Gospodine Šaroviću, ne možete koristiti termine koji su neprimereni ovom visokom domu. Zaista vas molim, shvatite ovo kao molbu.

Zaista se slažem, gospođo Đukić Dejanović, ali ste onda morali reagovati kada je gospodin Nikolić to iznosio. Dakle, ja citiram samo ono što je on rekao.
Što se vas tiče, gospodine Nikoliću, naravno da vi ne odgovarate, ja to od vas i ne očekujem. Ima već punih 30 meseci i nešto više kako sam vas ja pozvao na TV-duel i to sam učinio bezbroj puta. Vi ste bezbroj puta dokazali da nemate ni političke hrabrosti, ni dovoljno mudrosti da izađete na takav duel, a sa druge strane želite da vodite Srbiju.
Ukoliko želite, izađite, gospodine Nikoliću, da se ne bismo prepucavali ovako i da ne bismo gospođu Slavicu Đukić dovodili u neprijatnu situaciju, lepo izaberite televiziju sa nacionalnom frekvencijom, vi imate ogroman novac i ogromnu medijsku moć, to ćete lako uraditi, možete vi, može gospodin Vučić, a možete i obojica zajedno, pa objasnite građanima Srbije da li ćete to što ste obezbedili sebi i svojoj deci obezbediti svakom detetu u Srbiji. To je ono što je krunsko pitanje. Lako ćete vi, gospodine Nikoliću, na stiropor, jer ćete posle tog stiropora otići u stan od skoro 200 kvadrata, ali gde ćete vratiti građane Srbije?

Vreme, i opet ste napravili atmosferu da moram dati reč Tomislavu Nikoliću.

Da biste se takmičili u Ligi šampiona, treba prvo da izađete iz podsaveza. Velike kvalifikacije vi treba da pređete da bih ja vama poklonio pažnju, gospodine Šaroviću.

Reč ima gospođa Nada Kolundžija. Izvolite.

Uvažene kolege poslanici, poštovana predsednice Skupštine, gospodine ministre, naravno da svaki put kada razgovaramo o temi kao što je Vlada, to otvara mnoga pitanja i daje priliku da, bez obzira na to što mi danas razgovaramo o jednoj fazi jednog procesa koji se zove rekonstrukcija Vlade i o zakonima kojim se taj proces može ozakoniti, mi ovde imamo rasprave koje se najčešće bave ocenama rada Vlade, kritikom Vlade, obesmišljavanjem onoga što je Vlada činila i pokušajima da se svaki napor da se u budućem periodu ostvare bolji rezultati u interesu građana Srbije učini besmislenim.
Ovde je bilo priče o tome kako se rekonstrukcijom Vlade Vlada zapravo bavi samom sobom. Mislim da je to u suštini vrlo pogrešna konstatacija. Dakle, ako Vlada rekonstrukcijom pokušava da ostvari neke ciljeve koji su potpuno evidentni i za koje mislim da ih je teško sporiti, onda se ne može reći da se ona bavi samom sobom.
Ako je interes Srbije da se obezbedi politička stabilnost do kraja mandata ove vlade kako bi ispunila ciljeve koje je zacrtala prilikom formiranja, kako bi ostvarila izuzetno važan strateški cilj Srbije, a to je sticanje kandidata za članstvo u EU, i kako bi ova vlada, nakon krize koja je zadesila zemlju i ceo svet, potražila nove mere kojima bi omogućila da zemlja lakše prebrodi posledice krize, da pronađe nove mogućnosti da građani kroz te posledice prođu što bezbolnije, onda ne može da se govori o tome da je rekonstrukcija Vlade bavljenje samom sobom.
Ne želim ovde sad da polemišem s onima koji su kritikujući Vladu zapravo izbegli da kažu da li ima ili nema smisla vršiti rekonstrukciju Vlade, i to u onom pravcu u kom će se Vlada smanjiti, da li ima ili nema smisla vršiti rekonstrukciju Vlade u tim koji će funkcionisati efikasnije i da, pre svega imajući na umu interese građana Srbije, u svom mandatu ostvari ciljeve koje je postavila pre sebe.
Ono što je po meni razlog za rekonstrukciju Vlade jeste, pre svega, potreba za političkom stabilnošću. Politička stabilnost jeste pretpostavka da se ostvare ciljevi koji su važni sa stanovišta građana Srbije i, ako rekonstrukcijom Vlade može da se učvrsti politička stabilnost, onda mislim da svaka rekonstrukcija Vlade ima smisla i da zagledanje u detalje te rekonstrukcije zapravo ne osporava samu potrebu da se rekonstrukcija desi.
Ono što je takođe jedan od razloga za rekonstrukciju Vlade jeste mobilizacija Vlade da u poslednjoj godini mandata realizuje sve one ciljeve koje je zacrtala na samom početku mandata. Ako će rekonstrukcija Vlade omogućiti mobilizaciju, onda mislim da nema smisla ulaziti u detalje i govoriti o tome da li je baš idealno spojiti resore na način na koji su oni spojeni. Ne postoji jedinstvena praksa u svetu i u tom smislu svako definisanje resora ima negde u svetu isti takav odgovor kakav je ovde napravljen.
Ako je smisao rekonstrukcije Vlade da se stvori nova energija, ne treba zaboraviti da su prilikom formiranja Vlade bile potpuno drugačije ekonomske okolnosti. Dakle, svi članovi Vlade morali su biti menjani u hodu, zbog činjenice da je svetska ekonomska kriza pogodila Srbiju i da su mere koje je Vlada morala da preduzima pre svega bile usmerene na mere prevazilaženja te krize.
Istina je da, upravo zbog svetske ekonomske krize, mnogi od ciljeva koje je Vlada postavila nisu do sada realizovani, ali niko ne može sporiti potrebu da se Vlada mobiliše novom energijom i stvori uslove da te ciljeve do kraja mandata ostvari.
Potreba da se vrši rekonstrukcija Vlade između ostalog jeste i odgovor na činjenicu da mi jesmo zemlja u političkoj tranziciji. Mi jesmo zemlja koja svoje vlade formira kao koalicione vlade većeg broja političkih stranaka. To istovremeno znači da politički sistem mora da se transformiše u skladu sa okolnostima.
Dakle, karte su nam podelili građani Srbije, s tim kartama mi pokušavamo da odigramo ovu partiju u najboljem interesu istih tih građana Srbije i, ako je potreba da se jača kredibilitet Vlade, ukoliko Vlada sama procenjuje da je to potrebno, onda zaista mislim da je rekonstrukcija Vlade nešto što je neophodno. Ne samo zbog ove vlade, već zbog činjenice da jačanje kredibiliteta svake institucije jeste zadatak svih nas ovde zajedno.
U tom smislu, svaka primedba i kritika koja je išla ka tome da se iznađu mehanizmi kako bi se ojačao kredibilitet institucija, pa samim tim i kredibilitet Vlade, jeste nešto što treba ozbiljno uzeti u obzir i sa čim treba računati kao s ozbiljnom podrškom u budućim naporima. Ako je analiza rada dosadašnje vlade rezultirala time da je rekonstrukcija Vlade rešenje za priznanje da se možda neke stvari nisu uradile do kraja, a da ih je bilo moguće uraditi, bez obzira na druge okolnosti, i ako je analiza rada rezultirala time da neke stvari mogu biti urađene i pored teškoća koje postoje, onda mislim da rekonstrukcija Vlade ima puni smisao.
Možemo, naravno, govoriti opet o tome da li je ovaj način rekonstrukcije Vlade idealan, najbolji, da li je bolje imati jedno ministarstvo a ukinuti neko drugo, to jeste pitanje o kojem možemo da polemišemo, ali pretpostavljam da se ni građani ni mi nećemo složiti oko toga šta je najbolje rešenje. Ali, bez obzira na to šta odlučimo, kako da formiramo ministarstva, ono što građane zanima jesu rezultati rada tih ministarstava.
Dakle, rezultati su ono što oni očekuju da im Vlada ispostavi na kraju svog mandata i u tom smislu za nas je bitno da ukažemo poverenje ovom naporu i da kažemo da dajemo punu veru i podršku sa uverenjem da će Vlada ovu rekonstrukciju uraditi i sprovesti do kraja, s jednim jedinim ciljem – da ostvari one ciljeve koje je postavila pred sebe, a koji su zaista u najboljem interesu građana Srbije. Ako je razlog za rekonstrukciju Vlade percepcija onih obaveza koje stoje pred Vladom do kraja mandata i traženje najboljih rešenja da se ti zadaci ostvare, onda mi takođe kažemo – dobro je da izvršimo rekonstrukciju Vlade.
Dakle, govoreći sportskim rečnikom, ako igrate jednu utakmicu i u periodu te utakmice ste imali užasno nepovoljne okolnosti, kao što je svetska ekonomska kriza, morali ste u toku igre da menjate i strategiju, da menjate i taktiku te igre, i ako ste u jednom trenutku, u finalu te utakmice, shvatili da, ukoliko izmenite tim, ukoliko date novu energiju tom timu, možete da ostvarite pobedu, onda mislim da svaki trener ima obavezu da uradi te izmene, kako bi ostvario, na kraju te utakmice, tu pobedu.
Takođe je pitanje da li je rekonstrukcija Vlade sama sebi cilj, odnosno rezultat, ili je početak utvrđivanja novih mera kojima će Vlada ostvariti ciljeve koji su u interesu građana. Ono što je za nas jako bitno i mnogo važnije od toga da li je neki resor trebalo da ostane a neki bude pripojen nekom drugom, za nas je stvarno pitanje šta je ono što će Vlada predložiti kao skup mera kojima će, s jedne strane otkloniti posledice ekonomske krize, a s druge strane omogućiti građanima da olakšaju sopstveni život u periodu posle krize i dati perspektivu za razvoj, kako bi zemlja nastavila da se kreće u pozitivnom smeru.
Naravno, ono što je takođe jako važno, jeste da li će Vlada utvrditi jasne mere kojima će ostvariti dalju reformu društva, koja će biti potvrđena tako da će evropski standardi, koje mi smatramo najboljim standardima, kojima treba da prilagodimo svoj politički i ekonomski sistem, i da li će oni biti i potvrđeni od strane EU time što će Srbija steći status kandidata za članstvo u EU.
Naravno da je pitanje da li je Vlada radila najbolje što je mogla. Pitanje je potpuno legitimno i mislim da, ako neko to pitanje postavlja sa namerom da ukaže na ono što nije urađeno a moglo je biti urađeno ili da skrene pažnju na nešto što je urađeno a nije smelo biti urađeno, onda takva diskusija zaista jeste nešto što doprinosi interesima građana Srbije.
Ali, ako neko pokušava da negira svaki rezultat, da negira svaku činjenicu koja je vezana za nasleđe koje ova vlada ima i pritom je to neko ko je sedeo u prethodnim vladama i ostavio to teško nasleđe nerešeno, onda se zaista postavlja pitanje kredibiliteta onog koji na takav način postavlja pitanje pred ovu vladu. Ova vlada ne postoji oduvek. Ova vlada je nasledila mnoge probleme, koje je rešavala u uslovima koji su bili izuzetno teški.
Neću da tvrdim da je uradila sve što je mogla, niti da nije napravila nijednu grešku. Mislim da je to posao Vlade, da objasni svim narodnim poslanicima i građanima Srbije da li je napravila neki propust i da li je mogla da uradi više. Ali ono što je za mene i poslaničku grupu ZES izuzetno važno jeste da je ova vlada pokazala rezultate u nekim oblastima kao skoro nijedna pre toga i da je omogućila Srbiji da sada, posle dugogodišnjih napora i velikih otpora mnogih, pa i onih koji sada pokušavaju da Srbiju navodno guraju brže ka Evropi, da je ta vlada u ovom periodu napravila ogroman iskorak ka ostvarenju tog cilja.
Verujem da ćemo prilikom izbora članova Vlade, nakon usvajanja ovih zakona, dobiti odgovore i na ta pitanja i da ćemo u zavisnosti od tih odgovora, na kraju krajeva i nakon izbora novih članova Vlade, samim radom Vlade imati najbolji dokaz u kojoj meri je ova rekonstrukcija imala smisla i dala rezultate koje građani od nas očekuju.
Izbori su, naravno, uvek nešto što može da bude ishodište krize, eventualne, ukoliko ona postoji, ili nemogućnosti da se neki posao uradi. Ali izbore koji bi produbili krizu, koji bi odložili rešavanje problema, koji bi samo prekinuli procese koji su izuzetno važni, mislim da zaista svako ko je odgovoran ne može da priziva.
Ako je rekonstrukcija Vlade prilika da naš tim pobedi u ime Srbije, mislim da treba svi da podržimo taj tim i da damo podršku svim onim naporima koji imaju za cilj da građanima Srbije omoguće da lakše prebrode godine posle krize i da se stvori šansa da se ekonomskim razvojem i demokratizacijom društva Srbija približi EU. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Momo Čolaković ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da je najbitnije, pored političke stabilnosti, obezbediti i ekonomsku i socijalnu stabilnost. U tom pogledu, očekivanja su da rekonstruisanjem Vlade i promenama u njenoj organizaciji to postignemo.
Takođe, za nas je veoma bitno i značajno da se očuvaju principi i da se insistira na realizaciji principa na kojima je Vlada na početku mandata ove koalicije konstituisana. Podsetiću na te principe: ostvarivanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, stvaranje uslova za što brže pridruživanje EU i postizanje statusa kandidata, ekonomski razvoj, socijalna sigurnost i stabilnost, a posebno socijalna pravda, i na kraju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U ekonomskom smislu, mislim da moramo očekivati od rekonstruisane Vlade da se prioriteti u ekonomskom razvoju poštuju, da se utvrde precizni prioriteti u vezi sa razvojem poljoprivrede, građevinarstva, infrastrukture i, posebno kad su u pitanju strana ulaganja, razvoj na prioritetnim objektima infrastrukture.
Kad je u pitanju socijalna stabilnost, mislim da treba posebno podsetiti na one principe na kojima se gradila politika Vlade u sadašnjem sazivu, a to je, pre svega, da se obezbedi socijalna sigurnost onih koji ne rade, onih koji traže posao, onih koji su izgubili posao, najugroženijih kategorija stanovništva i ogroman broj penzionera koji imaju niske penzije.
Želja mi je da istaknem zadovoljstvo radom ministara iz koalicije SPS–PUPS–JS, koji su dali značajan doprinos baš u ovim pitanjima o kojima govorim – ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti u državi. Posebno želim da istaknem rad i delovanje potpredsednika Vlade dr Jovana Krkobabića, pre svega na ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti države i obezbeđenju uslova da oni koji su najugroženiji u ovoj državi imaju obezbeđene osnovne uslove za život. Zbog toga je u poslednje vreme i izražena ta podrška koja se ogleda u velikoj podršci onih koje on na najbolji način predstavlja u Vladi Republike Srbije, ogromnog broja građana, posebno penzionera i članova njihovih porodica.
Šta očekivati od rekonstruisane Vlade? Tri stvari bih posebno istakao. Prvo, moramo insistirati na tome da Vlada bude jedinstvenija, racionalnija, operativnija, efikasnija u svom radu i delovanju. Ona mora da prihvati da svakog dana, bez obzira o kom pitanju se radi, reši bar jedan problem – da reši bar jedan problem građanina koji ne može da plati struju, koji je siromašan, koji je bez posla itd.
Druga stvar, koja je takođe veoma bitna, jeste da se uspostavi realan odnos između ekonomske i socijalne politike. Mi ne možemo ostvariti zadovoljstvo i podršku građana ako ne budemo stvorili balans između ekonomskih i socijalnih dimenzija. U tom pogledu za očekivati je, što se tiče naše poslaničke grupe, da to Vlada postigne.
Treća stvar za nas veoma značajna i bitna je da Vlada ostvaruje u punom kapacitetu princip socijalne pravde, za koji smo se na početku mandata opredelili. U tom pogledu se PUPS posebno zalaže za ostvarivanje sigurnosti i redovne isplate penzija za 1.626.752 penzionera.
Bez obzira na određene sugestije, predloge i primedbe koje smo imali na Predlog zakona, poslanička grupa PUPS će podržati ove zakone i glasati za njih. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem. Pošto se od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa ne javlja više niko, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima ovih zakona.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodo narodni poslanici, da ne bi eventualno došlo do zabune, pošto je gospodin Pastor kao predsednik Poslaničke grupe manjina izneo stav da će oni glasati za, a česta je praksa da oko dosta stvari nemamo jedinstven stav, na početku želim da istaknem da ne mogu ni jedan ni drugi predlog zakona da podržim. Pogotovo drugi, Predlog zakona o ministarstvima, jer stvarno smatram da nema nijednog valjanog razloga da se ukine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Mi znamo praksu. Imate, ako se ne varam, 2000. godinu i tu saveznu vladu, koja je uvela ministarstvo manjina i ljudskih prava, imate rezultat iz tog vremena, kada je na tom nivou usvojen zakon o zaštiti sloboda, ljudskih i manjinskih prava. Zatim, imate ovo iz prethodnog saziva, kad smo u ovom parlamentu, a za vreme Ministarstva za ljudska i manjinska prava, takođe uspeli da usvojimo Zakon o nacionalnim savetima.
Da li treba mnogo analize da vidimo šta je bilo kada smo umesto ministarstva imali službu za ljudska i manjinska prava? I mislim da smo već imali praksu da je ovaj resor bio unutar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i apsolutno nije bilo nijednog valjanog argumenta da se vratimo na prethodnu bezuspešnu praksu.
S druge strane, ako se ovde utvrdi da je nivo ljudskih prava u Srbiji po najvišim standardima, biću prvi koji će glasati za ovo i reći da nam ne treba to ministarstvo, ali je činjenica da smo daleko od toga. Po meni je sad čak neprihvatljivije i teže to da se u ovom domu ili bilo gde iznosi da su ljudska prava dostigla najviši nivo. Moje iskustvo i moja saznanja su da smo daleko od toga i da nam predstoji ogroman posao da bismo dostigli takav nivo.
Sad, trebalo bi razlikovati, jer nije ista situacija sa manjinama u Vojvodini i u drugim delovima države. Sigurno je da nije ista. Ne bih sada govorio o položaju Bošnjaka u Sandžaku, jer ima ko da govori o tome, ali vam otvoreno kažem da je pozicija i položaj Albanaca u Preševskoj dolini ili opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, kako god hoćete, daleko od ove kvalifikacije koja se tu i tamo može čuti, da su to najviši standardi. Tamo ima još dosta posla da se uradi da bismo normalizovali situaciju.
Tako da u političkom pravcu, mislim, šaljemo lošu poruku ukidanjem ovog ministarstva. Bilo je drugih ministarstava koja su mogla da se ukinu pre nego ministarstvo za manjine. Ostavljam vama da vidite koja su mogla pre da se ukinu, a u ovom domenu ima daleko složeniji i osetljiviji posao da se uradi i nije bilo vreme da se ukine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Mislim da je u ipak pitanju politički stav, politička procena i da ona ne odgovara realnosti na terenu. Ako ne za druge manjine, onda da kažem za situaciju koju mi imamo na terenu. Ima hiljadu primera – problemi u obrazovanju, u oblasti kulture, službenoj upotrebi jezika. Ili da govorim o 2002. godini, kada je Savezni parlament izglasao zakon u kome se, pored ostalog, u jednom članu govori o delotvornom učešću manjina u društvenom i javnom životu države. Gde smo tu?
Mi tamo govorimo o elementarnim stvarima uključivanja Albanaca u državne organe i institucije. Tek se nešto tu i tamo počelo raditi. Inače, još uvek ima opština sa 90% Albanaca bez ijednog zaposlenog Albanca. Nažalost, mislim da je to praksa. Zato tvrdim da ima još dosta ozbiljnih i osetljivih stvari da se odradi da bismo se ovako komotno ponašali, a pogotovo da damo ovakva i slična obrazloženja.
Na kraju krajeva, sto puta postavljam i ponavljam ista pitanja. Upućujem ih ministru Dinkiću i ne dobijam odgovor, upućujem ih premijeru Cvetkoviću i ni odatle ne dobijam odgovor. Uzmimo na primer katastrofalnu ekonomsku situaciju, da je kod Albanaca stepen nezaposlenosti preko 70%. Pravimo se da to ne vidimo, da to ne postoji, da je idealna situacija i da smo dostigli vrhunske svetske nivoe.
Da ne dužim dalje, mislim da je politički neprihvatljiv predlog. Na kraju krajeva, jedno ministarstvo to ne rešava, toga smo svesni. Tu treba sva ministarstva, cela Vlada da ima daleko ozbiljniji pristup, da se ti životni problemi, veoma osetljivi problemi koji su prisutni na terenu, ozbiljnije i efikasnije rešavaju. Hvala vam.