Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva zakona i konstatovali smo da su to kozmetičke promene koje neće doneti dobro Republici Srbiji.
Naglasiću samo jedan segment, na koji SRS ukazuje već godinama, a to je da ne postoji ministarstvo za izbeglice, koje je neophodno. Tražimo ga, međutim, aktuelna vlast to izbegava evo već 10-12 godina. Zašto je neophodno ovo ministarstvo? Zbog toga što je u ukupnom stanovništvu izbeglička struktura oko 12% i s obzirom na ogromne probleme, pre svega imovinske i socijalne, s kojima se suočavaju izbegla, ali i interno raseljena lica.
Kada govorimo o ova dva zakonska predloga, bilo je neophodno da se ono nalazi tu, a ja ću na konkretnom primeru pokazati šta je morala učiniti aktuelna vlast, šta nije učinila i šta je osnovna primedba SRS.
Evo osnovnog primera nerada, javašluka, neodgovornog ponašanja, možda i zle namere. Upravni odbor Banke za razvoj Saveta Evrope doneo je 2006. godine odluku da Republici Srbiji odobri kredit u iznosu od 10 miliona evra za izgradnju stanova za izbeglice. Između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije sačinjen je 2008. godine ugovor, koji je ratifikovan u Parlamentu Republike Srbije 13.5.2009. godine, i time su, faktički, bila u opticaju sredstva od 10 miliona evra za izgradnju 500 stanova za izbeglice.
Prošlo je dve godine od ratifikacije, prošlo je pet godina od donošenja odluke o ustupanju sredstava. Kakva je sudbina ovih sredstava? Da li su ta sredstva povučena? Nisu. Zašto? Evo javašluka vlasti, neodgovornog ponašanja vlasti. Izbeglice, interno raseljena lica se nalaze u kolektivnim centrima. Evo koliko brinete o izbeglicama i interno raseljenim licima (u ovom slučaju su izbeglice). Ovo je konkretan primer šta radite.
Postavio sam pitanje početkom ove godine kakva je sudbina tih sredstava, jer sam očekivao da će se krenuti, da će to biti jedna politička akcija aktuelne vlasti – evo ulažemo, pomažemo itd. Izostala je. Izostala je ta politička aktivnost, ali je izostalo i povlačenje tih sredstava, koja su možda jedan od najboljih kredita koji je Srbija zaključila u poslednjih desetak godina.
Ministarstvo finansija mi odgovara sledeće – iz kreditnog fonda Banke povučena je avansna tranša u iznosu od dva miliona evra; izgradnja stanova nije otpočela; u toku je proces formalnog transfera vlasništva nad odabranim placem u Lazarevcu, što je preduslov započinjanja građevinskih radova itd.
Pet godina ova država zna za ova sredstva i pet godina nema snage da povuče ta sredstva i izgradi 500 stanova za izbeglice koje se nalaze u ogromnim socijalnim problemima. Evo vidite kako radi ova vlast. Pitam onda gradske strukture u Novom Sadu i Beogradu, gde ima najveći broj izbeglica – šta ste učinili, jer uslov je bio da se odobre građevinske parcele za gradnju stanova? Pitam aktuelnu vlast – šta su gradonačelnici učinili da obezbede te parcele? Ništa. Evo, toliko brinete o izbeglicama.
Kada su SRS i ostali deo opozicije ukazivali na ogromne probleme sa kojima se suočava srpski građanin u ekonomskom, privrednom i socijalnom smislu, vi ste rekli da su neopravdane kritike vlasti. Evo, pokušaću kroz konkretne primere, a vi iz vlasti recite da to ne stoji, da pokažem u kom socijalnom statusu se nalazi srpski građanin.
Po podacima MMF-a, 400.000 ljudi je u periodu krize izgubilo posao – otprilike 250.000 u javnom sektoru, a 150.000 u sivoj zoni. Imamo najmanju platu u Evropi. Demantujte, recite – ekonomska je kriza, nismo mogli, možda smo u najgorim uslovima dočekali tu krizu jer smo očekivali da će nas mimoići, da će nas samo okrznuti, nismo bili spremni itd. Priznajte to i otvoreno recite ko je kriv.
Ovde moramo naći krivca. Parlament i Vlada moraju odgovarati narodu i odgovaraće. Na sledećim izborima će narod izaći i doneće odluku kakvu treba da donese, ali moramo ga upoznati s aktuelnim stanjem, jer narod nema podatke koje mi imamo.
Evo još nekoliko podataka. Kada govorimo o deficitu, deficit je od 2007. godine sa 13 milijardi dinara došao na sad negde oko 120 milijardi. Imamo deficit u Fondu PIO negde oko 150 milijardi dinara i pokrivamo ga iz budžeta, iz kredita banaka itd. Imamo deficit u Fondu zdravstvenog osiguranja 22 milijarde. Imamo gubitke u privredi.
Zanimljivo je sada, kada govorimo o poslovanju privrede, da smo 2007. godine imali gubitak 300 miliona evra – 21 milijardu dinara, 2008. godine imali smo gubitak 43 milijarde, 2009. godine 95 milijarde i ove godine, po nekim podacima ekonomskih stručnjaka (još nemaju zbirno iskazane podatke), biće negde oko 120-125 milijardi, znači 1.250.000.000.
Evo gledajte kako nam idu državni zapisi, ono što prodajemo da bismo namirili određena sredstva u budžetu, da bismo pokrili nelikvidnost u budžetu. Osam i po milijardi 2008. godine. Za 2011. godinu 534 milijarde, 63-64% budžetskih sredstava ćemo pozajmiti iz raznih izvora, nešto kroz kreditne linije, nešto prodajom državnih zapisa. Kumulativni gubici javnih preduzeća su došli na 4.200.000.000 evra. Zaduživanje lokalne samouprave – 2007. godine 27 milijardi, ove godine će nešto biti oko 70 milijardi dinara, odnosno gotovo 700 miliona evra.
Kada spomenemo ovu svotu od 400.000 nezaposlenih, imamo najveću inflaciju u Evropi u prošloj godini, imamo najmanju platu, imamo najveće smanjenje vrednosti valute u poslednje tri i po godine aktuelne vlasti ove vlade, imamo najmanji procenat izdvajanja u nauku, imamo najmanje izdvajanje za poljoprivredu (procentualno iskazano, stopa prema budžetu), imamo blokirano 55.000 pravnih lica, u stečaju je preko 20.000 pravnih lica. Imamo najmanju stopu zaposlenosti u Evropi, koja je u toku 2008. godine bila nešto ispod 38%, a ove godine ćemo najverovatnije završiti na 35, možda i manje od toga itd.
Sve ovo ukazuje da su podaci kojima raspolažemo mi, a raspolažete i vi, relevantni i ukazuju na ogromno otežavajuće stanje ove vlasti u kome ona deluje.
Od vas SRS traži da štedite. Non-stop ukazujemo, prilikom svakog budžeta, prilikom svakog rebalansa budžeta govorimo – smanjite troškove, regulaciona tela, tela koja nam ovog trenutka ne znače mnogo. Smanjite broj radnika, udružite nekoliko agencija u jednu agenciju, udružite nekoliko državnih institucija u jednu, pa prebrodimo. Kad izađemo iz krize, biće daleko lakše.
Ceo svet stenje, muči se, štedi. Kada smo ovde ukazivali Diani Dragutinović, eksministru finansija, na te pokazatelje i tražili od nje štednju, ona je iskreno rekla – deficit možemo rešiti samo na dva načina, jedan je zaduživanje, a drugi je prodaja državne imovine. Niti se možemo sada više zaduživati, jer smo došli na granicu koja je zakonom definisana, i drugo, nemamo više infrastrukturu, nemamo više javnih i drugih preduzeća da prodajemo kako bismo mogli namiriti deficit i tu ogromnu potrošnju države.
Ceo svet smanjuje administraciju, jedino mi ne smanjujemo. Imate zakon iz 2009. godine koji vas je obavezao na smanjenje administracije. Šta ste učinili? Smanjili ste možda 10-15% od onoga što je zacrtano. Ne poštujete zakon – to je problem.
Uostalom, reći ću vam još nekoliko konkretnih podataka. Predsednik Tadić u svojim izjavama kaže sledeće – mere štednje u državnim institucijama biće rigorozne. Nisu rigorozne, ne poštujete predsednika Tadića. Koga poštujete? Čije vi naredbe izvršavate? Ako predsednik države kaže da rigorozno moramo štedeti, to se odnosi na sve državne organe. Dalje – niko u vlasti u periodu krize ne sme primati veće plate. Ministar Dinkić idući dan kaže – povećanje plata će uslediti u januaru, shodno indeksima koje ćemo dogovoriti i u toku godine shodno povećavati.
Gde je tu sinhronizacija vlasti? Vidite koliko ne cenite vi sami, a kako da ceni opozicija? Kako da ceni običan građanin kad vidi tako kontradiktorne izjave najznačajnijih državnih funkcionera, najznačajnijih lidera pojedinih političkih stranaka? Kako da vas cenimo? Kako mi iz opozicije da vas cenimo kada vam već godinama ukazujemo i jedino što tražimo od vas je da štedite, da budete ozbiljni i odgovorni. Nema discipline, uvedite disciplinu u državne institucije.
Ukazujemo vam na ogromne probleme u javnom privrednom sektoru. Šta ste učinili? Godinama kreirate strategiju privatizacije tog sektora samo zato da biste ubrali pare, a ne da biste napravili kvalitetna i bonitetna preduzeća koja će biti u funkciji građana i u funkciji ove države. I sutra, ako se proceni, shodno određenim projekcijama i određenim strategijama, da treba prodati ta preduzeća, neka se i prodaju, ali ne ruinirana, ne obogaljena preduzeća, nego preduzeća koja imaju svoje mesto i poziciju za koju možemo dobiti adekvatna sredstva.
Šta je stav SRS-a? Ovo je kozmetička promena. Iz Vlade ste izbacili dva možda najbolja stručnjaka, ljude koji su se krajnje odgovorno ponašali ovde. Dianu Dragutinović, ministra finansija. Morali ste reći gde su njene greške. Do poslednjeg je istrpela sve naše kritike, sve naše žaoke. Ništa nije mogla učiniti, jer je niko ništa i ne pita. Ona je otišla bez toga da ste rekli – kriva je za ovo itd. Gospodin Škundrić, ministar energetike i rudarstva, takođe. Dolazio je ovde i u Odbor za industriju, ispoštovao sve što je trebalo da se ispoštuje. Međutim, ta politička kombinatorika, ta politička pijaca ih je izbacila i bez vaše obaveze da ovde kažete – odlaze sa tih mesta zbog toga i toga.
Ovo što sam nabrojao ovde o ekonomskim, privrednim, finansijskim i socijalnim aspektima problema sa kojima se suočava država, morala je da da pravu analizu kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih mera sanacije, mere i program sanacije celokupnog društvenog sistema – privrednog, finansijskog itd. Ali, šta će vama to? Nijednu ozbiljnu strategiju nismo dobili, sem Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Međutim, ministar je verovatno zato i otišao što ju je napravio. Nije trebalo ni to, jer smeta. Čim je nešto napravio, onda smeta.
Evo vidite u kakvim uslovima vi radite i način na koji radite. Nije dobro. Građani Srbije moraju znati za ove podatke. Opozicija mora da kritikuje, jer je kritično stanje. Javašluk je u sistemu.