Narodni poslaniče, u 12. minutu vas podsećam na vašu obavezu da poštujete odredbe Poslovnika o temi dnevnog reda. Dakle, tema dnevnog reda je pred vama, treba da je dovedete u vezu sa proizvođačkim kapacitetima, opštim stanjem u granama kojima se država bavi, poljoprivredom itd. Tema dnevnog reda su predlozi zakona o izmenama zakona o popisu stanovništva, poljoprivrede i odluka o tome.

Verujem da vašim ušima ne prija ovo što govorim, ali nažalost …

Narodni poslaniče, ja vas molim da se podsetite i odredaba Poslovnika Narodne skupštine koje propisuju način ophođenja narodnih poslanika, bez obzira na to da li je neko od nas predsedavajući ili ne. Takav način, kojim ste započeli, zabranjen je odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Molim vas, razumljivo je da se smetne s uma šta piše u odredbama Poslovnika Narodne skupštine, ali zato ja vas molim da meni omogućite da se staram o redu i da i vi i ja poštujemo odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Trinaest minuta ste iskoristili. Ja vas molim da se prijavite. Imate još dvanaest minuta na raspolaganju od vremena poslaničke grupe.

Nisam smetnuo s uma poslovničke odredbe, uvek sam se trudio da budem u okviru Poslovnika, pa i vas molim kao predsedavajuću, jednaku među nama, da takođe poštujete mene i moju ličnost …

Narodni poslaniče, sad vas upozoravam da ste dužni da saslušate predsedavajućeg i da ste dužni da govorite o dnevnom redu i da ste dužni da govorite o temi dnevnog reda. Obaveza je vaša da to poštujete. Moja obaveza je da izreknem kaznene mere poslanicima koji odbijaju da poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Gospođo Čomić, ja se zahvaljujem. Završio sam raspravu, a narod će procenjivati vaš odnos kao predsedavajućeg prema ovoj temi o kojoj raspravljamo i onome o čemu sam ja govorio. Hvala vam.

Zahvaljujem. Trinaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, posle njega narodni poslanik Zoran Babić.

Poštovana predsednice, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine. To je teško moglo biti prepoznatljivo iz diskusija mojih prethodnika, gotovo da niko od deset govornika koji su bili pre mene, iz opozicionih partija, nije pomenuo značaj programa zvanične statistike za jednu državu. Ja bih pokušao da dam odgovor šta za građane Srbije znači donošenje programa, a kasnije i primena programa zvanične statistike.
Naime, kakva je korist uopšte od kvalitetne statistike za jedno uređeno društvo? Direktna korist za građane, za jedno društvo su podaci, koji treba da budu od poverenja, koje mogu da koriste sve sfere sektorske politike, od nauke, istraživača, studenata, berzi, malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, medija, ukratko, svi oni kojima su ti tačni podaci potrebni, kojima su namenjeni.
Ovaj program treba da obezbedi i praćenje i merenje svih aktivnosti koje su na neki način, naročito u ekonomskoj sferi, uslov za usaglašavanje naših standarda sa standardima EU. Naglašavam, posebno u ekonomskoj sferi.
Statistički podaci, koji su kod nas poneki put bili neuporedivi ili nedovoljno uporedivi, ne zato što imamo loše statističare, nego zato što smo imali takav sistem statistike, sa ovim programom trebalo bi do 2015. godine da budu usaglašeni sa standardima EU.
Kao što sam rekao, nije osnovni cilj harmonizacija naše statistike sa statistikom EU, generalno, statistikom na svetskom nivou, već ovaj program i Zakon o zvaničnoj statistici, koji smo, da vas podsetim, doneli 2009. godine u ovoj skupštini, treba da omoguće da tačni podaci budu korišćeni za potrebe svih građana Srbije, naše privrede, nauke itd.
Neki od mojih prethodnika su pominjali, istina, vrlo paušalno, pojedine ocene o stanju naše privrede, stanju našeg društva. Osvrnuo bih se samo na jedan egzaktan podatak koji je proizvod rada Zavoda za statistiku Republike Srbije. Istakao bih da je rast proizvodnje u Republici Srbiji u januaru mesecu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine 3,8%. Niko od mojih prethodnika nije izneo taj egzaktan podatak.
Zato sam prošli put rekao, ne omalovažavajući, već uvažavajući svoje kolege, da ponekad izgledaju kao katastrofičari koji za govornicom iznose samo loše vesti i loše podatke, bukvalno čekajući da kurs evra poraste u odnosu na dinar, da bi sutra to za govornicom istakli. To su činili mesecima, dok kurs evra u odnosu na dinar nije počeo da pada. Sada to...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, i vi o temi dnevnog reda, evro i popis, molim da se dovedu u vezu.)
Govorim o upoređivanju statističkih podataka sa paušalnim ocenama koje su suprotne statističkim podacima, gospođo predsedavajuća. Izvinjavam se ako sam malo i ja izašao iz teme.
Preduslov za kvalitetnu statistiku i ono o čemu se danas više govorilo u odnosu na ovaj predlog programa statistike jeste kvalitetan popis stanovništva, koji će se, shodno izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, održati u oktobru mesecu ove godine. Prema zakonu o izmeni Zakona o popisu poljoprivrede, taj popis će se obaviti godinu dana kasnije.
Bilo je danas pitanja upućenih nadležnima iz Zavoda za statistiku. U poziciji u kojoj su ovde u Skupštini oni ne mogu da daju odgovor i pokušaću da prenesem odgovor koji su dali na Odboru za nauku, jednom od matičnih odbora. Vrlo jasno su istakli da popis poljoprivrede i popis stanovništva, domaćinstava i stanova nisu jedna te ista stvar. Popis poljoprivrede je složeniji popis, koji i faktički sadrži nekoliko desetina stranica; on pretpostavlja i uvid u stanje na terenu, uvid u stanje na poljoprivrednom gazdinstvu. Popis stanovništva je preduslov za evidentiranje poljoprivrednih domaćinstava koja treba da se popišu i on jeste baza za popis poljoprivrede.
To treba da bude jasno onima koji žele da kažu da bi bilo racionalnije da popisivač koji nema dovoljno znanja ni o poljoprivredi, ni o stočarstvu može da popisuje na isti način poljoprivredna domaćinstva kao neko ko je stručniji za tu oblast, što svakako nije tačno. Zbog toga obuka za popisivače koji popisuju poljoprivredna domaćinstva traje duže. Zbog toga je popisivački obrazac mnogo složeniji.
Dakle, popis stanovništva će se obaviti na vreme, kao i u svim zemljama u Evropi, dakle u 2011. godini. U svakom slučaju, moći će da posluži kao polazna osnova i za primenu ovog programa o kome sam malopre govorio.
Ovaj popis koji nam predstoji u oktobru, za koji smatram da je veoma važan, bez obzira na to što je šest meseci kasnije, pokazaće tačnu razvijenost pojedinih regiona. Na neki način daće i ovo o čemu smo pričali danas, socijalnu sliku našeg stanovništva, stanovništva Republike Srbije. To će biti dobar osnov ovom parlamentu prilikom razmatranja zakona iz svih ovih oblasti, regionalnog razvoja, ali i socijalne politike, biće dobar osnov Vladi Republike Srbije prilikom kreiranja svih ovih politika.
Međutim, skrenuo bih pažnju na jedan aspekt tog popisa, o kome je bilo govora i na resornom odboru, Odboru za nauku, ali i na drugim resornim odborima, a to je način prikupljanja podataka koji se propisuje ovim zakonom. Smatram, kao i svi oni koji su posebno proučili ove zakone, osnovni zakon i ove izmene, da on omogućuje popis na način da prikupljanje podataka obezbeđuje validnost podataka i, što je meni posebno važno, odnosno važnije, puno poštovanje ljudskih i građanskih prava i poštovanje privatnosti pri prikupljanju podataka.
To je ilustrovano popisnim listom, odnosno popisnicom, tako se zove, u kome je omogućeno svakom građaninu ove države da jasno i bez bilo kakvih pritisaka može da iskaže i podatke kao što su etnička pripadnost, odnosno nacionalna pripadnost, maternji jezik i veroispovest, o čemu je danas bilo dosta govora. Dakle, ovaj zakon, ali i popisni list, koji unapred ne zadaje niti nacionalnost, niti veroispovest, niti jezik kojim se govori, u skladu je sa najvišim standardima EU i razvijenih zemalja.
Ono na šta bih ipak skrenuo pažnju, i to jeste naša obaveza i prema Ustavu, prema članu koji je neko ovde citirao, i prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, jeste činjenica da je u aprilu popis i u zemljama regiona, dakle, u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Rumuniji. Bilo bi važno da na način kako nacionalne manjine u Srbiji imaju mogućnost da se slobodno opredele o svojoj naciji, veroispovesti i jeziku kojim govore to bude omogućeno i Srbima koji žive van granica naše države usled činjenice da se bivša država SFRJ raspala i da su oni ostali da žive van granica Republike Srbije.
Bilo bi važno, dakle, da Srbi mogu slobodno da kažu svoju nacionalnost, ukoliko su pripadnici Srpske pravoslavne crkve da to slobodno kažu i da slobodno kažu kojim jezikom govore. To je polazni osnov za ostvarivanje kolektivnih i pojedinačnih manjinskih prava, dakle, učenje jezika, pisma, zastupljenost u telima državne uprave, zastupljenost u predstavničkim telima itd. To jeste i u našoj zemlji razlog da se svi pripadnici manjina slobodno izjasne o svim ovim podacima, kako bi mogli slobodno da participiraju i učestvuju u realizaciji svih ovih prava.
Kao član Demokratske stranke zalagaću se za to da se pripadnici svih manjina u Srbiji slobodno izjasne na predstojećem popisu i da koriste u punoj meri sva svoja manjinska prava, ali zalagaću se i za to da pripadnici srpskog naroda u regionu ostvare sva svoja manjinska prava. U tom smislu, ali i u smislu značaja zvanične statistike, o čemu sam maločas govorio, podržaću predložene izmene zakona i Predlog odluke o programu zvanične statistike. Hvala.

Iskorišćeno je jedanaest minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, poslanici Srpskog pokreta obnove nisu učestvovali u raspravi kad smo donosili Zakon o popisu stanovništva i Zakon o popisu poljoprivrede. Čini mi se da će biti interesantno i vama i javnosti da čujete i naše procene o značaju i jednog i drugog popisa.
Ono čime mi u početku nismo zadovoljni, kao i većina narodnih poslanika, a verujem i predstavnici Ministarstva i Republičkog zavoda za statistiku, jeste to što se popis odlaže za šest meseci, a popis poljoprivrede za godinu dana. Većina narodnih poslanika, posebno je gospodin Janko Veselinović jednom ozbiljnom diskusijom ukazao na društveni značaj popisa poljoprivrede i popisa stanovništva, domaćinstava i stanova.
Mislim da smo danas čuli zaista nekoliko katastrofičnih procena o stanju demografske politike, o stanju nataliteta, o neravnomernom razvoju i o pretpostavkama kako će izgledati konačan popis stanovništva, ali ja bih rekao da svi mi možemo da osećamo, na osnovu jednog dela pokazatelja, kakvo je stanje u zemlji, možemo da pretpostavimo, možemo da navijamo, možemo da dajemo iskrivljenu sliku, ali tek sa sveobuhvatnim popisom mi ćemo imati pravu osnovu za sprovođenje prave politike i donošenje adekvatnih mera u svim oblastima, pa i u pogledu nataliteta, demografije, decentralizacije, ravnomernog razvoja itd.
Popis stanovništva je kod nas sprovođen i kad smo bili okupirana zemlja, 500 godina pod Turcima; Turci su imali izuzetno dobre popisivače, zbog svojih interesa. Austrougarska je u zemljama koje je držala pod svojom okupacijom takođe imala dobre popisivače. Zaista, svaki popis stanovništva i popis poljoprivrede (koji nije izvršen 50 godina) višestruko je značajan za jednu državu. Morao je da se iznađe neki mehanizam da se pronađu sredstva da se ovo obavi u roku. Naravno da ćemo mi glasati za izmene i dopune i jednog i drugog zakona, ali, zaista, neko novo pomeranje rokova ne bi moglo da ima nikakvo opravdanje.
Naravno, kad se sprovede popis stanovništva, bez obzira na to što znamo u velikoj meri na osnovu drugih pokazatelja, ali ne sveobuhvatnih, moći ćemo da utvrdimo pravu demografsku politiku i politiku prema natalitetu. Utvrdiće se i brojno stanje i najbitnije karakteristike porodica, poljoprivrednih gazdinstava, zgrada, starosna struktura, veličina i stepen iskorišćenosti poljoprivrednih poseda; etnička, ekonomska, obrazovna, migraciona i druge karakteristike područja gde se bude vršio popis, a vršiće se na teritoriji cele zemlje. Stvoriće se jedinstvena baza podataka i nakon jedinstvene baze podataka preduzimaće se adekvatne mere.
Navešću samo jedan primer, interesantan je verovatno i zarad javnosti. Naravno da su demografska pražnjenja opšteprisutna. Ona nisu posledica politike ove vlade, ona su posledica dva ozbiljna procesa koja smo imali u našoj zemlji, još u vreme socijalističke Jugoslavije. To je proces industrijalizacije zemlje, i to ubrzani proces, kada su ljudi masovno napuštali sela i prelazili u gradove i kada je svako više voleo da ima sigurnost, redovnu platu i redovna primanja, nego da radi na zemlji, da se bavi poljoprivredom, kako se to popularno kaže - da radi u „fabrici pod otvorenim nebom“. Drugi uzrok svega toga je pogrešna demografska i populaciona politika.
Danas, zaista, svi mi koji putujemo po Srbiji vidimo da je demografsko pražnjenje posebno prisutno u jugoistočnoj Srbiji, istočnoj Srbiji, ali verujte da je taj proces prisutan i u „evropskoj lokomotivi Srbije“, u Vojvodini. Kao što svi Vojvođani teže da idu ka Novom Sadu, svi u Srbiji teže da idu ka Beogradu. Razlog zbog čega je to tako ne treba mnogo obrazlagati.
Država je poslednjih nekoliko godina infrastrukturno i na svakojaki način ulagala, recimo, u Guču i mnogo je pomogla manifestaciji Dragačevski sabor trubača, međutim, interesantno je da i pored takvih ulaganja imamo proces odliva stanovništva i danas Guča ima ispod dve hiljade stanovnika. Imamo jednu dobru privatizaciju „Farmakoma“, svi ostali su na budžetu, nešto malo privatne inicijative, ali ljudi se odseljavaju zbog toga što nemaju nikakve šanse i perspektive, posebno oni koji završavaju fakultete.
Pošto spadam u grupu narodnih poslanika koji za sve što tvrdi želi da da i adekvatne pokazatelje, danas se ne bih složio sa mnogim narodnim poslanicima koji su pričali o tome da je poljoprivreda, ne znam, na kolenima, da će statistički pokazatelji pokazati da je stanje katastrofalno itd.
Znači, u tom delu mislim da će sigurno statistički pokazatelji pokazati da je i ovo ministarstvo, bez obzira na to što mi smatramo da je pre svega u pogledu mnogih podsticajnih mera i subvencija i svega ostalog trebalo da se još više pomogne srpskom seljaku...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da Ministarstvo poljoprivrede povežete sa temom dnevnog reda.)
Ja ću, naravno, dovesti u vezu. Sigurno će statistički pokazatelji koji se budu utvrdili na osnovu popisa stanovništva pokazati da je naša poljoprivreda u fazi pripreme za priključenje EU, jer će priprema poljoprivrednog proizvođača i naših seljaka za pristupanje tržištu EU ići u tri pravca. Prva faza je priprema, u toj fazi smo sada. Druga je primena, implementacija. Treća je apsolutno i bespogovorno poštovanje standarda EU, a posebno u pogledu kvaliteta tržišne ekonomije i ostalog. Verujem da će posle završetka popisa poljoprivrede i stanovništva doći jedna u potpunosti ozbiljna politika, koja će se ozbiljno baviti svim temama koje su danas bile na dnevnom redu. Hvala.