Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji očigledno nema nijednog lakšeg, jednostavnijeg, boljeg posla nego biti u opoziciji. Danas je u Srbiji, koja je zaista ophrvana velikom ekonomskom krizom i ozbiljnim problemima, najlakše biti u opoziciji, izneti salve kritika na račun Vlade, na račun vladajuće većine, bez ikakve odgovornosti, zaboravljajući pri tome jednu vrlo važnu i malu činjenicu, jednu prostu sitnicu, koja je i te kako važna za političke prilike i politički život u Srbiji.
Kad pogledate ovu salu ovde i ove ljude koji sede u ovoj sali i kada pogledamo političke stranke koje egzistiraju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zapaža se jedna vrlo važna činjenica, koja ne sme ostati nezabeležena i neprimećena.
Naime, nema političke stranke koja je ovoga trenutka u ovom parlamentu a da nije učestvovala u vršenju vlasti u ovoj zemlji, pod ovim ili onim imenom, u ovoj ili onoj koaliciji, ali u svakom slučaju, svi su imali prilike da se oprobaju u vršenju vlasti, da pokažu kakve su bile njihove vlade, kakav je bio učinak tih vlada u kojima su sedeli. Imali su prilike da sagledaju učinak i sopstveni i sopstvenih lidera, imali su prilike da taj učinak premere, ali ono što je najvažnije, to su imali prilike da urade i građani ove zemlje.
Po nekim istorijskim činjenicama i pokazateljima, ako se uzmu u obzir i oni predstavnici srpskog naroda koji nisu baš bili birani u Parlamentu, vlada Mirka Marjanovića je po nekima čak i stota vlada u istoriji Republike Srbije, ako se uzme u obzir i vreme Prvog srpskog ustanka i vreme vladavine Miloša Obrenovića.
Ako uzmemo, recimo, granični datum 28. oktobar 1850. godine, kada je zasedala Svetoandrejska skupština, imamo jednu interesantnu činjenicu, koju možemo pogledati kada analiziramo ove vlade, a to je da su samo četiri vlade u ovoj više nego stogodišnjoj istoriji Srbije sastavile više od tri ili četiri godine. Jedna od tih je bila prva vlada Mirka Marjanovića. Jednom od tih vlada predsedavao je Radivoje Milojković tri godine, od 17. jula 1869. do 10. avgusta 1872. godine, a Ilija Garašanin od 9. oktobra 1861. do 3. novembra 1867. godine.
Na početku svog izlaganja, pre nego što vas malo podsetim na istoriju, želim da vas podsetim na blisku istoriju, na godinu 2008, kada su u Srbiji održavani parlamentarni izbori. Ono što je veoma važno, dame i gospodo narodni poslanici, a na šta želim da vas podsetim, na tim izborima smo birali između evropske Srbije, evropske budućnosti naše države i naših građana, i gubernije. I samo da vas podsetim na žilet – za samo par procenata je pobedila ideja evropske Srbije.
Učinak ove vlade je takav da se danas to više ne postavlja kao pitanje. Danas više nismo na tom istorijskom raskršću koje preti da postane naš krst na kome smo raspeti između želja i očekivanja, između strahova i izazova koji nas čekaju. Nismo raspeti više ni između stvarnih mogućnosti i potreba. Ova vlada, ovako formirana, danas ima za svoje evropsko opredeljenje podršku i u nekim opozicionim strankama koje su nastale nakon naše pobede na parlamentarnim izborima, a takođe ima uporište u vladajućoj većini, koje se ogleda ovde u Parlamentu.
Tačno je da možemo danas kritikovati Vladu zbog mnogih stvari. Samo ću da napravim kratku retrospektivu onoga što ste govorili u prethodne dve godine, kada je reč o Vladi i broju ministarstava. Nije bilo sednica Vlade, a institut postavljanja poslaničkih pitanja Vladi je uveo ovaj saziv. Ovo je prvi put da možete da joj postavite pitanje u danu koji je predviđen za postavljanje pitanja Vladi.
Tada dođe Vlada, a onda, umesto da postavljate pitanja, vi iz opozicije ustanete i prebrojite koliko ovde ima stolica i kažete – čekajte, onaj ko je projektovao ovu salu, nije je projektovao za toliki broj ministarstava; zašto vi, gospodo iz vladajuće koalicije, ne smanjite broj ministarstava i broj ljudi koji učestvuju u radu Vlade? Onda smo vam mi odgovarali da to nije tema. Kad smo krenuli da radimo taj posao, da smanjimo Vladu, vi ste rekli – to nije dobro. A dve i po godine ste svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, kada se postavljaju pitanja Vladi, postavljali pitanje o broju ministara.
Kao što sam već kazao, volim da čitam istoriju, istorijske knjige. Kraljevska vlada je na dan 1. oktobra 1909. godine, za vreme otvaranja redovnog saziva za 1909. godinu, imala sledeća ministarstva: predsednik Ministarskog saveta, ministar bez portfelja – Stojan Novaković, ministar građevina – Nikola Pašić, ministar prosvete i crkvenih poslova, zastupnik ministra vojnog – Ljubomir Stojanović, ministar pravde – Stojan Ribarac, ministar inostranih dela – Milovan Milovanović, ministar finansija – Stojan Protić, ministar narodne privrede – Jaša Prodanović, ministar unutrašnjih dela - Ljubomir Jovanović.
Kako je nastala ova vlada, to ću vam kazati iz jedne isto takve istorijske knjige: ''Mi, Petar, po milosti Božjoj i volji narodnoj, postavljamo novu Vladu. Za predsednika našeg Ministarskog saveta – našeg ministra inostranih dela Nikolu Pašića''. I tada je radio ringišpil, gde su se ljudi smenjivali. Nikad u svojoj istoriji Srbija nije imala sto hiljada ljudi koji mogu da rade ministarski posao, pa ni tada to nije bio slučaj. "Za našeg ministra prosvete i crkvenih poslova Andru Nikolića".
Tu ću se zaustaviti u čitanju ovih imena ministara, ali ću vam kazati šta tada kaže tadašnja opozicija u ovom istom parlamentu, u jednom drugom, doduše, zdanju, tadašnjoj vladi. Kaže – kakve veze ima ministar prosvete i crkvenih poslova? Mogu li prosveta i crkveni poslovi da se spajaju? Mogu, kaže, samo utoliko ukoliko možete da se krstite kada vidite šta se sve dešava u srpskoj prosveti.
Naravno, želeli smo da napravimo efikasnu vladu, sa manjim brojem ministarstava, hteli smo i da vam pokažemo šta se sve dešavalo u istoriji Srbije i kako su te vlade formirane, ali kada vam pročitamo kako su sve te vlade formirane i kako su sve te vlade radile, i kada vam pročitam da se u više od 150 godina dugoj istoriji parlamentarizma u ovoj zemlji, odnosno sto i nešto godina, nije desilo da jedna vlada sastavi pun mandat, sem u novijoj parlamentarnoj istoriji Srbije vlada Mirka Marjanovića, moram da vam kažem da smo namerni da očuvamo političku stabilnost Srbije i da imamo pun mandat ove vlade.
Naravno, ima puno prostora za kritiku Vlade, puno prostora kada je reč o nerazumevanju nekih inicijativa koje podnose građani. Pošto ja predstavljam onu političku stranku koja uvek može da izađe među građane, citiraću vam reči jednog učesnika devetomartovskih zbivanja. Danas je 20 godina od Devetog marta i čestitam građanima Srbije koji su tada iskazali enormnu količinu hrabrosti i želje da promene ovu zemlju nabolje. Citiraću izjavu jednog učesnika devetomartovskih zbivanja koji kritikuje Vladu iako je podržava.
On kaže – danas je prosto neshvatljivo da kad SPO traži da se donese zakon o restituciji, na to niko ne reaguje. Kada DS traži da se ukinu blanko ostavke, niko na to ne reaguje. Kada traže da se ukinu dvojne akcize na gorivo, ni na to niko ne reaguje. Međutim, kada to isto traži Evropa, vrlo brzo se reaguje. Onda taj isti čovek kaže – znate šta, ne glasa za vas kao poslanika niko u EU, nego u ovoj zemlji.
Zato molim Vladu da više uvažava ovaj parlament i inicijative koje podnose narodni poslanici, jer je to dobro za razvoj parlamentarne demokratije u Srbiji, ali istovremeno poručujem opoziciji – mnogo smo vaših amandmana prihvatili kada ste želeli da popravite zakone, sve one amandmane koje ste podneli u želji da zakon učinite efikasnim, boljim i bržim za sprovođenje, ali vas nikada nećemo podržati u pukoj želji da se vratite na vlast da biste u Kolubari napravili veći bager sa većom utovarnom lopatom.
Nikada nećemo da vas podržimo u nameri da preispitate presudu Miloradu Lukoviću Legiji. Nikada vas nećemo podržati u nameri da se ubice Zorana Đinđića sačekuju u kabinetu ministra unutrašnjih poslova kao narodni heroji. Nikada vas nećemo podržati u nameri da ratnim zločincima Skupština Srbije bude ''sigurna kuća'', jer to je posao koji ćemo uraditi do kraja za vreme svog mandata.
Sviđalo se to vama ili ne, mi ćemo od Srbije napraviti uređenu pravnu državu, gde će vladati pravo i pravda, a ne politički interesi. Za koliko, to zavisi i od naše spremnosti da brzo i efikasno donosimo zakone, ali i od vaše spremnosti da prihvatite pruženu ruku kada idemo ka Evropi i ka budućnosti. Jer, svima koji kažu da Srbiji danas treba čvrsta ruka, ja poručujem – Srbiji je uvek, pa i danas, trebala čista ruka. Mi čistu ruku, i DS-a i ove vlade, uvek pružamo i građanima Srbije i ljudima koji su sada u opoziciji ako žele da s nama podele evropske vrednosti oko kojih smo okupljeni u ovoj vladi.
Ja ću glasati za ovaj predlog zakona jer znam da će neko kroz sto godina takođe čitati istoriju parlamentarizma u Srbiji pa će kazati – vlada Mirka Cvetkovića je takođe bila vlada koja je ispunila pun mandat, ali i veći deo očekivanja građana ove zemlje koji su 2008. godine glasali da ova zemlja ide putem evropskih integracija.
Onima koji su želeli da Srbija bude ruska gubernija, koji su želeli da se ovde svira ruska himna, koji su želeli da u ovoj zemlji umesto vladavine prava bude vladavina haosa, poručujem – oko tih ideja nećete uspeti da se izborite za prevremene parlamentarne izbore. Izvolite, kandidujte kvalitetne programe, izbori će biti u vremenu kada to kaže zakon i kada to kaže politička stabilnost i kada u ovom parlamentu ne bude političke volje da bude političke većine. Do tada, svi koji žele da se nametnu kvalitetom političkih ideja, neka ih prvo predstave građanima, onda ovom parlamentu, a ja im poručujem – mi smo vam pružili ruku, i dalje vam je pružamo, ali čistu ruku, a ne čvrstu ruku.