Na naslov iznad člana 11. i član 11. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Narodni poslanik Oto Kišmarton ima reč.

Kolege narodni poslanici, SNS je, poslanička grupa ''Napred, Srbijo'', podnela veći broj amandmana na ovaj predlog zakona. Mi smo, pored amandmana, još 16. decembra napisali i predlog zakona o ministarstvima u kome smo predvideli da srpska vlada ima 12 ministarstava. To nam je bio cilj iz razloga da se ostvare i neke uštede u funkcionisanju ove vlasti. Naime, sa tih 12 ministarstava, umesto sadašnjeg broja ministarstava, ostvarila bi se ušteda od oko četiri miliona evra, što za Srbiju danas nisu male pare.
Naš amandman je proistekao, kao i ostali amandmani koji se odnose na ovaj zakon, iz našeg predloga zakona o ministarstvima. Ne bih sada čitao šta bi trebalo da sadrži taj član 11, odnosno član koji se odnosi na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, međutim, ono što je bitno, što se tiče sadašnje vlade, koja je bez ministara jer su svi ministri podneli ostavku, po predlogu broja ministarstava u današnjoj vladi, svi ti ministri koji se nalaze u toj vladi podneli su ostavku i sada formiramo novu vladu koja… (Žagor u sali.) Predsednice, smeta mi ovo.

Kolege, zamolila bih zaista da ne ometate gospodina Kišmartona.
Izvolite, nastavite.

Hvala. Postavlja se pitanje kakva je uopšte svrha menjanja Zakona o Vladi posle tri godine neuspešnog rada ove vlade. Takođe, šta će se moći postići novoformiranom vladom za ovo kratko vreme? U pitanju je nekoliko meseci. Šta se može očekivati novo od nove vlade koja je sastavljena od starih ministara?
Ukoliko su neki napuštali tu vladu, podnosili ostavke u toj vladi zbog toga što, kako su rekli, u Vladi sede ljudi bez morala, i danas se ponovo vraćaju u tu vladu, šta je to što možemo očekivati od takve vlade, na silu sastavljene, gde je zajedničko za sve ministre u toj vladi samo kako bi očuvali vlast? Hvala.

Zahvaljujem.
Na naslov iznad člana 11. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Vlada i odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandara Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođo Papuga, izvolite.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, podneli smo taj amandman na dva stava u članu 11.
Prvi stav se odnosi na matične knjige. U stvari, dodali smo tu službenu upotrebu jezika, o kojoj treba sada da brine Ministarstvo za lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava, a u cilju potpune primene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji predviđa da je potrebno da ovo ministarstvo omogući građanima izdavanje ličnih isprava na jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj se izdaju.
Dobro znamo da Ustav u članu 79. i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u članu 9. predviđaju da lična dokumenta mogu da se izdaju dvojezično, odnosno na srpskom jeziku, na ćirilici, i na jeziku nacionalne manjine, ali da bi se to omogućilo, moraju i sadašnji dokumenti, u stvari izvodi iz matičnih knjiga rođenih moraju da se izdaju na jezicima nacionalnih manjina da bi to bilo omogućeno i u drugim ličnim ispravama.
Praksa je pokazala da od kada se izdaju dokumenta, stalna dokumenta, izvodi iz matičnih knjiga rođenih, ta mogućnost ne postoji pošto se stalni obrasci odnedavno štampaju samo u Topčideru i izdaju se samo ćirilično. Jednostavno, uskraćeno je pravo nacionalnim manjinama da dobijaju dvojezične izvode iz matičnih knjiga rođenih, što onda povlači izdavanje ili neizdavanje ličnih karata i drugih dokumenata na jezicima nacionalnih manjina, tako da smo ovim izmenama hteli da utičemo na novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i lokalnu samoupravu da se pobrine o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Takođe, u članu 11. imamo i amandman na stav 2. Iza reči "aktima o ljudskim i manjinskim pravima" dodaju se reči "položaj i ostvarivanje nadležnosti komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava". Znamo da je Zakon donesen 2003. godine i do dana današnjeg nije formirana komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, tako da mislimo da amandman treba da bude usvojen pošto je obaveza novoformiranog ministarstva da formira tu komisiju za ispitivanje kršenja ljudskih prava.

Zahvaljujem.
Na naslov iznad člana 12. i član 12. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o ovom predlogu zakona o ministarstvima, a SNS je još pre par meseci uputio predlog u kome je postojao znatni manji broj ministarstava.
Taj predlog je proizišao iz potrebe, prvo, racionalizacije i uštede u funkciji Vlade u ovo vreme krize, a samim tim i da se u manjem broju ministarskih resora postigne bolja funkcija i organizacija i na taj način da funkcija Vlade bude efikasnija na dobrobit ove države Srbije. Na taj predlog je Vlada, naravno, ostala gluva, i mi sada, posle četiri meseca, razmatramo ove predloge zakona o Vladi i ministarstvima, gde je sama vlada ponudila smanjivanje broja resora i ministarstava.
Iz tog predloga koji smo mi dali i ovaj naš amandman koji se odnosi na član 12. se odnosi na formiranje ministarstva koje bi bilo ministarstvo prosvete, omladine, sporta, nauke i tehnološkog razvoja. U prethodnom sazivu Vlade praktično su to bila tri ministarstva – Ministarstvo nauke, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo omladine i sporta. Iz tog našeg izvornog predloga i sadašnji amandmani proističu.
Šta reći o ovim predlozima? Sve ove oblasti koje smo predložili da čine jedno ministarstvo su logično i doktrinarno povezane. Praktično, isprepletenost tih oblasti daje da će iz toga sigurno da proistekne bolja funkcija i organizacija, jer sve ove oblasti – i prosvetu, i omladinu, i sport i nauku – ne treba posebno obrazlagati jer svakom građaninu, svakom običnom čoveku, laiku, ne trebaju veliki argumenti da shvati da se organizacija, funkcija, odnosi skoro u 95% na istu ciljnu populaciju i sve to što od prvog razreda osnovne škole pa sve do neke definitivne finalizacije i zaposlenja čini jednu celinu.
U svim obrazloženjima Vlade naši amandmani se odbijaju zato što je predlog Vlade celishodan. Eh, kada bi se tu ušlo u raspravu, u argumentaciju, ali očigledno toga nema, nego je u ova dva minuta i malo uzetih, po minutu-dve, od poslaničke grupe teško je obrazložiti bilo koji argument i bilo šta argumentovati da bi moglo nešto da se dokaže. A cilj nije da dokažemo Vladi, vladajućoj koaliciji, jer oni to neće da prihvate, nego da čuju građani Srbije, pa da mogu sami da prosude ko je u pravu a ko nije. Hvala.

Na naslov iznad člana 12. i član 12. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP. Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Hvala, predsednice. Na samom početku, zaista mi je fascinantna ta potreba da se svaki put kaže kako život i svet počinje u decembru prošle godine, kada je podnet ovaj predlog zakona SNS-a, ali dobro.
Znate, bilo je neke istorije i pre toga, pa ako govorite o resoru koji se tiče obrazovanja i nauke, onda možemo da se vratimo i na 1998. godinu, kada su neki od vaših današnjih lidera bili osnovni promoteri tog katastrofalnog anticivilizacijskog Zakona o univerzitetu, čije posledice osećamo i danas. Juče sam govorio o činjenici da Beogradski univerzitet danas nije među 500 najcenjenijih ili prvoplasiranih univerziteta u svetu, i to su svakako posledice i tog zakona, uz Zakon o javnom informisanju iz 1998. godine.
No, da se vratimo suštini, zašto je LDP podneo ovakav amandman, kojim praktično tražimo da se uz Ministarstvo prosvete, odnosno obrazovanja i nauke, i resor kulture uključi u oblast rada tog ministarstva. Iz mnogo razloga u čitavoj priči o rekonstrukciji Vlade sektor obrazovanja nije bio tema. Pripajanje Ministarstva nauke, odnosno sektora za nauku je kolateralna šteta odnosa među strankama vladajuće koalicije i potrebe da se zadrži ta čuvena ravnoteža 3:1:1, ili nekako slično, kako već glasi ta proporcija.
S druge strane, imamo štrajk u prosveti koji teče, imamo tu nekoliko puta pominjanu prepisku rektora Beogradskog univerziteta sa ljudima koji su autori klasifikacije o kojoj sam maločas govorio, koja je ponižavajuća za ovo društvo, poražavajuća ne toliko za samog rektora koga ste pretvorili u to u šta ste ga pretvorili, nego zbog činjenice da je za naše društvo u ovom trenutku sporno što su kriterijumi broj studenata ili profesora koji su dobitnici Nobelove nagrade, broj referenci dva najprestižnija međunarodna časopisa, broj stranih studenata koji studiraju na domaćim univerzitetima. Ne razumem otkud ta potreba da stalno od sebe pravimo drugu ligu i da sebi snižavamo kriterijume. Hvala.