Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Posle njega narodni poslanik Zoran Mašić.

Poštovani gospodine ministre, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, što se tiče poslanika ''Nove Srbije'' i moje malenkosti, prvo što se postavlja u ovoj mojoj diskusiji, koja će, nažalost, biti kratka zbog vremena koje je poslanički klub ''Nove Srbije'' zaradio na prošlim izborima, jeste pitanje – koji je pravi razlog tzv. rekonstrukcije Vlade nekoliko meseci pred izbore? Pripremajući se za ovu sednicu, tražio sam u nekim knjigama, da ne kažem političkim i istorijskim čitankama, kada su vršene rekonstrukcije u nekim drugim zemljama. Na sedam-osam meseci pred redovan rok za izbore gotovo da nema nijedne zemlje na svetu, za koju smatramo da je demokratska, da je vršila tzv. rekonstrukciju vlade.
Onda se postavlja pitanje šta je u stvari pravi razlog sadašnje rekonstrukcije Vlade, odnosno ponude koju je nama dao premijer, koji je u nedelju u "Utisku nedelje", a neko kaže "pritisku nedelje", bio stvarno zagonetan. Videli smo da je toliko zagonetan, a tu njegovu zagonetnost je danas potvrdio i gospodin Mlađan Dinkić, ili juče, kada je dao izjavu da će se on o ministrima iz G17, koji se sada već drugačije zovu, njegova poslanička grupa, pitati koliko se pita i predsednik Tadić.
To je onaj pravi razlog zašto Vlada, po meni, nije mogla da funkcioniše i da ne bude kriva za ono za šta možda objektivno i nije kriva, za tu svetsku krizu. Dakle, da se Vlada pitala i da su odluke donošene u samoj Vladi, mogla je tu svetsku krizu da ublaži. Poznajući nekoliko ljudi iz Vlade, a možda ćete se iznenaditi što kao opozicionar to kažem, smatram da su (bar ono što znam, a već 10 godina sedim u ovom parlamentu pa znam dosta) pošteni ljudi. Nisu oni krivi kada se oni ne pitaju. Na drugom mestu se odlučuje. Da se sada iz Japana javi predsednik, biće prekinuta sednica momentalno i dobićemo neki novi predlog sa nekim novim ministrima.
Nešto što je meni lično u ovim danima koji su prethodili ovoj sednici najviše zasmetalo, a mislim da je to na neki način lajtmotiv i simbol kako je ova vlada funkcionisala, jeste to da se kod jedne bivše ministarke a buduće predsednice Vlade pojavila reč "moral". Ona podnosi, tako je rekla nama i građanima Srbije, ostavku iz moralnih razloga, jer njen šef odlazi iz Vlade, te pošto je ona, otprilike kako je samu sebe definisala, jedna od najbližih saradnika, i ona odlazi iz Vlade. Sada vidimo da će, a ne znam iz kojih moralnih pobuda i kojih moralnih razloga, ona da bude i potpredsednik Vlade.
Moram da kažem da mi je žao ako sam neki put, i nadam se da gospođa Diana Dragutinović gleda ovu sednicu, bio preoštar u kritikama budžeta i nekih njenih predloga i odluka. To sam govorio možda u nekom emotivnom zanosu, a možda i zato što sam predstavnik jedne opozicione stranke i, naravno, nedovoljno stručan, makar koliko ona.
Nije nam se konkretno objasnilo zbog čega se Diana Dragutinović povlači iz Vlade, a ja bih rekao da je smenjena, ali nešto mi u sećanje dolazi, drage kolege poslanici, da ona, povodom štrajka prosvetara reče pre nekoliko dana ili sedmica da bi neke četiri milijarde para moglo da se namakne i da bi naši nastavnici, učitelji i profesori koji uče našu decu možda s tom sumom, koja nije velika ali bi makar spasila njihovo dostojanstvo, bili zadovoljni i prestali da štrajkuju.
Šta hoću ovim da kažem? Hoću da kažem da i u sadašnjem budžetu i u sadašnjem poslovanju ove vlade ima dovoljno novca, samo on nije pravedno raspoređen. Kako se to zvalo pre 20 ili 30 godina, oni koji su stariji to znaju. Tvrdim da novca ima dovoljno, ali je problem što su sadašnji i budući članovi ove vlade većinom predstavnici, kako bi to rekli drugovi socijalisti, krupne buržoazije, krupnih kapitalista i krupnog kapitala.
Inače, da nije tako, kako bi moglo da se desi da se, recimo, u 2009. godini, gospodine ministre Duliću, pošto ste vi ovde predstavnik Vlade, koja je proglašena za najrodniju godinu u istoriji Srbije, poveća broj ljudi iznad onog praga siromaštva i poveća broj gladnih? Znači, tu nešto nije u redu.
Znači, i pored sveg truda gospodina Ljajića, on je sam priznao da broj siromašnih ljudi ispod donjeg praga siromaštva… Dakle, u 21. veku, gospodo, govorim o ljudima, i malopre kolege iz SRS pomenuše da ljudi nemaju hleba. Ja sam nedavno, nažalost, ili na sreću nekih ovde, bio svedok da naši zdravstveni radnici četiri ili pet godina nisu dobili radne mantile, da u bolnicama, pa i u Urgentnom centru u Beogradu, gde sam ja ležao, nekih osnovnih lekova nema. Ali zato, gospodo, ima 20 miliona evra, pokradenih od para građana Srbije i sirotinje.
Ako vi mislite da će ovih sedam-osam meseci ili godinu dana do redovnih izbora, a dalje neće moći, čini mi se, od Đurđevdana 2011. godine, da taj koji je iz dubokoličnih razloga, a još dosta vas ima u Vladi, i koji su napustili i koji će ostati, koji su narodne pare, 20 miliona evra, potrošili, da tako blago kažem, da ne budem opomenut, a odgovore nisu dali ni šta su uradili s tim vakcinama kojima je istekao rok 31. oktobra, sa 20 miliona evra, gospodo ministri i bivši ministri koji sedite ovde, mnogo gladnih usta u Srbiji je moglo da se nahrani.
Kol'ko god vi ovo zvali nekom golom opozicionom retorikom, ako se to radilo za vreme vlade koju sam ja podržavao i gde sam bio pripadnik, a čini mi se da se i onda radilo, moja je duša grešna i ja se duboko kajem, a najviše se kajem, po treći put ponavljam ovde, što sam glasao za Zakon o privatizaciji, a dobro znamo ko je tada bio direktor Agencije za privatizaciju.
Tada su građani Srbije, radnička klasa kojoj ja pripadam i čime se ponosim i nikad se toga neću odreći, verovao sam, gospodine Dinkiću, i vama i Vlahoviću i Đeliću. Verovao sam da je to dobro, da je to dobro za radnike, i zato sam glasao. Zapalio sam sto sveća pokajnica po svim manastirima Srbije, gde god sam bio. To je bio trenutak kada su opljačkani građani Srbije.
I ovo sada što se dešava u Srbiji, nažalost, moram da kažem, mirnim putem se ispraviti neće, jer vi nećete da pristanete na to. Vi nećete da pristanete na ono što je možda u ovom trenutku za vas i najbolje, da raspišete izbore. Šta čekate? Čekate Tunis, Egipat, Kairo, Tripoli? Čekate Zagreb, osam tisuća svako veče? Šta mislite koliko će građana ovde da izađe sledeći put i ko će imati pravo od opozicionih vođa, pa čak i nesumnjivi opozicioni narodni vođa koji se zove Tomislav Nikolić, da vam ne znam kol'ko meseci daje priliku da se na miran način razreši ovaj društveni konflikt?
Kada bih hteo da budem duhovit i da pričam o ministrima, kad vi već ne pričate, koji su smenjeni, ne znam zašto ste smenili ministra Dragina. Ako je neko radio, on je. Istovarao je džakove – i K15 i đubrivo i mekinje i stočno brašno i brašno za ljudsku upotrebu – non-stop. Što ste njega smenili, stvarno ne razumem.
Gospodina Čiplića ste smenili. Napravio je veliku nezgodu Srbiji. Zavadio je narod u Raškoj oblasti ili, kako neki kažu, u Sandžaku. On će morati da izađe i da kaže zašto, da li zbog toga što su vaša dva ministra koji čine Vladu izgubili izbore za Nacionalni bošnjački savet. Znači, stranački interes i opstanak Vlade po cenu državnog interesa. I sad treba narod tamo da se zavadi. Nadam se i bogu se molim, znam da su i Bošnjaci i Srbi mnogo pametan narod i da neće nasesti na ove gluposti koje ste vi napravili.
Što se tiče gospodina Škundrića, za koga svi kažu da je bio vrlo korektan čovek, ja to isto mogu da kažem. Možda ste njega smenili zbog poskupljenja struje. Najavili ste za 1. april 13%, odnosno on je najavio. Možda je zbog toga smenjen.
Na kraju, pošto nemam više mnogo vremena, još nekih 40-ak sekundi, gospodine Duliću, pade mi na pamet ovako – a kol'ko će ovaj, kada mu je pripojeno Ministarstvo rudarstva, tek sad računara da proda? Nemojte da se ljutite, ali pade mi na pamet.
Možda vi niste krivi, možda ste se vi odbranili, ali moraćete svi zajedno da se odbranite od mnogo težih optužbi od ovih koje ovde izgovaraju opozicioni poslanici, vrlo brzo, od građana Srbije, izveli njih opozicione stranke ili ne. To nijedan dobronameran čovek ne želi svojoj zemlji, kao što ni ja ne želim. Molim vas da dobro razmislite, da spustite malo durbin i loptu i da za početak upalite svetlo u Srbiji i počnete dijalog s opozicijom. Hvala lepo.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi ''Nova Srbija'' je iskorišćeno.
Narodni poslanik Zoran Mašić ima reč, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Gospodine ministre, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, svoju raspravu ću, pre svega, locirati na izmenu Zakona o ministarstvima. Pre svega ću govoriti o onome što ste učinili vezano za oblast poljoprivrede, tj. spajanje Ministarstva za poljoprivredu i Ministarstva za trgovinu.        
Kroz ovakvo postupanje je jasno vaše opredeljenje da i dalje poljoprivredu ne stavljate u prioritetnu privrednu granu u ovoj državi, iako se za to tu i tamo deklarativno izjašnjavate, od predsednika Vlade pa do pojedinih ministara ili nekih analitičara koji vas podržavaju. Međutim, u praktičnom smislu, ništa konkretno ne radite.
Ovakav gest predsednika Vlade i vladajuće koalicije da se Ministarstvo poljoprivrede spoji sa Ministarstvom trgovine upravo govori da apsolutno nemate ozbiljne namere da se okrenete poljoprivredi kao značajnom privrednom resursu i da se u ovoj situaciji, kada je na svetskom tržištu hrana tražena roba i kada je cena hrane otišla i do 30%, a s druge strane, ova država ima resurse da značajno uveća proizvodnju hrane i da umesto tih milijardu i 100-200 hiljada dolara, koji su ostvareni kao spoljnotrgovinski suficit u 2010. godini, možda za godinu-dve dana udvostruči, pa i utrostruči taj prihod.
Zagovarate da baštinite ostvarenja i tradiciju EU. Ovako postupanje nije u skladu sa gledanjem Evropske unije, jer zemlje EU upravo stavljaju poljoprivredu u vrh piramide, i što se tiče odnosa i što se tiče finansiranja. Ako se od ukupnog budžeta EU, koji iznosi negde oko 130 milijardi evra, oko 55 milijardi evra koristi u okviru zajedničke poljoprivredne politike, onda to upravo govori koliko sama EU vodi računa o poljoprivredi i koliko investira u nju.
S druge strane, mi smo svedoci, a pre svega poljoprivredni proizvođači, da smo pre dva i po meseca imali ovde, u ovom zdanju, usvajanje budžeta i da su kroz taj budžet za poljoprivredu opet opredeljena mala sredstva, iako su se neki trudili da objasne i da kažu da su te 22 milijarde povećanje čak za neke dve milijarde dinara u odnosu na to što je bilo u 2010. godini.
Međutim, da li svesno ili nesvesno, a mislim da je ipak svesno, prećutana je jedna činjenica, koja je otkrivena prošle nedelje na Odboru za poljoprivredu, da je 3.100.000.000 dinara ostao neizmiren dug iz prošle godine prema poljoprivrednim proizvođačima i subjektima koji dobijaju subvencije.
Ako se to odbije od ove 22 milijarde, onda je to nekih 19 milijardi dinara čime će novi ministar raspolagati u smislu subvencioniranja poljoprivredne proizvodnje, a to je za nekih milijardu i po dinara manje nego što je bilo u 2010. godini. Iskreno se nadam da će uskoro biti rebalans budžeta i da će se kroz rebalans povećati ta sredstva, ali i to govori o vašem odnosu prema ovom važnom privrednom subjektu.
Dalje, još da kažem da se ovo spajanje ne može objasniti time da su slična rešenja u drugim zemljama. U drugim zemljama je negde za poljoprivredu vezana, recimo, ekologija. Tako je u Slovačkoj, Španiji, Švedskoj, uz poljoprivredu i ekologija. Ili ruralni razvoj, što je i kod nas u krajnjem, kako je recimo to u Poljskoj. No, u svakom slučaju, ovakvo vezivanje faktički ni u jednoj zemlji EU ne postoji.
Objašnjenje koje je dato, pre svega od predsednika Vlade u jednoj televizijskoj emisiji, da se spajaju trgovina i poljoprivreda zato što će sad tu biti Republičke robne rezerve, koje će sad da intervenišu kad imamo suficit nekih poljoprivrednih proizvoda na tržištu i da će se, s druge strane, kada postoji deficit tih poljoprivrednih proizvoda, ti proizvodi plasirati na tržište, to je objašnjenje za malu decu. Tu funkciju Republičke robne rezerve u svim onim proteklim godinama nisu na pravi način obavljale, nego, nažalost, mnogo toga trulog i prljavog ima u tim Republičkim robnim rezervama, za šta nema snage da se istraži.
S druge strane, imamo Zakon o javnim skladištima, gde ova država i ova vlast imaju obavezu da obezbede mnogo veći broj javnih skladišta u kojima će se upravo skladištiti roba poljoprivrednih proizvođača i da oni skladištenjem te robe čekaju povoljniju cenu na našem ili stranom tržištu.
U ovom predlogu obaveza novog ministarstva za poljoprivredu i trgovinu apsolutno se ne pominju javna skladišta, kao i da ne postoji zakon o tome, dok se temeljnije obrazlaže šta Republičke robne rezerve treba da rade. Podvlačim da bi Republičke robne rezerve trebalo da obavljaju određene funkcije u smislu tržišnog regulisanja poljoprivrednih proizvoda, ali one to nisu radile i, naprotiv, ni javnost, a ni mi poslanici mnogo toga ne znamo u pravom smislu kakvo je stanje u Republičkim robnim rezervama.
Samo ću izneti jedan primer, da je krajem 2009. godine došla jedna informacija, a tražena je od Odbora za poljoprivredu, da je u tom periodu, znači pred kraj 2009. godine, bilo negde oko 370 različitih privrednih subjekata koji su dugovali Republičkim robnim rezervama, a ta dugovanja su se kretala negde između 10 i 15 milijardi dinara. To je tada bilo dve trećine agrarnog budžeta.
Mislim da to ni danas nije bolje i zato apelujem, pre svega na medije, ali i na Poverenika za informacije od javnog značaja da se potrudi, sazna i obavesti javnost kolika su dugovanja Republičkim robnim rezervama i kolikog broja privrednih subjekata i koliko je to novaca, pa tek onda da se objašnjava šta će i kakvu funkciju Republičke robne rezerve sad u novom ministarstvu obavljati.
Mislim da će se to teško od vas ostvariti, jer sam ja kao predsednik Odbora za poljoprivredu u dva-tri saziva Skupštine pokušavao da dobijem informacije upravo o stanju potraživanja i to je stalno zamagljivano ili stizalo pod ''strogo poverljivo'', a ne znam za koga može biti strogo poverljivo ko i koliko duguje ovoj državi. Tako da sa ovog mesta i koristeći ovu raspravu molim da se malo detaljnije istraži ovo stanje tamo i da se na pravi način definiše i buduća funkcija Republičkih robnih rezervi.
Ono što još kratko, ceneći da treba još mojih kolega da govori, želim da kažem, jeste da stavim primedbu na spajanje Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstva prosvete.
Mislim da je to loše rešenje, pre svega za nauku u Srbiji i za naučnoistraživačke ustanove. Ministarstvo prosvete ima velikih problema, ima nedostatak novčanih sredstava. Ove godine je krenuo novi istraživački ciklus, gde je napokon sad već bivši ministar Đelić uspeo da obezbedi nešto preko pet milijardi dodatnih sredstava za naučnoistraživački rad. Kakva je sigurnost da će ta novoizdvojena sredstva u pravom smislu biti i usmerena za istraživački rad i da će u tom pravcu biti i iskorišćena? Da ne bude da se iskoriste tako da se izmire ili podmire nekakvi zahtevi koji se već mesecima unazad iznose prema Ministarstvu prosvete.
Možda je bilo osnova da se neka druga ministarstva pripoje Ministarstvu prosvete, recimo, zašto ne, Ministarstvo za sport, a da nauka, kao jedna značajna oblast, ostane samostalna i da ima svoj budžet. Evo, za sada toliko.

Iskorišćeno je deset minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Posle nje narodni poslanik Dragan Šormaz, i on je poslednji prijavljeni govornik.

Juče smo ovde čuli, poštovani građani, da Vlada nije izgubila većinu, i to je očigledno tačno. Mada, ima jedna neobična situacija, da je deo te većine izgubio poverenje onog glavnog koji kreira politiku Vlade, ali je tačno da Vlada još uvek ima većinu, kao što je i tačno da svi mi znamo po koju cenu ta većina funkcioniše i kolika je cena, koju plaćamo svi zajedno, bila u ono vreme kada je ona sastavljena i kolika je ta cena danas, dok ovakva vlada traje.
Svi su ovde označavali navodno shvatanje da je vreme nenadoknadiv resurs, ali meni se čini da vas demantuje upravo ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i Vladi.
Tri predloga SNS-a – izmene Zakona o državnoj upravi, koje ste vi propustili, a reći ću i zašto, da podnesete, i izmene i dopune zakona o Vladi i ministarstvima – SNS je na propisan način Skupštini Srbije dostavila 16. decembra 2010. godine, pred usvajanje budžeta, želeći da, kao konstruktivna i opozicija koja radi svoj posao, zaista učini nešto da se u ovakvom vremenu i uštedi.
Međutim, zbog načina na koji dva dana o ovome pričamo, moram da podsetim one koji su zaboravili – šta je posao opozicije, a šta je posao vlasti. Posao opozicije je da propituje, proverava, stavlja primedbe i da predlaže. Građani svakodnevno ocenjuju i nas, opoziciju, i vas, kao vlast.
Vlast, normalno, procenjuju po tome kako oni žive, po rezultatima da li zakonito trošite pare, prema izveštajima koje dobijaju od DRI, pa i prema novinskim vestima, kada saznaju da su, zbog nedostatka dokaza, oslobođeni Janjušević i Kolesar u aferi korupcije i privatizacije. Da li i kako ispunjavate potrebu za redom i zakonom i da li se liberalistički primenjuje samo minimalno deljenje pravde, građani ocenjuju i čini mi se da nisu zadovoljni.
Kako procenjuju nas, kao opoziciju? Prema kvalitetu kritike vlasti, jasnom ukazivanju na razloge zašto smo ovoliko zaduženi, zašto je ovoliko veliki broj nezaposlenih i prema našem javnom ukazivanju da je neopravdano zadovoljstvo nezadovoljstvo vlašću i želja da se izbori održe, a zbog neodgovornog ponašanja vlasti.
Građani imaju prilike da čuju ko o štednji priča, a ko daje predloge koji zaista znače štednju. Ako treba, ponavljaću svaki put – nije posao opozicione stranke da uči vlast, ali jeste posao opozicione stranke da podnese izmene i dopune Zakona o državnoj upravi, koji nedostaje ovom vašem predlogu, gde smo predložili da se uvede funkcija zamenika ministra umesto sadašnje funkcije državnog sekretara, kao znatno bolje zakonsko rešenje koje je u skladu sa praksom ogromne većine savremenih država.
Ovde smo čuli retke iskrene izjave da su politička lica u stvari državni sekretari i da njima sad treba jedan sledeći sloj pomoćnika ministara koji se stručno bave poslom, ali vi ovim predlogom zakona niste ograničili broj državnih sekretara koji mogu biti u ministarstvima zadržani, odnosno novoprimljeni, tj. otpušteni.
Predlog koji smo mi dali, želeći da zaista iskreno i činjenično utičemo na sasecanje političkih privilegija i na državu koja štedi i pokazujemo joj konkretno kako to može da uradi, vi niste dozvolili da dođe na dnevni red, a niste ni pokušali da amandmanima popravite naše predloge.
Iskopali ste rov – opozicija na jednoj strani, vlast na drugoj. Vlast koja misli samo na sebe, koja se prepakuje, koja se međusobno namiruje i koja nema nijednog trenutka nameru da uštedi ni jedan jedini dinar.
Predlozi zakona o tome govore i, što je rekao narod – "ako laže koza, rog ne laže". Imate na skupštinskom sajtu, pa uporedite, gospodo građani, zakone o kojima razgovaramo.
Ali zašto ste vi u stanju da pričate o ovom predlogu zakona koji ste dostavili kao o štednji, a da niste nijednog trenutka pokušali da usvojite naš predlog, kojim se ograničava ne samo broj agencija, nego i zloupotreba javnih ovlašćenja agencija koje same donose propise, same odlučuju o kršenju tih propisa u postupku sa građanima, mešajući u svojoj strukturi izvršnu i zakonodavnu vlast? Mislite da građani toga nisu svesni? Ili nas uveravate da ne koštaju te javne agencije koje se osnivaju za ad hok posao? Jednog trenutka neki posao treba, ali na državnoj kasi treba da postoji stotinu agencija.
Pitajte građane da li bi oni stalno držali u kući zaposlenog krojača, frizera, baštovana, elektro-majstora, koga mogu da pozovu povremeno da im obavi posao kada to zatreba? Znate zašto oni to ne rade, zašto mi to ne radimo? Zato što mi sami plaćamo svoje troškove.
U državi koja je spremna da se zaduži i da na račun teškog života građana misli samo o sopstvenom interesu, ličnom interesu ili interesu članova Vlade, ima takvu vladu koja izlazi s ovakvim predlozima. Predlozima u kojima i dalje ima ministre bez portfelja, bez ograničavanja političkih lica u okviru Vlade, gde čak nezakonito predlaže spajanje u liku predsednika Vlade i funkciju ministra.
Draga moja gospodo, vi kao da ne znate šta piše u članu 125. Ustava – Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Pa taj predsednik Vlade, koji treba da koordinira rad svojih ministara, baš me zanima kako će da koordinira rad sa samim sobom i u odnosu na druge ministre. Znači, neustavne i nezakonite izmene predlažete u zakonskom tekstu koji ste dali.
I nije samo ta nezakonitost i besmislica. Predlažete čak da član Vlade može da postupa samo u skladu sa stavom koji je stav Vlade. Ne treba pravničkog znanja da bi neko ovde pitao da li je stav Vlade pisani akt i bilo koja forma dokumenta, da bi na nju mogli ovako implicitno da pozivate svakog člana Vlade da se toga pridržava.
Razumem da to nekim funkcionerima Skupštine nije jasno. Imala sam prilike da se uverim juče. U raspravi o zakonima koji se tiču produžavanja roka za statistički izveštaj u oblasti poljoprivrede i popis, gde moj kolega dr Mašić objašnjava deo onog što je predmet statističkog obuhvata, koji piše u obrazloženju zakona o kojem govorimo, neko sebi uzima za pravo da tumači kao izlazak iz teme.
Diskreciono pravo u funkcionisanju Vlade ne postoji. Ministar je ministar, predsednik Vlade je predsednik Vlade, on koordinira rad između njih.
Stav Vlade, onoga koji glasa za i koji glasa protiv, ne sme da bude tajna. I ono što ste postigli u ovoj državi, da niko nikog više ne poštuje, da nijedna mera, nijedan rok nije vredan poštovanja, da nijedna institucija nema ugleda, ne možete da rešite jednim zakonom, čak i kad je to moguće.
Danas čujemo ko je i zašto lagao kada je obećavao 1.000 evra akcija, a znao je da to nije istina. Danas čujemo koliko je bilo skupo i nemoguće i na kojim osnovama funkcioniše ova vlada. Koliko je rokova odloženo na "Fijatu" pričamo od prošlih izbora, priželjkujući nove redovne, a nakon četiri godine mi smo na početku početka.
Zašto toliko pričate o žurbi, a grozno ste spori? Zašto toliko pričate o zakonima i zakonitosti, a juče ste nam dostavili dopis u kojem predsednik Vlade kaže da neće predložiti ministre zato što on misli o dostojanstvu ovog doma na način da krši zakon?
Vi ste na onaj neoliberalni način doveli do apsurda smisao svake reči, čiji je značaj izvrnut, gde se nered naziva redom, a kršenje zakona zakonitim ponašanjem.
U raspravi o amandmanima po ovom zakonu ja ću vam tačku po tačku, stav po stav, dokazivati koliko ste vremena ovom narodu rasuli ne usvajajući predloge zakona SNS-a, koji zaista znače štednju, a nisu farsa od štednje koja je predložena u vašim zakonskim rešenjima. Hvala.

Iskorišćeno je 10 minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Vreme na raspolaganju je četiri minuta i 15 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto donosimo i ovih dana raspravljamo o ovim zakonima? Mislim da se odgovor na to pitanje nalazi u članu 26a Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, gde se prvi put u istoriji naše države praktično zakonom naređuje članovima Vlade, tj. ministrima, da moraju u javnosti da zastupaju stavove Vlade.
Znamo svi da se radi o ministru Mlađanu Dinkiću, koji je, po mom mišljenju, bio podjednako nesposoban ako ne i više od drugih u toj nesposobnoj vladi, koji je iznosio neke stavove koji zaista nemaju veze sa onim što su stavovi Vlade.
On je iznosio neke, recimo, političke stavove, gde je rekao, pre svega misleći na kolege iz DS-a, kako "gospodin Tadić nije dao svoje najbolje ljude u Vladu, nego je dao poltrone i nesposobne, kako se Vlada vodi bez autoriteta", kao da je to nešto novo, kao da Somborac to u svojim karikaturama i stripovima ne crta već dve godine i kao da cela Srbija to već ne zna.
Međutim, mislim da ni to čak nije bio razlog. Razlog je nešto što je potpuno nestalo iz medija, a bilo je samo u jednom danu, saopštenje predsedništva G17 plus, u kome se, ukratko rečeno, kaže da se odluke ove vlade ne donese u Vladi, nego u centrima moći van Vlade, koji pred biračima nemaju nikakvu odgovornost.
Nikada od G17 plus nismo čuli koji su ti centri moći koji odlučuju van Vlade i zašto nisu do kraja rekli sve to što nas je dovelo u ovu situaciju.
Jasno je zašto nisu – zato što imaju 2%, i u celoj situaciji je bilo da biraju ili da ostanu u Vladi na ovaj način, koji se sada dešava, ili da idu na nove parlamentarne izbore, vanredne, gde, naravno, ne bi prošli cenzus i ostali bi bez ovoga što imaju sada još godinu dana.
Šta će ove izmene doneti novo Srbiji? Ništa. Da li će možda najveća stopa nezaposlenosti u Evropi biti promenjena? Neće. Da li će najveća inflacija biti promenjena? Neće. Najmanje plate, penzije, povećan stepen korupcije, neuspela reforma pravosuđa… Da li će se zaustaviti štrajk prosvete? Ništa od toga, to ćemo čuti u raspravi sledeće nedelje, neće se promeniti.
Ništa od toga se neće promeniti, u to možemo biti sigurni, zato što je ova vlada ista. Tačno je da će imati manje resora, manje ministara, ali će sve biti podeljeno na isti način kao i do sada, po postojećem koalicionom sporazumu.
Jedina žrtva svega toga je Ministarstvo energetike i rudarstva, gde se radi jedna neverovatna stvar – to veoma bitno ministarstvo se ovim zakonom praktično rastura, prestaje da postoji i prebacuje u resore druga dva ministra, tako da će sada ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja voditi računa o rudarstvu, a kao ministarstvo ima najgore rezultate što se tiče Akcionog plana za pridruživanje Srbije EU.
Ali, bože moj, zato će nam verovatno rudnici i privredna društva iz oblasti rudarstva imati nove internet-prezentacije, sajtove, blogove i 25.000 evrića po sajtu nije loše. Može na takav način da se osavremeni rad rudarstva.
Meni sve ovo liči na kozmetičku promenu. Kao da je ove predloge zakona pisao neki maneken, a ne ozbiljni ljudi. Ali, prošlo je vreme obmana građana Srbije i manekenske i kozmetičke promene u Srbiji više ne prolaze. Sve je isto i ništa se promeniti neće dok je ova vlada. Zbog toga bi najbolje bilo da prihvatite ponudu i da u toku ove godine održimo vanredne parlamentarne izbore. Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam –  da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predlogu zakona o ministarstvima. Time završavamo današnji rad.
Pošto nas odredbe Poslovnika Narodne skupštine obavezuju da između završetka načelne rasprave o bilo kom zakonu, bez obzira da li je deo zajedničke načelne rasprave ili posebne, mora da prođe 24 sata do početka rasprave u pojedinostima, odnosno amandmanima, nastavak sednice zakazujem za sutra, 10. mart, u 14.00 časova.
Sutra u 14.00 časova otvaramo sednicu pretresom u pojedinostima, odnosno raspravom o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Hvala vam.