Premijer ima reč. Izvolite, gospodine Cvetkoviću.

Poštovani narodni poslaniče, želeo bih da vam dam odgovore na nekoliko pitanja koje ste ovde pokrenuli. Jedan deo izlaganja je bio opšteg karaktera gde ste izlagali vaše stavove i pokušao sam iz njega da izvučem zapravo samo one segmente koji su relevantni za ovo o čemu sada razgovaramo i koji se mogu definisati kao konkretna pitanja.
Uspeo sam da nađem neka tri ili četiri segmenta. Mada ovaj prvi nije baš direktno vezan za današnju temu, ali jeste ga vi pokrenuli, dakle, razmotrili ste pitanje Zakona o Vladi i dali ste mišljenje o pojedinim stavovima. Mislim da bi bilo bolje da ste ta mišljenja izložili u vreme kad je taj zakon usvajan, jer je onda imalo šanse da, eventualno, ako ste ubedljivi, ubedite većinu poslanika i da onda te svoje stavove ugradite, a ovako sada mi možemo eks-post razgovarati, ali od toga nema mnogo koristi.
Drugo pitanje jeste kako su birani ljudi za novu Vladu i šta ih je preporučivalo. Znate da se koalicione vlade formiraju tako što koalicioni partneri daju svoje predloge, a onda se ti predlozi nađu na jednom mestu i ukoliko nema direktnog protivljenja nekih drugih onda ti predlozi budu prihvaćeni, tako da je otprilike ova Vlada nastala kao rezultata delegiranja najboljih ljudi po mišljenju pojedinih koalicionih partnera. Na osnovu toga su i imenovani, odnosno na osnovu toga sam ja i predložio ljude ovako kako ih imam u predlogu.
Treće pitanje, rekli ste da niste videli u ekspozeu koja su najveća dostignuća dosadašnje Vlade. Istina je da nisam želeo da ekspoze iskoristim kao neku vrstu reklamnog pamfleta za ono što je do sada rađeno.
Inače, imamo prilike da o tome šta je Vlada uradila govorimo u nekim godišnjim izveštajima, pa kažemo – za prethodnih godinu dana urađeno je ovo ili ono. Ali, ako me pitate direktno, evo, mislim, naravno, da tih dostignuća ima puno, ali da uzmem tri, onako kako ih ja vidim kao najznačajnija.
Mislim da će ti uspesi, odnosno ta dostignuća i ostati kao nešto što će biti zabeleženo vezano za mandat ove Vlade. Prvo, mislim da će biti sigurno zabeleženo da su u mandatu ove Vlade ukinute vize i time je na neki način vraćeno dostojanstvo našim građanima, da ne moraju da čekaju u ogromnim redovima pred ambasadama itd. Tako da je to nešto što će sigurno ostati, bez obzira da li ga mi koristili ili ne, ali znamo da smo sada dostojanstveni ljudi.
Drugo, mislim da će takođe ostati zabeleženo, kao dostignuće, da je napravljen jedan ključni pomak u evropskim integracijama, jer za nepune tri godine ove vlade smo prošli jedan jako veliki put. Da vas samo podsetim da na početku, odnosno kada je Vlada formirana, u tom momentu još nismo imali ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, tek nakon formiranja Vlade, ovaj novi parlament ga je usvojio.
Dakle, od nekog inicijalnog prvoga, pa čak ne ni celog koraka, prvog polukoraka, mi smo za manje od tri godine došli dotle da smo završili praktično sa upitnikom i za par meseci očekujemo da uredimo još određene reforme i da dobijem status kandidata. Dakle, za tri i po godine, od nule do statusa kandidata, to zaista mora ostati zabeleženo kao dostignuće.
Konačno, kao treće, to je svakako ukidanje obaveznog vojnog roka, uz ostavljanje mogućnosti za one koji žele da se prijave dobrovoljno da mogu, ali ipak će ovo ostati zabeleženo kao tekovina ove Vlade. To su, po mom mišljenju, tri najznačajnije, naravno ima ih još.
Konačno, četvrto ili peto pitanje koje ste pokrenuli, jeste zašto se ne koristi Agencija za borbu protiv korupcije? Moram da vam kažem da Agencija za borbu protiv korupcije jeste nezavisno regulatorno telo i svaki pokušaj od strane Vlade da nju iskoristi za neke ciljeve, makar koliko ti ciljevi bili možda plemeniti, bi predstavljalo potpuno rušenje jednog koncepta nezavisnih tela i rušenje principa na kojima je zasnovana ova vlada u smislu načina kako treba da funkcioniše. Toliko.

Replika, gospodin Mirko Čikiriz, verovatno zbog omiljenog opozicionara. Izvolite.

Vrlo kratko. Javio sam se po Poslovniku, članovi 104. i 107. Mislim da današnja diskusija ne bi trebalo da se pretvori u smer u kome želi da usmeri gospodin Šarović, ali jednostavno javnosti radi.
Stara je teza službi državne bezbednosti koje, nažalost, ni danas nismo reformisali na način na koji to misli SPO, da je Vuk Drašković, koga je upravo tadašnji režim nekoliko puta pokušao da ubije i, nažalost, neke naše veoma drage ljude i ubio, da je bio omiljeni opozicionar Slobodana Miloševića. Naravno da cela Srbija i svet zna da se SRS zvala tada socijalistička rezervna stranka.
Vuk Drašković je toliko bio omiljen, ja sam 1993. godine, na dan kada je smenjen Dobrica Ćosić, sa Vukom bio u zatvoru, kad je vaš poslanik širio demokratiju po hodnicima Narodne skupštine na taj način što je našem potpredsedniku stranke i narodnom poslaniku Mihajlu Markoviću slomio vilicu.
Toliko je bio omiljen da sam mislio videvši Vuka u zatvoru da nije uopšte živ, jer nije davao znake života zbog policijske torture, koju je preživeo. Naravno, posle atentata na Ibarskoj magistrali, lider vaše stranke je rekao da je to delo emigracije, "Ose", "Pauka", kanadskih emigranata, australijskih emigranata itd. i nama je ta teza jako poznata. Ono što je za nas kao SPO značajno u političkom smislu, to je da je danas, posle 20 godina višestranačja u Srbiji, 90% narodnih poslanika prihvatilo evropski put Srbije i 90% članova nekadašnje SRS.

Narodni poslanik Nemanja Šarović, replika.        NEMANjA ŠAROVIĆ: Gospodine Cvetkoviću, vi ste mene ukorili zato što nisam izneo svoje kritike kada je na dnevnom redu bila, zapravo, ova rasprava o Zakonu o Vladi, međutim, gospodine Cvetkoviću, grešite. Ja sam svoje kritike izneo i tada, ali vi niste bili tu da ih čujete i da vas možda ubedim kako vi sada tvrdite da sam mogao. I tada sam postavio pitanje šta to Mirko Cvetković danas ima važnije i da ste tada bili ovde, gospodine Cvetkoviću, možda bih vas ubedio, pa biste neke od ovih besmislica ispravili. I tada sam vas upozorio da nije moguće zakonom propisati autoritet nečiji, ni vaš, pogotovo ne nakon tri godine kroz koje ste vodili Vladu, a da nikakav autoritet niste imali.
Druga stvar, vi se na taj zakon koji je usvojen pre nekoliko dana niste ni pozvali. Pozvali ste se na Zakon iz 2008. godine. To stoji u predlogu za izbor ministara koji ste nam poslali. Po tom Zakonu iz 2008. godine predsednik Vlade ne može biti ministar, potpredsednik Vlade ne može biti ministar. Nisu dužni članovi Vlade da zastupaju njene stavove u javnosti itd.
Pozvali ste se, gospodine Cvetkoviću, na stari zakon. Pogledajte vaš predlog, ako ga do sada niste pogledali. Znači, "Službeni glasnik" broj 55/05, 101/07 i 65/08. Niste se pozvali na izmene i dopune koje su izašle u "Službenom glasniku" broj 16/10.
Propustio sam prethodno da pomenem, vi govorite o nekakvom planu razvoja 20-20. Postojao je jedan omiljeni opozicionar koji je tokom 90-ih plan Z-4 nazivao "plan 3-4", tako i vi sada, po uzoru na njega, plan razvoja do 2020. nazivate tako.
(Predsednik: Vreme.)
Još jednu rečenicu, ako mogu. Što se tiče ukidanja viza, vize su ukinute, ali je smanjen broj izlazaka. Što se tiče SSP, da ga niste imali prilikom formiranja, nije tačno. SSP je potpisan 29. aprila 2008. godine i to vam je bio glavni adut pred izbore.

Narodni poslanik Božidar Delić.

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, kada sam pre neki dan video ovaj dopis 119-01/28 od 11. marta, obradovao sam se i pomislio da ćete učiniti jedan dobar korak za Srbiju kada ste nam dostavili ostavke članova Vlade.
Međutim, već ovaj sledeći dokument, koji je samo jedan broj viši, u stvari govori o tome da niste mislili ozbiljno i da od ovog krpeža, koji treba da doprinese samo preživljavanju ove vlade nekoliko narednih meseci, praktično neće biti ništa.
Mnogo je toga neozbiljnog što se, na kraju krajeva, može videti i u ovom vašem ekspozeu koji ste nam dostavili. Kao neki drugi cilj ste naveli očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije. Ovih dana, gospodine Cvetkoviću, imali smo prilike da vidimo i sastav našeg tima koji pregovara sa delegacijom KiM.
Ovih dana obraćaju mi se i mnogi građani Srbije, koji nisu političari, ali koji razmišljaju na pravi način. Oni kažu da gospodin Cvetković nikako nije trebalo da uputi nekoga iz Ministarstva inostranih poslova, pa bilo ko to da bude, da vodi tu našu delegaciju.
Evo, ispred mene je najbliži gospodin Marković, koji je odgovoran za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Da ste uputili gospodina Markovića, to bi bilo daleko primerenije ovom vašem cilju – očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije.
Siguran sam da bi to gospodin Marković daleko bolje obavio, jer ima i više iskustva nego što, smatram, ima onaj čovek koga ste stavili na čelo delegacije, a lično nemam apsolutno ništa protiv njega. Smatram da niko iz MIP nije trebalo da vodi delegaciju, jer samim tim činom, po mom mišljenju, vi na neki način priznajete to što želite da očuvate.
Sada ste u odgovoru, gospodine Cvetkoviću, rekli da je jedno od dostignuća i vojni rok. Ne vidim ovde gospodina Šutanovca. Ako smo prihvatili to da se ubuduće vojni rok služi dobrovoljno, ako smo prihvatili da imamo 11.000 profesionalaca, ranije su nam se ljudi obraćali da neko budu upućen u neki garnizon da bude bliže kući, ali čak su i neki tražili da im objasnimo koji su to načini da možda prolongiraju svoje služenje vojnog roka.
Danas nam se ljudi obraćaju, ali iz sasvim suprotnog razloga, što im se ne omogućava da služe vojni rok, odnosno da su kriterijumi, prvenstveno ti zdravstveni kriterijumi, tako postavljeni za te vojnike koji dobrovoljno dolaze, da sad moramo da tražimo svoje poznanike, da reagujemo, da pokušavamo nekome ko želi da služi vojni rok da pomognemo da se taj problem prevaziđe.
Siguran sam da kriterijumi za prijem profesionalnih vojnika treba da budu mnogo oštriji nego što su to danas. I ovo što vi zovete profesionalizacijom vojske, to zovem socijalizacijom vojske, odnosno rešavanjem socijalnih pitanja određenog broja ljudi koji traže kakvo-takvo zaposlenje, i pri tome ti zdravstveni kriterijumi apsolutno nisu do te mere ispoštovani kako bi trebalo, i mi nemamo profesionalnu vojsku, kakva nam je potrebna i kakvu želimo.
Ali, zašto su onda pred te mlade ljude koji su, pored svega, odlučili da služe dobrovoljno vojni rok postavljani kriterijumi koji ih odbijaju? Zato što imaju da li jedan ili dva kilograma više, zato što nisu uhranjeni, jer ko je danas u Srbiji baš uhranjen? Zato što možda imaju i neki santimetar niže od nekog propisa koji je, eto, uspostavljen, ili dat od strane te zdravstvene službe.
Ako je rečeno da će svako imati priliku da služi vojni rok dobrovoljno, onda mu to treba omogućiti, čak i kada smo dopune toga zakona usvajali.
Vi znate da jedna odredba govori o tome da onima koji su civilno služili vojni rok treba omogućiti, ako žele, da ga sada ponovo služe dobrovoljno pod oružjem. Pa, znači, nekome treba dati šansu da dva puta radi jedan isti posao.
Ali, ako bismo baš išli do kraja u onim kriterijumima koji su opredeljivali da neko služi vojni rok bez oružja, onda je upravo nedopustivo da se njima dozvoli da iz nekih možda sada ličnih interesa, da bi se zaposlili u državnoj službi, prvenstveno u policiji ili vojsci, da im se dozvoli da ponovo služe vojni rok.
Gospodine Cvetkoviću, u vašem ekspozeu, samo ću navesti nešto – preko noći bili smo svedoci, rušile su se finansijske institucije, svetski poznate kompanije odlazile u stečaj, a ogromna armija ljudi u svetu svakodnevno je ostajala bez posla. U takvim, po svetskim merilima izuzetno nepovoljnim uslovima, Vlada Republike Srbije uspela je svojim merama da minimalizuje posledice krize po privredu zemlje i očuva stabilnost.
Gospodine Cvetkoviću, dok su se rušile te institucije, naše su već bile porušene. Ono što se rušilo u svetu, kod nas već nije postojalo, pogotovo kada se radi o finansijskim institucijama. Koje su to finansijske institucije, osim NBS, koje to institucije postoje? One četiri banke koje su još uvek u nekakvom nerešenom statusu, davno su i pre nego što ste vi postali premijer u Republici Srbiji bile uništene.
Kada kažete, gospodine Cvetkoviću, da ste na makroplanu uspeli da sačuvate velike privredne sisteme, šta to podrazumeva velike privredne sisteme? Ne postoji u Srbiji više ništa što je privreda i ništa što je veliko. Postoje neka samo javna preduzeća koja su ostala i koja treba da se prodaju, a ostalo u Srbiji ne postoji, ostalo je sve već uništeno.
Još kažete – i banke od propadanja u najgorem periodu krize. Gospodine Cvetkoviću, jednostavno ne mogu da nađem objašnjenja za ovakve vaše konstatacije. Koje banke, koje ste to banke sačuvali u periodu krize? Ne mislite valjda na one strane banke, jer vi njih na kraju krajeva niste dužni da čuvate?
Vi ste dužni samo da obezbedite da građani koji su komitenti tih banaka, da ih kao država, kao Vlada, sačuvate od raznih malverzacija koje se već sprovode ili koje mogu da se sprovedu.
Sada, kaže, fokus moramo prebaciti na strateške sektore koji će predstavljati generatore razvoja u postkriznom periodu. Samo dinamičan rast, obimna konkurentnost srpske privrede predstavlja realnu osnovu za povećanje zaposlenosti i rast životnog standarda svakog stanovnika Srbije.
Sa ovim bih se, gospodine Cvetkoviću, i mogao složiti, da bez rada za Srbiju nema boljitka, da bez zapošljavanja ljudi nema realnih osnova za podizanje životnog standarda. Ali, da li to može da učini ova Vlada? Da li to može da učini nekakva rekonstruisana Vlada, gde su napravljene neke kozmetičke izmene i gde se sad, kao što je to bilo i pre tri godine, govori o tome da je cilj da građanima Srbije bude bolje.
Građanima Srbije je toliko dobro da svakog dana imamo one koji seku svoje prste ili zakucavaju delove svojih tela, da neki koji ne mogu, jer su čuli da ljudski organi imaju veliku vrednost, pa nude svoje organe, ali ne javlja se niko ko hoće da ih kupi, pa se onda odlučuju na samoubistvo. Niko ne vrši, gospodine Cvetkoviću, takve analize, koliko je to građanima Srbije bolje.
Da ste ostali na ovom prvom papiru, kojim ste ovde predsedniku Skupštine ponudili ostavku, mislim da bi to pozdravio svako iz opozicije, a verujem i deo vladajuće koalicije. Ovako, apsolutno, što se tiče mene i što se tiče SRS ne možete imati našu podršku.

Poslanik Bojan Đurić. Imate još minut i po.

Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, kandidati za ministre, nema puno vremena, ali dobro, ni Vladi nije ostalo puno vremena do izbora, pa to predsednika Vlade ovde danas nije sprečilo da sa puno energije i entuzijazma najavljuje njene buduće planove.
To je išlo čak dotle da ste danas, gospodine Cvetkoviću, pred ovaj parlament došli praktično sa istim, čak nešto skraćenim ekspozeom nego pre tri godine, dobro, ovaj danas ima šest tačaka, a čini mi se da je u onom prvom bilo pet. To je verovatno prvobitni plan uvećan za procenat inflacije u ove tri godine, dok ste vodili Vladu Srbije.
Meni je zaista neverovatno da u zemlji, gospodin Andrić vam je o tome govorio, da ste uspeli da za tri godine raspoloženje i opredeljenje građana tako okrenete da od procenta koji je bio 70% pozitivan u odnosu na pitanje da li Srbija ide u dobrom pravcu, u smislu evropskih integracija, dođete do potpuno obrnutog procenta.
Danas 70% građana Srbije misli da na loš način vodite ovu Vladu. Nemam mnogo razloga da vas žalim i da vam dajem neku vrstu političkih saveta, ali mislim da nije dobro da godinu dana pred izbore nemate toliko snage da u ekspozeu na pet ili šest strana priznate neku grešku.
Zaista je na neki način ponižavajuće prema građanima Srbije i prema ovom parlamentu, kome ste nekoliko puta rekli da nije sposoban da raspravlja o operativnim stvarima i da ste zato stavili isključivo strateško opredeljenje u ovaj ekspoze, da je praktično prva tačka vašeg ekonomskog programa snabdevenost osnovnim životnim namirnicama po prihvatljivijim cenama za sve građane. Znate, Srbija ipak nije Libija.

Gospodine predsedniče, izvolite.