Vreme je iskorišćeno, zahvaljujem.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću, samo da, na osnovu člana 90. stav 2, obavestim narodne poslanike da ćemo danas radni dan okončati završetkom rasprave prema prijavama za reč, a nakon iscrpljene liste govornika i svih drugih koji po Poslovniku budu imali pravo na reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2.
Kada završimo rad na ovom zajedničkom načelnom pretresu, to će biti i kraj našeg današnjeg radnog dana, a 24 sata nakon toga će, sutra, biti zakazana sednica na kojoj ćemo raspravljati u pojedinostima, o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predlogu zakona o ministarstvima.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, posle njega narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji očigledno nema nijednog lakšeg, jednostavnijeg, boljeg posla nego biti u opoziciji. Danas je u Srbiji, koja je zaista ophrvana velikom ekonomskom krizom i ozbiljnim problemima, najlakše biti u opoziciji, izneti salve kritika na račun Vlade, na račun vladajuće većine, bez ikakve odgovornosti, zaboravljajući pri tome jednu vrlo važnu i malu činjenicu, jednu prostu sitnicu, koja je i te kako važna za političke prilike i politički život u Srbiji.
Kad pogledate ovu salu ovde i ove ljude koji sede u ovoj sali i kada pogledamo političke stranke koje egzistiraju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zapaža se jedna vrlo važna činjenica, koja ne sme ostati nezabeležena i neprimećena.
Naime, nema političke stranke koja je ovoga trenutka u ovom parlamentu a da nije učestvovala u vršenju vlasti u ovoj zemlji, pod ovim ili onim imenom, u ovoj ili onoj koaliciji, ali u svakom slučaju, svi su imali prilike da se oprobaju u vršenju vlasti, da pokažu kakve su bile njihove vlade, kakav je bio učinak tih vlada u kojima su sedeli. Imali su prilike da sagledaju učinak i sopstveni i sopstvenih lidera, imali su prilike da taj učinak premere, ali ono što je najvažnije, to su imali prilike da urade i građani ove zemlje.
Po nekim istorijskim činjenicama i pokazateljima, ako se uzmu u obzir i oni predstavnici srpskog naroda koji nisu baš bili birani u Parlamentu, vlada Mirka Marjanovića je po nekima čak i stota vlada u istoriji Republike Srbije, ako se uzme u obzir i vreme Prvog srpskog ustanka i vreme vladavine Miloša Obrenovića.
Ako uzmemo, recimo, granični datum 28. oktobar 1850. godine, kada je zasedala Svetoandrejska skupština, imamo jednu interesantnu činjenicu, koju možemo pogledati kada analiziramo ove vlade, a to je da su samo četiri vlade u ovoj više nego stogodišnjoj istoriji Srbije sastavile više od tri ili četiri godine. Jedna od tih je bila prva vlada Mirka Marjanovića. Jednom od tih vlada predsedavao je Radivoje Milojković tri godine, od 17. jula 1869. do 10. avgusta 1872. godine, a Ilija Garašanin od 9. oktobra 1861. do 3. novembra 1867. godine.
Na početku svog izlaganja, pre nego što vas malo podsetim na istoriju, želim da vas podsetim na blisku istoriju, na godinu 2008, kada su u Srbiji održavani parlamentarni izbori. Ono što je veoma važno, dame i gospodo narodni poslanici, a na šta želim da vas podsetim, na tim izborima smo birali između evropske Srbije, evropske budućnosti naše države i naših građana, i gubernije. I samo da vas podsetim na žilet – za samo par procenata je pobedila ideja evropske Srbije.
Učinak ove vlade je takav da se danas to više ne postavlja kao pitanje. Danas više nismo na tom istorijskom raskršću koje preti da postane naš krst na kome smo raspeti između želja i očekivanja, između strahova i izazova koji nas čekaju. Nismo raspeti više ni između stvarnih mogućnosti i potreba. Ova vlada, ovako formirana, danas ima za svoje evropsko opredeljenje podršku i u nekim opozicionim strankama koje su nastale nakon naše pobede na parlamentarnim izborima, a takođe ima uporište u vladajućoj većini, koje se ogleda ovde u Parlamentu.
Tačno je da možemo danas kritikovati Vladu zbog mnogih stvari. Samo ću da napravim kratku retrospektivu onoga što ste govorili u prethodne dve godine, kada je reč o Vladi i broju ministarstava. Nije bilo sednica Vlade, a institut postavljanja poslaničkih pitanja Vladi je uveo ovaj saziv. Ovo je prvi put da možete da joj postavite pitanje u danu koji je predviđen za postavljanje pitanja Vladi.
Tada dođe Vlada, a onda, umesto da postavljate pitanja, vi iz opozicije ustanete i prebrojite koliko ovde ima stolica i kažete – čekajte, onaj ko je projektovao ovu salu, nije je projektovao za toliki broj ministarstava; zašto vi, gospodo iz vladajuće koalicije, ne smanjite broj ministarstava i broj ljudi koji učestvuju u radu Vlade? Onda smo vam mi odgovarali da to nije tema. Kad smo krenuli da radimo taj posao, da smanjimo Vladu, vi ste rekli – to nije dobro. A dve i po godine ste svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, kada se postavljaju pitanja Vladi, postavljali pitanje o broju ministara.
Kao što sam već kazao, volim da čitam istoriju, istorijske knjige. Kraljevska vlada je na dan 1. oktobra 1909. godine, za vreme otvaranja redovnog saziva za 1909. godinu, imala sledeća ministarstva: predsednik Ministarskog saveta, ministar bez portfelja – Stojan Novaković, ministar građevina – Nikola Pašić, ministar prosvete i crkvenih poslova, zastupnik ministra vojnog – Ljubomir Stojanović, ministar pravde – Stojan Ribarac, ministar inostranih dela – Milovan Milovanović, ministar finansija – Stojan Protić, ministar narodne privrede – Jaša Prodanović, ministar unutrašnjih dela - Ljubomir Jovanović.
Kako je nastala ova vlada, to ću vam kazati iz jedne isto takve istorijske knjige: ''Mi, Petar, po milosti Božjoj i volji narodnoj, postavljamo novu Vladu. Za predsednika našeg Ministarskog saveta – našeg ministra inostranih dela Nikolu Pašića''. I tada je radio ringišpil, gde su se ljudi smenjivali. Nikad u svojoj istoriji Srbija nije imala sto hiljada ljudi koji mogu da rade ministarski posao, pa ni tada to nije bio slučaj. "Za našeg ministra prosvete i crkvenih poslova Andru Nikolića".
Tu ću se zaustaviti u čitanju ovih imena ministara, ali ću vam kazati šta tada kaže tadašnja opozicija u ovom istom parlamentu, u jednom drugom, doduše, zdanju, tadašnjoj vladi. Kaže – kakve veze ima ministar prosvete i crkvenih poslova? Mogu li prosveta i crkveni poslovi da se spajaju? Mogu, kaže, samo utoliko ukoliko možete da se krstite kada vidite šta se sve dešava u srpskoj prosveti.
Naravno, želeli smo da napravimo efikasnu vladu, sa manjim brojem ministarstava, hteli smo i da vam pokažemo šta se sve dešavalo u istoriji Srbije i kako su te vlade formirane, ali kada vam pročitamo kako su sve te vlade formirane i kako su sve te vlade radile, i kada vam pročitam da se u više od 150 godina dugoj istoriji parlamentarizma u ovoj zemlji, odnosno sto i nešto godina, nije desilo da jedna vlada sastavi pun mandat, sem u novijoj parlamentarnoj istoriji Srbije vlada Mirka Marjanovića, moram da vam kažem da smo namerni da očuvamo političku stabilnost Srbije i da imamo pun mandat ove vlade.
Naravno, ima puno prostora za kritiku Vlade, puno prostora kada je reč o nerazumevanju nekih inicijativa koje podnose građani. Pošto ja predstavljam onu političku stranku koja uvek može da izađe među građane, citiraću vam reči jednog učesnika devetomartovskih zbivanja. Danas je 20 godina od Devetog marta i čestitam građanima Srbije koji su tada iskazali enormnu količinu hrabrosti i želje da promene ovu zemlju nabolje. Citiraću izjavu jednog učesnika devetomartovskih zbivanja koji kritikuje Vladu iako je podržava.
On kaže – danas je prosto neshvatljivo da kad SPO traži da se donese zakon o restituciji, na to niko ne reaguje. Kada DS traži da se ukinu blanko ostavke, niko na to ne reaguje. Kada traže da se ukinu dvojne akcize na gorivo, ni na to niko ne reaguje. Međutim, kada to isto traži Evropa, vrlo brzo se reaguje. Onda taj isti čovek kaže – znate šta, ne glasa za vas kao poslanika niko u EU, nego u ovoj zemlji.
Zato molim Vladu da više uvažava ovaj parlament i inicijative koje podnose narodni poslanici, jer je to dobro za razvoj parlamentarne demokratije u Srbiji, ali istovremeno poručujem opoziciji – mnogo smo vaših amandmana prihvatili kada ste želeli da popravite zakone, sve one amandmane koje ste podneli u želji da zakon učinite efikasnim, boljim i bržim za sprovođenje, ali vas nikada nećemo podržati u pukoj želji da se vratite na vlast da biste u Kolubari napravili veći bager sa većom utovarnom lopatom.
Nikada nećemo da vas podržimo u nameri da preispitate presudu Miloradu Lukoviću Legiji. Nikada vas nećemo podržati u nameri da se ubice Zorana Đinđića sačekuju u kabinetu ministra unutrašnjih poslova kao narodni heroji. Nikada vas nećemo podržati u nameri da ratnim zločincima Skupština Srbije bude ''sigurna kuća'', jer to je posao koji ćemo uraditi do kraja za vreme svog mandata.
Sviđalo se to vama ili ne, mi ćemo od Srbije napraviti uređenu pravnu državu, gde će vladati pravo i pravda, a ne politički interesi. Za koliko, to zavisi i od naše spremnosti da brzo i efikasno donosimo zakone, ali i od vaše spremnosti da prihvatite pruženu ruku kada idemo ka Evropi i ka budućnosti. Jer, svima koji kažu da Srbiji danas treba čvrsta ruka, ja poručujem – Srbiji je uvek, pa i danas, trebala čista ruka. Mi čistu ruku, i DS-a i ove vlade, uvek pružamo i građanima Srbije i ljudima koji su sada u opoziciji ako žele da s nama podele evropske vrednosti oko kojih smo okupljeni u ovoj vladi.
Ja ću glasati za ovaj predlog zakona jer znam da će neko kroz sto godina takođe čitati istoriju parlamentarizma u Srbiji pa će kazati – vlada Mirka Cvetkovića je takođe bila vlada koja je ispunila pun mandat, ali i veći deo očekivanja građana ove zemlje koji su 2008. godine glasali da ova zemlja ide putem evropskih integracija.
Onima koji su želeli da Srbija bude ruska gubernija, koji su želeli da se ovde svira ruska himna, koji su želeli da u ovoj zemlji umesto vladavine prava bude vladavina haosa, poručujem – oko tih ideja nećete uspeti da se izborite za prevremene parlamentarne izbore. Izvolite, kandidujte kvalitetne programe, izbori će biti u vremenu kada to kaže zakon i kada to kaže politička stabilnost i kada u ovom parlamentu ne bude političke volje da bude političke većine. Do tada, svi koji žele da se nametnu kvalitetom političkih ideja, neka ih prvo predstave građanima, onda ovom parlamentu, a ja im poručujem – mi smo vam pružili ruku, i dalje vam je pružamo, ali čistu ruku, a ne čvrstu ruku.

Iskorišćeno je 12 minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Željko Tomić, a posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ministar Dulić nije trenutno ovde. Juče smo imali priliku da gledamo i slušamo drugog ministra, gospodina Markovića. Želeo sam da im odam jednu vrstu priznanja, da se prosto divim njihovoj hrabrosti da dođu ovde, da sede pred nama poslanicima i gledaju u lice javnost Srbije braneći neodbranjivo, braneći nešto što vređa inteligenciju kako nas narodnih poslanika, tako i cele Srbije. Čuli smo ih kako oni misle, kako brane, ali nam ledeni osmeh ostaje na usnama posle svih njihovih opservacija.
Ako išta znamo, mi ovde u Parlamentu i građani Republike Srbije, to je da znamo koji će zakon biti prvi oboren kada današnja skupštinska većina postane skupštinska manjina, a to će se veoma brzo dogoditi. Pašće ova vlada i ovaj zakon će biti prvi koji će se menjati.
Jer, ne mogu da zamislim nijednu drugu vladu na svetu u kojoj će se ministar kulture baviti telekomunikacijama. Zaista ne mogu da zamislim gospodina Predraga Markovića kako prodaje "Telekom". Razumem njega kada izdaje knjige, ali ne bih mogao da razumem da izdaje neke državne i nacionalne interese. Ne mogu da razumem ministra infrastrukture, koji ne uspeva da sagradi ni 30 kilometara auto-puta godišnje, koji će se baviti energetikom.
Žao mi je što gospodin Dulić nije ovde da vam kaže koliko je potrebno jednom prosečnom ministru da se uključi stoprocentno u sopstveni posao. Samo nekoliko meseci će još trajati ova vlada. Da li neko zaista može da veruje da će neko iz sveta kulture moći da se bavi telekomunikacijama punim kapacitetom ili da će neko ko je iz infrastrukture da se bavi energetikom na isti način?
Ovaj zakon je kao ništa pre njega demistifikovao vaš odnos prema građanima Srbije. Svuda na svetu ministarstva služe građanima. Jedino kod vas, koji spajate nespojivo, koji spajate neuspeh sa nekompetentnošću, Vlada i ministarstva, a to pokazuje ovaj zakon, ne služe građanima, već služe samo opstanku vaše smešne koalicije, i to, nažalost, ne nekom strateškom opstanku, već opstanku, kao što sam rekao, od svega nekoliko meseci.
Ako Vlada ne služi građanima već vama samima, zar niste onda pokazali da su građani ovde zbog vas, umesto da vi budete zbog građana? Ovom rekonstrukcijom i ovim zakonom o ministarstvima ste pokazali da je Srbija vaš talac. Da cela Srbija danas pati jer je u vašoj službi, da Srbija danas gladuje da biste vi produžili sopstveni mandat za nekoliko meseci i da biste iz svog mandata izašli još bogatiji nego što ste danas i mnogo bogatiji nego što ste u njega ušli.
Kupujete vreme, da biste to isto vreme potrošili na novim obećanjima i praznim pričama. Čuli smo ih i danas. Ovo nije nikakav rasplet krize, ovo je ulazak u novu i još dublju krizu. Tu je glavni problem i svi su toga svesni. Zašto niste formirali samo tri ministarstva, pa da se koalicija oko SPS-a bavi jednim ministarstvom, ZES drugim, G17 plus trećim? I tu je sva priča završena. Vi ste ovu rekonstrukciju pravili zbog vas samih, a ne zbog građana Srbije.
Zbog vaših razmirica, zbog vaših problema, zbog kojih građani Srbije pate, događa se ovo danas. Pravite nove račune i računice, ništa više od toga. A imaćete nove međusobne razmirice. Jako vam dobro poznajemo mentalni sklop, imaćete nove nesporazume i, ponavljam, vi rekonstrukciju vršite isključivo zbog sebe. Ovo nije vaš novi početak, ovo je početak vašeg kraja.
Kada to vidim, mogu samo da vam kažem da ne znam da li da se divim vašoj ogromnoj drskosti ili da budem užasnut merom vašeg odsustva zdravog razuma. Ono što vi u svojoj bahatosti ne znate, jeste da su se i građani u zemljama Severne Afrike dizali za mnogo manje poniženje od ovog koji ste ovim zakonom priredili građanima Srbije.
Ovo što vi danas radite je kozmetika, ali kozmetika mrtvaca. Ovo je odlazeća vlada, na izdisaju. Ako mislite da ćete lepi otići u istoriju, nije bitno da li ste lepi ili ružni, nego je bitno šta ostavljate za sobom, koliko ste života ostavili ovoj Srbiji. Možda ćete biti lepši, ali vi više ne postojite, odlazite na smetlište istorije, gde vam je i mesto. Hvala vam.

 Iskorišćeno je šest minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, a posle njega narodni poslanik Milan Avramović.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene koleginice i kolege, pred novim kabinetom predsednika vlade Mirka Cvetkovića nalaze se veliki, imperativni, važni zadaci i ono što nazivamo evropskim poslovima. Rekao bih da su svi poslovi koje smo započeli u našoj državi evropski poslovi. Naša kandidatura za prijem u članstvo u EU je ireverzibilan proces. Toga su svesni i građani Srbije, toga je svesna i opozicija.
Preduslov za ovako važne projekte, a ulazak Srbije u EU je sigurno istorijski projekat, jeste institucionalna reforma našeg sistema. Ona podrazumeva ne samo rekonfiguraciju pravila koja važe u Parlamentu, ona podrazumeva i jačanje civilnog sektora i jačanje pozicije i uloge nezavisnih regulacionih tela.
Mi smo kao parlamentarci pokrenuli i otvorili, a delom i završili jedan deo ovih poslova, naročito u odnosu na položaj nezavisnih regulacionih tela kao nezamenjivog faktora u demokratizaciji društva, u jačanju institucija i učešća građana uopšte u političkom i društvenom životu. Takođe smo otvorili i pitanje položaja narodnih poslanika, i u tom kontekstu ja posmatram i rekonfiguraciju, odnosno rekonstrukciju Vlade Republike Srbije kao nosioca izvršne vlasti u našem ustavno-pravnom i političkom sistemu.
Dakle, pred novom vladom Mirka Cvetkovića, a upravo danas i ovih dana raspravljamo o normativnom osnovu za taj projekat, nalaze se važni poslovi. To su, pre svega, završetak velikih infrastrukturnih projekata. Činjenice koje demantuju ono što su govorili kolega Tomić i neko od prethodnika jesu da ćemo mi do kraja mandata ove vlade završiti značajan deo radova na infrastrukturnom projektu Koridor 10, na njegovom severnom kraku, od Novog Sada do Subotice. To je velika investicija, koja otvara mogućnost za direktne strane investicije, za nova radna mesta i poboljšanje položaja našeg stanovništva.
Socijalni dijalog, veoma važna komponenta u radu Vlade, u radu sindikata i poslodavaca, što je dosadašnje Ministarstvo rada i socijalne politike otvorilo, a na čemu će raditi i buduće ministarstvo, jeste stvaranje konsenzusa i jasnih pravila u ponašanju poslodavaca i radnika koji imaju svoja udruženja koja se zovu sindikati.
Pitanje ljudskih i manjinskih prava smo normativno zaokružili kroz donošenje, rekao bih, možda i najkvalitetnijih zakona u okruženju i u Evropi. Pred novom vladom jeste implementacija ovih zakonskih dokumenata, kao i smanjivanje i eliminacija bilo kakvih tenzija koje su se pojavile u poslednje vreme, naročito na prostoru Sandžaka.
Ono što je važno reći, po meni, jeste i zakonodavna inicijativa nove vlade. Pred nama su veoma važni zakonski projekti koji su ne samo preduslov za sticanje kandidature, nego i za važne reforme u pogledu decentralizacije. Kada to kažem, mislim prvenstveno na zakon o javnoj svojini, koji mora biti donet ove godine, i koji je suštinski preduslov za decentralizaciju i regionalizaciju o kojoj toliko govorimo.
Zaštita potrošača, zaštita konkurentnosti, kontrola državne pomoći, dakle intervencionizam države sveden na meru koja postoji u razvijenijim društvima Zapadne Evrope i EU je takođe nešto što se nalazi kao zadatak nove vlade Mirka Cvetkovića.
Ubeđen sam da će ovakvom normativnim osnovom, o kojoj danas raspravljamo, dakle zakonom o ministarstvima i zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, biti postavljena nova pravila za jedinstvo Vlade, za efikasniji način rada i pojedinih ministarstava i Vlade u celini, i da će, s druge strane, govoreći dugoročno, ovo biti poruka budućim vladama, budućim parlamentarnim većinama. Ubeđen sam da nijedna buduća parlamentarna većina neće moći praviti zakon o Vladi u kojoj će biti više od 17 ili 18 ministarstava.
Dosadašnji kritičari modela Vlade koja ima 23 ili 24 ministarstva danas kritikuju sistem kakav mi usvajamo, a to je Vlada sa 17 ministarstava, dakle sa znatno manjim brojem ministarstava. Kritičari ne uviđaju da ne samo ukidamo i smanjujemo broj ministarstava, nego smanjujemo i broj posebnih organizacija koje postoje u okviru egzekutive, odnosno izvršne vlasti. Takve kritike bih sveo samo na to da je to u opisu poslova opozicije, ali bih, pre svega, rekao da je to čista demagogija i jeftin populizam.
Ubeđen sam da će nova vlada Mirka Cvetkovića biti efikasan tim, koji će manje koštati budžet građana Srbije, koji će imati jednu novu sinergiju i da ćemo mi, kao parlamentarci, zajedno s tom vladom napraviti značajne korake u evropskim integracijama, menjanju sistema vrednosti u našem društvu i dubinskim promenama sistema.
Dakle, bilo koja buduća vlada, a ubeđen sam da će to biti vlada čiju će okosnicu činiti naravno DS, imaće i ovaj reper, nećemo imati glomazne vlade, ali ćemo uvek sa ovakvom konfiguracijom imati pokrivene sve oblasti društvenog i državnog života.
Mi, poslanici i članovi DS-a, podržavamo rekonstrukciju Vlade, podržavamo ova dva zakona i imaćemo prilike da raspravljamo i kada budemo govorili o personalnim rešenjima. Zahvaljujem.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je šest minuta i 50 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, a posle njega narodni poslanik Srđan Miković.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja je volja i želja da ovog puta krenem s analizom zakona otpozadi.
Počeću s razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, koji se ogleda u članu 167. Poslovnika, u kome se kaže da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide (pretpostavljam da niste mogli da kontrolišete Mlađana Dinkića), a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi itd.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, vi sami priznajete da ste štetni po život građana Srbije, da ste tri godine funkcionisali na njihovu štetu i da zbog te vrste i količine štete danas imate zakon po hitnom postupku.
Da ne bih dalje čitao ovaj član, podsetiću vas samo kolika je štetnost ove vlade, podsetiću vas i na odluke ove vlade kojima propisujete šta će ministar da jede, da obuče, da kaže i sa čime mora da se složi. Ako bi to bila neka demokratska parlamentarna praksa da jedan ministar obavlja tri funkcije, od kojih nijedna nije u njegovoj nadležnosti niti struci, da ortoped bude građevinar, da advokat bude industrijalac i poljoprivrednik, da svi drugi nameštenici Vlade budu vezani za opis posla koji nema s njihovim životnim iskustvom ili strukom nikakve dodirne tačke...
Ovde ste predvideli članom 1. da predsednik Vlade može biti i ministar. Pitam vas, pošto ne znam ni koga da pitam, jer gospodin Dulić kao predstavnik Vlade, i da je tu, ne može da da taj odgovor – zašto u ovom predlogu zakona niste napisali da predsednik Srbije ne može biti premijer ili da predsednik Srbije ne može da se meša u rad Vlade? Podsetiću vas da je Boris Tadić jednom es-em-es porukom promenio mišljenje jednog ministra. Opis posla koji predsednik Srbije treba da obavlja nema veze sa Vladom. Predstavnici političkih stranaka su trulim kompromisom izabrani da budu ministri iako su imali daleko manji broj glasova na parlamentarnim izborima.
Vas koji se pozivate na to da je Srbija izabrala evropski put podsetiću da je koalicija ZES na parlamentarnim izborima dobila 1.219.436 glasova, a da je SRS dobio 1.590.200 glasova. Dakle, evropski put nije evropski put Srbije, kako vi to tvrdite. To kaže prosta matematika. A truli kompromisi da se spoji nespojivo, kao i ova ministarstva, da se spoje devedesete i dvehiljadite, gde ste 10 godina na vlasti i jedni i drugi, a onda da optužujete koalicionog partnera da je on kriv za današnju situaciju je vama na čast, političkim saveznicima koji vodite ovu državu.
Molim vas da se, kad god se pozovete na devedesete, podsetite s kim sedite u Vladi i s kime imate većinu u Parlamentu. SRS je bio na vlasti nepunih 20 meseci, nepune dve godine, i ne možete spočitati za takvo stanje ništa SRS-u, nego vašem koalicionom partneru. Ako on nije bio dobar, zašto ste danas sa njim u Vladi? Dakle, 10-11 godina vlasti DS-a nad Srbijom dovelo je do toga da u skupštinskoj proceduri imamo zakone koji se koriste isključivo za bogaćenje pojedinaca, sa pravnim anomalijama za zloupotrebu, vrstu korupcije u kojoj će najveću štetu da pretrpe građani Srbije, a ne ministri.
I da imate dva ministra sa relativno svežom krvlju u Vladi, u kojoj će Dušan Mihajlović, Dušan Petrović i ne znam ko još da vaskrsne i bude bolji od postojećih stručnjaka, ne možete nas ubediti da želite dobro Srbiji i da slušate glas građana zato što su to građani hteli tri godine posle vaše vlasti.
Ovde je bilo svakakvih komentara. Jedan zapaženi komentar jeste da se ovo radi da bi se uspostavila ravnopravnost polova prilikom izbora članova Vlade, jer će u budućem sastavu biti tri žene, i to je osnovni problem u državi Srbiji.
Jednom ministru, kome radnici štrajkuju već mesec dana, dali ste još i drugo ministarstvo, da mu i oni štrajkuju još mesec dana pred činjenicom da ljudi koji su tražili povišicu i bolje uslove za rad dobijaju pretnju da sačuvaju svoje radno mesto, da im sledi otkaz ako se ne pomire sa situacijom onakvom kakva jeste. I taj ministar kao nagradu dobija naučne radnike, da i oni štrajkuju u narednim mesecima, da bismo mogli zakon o Vladi da ispoštujemo u onoj meri u kojoj je to truli kompromis političkih stranaka tražio.
Dalje, kaže se ovako: ''Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti''. Kada je bilo u praksi da se neko smeni, a da nastavlja svoju funkciju? Kada je to postojalo? Koja je to praksa i koji je to ministar uradio?
Ili, sad da vas pitam – zašto ste izbacili Dinkića iz Vlade ako nije imao ovu zakonsku normu koju ima sada, da mora da poštuje odluke i da mora da raspravlja o tome gde će "Gorenje" da otvori fabriku, u Valjevu ili Negotinu, i da li će sa tim da se složi ili ne?
Dokle mislite da vladate demokratijom na takav način da će sve biti onako kako vi kažete, a za to nemate podršku građana, jer sam vam pročitao rezultate parlamentarnih izbora? Onda dolazimo svi do jednog zaključka, a to je truli politički kompromis, da bi se sačuvala vlast pošto-poto. Ne brinete vi za građane. Jer, da ste se za građane brinuli, oni ne bi bili danas u ovoj situaciji u kojoj jesu. Čak ne samo ni građani, nego i poslanici, legitimni predstavnici građana koje su građani birali.
Srpska radikalna stranka je glasovima svojih birača dobila određen broj političkih i poslaničkih funkcija u narodnom parlamentu. Kakav je danas broj tih poslanika i predstavnika građana u odnosu na glasove i ko je za to kriv? Za političku anomaliju, kako je rekao moj kolega Nemanja Šarović, koju je stvorila Evropska unija da vama preti, da na svaka dva meseca ima zadatak da održava mitinge da bi smirila kao narod, da biste vi mogli svoje ciljeve da ostvarite? I na kraju se desi ono što svi znamo – ista meta, isto rastojanje i isti ljudi.
Vi, glasnogovornici parlamentarne većine, ne može se politička scena menjati tako što ćete skinuti sedam sekretarica, sedam automobila, sedam kabineta i prebaciti ih na neku drugu funkciju.
U ovom predlogu zakona piše da će sistematizacija radnih mesta biti u roku od 30 dana i gledajte da po toj sistematizaciji stručni ljudi ostanu u Vladi i u nadzornim telima, organima, agencijama, kancelarijama, komisijama, a ne oni politički fanovi koje ste ubacili da biste održali svoje glasačko telo.
Podsetiću vas da je formiranje Unije za ravnomerni regionalni razvoj Srbije prilično radnih mesta otvorilo i dalo mogućnost jednom političaru i političkoj partiji, s kojom vi ne smete da se obračunate iako vam je kamenčić u cipeli, da zaposli armiju ljudi i tako obezbedi sebi dovoljan broj glasova za prelazak cenzusa.
Vi to vrlo dobro znate. I da imate sredstva da se toga rešite, da to rešenje pronađete, vi biste to uradili. Ne, vi ste krenuli u kupovinu poslanika, vi ste krenuli u onaj najgori tržišni biznis sa narodnom voljom, i tako to prezentovali narodu pod plaštom demokratije ili željom da dobijemo status kandidata za Evropsku uniju, jer ćemo time dobiti fondove koje do sada nismo imali na raspolaganju.
To je priča koja traje 11 godina. Podsetiću vas šta ste pričali 2000. godine – da će ući ne znam ni ja koliko milijardi u zemlju, samo da se Slobodan Milošević skloni. Od toga nije bilo ništa. Danas imamo verziju da taj minus nadoknadimo prodajom javnih preduzeća. Koji je seljak srećan što je prodao njivu? Šta posle deca da obrađuju? Vi prodajete "Telekom" i mislite da je neko zbog toga srećan?
Da biste pripremili izbore za narednu godinu, da biste obezbedili svoje biračko telo i da biste ostali na vlasti, a ne da biste evropski put prezentovali tako, jer vas niko u Evropi i ne želi. A najbolji dokaz za to vam jesu Interpolove poternice – koliko je uhapšeno ljudi po Interpolovoj poternici koju je raspisala Srbija, a koliko je njih stiglo u Srbiju iz te Evrope. To vam je najbolji parametar koliko vas poštuje Evropska unija. I nemojte priču o Evropskoj uniji više forsirati, jer ona više ''ne pije vodu'', narodski rečeno, jer EU ne želi DS u vlasti sa ovim stepenom korupcije i sa ovim načinom ponašanja.
Ono što je takođe jako važno i što se mora pomenuti, ako hoćete ovoj zemlji da pomognete nacionalno, patriotski, držite biznis forum na Brezovici, u opštini Štrpce, a ne na Kopaoniku, uzmite ove pare koje ste predvideli za agencije i kancelarije i dajte narodu da se zaposli, obezbedite školstvo da manje košta, obezbedite prosvetarima da imaju redovna i normalna primanja, i onda izađite i kažite – mi smo socijalno odgovorna Vlada.
Vi sada niste ni socijalni ni odgovorni, jer posle tri godine kažete – ovo je dobro za građane. Znači, tri godine ste svesno radili ono što nije dobro za građane, i to priznajete, i kažete – pod plaštom kandidature za Evropsku uniju. To je prosto neprihvatljivo i to se više ne može čak ni tolerisati, a ja ću vas podsetiti svaki put na broj glasova koji ste dobili kao podršku trulog kompromisa da budete na pozicijama na kojima jeste.
I molim vas da shvatite struku ozbiljnije, da pustite stručne ljude da rade posao koji vi ne znate, da ortoped ne vodi građevinu, da advokat ne vodi industriju i poljoprivredu, da informisanje ne bude kopča sa kulturom, da putari nemaju ništa sa rudarstvom, da energetika bude u sferi u kojoj jeste, jer to je ono što je potpuno normalno. Za to vam ne treba pravilnik EU, kupon ili bilo koja druga vrsta ugovora ili odgovora na koji morate da odgovorite da bi vas negde neko prihvatio.
Dame i gospodo narodni poslanici, potpuna je farsa i ovaj predlog zakona o Vladi, izmene i dopune koje ste nam predložili, i ova skupština, s tim da ministar koji treba da bude kao predstavnik nije tu, s tim da premijer nije tu, s tim da debatu nemamo s kim da vodimo, i jasno govori o vašim namerama da veštačkim disanjem produžite sebi funkcionisanje Vlade do kraja mandata, da pripremite teren kroz javna preduzeća za naredne izbore i onda kažete – to je Evropa i građani su tako hteli. Zahvaljujem.

Dvanaest minuta i 40 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.

Dame i gospodo, danas razmatramo dva predloga zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predlog zakona o ministarstvima. Po mom mišljenju, to su dva dobra predloga zakona.
Između ostalog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi reguliše određene stvari koje su, kao takve, predviđene i u Ustavu Republike Srbije. Naime, u članu 133. stav 7. Ustava Republike Srbije definisano je da se položaj i ovlašćenja člana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razrešenje, do prestanka mandata, uređuje zakonom, i upravo sada se ispunjava ustavna obaveza da se zakonom reguliše i taj deo.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se viši stepen jedinstvenog političkog delovanja Vlade, usklađeniji rad članova Vlade i predstavljanje Vlade i njene politike i zauzetih stavova u javnosti, a određene stvari su bolje i jasnije definisane.
Što je jako važno, predviđa se regulisanje situacije da se obezbedi kontinuirano delovanje i izvršavanje poslova iz nadležnosti Generalnog sekretarijata Vlade, kao centralne službe Vlade, u situaciji kada dolazi do kraja mandata Vlade. Znači, u svakom slučaju, nema onoga da se u slučaju kraja mandata Vlade ne zna ko vrši poslove generalnog sekretara i mislim da je to jako dobro.
Sve ovo što je definisano u smislu obaveza članova Vlade, državnih sekretara, posebnih organizacija i službi Vlade, a u pogledu poštovanja određenih zajedničkih pravila, mislim da doprinosi jedinstvenom nastupu Vlade prema javnosti.
U pogledu drugog zakona, Predloga zakona o ministarstvima, često su se tokom trajanja mandata ovog poslaničkog saziva i mandata sadašnje vlade čule kritike zašto imamo tako veliku vladu, odnosno zašto je toliko brojna, i često su stavljani predlozi da treba da bude manje ministara. Mislim da je dobro što se Predlogom zakona o ministarstvima smanjuje i broj ministara i ministarstava i broj posebnih organizacija, i to ne samo zbog uštede, već pre svega zbog efikasnosti, jedinstva i još boljeg rada.
U svakom slučaju, mislim da cilj svih nas treba da bude da se obezbedi racionalno i funkcionalno obavljanje poslova organa državne uprave, da se obezbedi delotvoran i ekonomičan rad i ostvarivanje utvrđenih nadležnosti. Ovim preuređenjem organa državne uprave stvaraju se organizacione pretpostavke za efikasnije donošenje odluka i njihovo sprovođenje.
Mislim da je ovaj predlog zakona dobar, a smatram da bi naročito oni koji su do sada upućivali kritike u pogledu brojnosti ministarstava trebalo da podrže ovaj predlog zakona. Konačno, pošto ova dva zakona razmatramo u načelu, mislim da je danas vreme i mesto da odredimo da li treba donositi, a svima nam je jasno da treba, zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i zakon o ministarstvima.
U pogledu konkretnih rešenja i eventualnog amandmanskog intervenisanja na predložene tekstove zakona, prilika je sutra po podne ili u petak da o tome detaljnije diskutujemo, a u pogledu dobre namere skupštinske većine da prihvati dobre i korisne predloge za popravljanje svakog predloga zakona, mislim da sama praksa rada ovog skupštinskog saziva pokazuje da je svaki dobar predlog bio usvojen. Upravo u periodu koji je analiziran od strane Evropske organizacije za bezbednost i saradnju, u posmatranom periodu od godinu i po dana, čak je bio usvojen nešto veći broj amandmana predložen od strane opozicije u odnosu na broj amandmana predložen od strane skupštinske većine.
U tom smislu stojimo na raspolaganju svima vama da sutra po podne i u petak diskutujemo o posebnim rešenjima i predloženim amandmanima, ali u svakom slučaju ja očekujem da ne samo skupštinska većina, nego i jedan deo opozicije podrži predloge zakona i pozivam vas da u Danu za glasanje, kako će to naša poslanička grupa Za evropsku Srbiju učiniti, i mnogi drugi poslanici podrže ova dva predloga zakona. Hvala.