Dobro, dozvolite da imam svoje mišljenje o tome. Ako mislite da sam pogrešio, obratite se nadležnim organima. Opet je to pitanje koje treba da reši sa sobom Narodna skupština, gospodine Andriću, a ne da se vi obraćate meni i da nešto pokušavate da me provocirate bez razloga. Ja se vama nikada nisam obratio na način na koji se vi meni obraćate. Dakle, Narodna skupština neka reši ovo pitanje.
Tvrdim vam, Zakon o Vladi kaže da ministar u ostavci, ukoliko ja to jesam, vrši tekuće poslove. Nigde ne piše da ne može da dolazi na sednice Skupštine. Ili, pak, sednice Vlade. Devet meseci su ministri u vladi Vojislava Koštunice dolazili i glasali, gospodine Andriću, na sednicama Vlade. Piše isključivo da ne može da donosi propise. A čak i to može, u izuzetnim okolnostima koje su navedene u zakonu. I one su čak opisnog karaktera, da ne ulazimo u to kako bismo mi sada utvrdili koje su to okolnosti, a koje nisu.
Ali donošenje propisa je nešto sasvim deseto. To je jedna od značajnijih stvari koje karakterišu poziciju ministra, da može da donosi propise u materiji kad je ovlašćen zakonom. Znači, potpuno je nesporno moje sedenje ovde. Nisam imao nameru ni na koji način da vas provociram. Stvarno bih vas zamolio, nema razloga da na ovaj način komuniciramo. Ako mislite da Narodna skupština ima problem u poštovanju svog poslovnika, nemojte to adresirati meni. Ja sam ubeđen da je to što sedim ovde potpuno u skladu sa zakonom.
Ponavljam, zaista nijednog momenta nisam hteo da odgovorim na vaše pitanje da li jesam ili nisam podneo ostavku. Korespondencija mene i premijera je nešto o čemu premijer treba da obaveštava javnost, a ne ja kao ministar. Mislim da su to i pravila normalnog ponašanja u jednoj vladi i, pravo da vam kažem, pravila lepog vaspitanja. Dakle, sedeću ovde dokle god Narodna skupština smatra da je to tako. Ukoliko Narodna skupština odluči drugačije, nema nikakvih problema da izađem iz ove sale, ako mislite da će to spasiti stvar. Ali tvrdim, smatram da niste u pravu sa tumačenjem Zakona o Vladi.
