Poštovana predsednice, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine. To je teško moglo biti prepoznatljivo iz diskusija mojih prethodnika, gotovo da niko od deset govornika koji su bili pre mene, iz opozicionih partija, nije pomenuo značaj programa zvanične statistike za jednu državu. Ja bih pokušao da dam odgovor šta za građane Srbije znači donošenje programa, a kasnije i primena programa zvanične statistike.
Naime, kakva je korist uopšte od kvalitetne statistike za jedno uređeno društvo? Direktna korist za građane, za jedno društvo su podaci, koji treba da budu od poverenja, koje mogu da koriste sve sfere sektorske politike, od nauke, istraživača, studenata, berzi, malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, medija, ukratko, svi oni kojima su ti tačni podaci potrebni, kojima su namenjeni.
Ovaj program treba da obezbedi i praćenje i merenje svih aktivnosti koje su na neki način, naročito u ekonomskoj sferi, uslov za usaglašavanje naših standarda sa standardima EU. Naglašavam, posebno u ekonomskoj sferi.
Statistički podaci, koji su kod nas poneki put bili neuporedivi ili nedovoljno uporedivi, ne zato što imamo loše statističare, nego zato što smo imali takav sistem statistike, sa ovim programom trebalo bi do 2015. godine da budu usaglašeni sa standardima EU.
Kao što sam rekao, nije osnovni cilj harmonizacija naše statistike sa statistikom EU, generalno, statistikom na svetskom nivou, već ovaj program i Zakon o zvaničnoj statistici, koji smo, da vas podsetim, doneli 2009. godine u ovoj skupštini, treba da omoguće da tačni podaci budu korišćeni za potrebe svih građana Srbije, naše privrede, nauke itd.
Neki od mojih prethodnika su pominjali, istina, vrlo paušalno, pojedine ocene o stanju naše privrede, stanju našeg društva. Osvrnuo bih se samo na jedan egzaktan podatak koji je proizvod rada Zavoda za statistiku Republike Srbije. Istakao bih da je rast proizvodnje u Republici Srbiji u januaru mesecu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine 3,8%. Niko od mojih prethodnika nije izneo taj egzaktan podatak.
Zato sam prošli put rekao, ne omalovažavajući, već uvažavajući svoje kolege, da ponekad izgledaju kao katastrofičari koji za govornicom iznose samo loše vesti i loše podatke, bukvalno čekajući da kurs evra poraste u odnosu na dinar, da bi sutra to za govornicom istakli. To su činili mesecima, dok kurs evra u odnosu na dinar nije počeo da pada. Sada to...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, i vi o temi dnevnog reda, evro i popis, molim da se dovedu u vezu.)
Govorim o upoređivanju statističkih podataka sa paušalnim ocenama koje su suprotne statističkim podacima, gospođo predsedavajuća. Izvinjavam se ako sam malo i ja izašao iz teme.
Preduslov za kvalitetnu statistiku i ono o čemu se danas više govorilo u odnosu na ovaj predlog programa statistike jeste kvalitetan popis stanovništva, koji će se, shodno izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, održati u oktobru mesecu ove godine. Prema zakonu o izmeni Zakona o popisu poljoprivrede, taj popis će se obaviti godinu dana kasnije.
Bilo je danas pitanja upućenih nadležnima iz Zavoda za statistiku. U poziciji u kojoj su ovde u Skupštini oni ne mogu da daju odgovor i pokušaću da prenesem odgovor koji su dali na Odboru za nauku, jednom od matičnih odbora. Vrlo jasno su istakli da popis poljoprivrede i popis stanovništva, domaćinstava i stanova nisu jedna te ista stvar. Popis poljoprivrede je složeniji popis, koji i faktički sadrži nekoliko desetina stranica; on pretpostavlja i uvid u stanje na terenu, uvid u stanje na poljoprivrednom gazdinstvu. Popis stanovništva je preduslov za evidentiranje poljoprivrednih domaćinstava koja treba da se popišu i on jeste baza za popis poljoprivrede.
To treba da bude jasno onima koji žele da kažu da bi bilo racionalnije da popisivač koji nema dovoljno znanja ni o poljoprivredi, ni o stočarstvu može da popisuje na isti način poljoprivredna domaćinstva kao neko ko je stručniji za tu oblast, što svakako nije tačno. Zbog toga obuka za popisivače koji popisuju poljoprivredna domaćinstva traje duže. Zbog toga je popisivački obrazac mnogo složeniji.
Dakle, popis stanovništva će se obaviti na vreme, kao i u svim zemljama u Evropi, dakle u 2011. godini. U svakom slučaju, moći će da posluži kao polazna osnova i za primenu ovog programa o kome sam malopre govorio.
Ovaj popis koji nam predstoji u oktobru, za koji smatram da je veoma važan, bez obzira na to što je šest meseci kasnije, pokazaće tačnu razvijenost pojedinih regiona. Na neki način daće i ovo o čemu smo pričali danas, socijalnu sliku našeg stanovništva, stanovništva Republike Srbije. To će biti dobar osnov ovom parlamentu prilikom razmatranja zakona iz svih ovih oblasti, regionalnog razvoja, ali i socijalne politike, biće dobar osnov Vladi Republike Srbije prilikom kreiranja svih ovih politika.
Međutim, skrenuo bih pažnju na jedan aspekt tog popisa, o kome je bilo govora i na resornom odboru, Odboru za nauku, ali i na drugim resornim odborima, a to je način prikupljanja podataka koji se propisuje ovim zakonom. Smatram, kao i svi oni koji su posebno proučili ove zakone, osnovni zakon i ove izmene, da on omogućuje popis na način da prikupljanje podataka obezbeđuje validnost podataka i, što je meni posebno važno, odnosno važnije, puno poštovanje ljudskih i građanskih prava i poštovanje privatnosti pri prikupljanju podataka.
To je ilustrovano popisnim listom, odnosno popisnicom, tako se zove, u kome je omogućeno svakom građaninu ove države da jasno i bez bilo kakvih pritisaka može da iskaže i podatke kao što su etnička pripadnost, odnosno nacionalna pripadnost, maternji jezik i veroispovest, o čemu je danas bilo dosta govora. Dakle, ovaj zakon, ali i popisni list, koji unapred ne zadaje niti nacionalnost, niti veroispovest, niti jezik kojim se govori, u skladu je sa najvišim standardima EU i razvijenih zemalja.
Ono na šta bih ipak skrenuo pažnju, i to jeste naša obaveza i prema Ustavu, prema članu koji je neko ovde citirao, i prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, jeste činjenica da je u aprilu popis i u zemljama regiona, dakle, u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Rumuniji. Bilo bi važno da na način kako nacionalne manjine u Srbiji imaju mogućnost da se slobodno opredele o svojoj naciji, veroispovesti i jeziku kojim govore to bude omogućeno i Srbima koji žive van granica naše države usled činjenice da se bivša država SFRJ raspala i da su oni ostali da žive van granica Republike Srbije.
Bilo bi važno, dakle, da Srbi mogu slobodno da kažu svoju nacionalnost, ukoliko su pripadnici Srpske pravoslavne crkve da to slobodno kažu i da slobodno kažu kojim jezikom govore. To je polazni osnov za ostvarivanje kolektivnih i pojedinačnih manjinskih prava, dakle, učenje jezika, pisma, zastupljenost u telima državne uprave, zastupljenost u predstavničkim telima itd. To jeste i u našoj zemlji razlog da se svi pripadnici manjina slobodno izjasne o svim ovim podacima, kako bi mogli slobodno da participiraju i učestvuju u realizaciji svih ovih prava.
Kao član Demokratske stranke zalagaću se za to da se pripadnici svih manjina u Srbiji slobodno izjasne na predstojećem popisu i da koriste u punoj meri sva svoja manjinska prava, ali zalagaću se i za to da pripadnici srpskog naroda u regionu ostvare sva svoja manjinska prava. U tom smislu, ali i u smislu značaja zvanične statistike, o čemu sam maločas govorio, podržaću predložene izmene zakona i Predlog odluke o programu zvanične statistike. Hvala.