupan energetski resurs naše države, pošto smo naftu i gas prodali Ruskoj državi.
Ovo nije rekonstrukcija Vlade koja je proizvod razumnog konstatovanja da se stiglo do kraja i da se nešto mora promeniti kako bi se rešili problemi koji više ne mogu da se tolerišu. Ovo je partijska buvlja pijaca, koja je poniženje za vas koji na njoj učestvujete, za nas koji to posmatramo i za svakog čoveka u ovoj zemlji koji je talac tako neodgovornog, za nas potpuno neprihvatljivog ponašanja.
Podneli smo amandmane na Zakon o ministarstvima. Pre dve godine smo predložili vladu sa 12 ministarstava, ali ne 12 ministarstava koja će biti formirana tako što će im se pripajati ministarstva koja samo ostaju bez svoje titule, nego vladu sa 12 ministarstava zemlje u kojoj se politika povlači iz života koji je okupirala i potpuno deformisala.
Mi, gospodine Markoviću, imamo Olimpijski komitet, imamo sportske saveze. Zašto nam je potrebno Ministarstvo sporta? Šta je ono uradilo osim što u ime jedne stranke zida stadione po Srbiji? Pa neko ima pravo na stadion, neko ima pravo na gasovod, neko ima tapiju na Kosovo i patriotizam, i mi više nemamo svoju zemlju.
Poslednja je prilika da se urazumite, otvorite dijalog u društvu, potražite pomoć tamo gde ćete je sigurno naći. U svim ključnim poslovima za ovu zemlju, u poslovima koje smatrate presudno svojom orijentacijom, mi smo vas podržavali više nego članice vaše vladajuće koalicije. Ali ne može više ideja kandidovanja za članstvo u EU biti izgovor za sve ono što svakog dana doživljavamo. Ovo je postala imitacija života, koja troši evropske potencijale ove zemlje.
Jasan plan, agenda, premijer koji nam se obraća ovde u Parlamentu, a ne u televizijskoj emisiji. Morate nam objasniti razloge za neke odluke. Zašto je Ministarstvo za omladinu i sport važnije, recimo, od tehnološkog razvoja? Zašto je podeljeno Ministarstvo energetike? Što je Ministarstvo energetike podeljeno tako što je jedan deo pripao ortopedu, a drugi deo najneefikasnijem ministru u Republičkoj vladi, koji pravi pogrešnu traku auto-puta, koji nas vređa svojim besmislenim izjavama svakoga dana.
Jedan od najkorektnijih ministara u vašoj vladi bio je ministar Škundrić. Svaki put je došao na razgovor sa poslanicima, odgovorio je na svako naše pitanje. On je ostao bez te podrške, a s druge strane, ministarstvo koje ne može da postoji, osim u ovako politički kompromitovanom sistemu kao što je naše, još se i širi. Nijedan posao Ministarstvo infrastrukture nije uradilo, a u međuvremenu je postalo nadležno i za energetiku.
Objasnite nam kako mislite da sprovedete Zakon o Vladi. Ne možete igrom reči prikriti ambiciju kojom se praktično uzurpira pravo koje Ustavom pripada ovom parlamentu. Gospodine Markoviću, mi smo vas izabrali, Skupština vas je izabrala, i koliko god Republički sekretarijat za zakonodavstvo tražio neku verbalnu akrobatiku kojom bi opravdao mogućnost uzurpacije prava koje pripada isključivo Parlamentu, kroz pravo dato predsedniku Vlade da praktično smeni ministra, to je neodrživo. To je protivustavno. Parlament bira i Parlament smenjuje. Ne može se malo-malo biti ministar ili, kako ste vi to sami rekli, ministar koji će biti smenjen jednog dana, ali odmah gubi pravo da radi svoj posao. Nije mu Mirko Cvetković dao to pravo, nego ovaj parlament.
Mnogo vlada je od 1990. godine formirano. Nijedna nije predložila ovako besmislene odredbe. Vi jedni drugima ne verujete. To govorite u članu Zakona o Vladi kojim obavezujete članove Vlade da u javnosti iznose politiku Vlade čak i ako se sa njom ne slažu.
Kako to izgleda u stvarnom životu? Zbog svojih partijskih svađa uništavate najznačajnije projekte u zemlji. Crna Gora je učinila sve kako bi ''Gorenje'' otvorilo fabriku u Crnoj Gori. Zbog svađe da li će to biti u ataru DS-a ili G17 kompromitovan je izuzetno važan privredni projekat. Na toj osnovi je razbijena Vlada. Je l' Dinkić odgovoran za ljude koji su ostali bez posla, kao što nam to govori DS? Hoće li sutra nakon sednice Vlade DS morati da kaže kako nije Dinkić odgovoran za tako nešto iako misli da jeste? Znači, građani, mi vam po zakonu moramo govoriti ono u šta i sami ne verujemo – to je poruka ove vlade.
U 21. veku ne može se zakonom propisati, gospodine Markoviću, pristojnost i lepo vaspitanje. Intrige i spletke su, rekao sam to jedanput, u osnovi ove vlade, u njenim temeljima. Svakodnevna poturanja – Dačić premijer, smenjuju Dinkića, dolazi ovaj, odlazi drugi, do poslednjeg trenutka. Ne možete zakonom tako nešto sankcionisati.
Potpuno je nepotrebna intervencija u Zakonu o Vladi konstatacija da potpredsednik može biti i ministar. Pa bio je i do sada. I do sada je potpredsednik obavljao ministarski posao. Da premijer može biti i ministar. Kakvu poruku time šaljemo? Ja to razumem samo na jedan način – da više u ovoj zemlji nema elementarno sposobnog čoveka u oblasti finansija koji je spreman da preuzme odgovornost i uđe u Vladu Republike Srbije, pa taj posao na sebe preuzima predsednik Vlade. Umesto manevra kojim bežite od jedne takve gorke istine, treba da krenete događajima u susret i da postavite pitanje zašto je to tako.
Mi čekamo raspravu o rekonstrukciji Vlade. Ovo nije prilika da govorimo o svemu onome što bismo želeli da kažemo u razgovoru, u dijalogu, u susretu sa ljudima koji vode ovu zemlju, ali moram vam reći da nije ostavljeno nimalo prostora za bilo kakav drugačiji stav osim otvorene kritike, apsolutne osude ovako neodgovornog ponašanja koje prepoznajemo u inicijativama koje je u formi zakona Vlada uputila Skupštini.
Ideje efikasne vlade su ideje koje uvek mogu računati na našu podršku, ali politička mimikrija, izbegavanje odgovornosti i manipulisanje ne mogu biti teme za koje ćete u nama naći sagovornike spremne da vas podrže. Ali jesu izvori naše stalne kritike.
Umesto svega ovoga, bio je neophodan u Parlamentu premijer sa planom kojim će se angažovati sve ono što vredi u ovoj zemlji kako bi se ona učinila onakvom kakva može da bude. Pošto za tako nešto nemate snage, nismo dužni da je mi nadoknadimo, a čak i kada bismo hteli, to ne bismo mogli jer zaista sve ovo što predlažete, na prvom mestu, nikako ne možemo da razumemo.
Još jedanput predlažem da razmislite o amandmanima koje smo podneli, te amandmane prihvatite i na takav način omogućite proces unutrašnjih reformi, koji mora biti u Srbiji nastavljen mnogo efikasnije nego što je to bio slučaj do njegovog potpunog zastoja i blokade, za koji ste odgovorni isključivo vi u vladajućoj koaliciji.

Gospodin ministar ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice. Gospodin Jovanović je imao dosta široku diskusiju, iako je ovo diskusija o Zakonu o Vladi i Zakonu o ministarstvima. Dobro, potpuno je razumljivo, tu su i političke teme koje će se, pretpostavljam, ponovo razmatrati kada premijer bude izneo imena, sastav, plan i program rada nove Vlade.
Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima se stvaraju pretpostavke za to što će slediti nakon izbora nove vlade. Zbog toga mislim da baš i nije vreme da razgovaramo o zidanju stadiona, o radu Ministarstva sporta, pa do rada Ministarstva za prostorno planiranje i Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva infrastrukture, ili šta je već gospodin Jovanović pomenuo.
Dakle, gospodin Jovanović je imao celovitu diskusiju koja se odnosi na našu političku situaciju. Moram primetiti da je ta diskusija bila kao da je od čoveka koji to sve posmatra sa strane, kao da mi, gospodine Jovanoviću, nismo deo istog političkog procesa i kao da nisu sve ove političke stranke koje sede ovde u stvari kreatori političkog sistema u kome mi delujemo i koji ponekad vrlo uporno pokušavamo da branimo baš takvim kakav jeste.
Svi mi možemo da kritikujemo sistem u kome živimo i sistem u kome radimo, ali mislim da ta naša kritika mora da sadrži taj element ili da ima odgovarajući odnos prema tome da smo upravo mi činioci tog i takvog sistema. Ono što ste rekli potpuno iskreno i mislim da je to jako pošteno, zbog toga želim i da ponovim – situacija koju možemo karakterisati na način kako svako od nas ima percepciju u Republici Srbiji nije posledica rada ove vlade i samo oni najzlonamerniji mogu da sadašnju situaciju imputiraju kao posledicu rada ove vlade.
Srbija se sa različitim teškoćama, mnogo većim, suočava već poslednje dve decenije. Međutim, ono što može da se kaže da je posledica rada ove vlade, to da je jednu jako tešku nesrećnu krizu, koja je praktično od prvog dana ove vlade pogodila i Republiku Srbiju kao i ceo svet, ova vlada ipak u jednoj, po meni dosta uspešnoj, meri uspela da prevlada. Ali, neka to bude razgovor kada dođe predsednik Vlade.
Mislim, takođe, da je vaš odnos prema predsedniku Vlade, normalno, stav opozicionog poslanika, lidera opozicione stranke, ali recimo, mogu da kažem da je, po mom dubokom uverenju, predsednik Vlade najpogodnija ličnost upravo za političke prilike u kakvim se mi nalazimo danas i sve ovo vreme. Mislim da je predsednik Vlade, to znamo mi koji radimo s njim, zaista pokazao visok stepen razumevanja i tolerancije onoga što ste vi na neki način opisali u vašem izlaganju, a to su različiti stavovi i želja da se stavovi iznesu javno, često nerazumevanje i netolerancija za drugačije stavove i drugačija razmišljanja unutar Vlade.
Nekada mi se čini, iskreno da vam kažem, gospodine Jovanoviću, da se pristojnost, kultura u političkom ophođenju i mirnoća nekog političara nekad u Srbiji shvata kao slabost. Stalno se nameće neki prototip političara koji mora da lupa šakom o sto i to će, navodno, da reši sve probleme u Srbiji. Ja upravo mislim obrnuto. Mislim da je u ovim dosta osetljivim vremenima upravo ličnost predsednika Vlade doprinela da Vlada postigne rezultate koje je postigla.
Mi ih koje možemo okarakterisati kao dobre, vi kao loše, da ne sada ulazimo u to, ali prosto se vladajuća koalicija opredelila za predsednika Vlade i ja mislim da je to bila jako dobra odluka u tom trenutku, kao što mislim da je dobra da predsednik Vlade u ovim teškim vremenima nastavi da vodi Vladu i dalje. Ono što je nesporno, to je da je Mirko Cvetković zaista jedan od vodećih ekonomskih stručnjaka u našoj zemlji, sa velikim osećanjem za političke i ekonomske tokove u zemlji i okruženju, i zbog toga je njegova uloga posebno dragocena.
Mislim da je najvažniji zadatak Vlade koja će biti formirana nakon donošenja ovog Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi upravo uspešno okončanje procesa naše višegodišnje, decenijske težnje da postanemo kandidati za članstvo u EU. Mislim da je to nešto što od nas očekuje i naša javnost i mislim da većeg zadatka u ovom momentu ukupna naša politička scena nema. Izuzev onih koji su, naravno, protiv toga, što je takođe potpuno legitiman stav, imaju pravo na to.
U par navrata ste se konkretno osvrnuli na ovo što je sadržano u Zakonu o Vladi. Moram da kažem da te odredbe koje se odnose na ono što ste rekli – lepo vaspitanje, potpuno se slažem s vama, to jeste pitanje vaspitanja i kulture, ali odredbe koje se odnose na to su možda baš i posledica političkog života i političke kulture u kojoj svi mi živimo i koju smo mi sami stvorili. Nije nama neko drugi nametnuo političku kulturu u kojoj mi živimo. Svi smo mi akteri toga, nekada u vlasti, nekada u opoziciji.
Ovo što sada stoji u Zakonu o Vladi, stajalo je u Poslovniku Vlade. Neka sada stoji u Zakonu o Vladi, neka bude transparentnije, neka bude jasnije, neka svi osećaju... Ako već nemaju unutrašnja osećanja, neka osećaju to kao pritisak zakona da se ponašaju na način kako ste vi lepo rekli, onako kako se lepo i dobro vaspitan čovek ponaša.
Što se tiče ovih odredaba oko prestanka mandata, vi znate kako se u Srbiji bira Vlada, na predlog predsednika Vlade, i naravno da bira Narodna skupština. Po meni je potpuno nesporna odredba, koja je inače stajala do pre dve godine u Zakonu o Vladi, koja utvrđuje da do odluke Narodne skupštine, koja daje konačnu odluku na prvom narednom zasedanju, ministar za koga je predsednik Vlade podneo zahtev za razrešenje zaista ne obavlja tu funkciju. Meni je to i normalno i prirodno i dosta funkcionalno.
Takođe, podsetio bih vas, možda sam izostavio u uvodnom izlaganju, koje sam pročitao prosto da bih uštedeo vreme, u Zakonu o ministarstvima je, između ostalog, uveden i nadzor nad radom posebnih organizacija, što nije zanimljivo za javnost, ali je bio vrlo važan element za funkcionisanje Vlade, za jedan funkcionalan sistem.
Prema tome, ne želim da otvaram široku političku debatu u temi koja je sada na dnevnom redu. Dakle, vraćam se. Tema na dnevnom redu danas jeste stvaranje pravnog okvira u kome će ta vlada moći da sprovede neki svoj program. Hajde da čujemo taj program, pa da diskutujemo o tom programu. Ako je cilj da se diskutuje o dosadašnjem radu Vlade, biće za to prilike kada tu bude premijer.
Na kraju, jedna interesantna stvar se kod nas dešava. Jedno vreme je najvažnija tema u Srbiji bila da mi imamo najglomazniju vladu, pa su tu bila poređenja sa vladom ove zemlje, one zemlje, s vladom Kine itd., dosta paušalno. Sada, kada imamo najmanji broj resora (opet kažem, kada se uzme prikaz unazad, i ove decenije ali verovatno od Drugog svetskog rata), to odjednom više nije tema, to je potpuna demagogija. Iako se slažem da u celoj priči oko smanjenja Vlade, oko te navodne veličine administracije, naravno, ima mnogo demagogije, ali kako se to sad odjednom prenebregava?
Mislim da je zaista sjajno što imamo predlog od samo 17 ministarstava. Ponavljam, samo je 2004. godine bilo 17, ali tada smo imali i pet saveznih. Prema tome, mislim da je to dobro. Licitirati dalje, da li je 12 ili da li je neko ministarstvo važnije od drugog, pa ne može ni Zakon o ministarstvima ni sastav Vlade biti ništa drugo nego posledica političkih odnosa. To je tako logično i prirodno.
Niti je prvobitni sastav Vlade bio takav što je on od strane nekog nezavisnog autoriteta utvrđen kao najbolji mogući. Prosto, to je stvar političkih odnosa. Tako je bilo u svim vladama do sada, tako će biti i u svim vladama u budućnosti. Jer, neki poslanici moraju da izglasaju vladu, a ti poslanici pripadaju različitim političkim opcijama. Ako nemate 126, ne možete imati vladu.
Prema tome, iako je sama kritika višepartijskog sistema, generalno, po meni, uvek dobrodošla i opravdana, nije u redu da se… (Aplauz.) …kroz tu kritiku realnosti, neminovnosti višepartijskog sistema – a bolji ne postoji, niko ga još nije izmislio – u stvari kritikuje aktuelna vlada koja pokušava da uradi nešto i, po mom dubokom uverenju, radi na jedan način koji je, u prilikama u kojima se ta vlada nalazi, u kojima se naše društvo nalazi, zaista najbolji mogući.
Nije sporno da neko pruži alternativu, ali nije dovoljno, gospodine Jovanoviću, reći – alternativa je preokret. Taj preokret mora da ima i sadržinu, moramo da znamo šta je konkretno alternativa. Primedba je bila – zidaju se stadioni. Dobro, je l' ne treba da se zidaju stadioni? Moramo da budemo vrlo precizni. Pominjanje Kosova, našeg okruženja, to su dosta bitna pitanja i moraju da dobiju dosta konkretan odgovor ukoliko nudimo alternativu.
Znači, najlakše je reći – treba nam promena, treba nam preokret. U redu, ali ponudite sadržinu te promene ili, u krajnjem slučaju, budimo korektni prema analizi postojećeg stanja, da bismo dali tu alternativu. Ako najpre ne obuhvatimo krajnje objektivno postojeće stanje, onda ne možemo ni reći šta je alternativa postojećem stanju.
Normalno, mi ovde nastupamo kao političari i vi kao, nesporno, lider jedne političke stranke, i ja imam potpuno razumevanje za politički govor koji ste održali i moja je želja bila da se na ovaj način ipak osvrnem na to vaše izlaganje. U krajnjem slučaju, prilika će biti već za nekoliko dana, kada premijer, na osnovu ovog zakonskog okvira koji sada dobijemo i koji je pretpostavka za taj program koji će on izneti, iznese svoj program. Tada je sasvim normalno i da se svako od narodnih poslanika i svaka poslanička grupa izjasni o tom programu, uputi primedbe, sugestije i verujem da će to biti jedna jako kvalitetna rasprava. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospodin Čedomir Jovanović, replika.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici. Gospodine Markoviću, prvo, na vas očigledno utiče ovaj zakon koji ste prinuđeni da branite, pa vas je povremeno jako teško pratiti. Mislim da je suštinski problem zapravo u vašoj pomirljivosti, kojom prihvatate logiku vaših međusobnih odnosa unutar vladajuće koalicije kao logiku kojoj treba podrediti društvene odnose. Tačno je da je neophodno napraviti dogovor unutar vladajuće koalicije, ali izvinite, nemojte očekivati od nas koji živimo u ovoj zemlji da logiku jedne potpuno dezorijentisane koalicije prihvatimo kao pravilo po kojem treba ubuduće da živimo. To je naš problem, gospodine Markoviću.
U ovoj zemlji je u toku kriza i različite su statistike, ali jedan od podataka – bez posla je ostalo 250.000 ljudi u privatnom sektoru, javni je povećao broj zaposlenih za 6.000. Ako govorite o ekonomičnoj vladi, onda ovo nije ekonomična vlada. Koliko je koštala prethodna vlada? Koliko košta ova? Iznesite nam te podatke. Kako smo utvrdili da će Vlada biti jeftinija i ekonomičnija tako što će se rudarstvo dodeliti prostornom planiranju, a energetika infrastrukturi? Kako smo utvrdili da treba vere pripojiti dijaspori i da je tako nešto jeftinije nego pripojiti dijasporu verama?
Jasno je da je ovo što ste vi nama ovde doneli politički Frankenštajn vladajuće koalicije koja se mnogo više bavila međusobnim odnosima i sređivanjem stanja u kome se ona nalazi nego stanja u kome se nalazi društvo, a Vlada treba da se bavi društvom, a ne sama sobom. To je problem. Mi smo bili vrlo jasni. Kada govorimo o Vladi, onda je cena vaše politike, gospodine Markoviću, depresivna, dezorijentisana Srbija, umrtvljenih potencijala, ugrožena ne samo stanjem u kojem se nalazi, nego i činjenicom da oni koji treba da je vode iz tog stanja tako nešto ne čine, nego ga pogoršavaju.