Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio prepodnevno izlaganje svojih kolega, argumente koje je iznela opozicija kao razloge zbog čega ne treba glasati za ove predloge koje je dala Vlada Republike Srbije.
Na početku svog izlaganja ću, zbog zahteva određenih opozicionih poslanika da se zajedno rade popis stanovništva i popis poljoprivrede, evocirati uspomenu na našeg preminulog kolegu gospodina Vladana Batića koji je stalno govorio, znate, taj veliki čovek je stalno govorio – ne treba mešati babe i žabe. Nisu popis stanovništva i popis poljoprivrede ista stvar.
Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i jako dobro znam šta znači popis poljoprivrede, a takođe znam šta je popis stanovništva, jer sam imao prilike da u tom popisu i sam učestvujem nekoliko puta u svom životu, kao popisivač.
S druge strane, provejavao je u današnjoj diskusiji određenih opozicionih poslanika kritički ton zbog toga što mi želimo da radimo ovaj popis, pa je onda provejavao određen kritički ton zbog toga što se navodno popis odlaže u nedogled. Istovremeno, neki poslanici su promašili temu pa su mešali tačku dnevnog reda koja će biti danas u 15.00 časova, a koja se zove rekonstrukcija Vlade, sa popisom. Baš smo imali situaciju da su neki ljudi danas u ovoj sali govorili o rekonstrukciji Vlade, a ne o popisu. Ima jedna poslovica u Kruševcu, kaže: „Pevac koji prvi kukurikne pre zore, prvi u supi završi.“
Zaista, kada govorimo o tački dnevnog reda i razlozima zašto nešto treba da prihvatimo ili kada se pozivamo na istoriju, tradiciju, na predanja srpskog naroda, na ono što je ostalo kroz istoriju, da podsetim, pošto je gospodin Babić vrlo dobro govorio o istorijskim prikazima kako se popis razvijao kroz istoriju, pa je pomenuo i dve godine, 1084. i 1666. godinu... To su prve godine kada su rađeni popisi u Evropi, a prvi savremeni popis bio je u Kanadi i severnoj Americi. Da podsetim samo da smo te 1666. godine u Srbiji ugostili (ako tako mogu da kažem, slobodno tumačeći - „ugostili“) turskog putopisca, haračliju Evliju Čelebiju, koji je u to vreme radio popis za potrebe turske, odnosno Osmanske imperije.
One koji su govorili da je sve u Srbiji propalo i da ništa ne valja, da je ovo kataklizma podsetiću samo, a ovde postoji biblioteka gde se čuvaju stenografske beleške, na diskusiju iz 1907. godine, kada se takođe u srpskom parlamentu govorilo o popisu, iako te godine nismo imali popis u Kraljevini Srbiji. Evo šta kaže tadašnja opozicija, a vi samo izbrišite godinu, a dešava se 1907. godine, pa ćete videti da li ima razlike između onoga što čujemo danas i onoga što se u Srbiji govorilo 1907. godine i zapitajte se gde smo mi potrošili ljudski vek.
Kaže tadašnja opozicija: „Srbija je propala, sela umiru, budžet je nenamenski, naša vojska ide gola i bosa, žandarmerija ima uniforme koje se raspadaju, sela umiru, a Srbiju čeka propast. Srbija će nestati za koliko dvadeset godina, a ovo je najcrnje vreme u istoriji Srbije. Kada se neko bude bavio istorijom Srbije u ovom periodu, ta će istorija biti napisana crnim slovima, tamnim mastilom, jer nas čeka velika propast i pogibija sa ovom vladom.“
Samo ću podsetiti, 1907. godina, te godine su označene kao zlatno doba srpskog parlamentarizma, tih godina Srbija je duboko iskoračila u toliko nužne reforme, koje su doprinele pobedi u Prvom svetskom ratu, koje su doprinele reformi vojske koja je pod vođstvom vojvode Putnika izvojevala najslavnije pobede srpske vojske…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, da ne bi bila jedina veza sa 1907. godinom da ni onda ni sada ne volimo da poštujemo odredbe Poslovnika.)
Samo sam hteo da kažem o argumentima koje ni spajalicom nismo mogli da spojimo kroz ovu raspravu. Sada ću se vratiti na nešto što smo takođe čuli. Čuli smo da neko kroz popis želi nešto da sakrije, čuli smo da je popis jako jeftin, ali da država Srbija ne želi popis jer mi želimo negde nešto da sakrijemo, zakukuljimo, zamumuljimo; da želimo kroz popis da nametnemo nove harače i nove poreze građanima, da želimo da popišemo svaku krušku i čokot vinove loze da bismo neke harače iz ove istorije, 1666. godine, obnovili. To nije tačno. To je sve demagogija. To će isto ući u istoriju parlamentarizma, u ovakve knjige i stenograme, kao svedočanstvo o ljudima koji su govorili o tom vremenu na ovakav način.
Šta hoću da vam kažem? Svedoci smo da opozicija ovde, kritikujući ove pokušaje i napore, nastojanja Demokratske stranke i vladajuće većine da sprovede popis u Srbiji, pokazuje da je samo na rečima za Evropu, a da kad treba na delima pokazati da se ide u Evropu ona to u stvari ne želi. Kako možete ići u Evropu, a ne poštovati evropska pravila? To je kao da hoćete da učestvujete na fudbalskoj utakmici, u Evroligi ili na svetskom prvenstvu, ali da kažete – za nas ne važe pravila koja je formulisala FIFA, za nas važe naša srpska pravila i mi ćemo igrati i rukom, nogom i onako kako mi želimo i hoćemo.
Ako hoćete da idete u Evropu i ako imate stvarnu nameru da idete u Evropu, to morate raditi ne rečima, nego delima. Onda morate stvarno ta nastojanja, bez obzira na to da li dolaze od Vlade, da li podržavate Vladu ili ne, podržati, ili ih ne podržati.
S druge strane, čuli smo da je Turska već trideset godina kandidat za prijem u EU. To nije tačno. Građani Srbije, nemojte da vas neznalice obmanjuju. Turska je status kandidata dobila 1999. godine, a pregovore o priključenju EU počela je tek 2005. godine. Znači, tek šest godina traju pregovori Turske o pristupanju EU. Sve drugo je obmana, demagogija, i to najprizemnija demagogija, i to sve sa ciljem da se kaže građanima – znate, na dugačkom je štapu EU.
Kada je reč o popisivačima i popisu, kazaću vam samo jednu anegdotu koju sam čuo kada sam sprovodio popis dalekih osamdesetih godina u Srbiji. Došao je čovek koji nas je obučavao i kazao – znate, ima popisivača koji nisu u stanju da popišu jedno domaćinstvo u toku jednog dana, ima popisivača kojima je dao Gospod da budu i pametni i vredni pa su u stanju da urade 10, 20 domaćinstava, ima popisivača kojima je Bog dao da budu, nažalost, pametni, ali lenji, pa su i oni loši popisivači, jer taj talenat ne koriste da ga adekvatno iskažu. Šta mislite, koja je najgora kombinacija koja može da se desi jednom popisivaču? Naravno, svi smo mi kazali – da popisivač bude glup i lenj, jer to su dve najgore kombinacije koje Bog može da da čoveku. Onda je taj čovek kazao – pa nije, najgore je za popisivača, ali i za političara, da bude glup a vredan. Ne zna, a hoće. Pa se trudi, pa se napreže, pa sve što više radi sve gore radi, i po sebe, i po narod i po građane. Onda je bolje da bude glup i lenj. To isto važi i za popisivača i za političara – ako već ne znate, onda bar nemojte da se upinjete iz petnih žila da svoje neznanje pokažete građanima Srbije, ovom auditorijumu i kolegama narodnim poslanicima.
S druge strane, imam još jednu veoma ozbiljnu primedbu – kada se govorilo o popisu govorilo se o tome da ne radi ni „Srbijanka“, ni „Budimka“. Pa, znate, ne rade ni „šveđanke“; da su „šveđanke“ manje koštale, možda bi radila „Budimka“, možda bi radila i „Srbijanka“.
Drugi su, pak, izneli primedbu da je 30.000 ljudi, građana Srbije svake godine manje u Srbiji i da svake godine u Srbiji nestane jedan grad tipa Aleksandrovca, Trstenika i da će se taj trend nastaviti. Kada bi se taj trend dešavao samo za vreme mandata Vlade Mirka Cvetkovića ja bih prvi tražio ostavku te vlade, ali taj trend u Srbiji traje od 1992. godine. Ako neko misli da hiperinflacija, ratovi, egzodus mladih ljudi iz Srbije u Kanadu, Novi Zeland, Australiju, da sve to može besplatno, taj grdno greši. To ima svoju cenu i tu cenu plaćamo mi, ne samo time što nas svakog dana ima manje i što nas svake godine ima manje 30.000, tu cenu plaćamo i kroz sve ove druge statističke i ekonomske pokazatelje koji se vide kada se radi popis stanovništva.
Moram da kažem još nešto. Danas ne samo da je 8. mart, Dan žena, danas je i međunarodni Dan baksuza, ugursuza i namćora. On se obeležava u Kruševcu. Neka svi koji iznose ovakve katastrofične procene po Srbiju, svi koji misle da je u Srbiji sveopšta katastrofa i da ćemo mi nestati pročitaju zapisnik sa sednice Skupštine Srbije iz 1907. godine, kada se raspravljalo da li da se sprovede popis ili ne. I, neka zatraže počasnu kartu u nekom takvom udruženju, ali neka takve informacije ne plasiraju građanima Srbije, jer te katastrofične procene i prognoze, koje se nikada neće ostvariti, imaju za cilj samo da uplaše građane. Popis ne služi tome da građane Srbije optereti porezima i haračima, niti da uplaši građane Srbije, popis služi za to da nas pripremi, da možemo da idemo u Evropu.
Na kraju svog izlaganja moram da izrazim žestok protest i negodovanje zbog načina kako se, na međunarodni Dan žena, jedan poslanik obratio predsedavajućoj i rečnika kojim se obratio, i na međunarodni Dan žena ili u dane Časnog posta. Zahvaljujem se.
