Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, kandidati za ministre, gospodine Cvetkoviću, koleginice i kolege, prvo, gospodine Cvetkoviću, jedno ljudsko pitanje.
Pažljivo sam vas slušao i zaista ne vidim nikakav prostor za onu vrstu međusobnog odnosa za koji mislim da je neophodan našem društvu. I da ste Barak Obama ne bi mogli sami da rešite probleme Srbije, a opet ste nam, ne zatvorili, nego zakovali vrata za međusobnu saradnju.
To je ono što mislim da je prvi problem vaše Vlade, to što nema onu osobinu koja je potrebna instituciji koja vodi društvo u krizi. Ozbiljnog razgovora, međusobnog dijaloga, iskrenosti, spremnosti da se preuzme odgovornost, kako bi se problemi, i tu moramo biti pošteni, koji su u velikoj meri nasleđeni, nekako rešavali.
Gospodine Cvetkoviću, vi ste nam pročitali svoj govor, mi smo ga saslušali, i pored namere, koja je očigledna, da se nešto promeni u samoj Srbiji, mi ne vidimo nijednu konkretnu meru kojom će te promene biti omogućene.
Kada smo raspravljali u parlamentu o evropskom putu zemlje u septembru 2008. godine, tada je bio vaš potpredsednik Đelić, predstavnik Vlade tokom rasprave o glasanju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jasno smo vam mi iz LDP rekli da ne može pola Srbije otići u Evropu, a druga polovina ostati negde po strani.
Ne možete, gospodine Cvetkoviću, danas rešiti probleme u kojima se zemlja nalazi tako što ćete nas sve ignorisati i isključiti iz procesa analize problema, kandidovanja rešenja i angažovanja da ta rešenja budu ostvarena.
Zašto mi danas razgovaramo o rekonstrukciji Vlade, gospodine Cvetkoviću? Da li zbog toga što je bila pogrešna politika te Vlade ili zbog toga što su bili poremećeni vaši međusobni odnosi? Govoreći o strateškim prioritetima vašeg kabineta vi ste citirali sami sebe i ono što ste rekli pre tri godine – evropske integracije, očuvanje Kosova, povećanje životnog standarda, manje ili više saradnja sa Haškim tribunalom, koji je preduslov ostvarenja tih ciljeva.
Koliko smo bili uspešni u tome, gospodine Cvetkoviću? Kompromitovali smo evropsku ideju u zemlji, birokratizovali je, sveli je na paragraf. Doveli smo sebe u poziciju da pre podne varamo Moskvu, popodne Brisel, a u međuvremenu Peking i Vašington.
Vaš kabinet je, gospodine Cvetkoviću, po zvaničnom izveštaju u poslednjem kvartalu 2010. godine ispunio samo 13% definisanih obaveza. Nije za nas, gospodine Cvetkoviću, ideja evropske Srbije ono što prepoznajemo u čitavom nizu poteza koji je povlačio vaš kabinet.
Mi smo u realizaciji te politike bili partneri, puno toga smo uradili kako bi ta evropska budućnost Srbije postala realnost. Zajedno smo glasali za neke zakone, što nas čini ponosnim. Nosimo teret nekih zakona koji su ostavili ožiljke našoj politici.
Nismo imali problem da glasamo zajedno za Zakon o borbi protiv diskriminacije, ali je taj problem bio unutar vaše evropske vladajuće koalicije. Nismo imali problem da podržimo izmenu pasoša, ali je taj problem postojao unutar vaše koalicije.
Imali smo problem da glasamo za Zakon o informisanju, pa smo taj zakon šminkali, a kao odgovor dobili jadnu Srbiju u kojoj 20 hiljada ljudi, ne članova LDP, gospodine Cvetkoviću, nego 20 hiljada građana ove zemlje iskazuje poštovanje prema Zoranu Đinđiću, ali i želju da sprovede tu politiku i vrati je u život na takav način da ne mogu nigde da se vide.
Ne mislim da je to naredio Boris Tadić, da se odmah razumemo, mislim da je to posledica duboke bolesti koja je razorila te krhke temelje demokratskog društva koje smo pokušali da izgradimo.
Zajedno smo radili na reformi pravosuđa, ali čini mi se da se cela Vlada, kao što ima običaj da se sakrije iza predsednika države, sakrila iza ministarke pravde, pa smo u jednom trenutku mi bili nosioci te reforme, pre svega zbog toga što smo bili svesni motivacije onih koji su joj u najvećoj meri pružali otpor.
Gde je danas ta evropska Srbija? U duploj akciznoj politici, onoj koja naše društvo tera da plaća nekvalitetniji benzin, zbog toga što se onaj kvalitetniji čini veštački skupljim. Gde je evropska politika u međusobnim odnosima – u Sandžaku? Gde je evropska politika u odnosu prema regionu? Pomenuli ste da smo mi centralna tačka u regionu. Dosta više te mitomanije. Na čemu se gradi jedan takav stav?
Kako se oseća naš ambasador u Podgorici, koji čak nije ni obavešten da smo mi u međuvremenu izbrisali strategiju o odnosu prema Srbima u dijaspori i regionu, u kojoj smo za njih tražili ono što sami nikome ne dopuštamo? Mi koji smo sebe organizovali kao reformisanu plemensku zajednicu, dali smo sebi za pravo da se bavimo ustavima Crne Gore, Hrvatske ili Makedonije, uvereni da je to valjda naša obaveza pre nego što je, recimo, obaveza izmena one sramote od Ustava iz 2006. godine.
Uprkos svemu, mi želimo da vam pomognemo. Problemi o kojima vi govorite su realni. Nije tačno da ste vi i vaš kabinet, da su to ljudi bez kvaliteta. Pošto sam bio u Vladi, znam makar za jedan kvalitet koji prepoznajem među vama, a to je ipak neki lični dignitet koji vam ne dopušta da napustite položaje na kojima se nalazite pred problemima sa kojima se suočavate.
Ali, to nije dovoljno. Nije dovoljno pokazivati otpornost i izdržljivost pred problemima koji će, pre nego što slome jednu vladu, slomiti čitavo društvo. Zato vas kritikujemo.
Ne možete, gospodine Cvetkoviću, da dođete u parlament da govorite o rekonstrukciji Vlade, a nijednu reč da ne kažete o kandidatima koje predlažete za poslove kojima ta Vlada treba da se bavi. Sigurno postoje neki kvaliteti u tim ljudima.
Verovatno postoji neki kvalitet u Dušanu Petroviću, koga ste predložili za ministra poljoprivrede i trgovine, u Predragu Markoviću, ne znam kako mu se zove to ministarstvo, verujem da ni on još ne zna, u gospodinu Stankoviću. Ko će da kaže nešto o njima i o njihovim kvalitetima, ako to ne uradite vi, o problemima koji postoje u vašoj vladajućoj koaliciji?
Nismo mi dužni da ih tolerišemo i da ih razumemo. Možemo da se složimo da je teško voditi jednu vladajuću koaliciju, ali pre nego što se pojavi vlada koja od parlamenta traži podršku za poslednjih godinu dana svog mandata, potrebno je reći šta ta vlada želi da radi i zbog čega će ono što nam ona najavljuje biti bolje od onoga što smo imali do sada.
Gospodine Cvetkoviću, vaš kabinet se srušio na odbrani vašeg autoriteta i ugrožavanja. Vi ste smenili svog potpredsednika i bili jasni u argumentaciji. Ono što nam je u ovom trenutku mnogo važnije od fraza o kojima govorimo, jer nema nikakve suštine u vašem ekspozeu, u jednostavnoj rečenici – da ste vi rešili svoje nesporazume, jer vaš kabinet se nije raspao na kritici vaše politike, besmislica o Kosovu, besmislica o regionalnom pristupu, besmislica u spoljnoj politici, u privrednim aktivnostima, u politici ljudskih prava i građanskih sloboda, njihove afirmacije. On se raspao na međusobnim odnosima, kroz jezik koji je nedostojan parlamenta.
Nemamo mi dve vlade. Ako želimo da živimo u normalnoj zemlji, onda moramo prihvatiti pravila normalnog života. Ta pravila nas obavezuju da poštujemo javni interes, interes ovog društva, onaj interes koji nam je naložio da vam kažemo 2008. godine da pravite grešku. Vi nam sada govorite o problemima koji su proistekli iz ekonomske krize koja je potresla svet i opteretila funkcionisanje Vlade.
Gospodine Cvetkoviću, kada se ta kriza desila, mi smo vam predložili neke mere, a Vlada nam je odgovorila da će nas kriza zaobići, pa da će, potom, pošto nas zaobilazi, pozitivno uticati na nas, da bi danas kriza koja je došla postala i suviše jeftin izgovor za čitav niz problema koji se ne mogu opravdati.
Da krenemo tačku po tačku. Evropska agenda vaše vlade – 13% realizovanih zahteva izmereno u poslednjem kvartalu. Da li može bolje? Parlament za tako nešto nije prepreka. Podsećamo vas da evropska politika i evropske vrednosti ne proizilaze samo iz normi koje mi administrativno usvajamo, nego iz sposobnosti da se društvo menja kroz taj proces evropskih integracija.
Da li smo danas drugačiji? Nimalo. Na kojim se to primerima vidi? Pa, na onim ključnim primerima na kojima se gradila ta pogrešna politika prethodnih godina.
Mislim da je besmisleno dokazivati meru patriotizma među nama, ali ne možemo mi posle tri godina vaše vlade, gospodine Cvetkoviću, ignorisati činjenicu da je politika koju ste gradili prema Kosovu, prvo, politika koja nikada nije dobila podršku u ovom parlamentu, jer je jedina rezolucija koja je podneta 2008. godine povučena, politika koja je pretrpela neuspeh pred međunarodnim institucijama od kojih je tražila razumevanje, što nikoga od nas ne raduje, ali nas obavezuje na pronalaženje alternative.
Nemamo pravo više, gospodine Cvetkoviću, na pogrešan pristup kosovskoj politici, samo zbog toga što smo političke kukavice koje su nespremne da prihvate realnost. Zašto bi građani prihvatili nužnost o kojoj govorite i ekonomsku realnost, ako Vlada nije spremna da prihvati političku realnost i kaže istinu ovom društvu o Kosovu, o stanju srpske zajednice na Kosovu, o uzrocima takvog stanja, o pristupu kojim će ono biti učinjeno kvalitetnijim i boljim? Fraze nam nisu potrebne, makar ne na kosovskim temama.
Ekonomska kriza, privreda – mi smo jedino društvo u Evropi u kojem je Vlada i vlast u ratu sa privredom. To je činjenica. Ponudili ste glave tajkuna gladnom društvu, kao satisfakciju za prazne stomake. Sada više glava nema, a stomaci su i dalje prazni. U međuvremenu su vaši kadrovi sebe počeli da predstavljaju kao državne tajkune.
Gde je partnerstvo politike i biznisa u Srbiji? Nema ga nigde. Gde je iskreno partnerstvo politike i sindikata? Nema ga nigde. Samo improvizacije i demagogija, a ono što su uradili Amerikanci, Francuzi, Nemci, Grci, Crnogorci, sva ozbiljna društva suočena sa krizom, recimo, mislim na reformu penzionog sektora, mi smo prebacili za neku drugu vladu.
Podizanje konkurentnosti – to nije fraza, gospodine Cvetkoviću. Znate šta utiče na konkurentnost jednog društva. Kako mi možemo podići sopstvenu konkurentnost ako smo i dalje taoci iluzija?
Ništa niste rekli o NATO, nijednu reč. Nijednu reč nam niste rekli o razlozima strateškog sporazuma koji potpisujemo i ciljevima koje potpisujemo sa Rusijom, koji je najavljen. Hoće li isti efekti biti kao i kod energetskog sporazuma? Ko je odgovoran u ovoj zemlji zbog toga što je vodio NIS tako da je ona završila poslovnu godinu sa gubitkom od 30 miliona evra, a godinu dana nakon toga ruska država je završila poslovnu godinu sa bruto profitom od 360 miliona i izvađenom naftom i gasom na teritoriji Srbije za 750 miliona, koji su prodati uglavnom u Srbiji, uz rudnu rentu koja je neuporedivo manja nego u Rusiji, po istoj ceni po kojoj se vade i tarifiraju u Rusiji?
Kako se to zove kada Mišković proda "Deltu" za milijardu, a mi NIS za 400 miliona, pa se odreknemo monopola svoje zemlje u ime monopola druge zemlje? Konkretno, ako govorimo o ekonomiji, politika zapošljavanja, ljudi u ovoj zemlji treba da znaju da nema posla bez novih tržišta, da su nam tržišta zatvorena pogrešnom politikom, politikom u kojoj postoji danas previše kontinuiteta.
Da su nam potrebni investitori, da oni nažalost nisu tamo gde ih ova vlada traži, jer ti investitori dovode svoje zaposlene, kao što je slučaj recimo sa sporazumom o izgradnji mosta na Dunavu koji je potpisan sa kineskom državom. Kineski kredit, kineski materijal, kineski radnici, i na kraju ih prevarimo, ne ispunimo nijednu od preuzetih obaveza.
Investitori su na zapadu, u EU, u Americi, tamo gde postoji kapital. Ako govorimo o privrednim aktivnostima, smenili ste jedinog efikasnog, uz ministra odbrane, jedinog privredno merljivog, efikasnog ministra u svojoj Vladi, smenili ste Dinkića. Zašto to ne kažete jasno?
Politika subvencije nije bila pogrešna, bila je pogrešna vaša nemoć da toj politici date smisao. I druge države pomažu svoju privredu, ali to nije povratak u socijalizam, kako se ovde nama interpretira, nego partnerstvo između privrede i države, partnerstvo na kome država profitira. Američki trezor je profitirao na kreditima koje je dao američkoj privredi. Danas je Dau Džons preko 12 hiljada, pre dve godine je bio šest hiljada poena.
Kriza je prošla, gospodine Cvetkoviću. Hoće li se nastaviti sa takvim pristupom privredi? Recite da će se nastaviti. Na kojim principima? Oni moraju biti jasni, transparentni, a ne tako što će neko dobiti pravo da deli subvencije i na tome gradi svoju politiku, neko drugi će dobiti pravo da deli penzije i na tome gradi svoju politiku, neko će se igrati evropskih integracija, pa će na tome graditi svoju politiku i dizati rampe, a društvo će propadati u međuvremenu, jer je sve to zajedno više nego pogrešno.
Tražimo, gospodine Cvetkoviću, konkretne odgovore. Na koji način vi mislite da rešite problem u regionu koji imamo sa svim susedima, bez ikakvog razloga? Optužujemo ljude na osnovu izmišljenih dokaza, traumatizujemo međusobne odnose u koje smo puno uložili da bi ih popravili, a onda, nakon svega, povlačimo te optužnice i obračunavamo se sa nevladinim organizacijama koje to kritikuju. Ako želimo u Evropu, onda u tu Evropu ne možemo da odemo uprkos interesima BiH, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Kosova, nego uz njihovu podršku.
Regionalna politika o kojoj vi govorite mora da bude potpuno reformisana i drugačija. To nas dovodi do osnovnog razloga zbog koga mi ne možemo da podržimo rekonstrukciju vašeg kabineta, jer to nije rekonstrukcija politike nego rekonstrukcija partnerske države koja se zaljuljala, pre svega zbog toga što su stranke koje su je uspostavile postale svesne cene koju će platiti na narednim izborima.
Svi partneri u evropskoj koaliciji su uništeni kroz tri godine evropske politike u Srbiji. Nisu afirmisani, vi afirmišete stiropor alternativu sebi. Njima se poklanja pažnja, njima se gleda kroz prste, a ne ono što je suština evropske transformacije Srbije, suočavanje sa sopstvenim greškama, pronalaženje alternativnog puta, angažovanje i motivisanje čitave zemlje.
Vi, gospodine Cvetkoviću, treba da unesete energiju u ovaj parlament, energiju u društvo, vi i vaša vlada, a pogledajte na šta ona danas liči. Ministri sede i Boga mole samo da ih neko ne pomene.
Učinićemo to, pošto niste vi. Prvo, gospodine Ćiriću, šta ćete vi u toj Vladi? To sam vam rekao i tokom našeg poslednjeg susreta. Čovek koji vas je predložio, uz čitav niz neverovatno loših osobina, ima veliki talenat da pronađe sposobne ljude. Šta tražite vi u toj Vladi? Ta Vlada je uperena protiv onog što su vaši angažmani i interesi.
Vi, gospodine Markoviću, sa svojom biografijom, mislim da vas gospodin Cvetković nikada ne bi pozvao na razgovor. Kada bi pročitao biografiju on bi od toga odustao. O gospodinu Stankoviću će neki drugi naši poslanici govoriti. Nisam stigao gospodinu Mrkonjiću ništa da kažem.