DRUGA POSEBNA SEDNICA

14. mart 2011. godine

(Sednica je počela u 11.10 časova. Predsedava Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 122 narodna poslanika, a da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 131 narodni poslanik i da postoje uslovi za rad.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici, pored narodnih poslanika i predlagača dr Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade, prisustvuju i kandidati za članove Vlade Verica Kalanović, Dušan Petrović, Nebojša Ćirić, Milutin Mrkonjić, Milan Marković, Žarko Obradović, Zoran Stanković, Oliver Dulić, Predrag Marković i Srđan Srećković.
Takođe sam pozvala da sednici prisustvuju i potpredsednici Vlade Ivica Dačić, Jovan Krkobabić i Božidar Đelić, kao i ministri Snežana Malović, Dragan Šutanovac, Vuk Jeremić, Snežana Samardžić Marković, Rasim Ljajić, Goran Bogdanović i Sulejman Ugljanin. Dozvolite mi da ih pozovem da uđu u salu i da počnemo sa radom.
Saglasno članu 88. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala izuzetno za ponedeljak, 14. mart 2011. godine, dakle u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, kao i mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre izabere predložene članove Vlade, kako bi Vlada mogla da nesmetano funkcioniše u punom sastavu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste mogli da vidite, za Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, utvrdila sam sledeći
D n e v n i r e d:
Podsećam vas da je članom 121. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da dnevni red posebne sednice utvrđuje predsednik Narodne skupštine, tako da se, u odnosu na dnevni red koji sam utvrdila, ne mogu predlagati nikakve promene.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – IZBOR I POLAGANjE ZAKLETVE ČLANOVA VLADE
Primili ste Predlog kandidata za članove Vlade koji je, saglasno članu 133. stav 8. Ustava Republike Srbije i članu 25. stav 2. Zakona o Vladi, podneo predsednik Vlade, gospodin dr Mirko Cvetković.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi: da otvorimo pretres o kandidatima za članove Vlade, što je u skladu sa članom 268. Poslovnika; da izaberemo članove Vlade, što je u skladu sa članom 99. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije i da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu, a što je u skladu sa članom 16. Zakona o Vladi.
Podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, što znači: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa URS - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 268. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o Predlogu kandidata za članove Vlade.
Da li predlagač, gospodin dr Mirko Cvetković, predsednik Vlade, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, čast mi je i zadovoljstvo da predstavim program rekonstruisane Vlade Srbije, koju čine koalicija Za evropsku Srbiju, koalicija SPS-PUPS-JS i grupa manjinskih stranaka. Rekonstruisana Vlada će sprovoditi strateške prioritete države u narednih godinu dana.
Ovde sam kako bih vam, cenjeni narodni poslanici, rekao šta Vlada ima u svom planu delovanja i kako bih zatražio vašu podršku za realizaciju programa koji ću sada izložiti.
Prioriteti Vlade Srbije, na osnovu kojih je i formirana u junu 2008. godine, ostaju, naravno, nepromenjeni, a to su: puna posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU, očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda njenih građana, razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije i puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Srbija, vođena Vladom koju sam do sada imao čast da predvodim, dosledno sprovodeći reforme u svim segmentima društva, napravila je odlučan i suštinski iskorak ka punopravnom članstvu u EU.
Pred nama je nastavak realizacije Akcionog plana usaglašen sa Evropskom komisijom i nastavak reformi srpskog društva na putu ka EU. Da bi se ovi reformski zadaci u potpunosti realizovali, Vlada će u narednim mesecima dostaviti Skupštini na usvajanje niz sistemskih zakona, kojima će se urediti način izbora narodnih poslanika, pitanja blanko ostavke, definisanje javne svojine, pitanje restitucije itd, uz istovremeno preduzimanje energičnih mera, usaglašenih sa Evropskom komisijom, kojima će se uspešno dovršiti započete reforme u pravosuđu.
U toku je ratifikacija SSP u parlamentima preostalih 11 država EU koje to do sada nisu uradile. Do sada je ovaj dokument ratifikovan od strane parlamenata 16 zemalja EU, a to su Španija, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Malta, Bugarska, Estonija, Grčka, Slovačka, Mađarska, Češka, Danska, Kipar, Austrija, Slovenija i Luksemburg, a SSP je ratifikovan i u Evropskom parlamentu.
Uspešno okončanje planiranih reformskih procesa omogućiće da Srbija do kraja ove godine suštinski unapredi pravni poredak i privredni sistem zemlje, čime će ga u najvećoj meri približiti standardima EU, i da, poštovani narodni poslanici, dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU, čime će ova vlada ispuniti najvažniji zadatak koji su pred nju postavili građani Srbije.
Za uspešnu realizaciju Akcionog plana mobilisaćemo sve segmente društva, državne institucije, civilno društvo i najširu javnost, a verujem da će i ovaj visoki dom, kao i u prethodnom periodu, efikasno sprovoditi reforme iz nadležnosti Narodne skupštine.
Punopravno članstvo u EU kao istorijski cilj i dobijanje statusa kandidata kao neophodni i najvažniji uslov na putu za ostvarenje tog cilja od suštinskog je interesa za Srbiju i sve naše građane. Zato ova vlada i svi mi zajedno imamo veliku odgovornost i obavezu da iskoristimo ovu istorijsku priliku i načinimo ozbiljan korak ka boljem i sigurnijem životu Srbije i njenih građana u evropskoj porodici država.
Naravno, visok standard i kvalitet života ljudi u zemljama koje su članice EU jedan je od ključnih razloga što je članstvo Srbije u EU za ovu vladu, kao i za čitavu Srbiju, nesumnjivo najbolja alternativa. Zato će Vlada odlučno raditi na završetku svih reformskih procesa koje je naša koalicija zacrtala kao svoj osnovni cilj prilikom formiranja Vlade 2008. godine.
Na delu smo pokazali da naše opredeljenje za ulazak Srbije u EU ide u korak sa namerom da i dalje i više razvijamo što bolje političke, ekonomske, kulturne odnose sa svim zemljama sveta, naročito sa zemljama našeg regiona. Osim toga, ova vlada je formulisala i sprovodi državnu politiku koja pored svog osnovnog cilja, a to je članstvo u EU, podrazumeva najbolje moguće odnose i sa drugim najznačajnijim državama u svetu, a to su pre svega SAD, Ruska Federacija i Kina.
Poštovani narodni poslanici, smatram da je veoma važno što je Srbija država koja je napravila ključni korak u unapređenju dobrosusedskih odnosa sa zemljama regiona i postala centralna tačka regionalne saradnje, a to je osnovna pretpostavka za stabilnost i dugoročni prosperitet u našem delu Evrope.
Vlada Republike Srbije odlučna je i dosledna u stavu da nikada neće priznati nezavisnost KiM i preduzima sve raspoložive diplomatske aktivnosti za očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije. U tom smislu, Vlada može biti zadovoljna dosadašnjim rezultatima u ograničenju broja država koje su priznale tzv. nezavisnost Kosova.
Vlada će i ubuduće svesno, odgovorno i predano biti posvećena očuvanju KiM unutar Srbije i rukovođena Ustavom i odlukama Narodne skupštine učiniti sve što je u njenoj moći da se mirnim i diplomatskim putem dođe do rešenja koje će omogućiti istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda.
Od samog početka smo verovali da je dijalog jedini način da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje koje je dugotrajno održivo i koje će garantovati dugoročnu stabilnost regiona. Srbija je uspela da u svojim naporima, na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN, uspostavi dijalog sa predstavnicima privremenih vlasti u Prištini. Pored ostalog, ovaj dijalog predstavlja dodatnu podršku naporima Vlade i aktivnostima koje sprovodi u cilju opstanka srpskog naroda na KiM, kao i poboljšanju njegovog ekonomskog i socijalnog položaja.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je neposredno po formiranju, u jesen 2008. godine, bila suočena sa izazovima najveće ekonomske krize u istoriji sveta. Takav nezapamćeni finansijski slom stvorio je situaciju koja je ozbiljno uzdrmala ekonomije najbogatijih zemalja sveta i koja je neke od zemalja EU dovela na rub bankrotstva. Preko noći, bili smo svedoci, rušile su se finansijske institucije, svetske poznate kompanije odlazile su u stečaj, a ogromna armija ljudi u svetu svakodnevno je ostajala bez posla.
U takvim uslovima, po svetskim merilima izuzetno nepovoljnim uslovima, Vlada Republike Srbije uspela je svojim merama da minimizuje posledice krize po privredu zemlje i očuva stabilnost. Ipak, efekti ekonomske krize pogodili su i našu privredu i svakog našeg građanina i toga smo svi, i ja lično, veoma svesni. Vrlo dobro znamo koliki je broj stanovnika ostao bez posla, kako naši ljudi žive i sa kakvim se teškoćama sreću u svakodnevnom životu.
Zbog toga, u narednih godinu dana pred Vladom Republike Srbije stoji najveći izazov, a to je svakodnevni intenzivan rad na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda građana Srbije.
Želeo bih sa ovog mesta da poručim da Vlada Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarenju ovog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas i odmah i mi ćemo učiniti sve da do toga i dođe.
Na makroplanu uspeli smo da sačuvamo velike privredne sisteme i banke od propadanja u najgorem periodu krize, ali sada fokus moramo prebaciti na strateške sektore koji će predstavljati generatore razvoja u postkriznom periodu. Samo dinamički rast obima i konkurentnosti srpske privrede predstavlja realnu osnovu za povećanje zaposlenosti i rast životnog standarda svakog stanovnika Srbije.
Da bismo ostvarili ove ciljeve, sprovodićemo razvojnu ekonomsku politiku, što je i predviđeno novim modelom ekonomskog rasta u okviru koncepta razvoja Srbije 20-20, plana koji je pripremljen od strane vodećih srpskih ekonomista i kojim će se Vlada rukovoditi u narednom periodu.
Dakle, da bi realizovali ove ciljeve i poboljšali standard građana, ova vlada će u mesecima koji su pred nama sprovesti mere ekonomske politike koje će omogućiti: 1) snabdevenost osnovnim životnim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane; 2) povećanje zaposlenosti kroz nove oblike podsticaja za otvaranje novih radnih mesta; 3) dalje smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, kako bi se obezbedila dugoročna makroekonomska stabilnost… (Predsednik: Gospodo poslanici, molim da omogućite da čujemo premijera.);
4) dinamičan rast privredne aktivnosti na bazi proizvodnje razmenjivih dobara; 5) veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju usmerenu ka većim prinosima i višem stepenu finalizacije proizvoda; 6) podrška izvoznim delatnostima kroz osnivanje razvojne banke i efikasnijeg mehanizma garancija za izvozne poslove; 7) privlačenjem novih investicija kroz unapređenje poslovnog ambijenta i ravnomerni regionalni razvoj; 8) sistemsku podršku sektoru malih i srednjih preduzeća i inovativnim delatnostima; 9) reformu javnih preduzeća, koja podrazumeva ukidanje monopola, uvođenje profesionalnog rukovodstva i smanjenje subvencija i 10) efikasnije upravljanje velikim infrastrukturnim objektima.
Svesni smo da i investicioni potencijal u izgradnji infrastrukture, kako saobraćajne, tako i energetske, poljoprivredne i informacione, nije dovoljno iskorišćen, što predstavlja dodatni interni resurs, koji će početi da daje veći doprinos privrednom rastu već u toku ove kalendarske godine.
Fokusiraćemo se na resurse kojima Srbija raspolaže, a nedovoljno racionalno koristi, a to su: poljoprivreda, prehrambena industrija, rudarstvo, energetika i najvažnije od svega, inovativni duh građana.
Poštovani narodni poslanici, ulaganje u dinamični rast privrede ni na koji način neće umanjiti socijalnu odgovornost ove vlade i naše napore da zaštitimo najugroženije kategorije stanovništva.
U tom smislu, novi zakon o socijalnoj zaštiti, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, značajno će unaprediti kvalitet zaštite onih koji su najugroženiji i obuhvatiće veći broj korisnika socijalne zaštite.
Socijalna odgovornost Vlade ne odnosi se samo na zaštitu najugroženijih grupa građana kojima posvećujemo posebnu pažnju, već i na sve građane Srbije. Vlada će stoga i u narednom periodu donositi nužne, neophodne odluke, vodeći računa o interesima najširih slojeva stanovništva, kako bi se u isto vreme značajno smanjio broj siromašnih i poboljšali uslovi života svih građana.
Vlada je napravila krupne korake u izgradnji efikasnog sistema borbe protiv svih oblika korupcije i kriminala, svesna da je upravo suzbijanje ovih društvenih problema pitanje budućnosti Srbije i jedan od ključnih uslova za priključenje EU.
Usvojen je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i osnovana je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Rezultati ostvareni primenom zakona nedvosmisleno su pokazali da je reč o veoma moćnom i efikasnom mehanizmu u borbi protiv svih vidova kriminala.
Primenom ovog zakona u prethodne dve godine privremeno ili trajno oduzeta je imovina čija je vrednost procenjena na preko 300 miliona evra. Ova imovina je privremeno ili trajno oduzeta od oko 200 fizičkih lica, protiv kojih se vode postupci, kao i od sa njima povezanih pravnih i fizičkih lica. Time je zadata ozbiljan udarac organizovanom kriminalu.
U isto vreme, presečeni su ključni kanali međunarodne trgovine narkoticima i ljudima. Na taj način Srbija je dala značajan doprinos međunarodnoj borbi protiv organizovanog kriminala.
U narednom periodu jedan od prioritetnih zadataka biće povećanje efikasnosti, rasvetljavanje krivičnih dela i skraćenje rokova za sprovođenje krivičnih postupaka. Takođe, u okviru borbe protiv korupcije osnovana je i Agencija za borbu protiv korupcije, drastično su pooštrene kazne za slučaj otkrivanja korupcije, a uvedena je i zakonska obaveza da svi državni funkcioneri na republičkom i lokalnom nivou, rukovodioci državnih ustanova, javnih preduzeća, javno saopštavaju o imovini koju poseduju.
Dobro je uspostavljen mehanizam za borbu protiv kriminala i korupcije. Moramo stalno unapređivati i beskompromisno i neselektivno koristiti kako bi pravilno otklonili izvor korupcije i kaznili sve oni koji su pokušali da ostvare korist na nezakonit način.
Konačno, do kraja mandata Vlade će se u potpunosti sprovesti reforma pravosuđa kojom će se izgraditi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo, učvrstiti vladavina prava i pravna sigurnost.
Na polju međunarodnog prava Vlada će, kao i u dosadašnjem periodu, nastaviti politiku striktnog poslovanja svih međunarodnih obaveza naše zemlje, uključujući saradnju sa međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. U skladu s takvom politikom Srbija je u potpunosti posvećena uspešnom okončanju saradnje sa ovim sudom, što uključuje i izručenje preostala dva begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, Vlada Srbije ostaje dosledna u borbi za ostvarenje principa na kojima je formirana. Kao premijer učiniću da ona u narednom periodu bude još jedinstvenija i još odlučnija u realizaciji ključnih ciljeva, da radi i da deluje kao tim i da brzo reaguje na potrebe i probleme građana.
U evropskim integracijama prešli smo ogroman put zahvaljujući izuzetnim naporima svih institucija, ali u prvom redu građana Srbije. Zbog toga građani imaju prava da kritikuju, da budu nezadovoljni, a mi smo ti koji sve te kritike treba da primimo i istrpimo i svoj rad učinimo boljim i efikasnijim.
Zbog toga ću se lično potruditi da uvedem nultu toleranciju za nerad, bahatost i sve ono što iskače iz zacrtane zajedničke politike. Svi članovi ove Vlade moraće od danas da budu još odgovorniji u svom radu, skromni u svom držanju, vredni u cilju postizanja rezultata, sa još više sluha za potrebe građana zbog kojih se nalaze tu gde jesu.
Interes građana i rešavanje njihovih problema biće još mnogo viši nego do sada vrhunski prioritet za svakog člana Vlade. Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije do kraja svog mandata će realizovati sistemske mere kojima će se dugoročno povećati zaposlenost i životni standard svih građana Srbije, ali i preduzeti operativne mere koje će u kratkom roku dovesti do olakšanja aktuelnih teškoća najugroženijih slojeva stanovništva i poboljšanja života građana.
Ova Vlada je pokazala da ima hrabrosti da donosi teške odluke koje su u interesu građana Srbije i donosiće ih i ubuduće. Samo na taj način može se obezbediti izvesnost za dugoročni prosperitet naše zemlje i za generacije koje dolaze posle nas, ali i bolji život za sve naše građane danas i odmah.
Uveren sam da članovi Vlade koje predlažem imaju potrebno znanje, energiju i odgovornost da obave veliki posao koji je pred nama i ostvare ciljeve koji su u interesu svih nas. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Mirku Cvetkoviću. Pitam da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima gospodin Balint Pastor. Izvolite.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvinjavam se, gospodin Čedomir Jovanović reklamira povredu Poslovnika.

Gospođo predsednice, član 27. Poslovnika.
Zaista nije dostojno da ulazimo u današnju raspravu bez ekspozea gospodina Cvetkovića. Pratio sam i pokušao sam da evidentiram osnovne teze, ali samo ekonomski program o kojem je govorio gospodin Cvetković ima sedam ili osam tačaka.
Mislim da je neodgovorno da mi ulazimo u raspravu o tako krupnim pitanjima kao što je pitanje rada buduće Vlade, a da nemamo uvid u ono što ste rekli.
Da li postoji mogućnost da dobijemo materijal koji ste vi pročitali da bismo mogli da vodimo argumentovanu raspravu ili će se ovo pretvoriti u ono što je pravilo srpske politike? Ili neka se preuzme odgovornost za tok rasprave koji će biti previše proizvoljan, što se nas tiče.

Mislim da je sugestija gospodina Jovanovića na mestu. Premijer ocenjuje da je u redu da umnožimo ekspoze, tako da ćete ga imati.
Znate da imamo mogućnost da jednočasovnu pauzu imamo sada i upravo ćemo u 12.40 časova nastaviti sa radom.
(Posle pauze – 12.45)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Molim predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da se jave za reč. Gospodin Balint Pastor ima reč.

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo sadašnji i budući ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treća prilika kada možemo razgovarati o Vladi gospodina Mirka Cvetkovića. I ovo će biti treća prilika kada ćemo mi dati podršku toj Vladi.
Prva prilika je bila 7. jula 2008. godine, kada je ova vlada izabrana. Druga prilika je bila 18. decembra 2008. godine, kada je opozicija podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi gospodina Cvetkovića. Ovo je treća prilika kada možemo dati sud o radu aktuelne Vlade.
Mi smo u prethodna dva slučaja podržali rad Vlade, a to ćemo učiniti i sada, kao što sam malopre rekao, iz nekoliko razloga. Ova vlada ima određene pozitivne rezultate u svom radu. Za nas je od izuzetne važnosti što je Srbija konačno ušla u red zemlja čiji državljani putuju bez viza u većinu država EU.
Pored toga, donet je Statut AP Vojvodine, Zakon o nadležnostima AP Vojvodine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, uhapšen je Radovan Karadžić. To su možda najvažniji rezultati Vlade gospodina Cvetkovića. Isto tako, ima tu još raznih i obećanja i zajedničkih stremljenja koje treba da realizujemo i zbog toga ćemo mi dati podršku ovoj Vladi.
Za nas je politička stabilnost na prvom mestu. Mislimo da ne bi bilo dobro da Srbija sada ide na izbore. Ne mislimo da bi bilo to pogubno, ali mislimo da to ne bi bilo u interesu građana Republike Srbije. Ne bi bilo u interesu građana Republike Srbije zbog toga što ovu Vladu čeka i još nekoliko zadataka u sledećim mesecima.
Svakako je značajno, svakako bi bilo značajno da Republika Srbija dobije status kandidata za članstvo EU. To ne bi bilo moguće postignuti, ako bismo sada imali izbornu kampanju, vanredne izbore, formiranje novog saziva Skupštine i Vlade, sigurno bismo imali zastoj od najmanje pola godine i mislimo da to nikome u Srbiji ne odgovara. Ali, zabrinjava me što je premijer malopre rekao, samo da je cilj kandidatura za članstvo EU, nije rekao ni reč o tome da li je cilj dalje određivanje datuma početka pregovora u članstvu EU.
Svi mi vrlo dobro znamo da je samo sticanje statusa kandidata za članstvo u EU polovičan rezultat. Gospodin Đelić sigurno zna da ima zemalja u našem okruženju koji su kandidati za članstvo u EU već nekoliko godina. Na primer, Makedonija već više od pet godina ima kandidaturu, ali još nema određen datum početka pregovora.
Zbog toga smatramo da treba učiniti sve u interesu toga da Srbija ne dobije samo status kandidata za članstvo u EU do kraja godine, nego i da se odredi datum početka pregovora o članstvu EU.
Pored toga, smatramo da treba doneti zakon o restituciji, zakon o javnoj svojini. Veoma je dobro što je i premijer o tim veoma važnim zakonskim projektima u svom ekspozeu i govorio. Ali, nije govorio, na primer, o zakonu o izvornim prihodima AP Vojvodine. Smatramo da je donošenja zakona o javnoj svojini, kojim bi zakonom AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, nakon 16 godine, dobile nazad svoju imovinu, samo polovično rešenje.
Druga polovina ovog rešenja je donošenje zakona o izvornim prihodima AP Vojvodine. Nadam se da se nije odustalo od donošenja ovog zakona do jeseni. Prema mojim saznanjima, donošenje tog zakona je isto tako uslov, na neki način, za sticanje statusa kandidata za članstvo EU.
Isto tako, smatramo da bi trebalo realizovati predizborna obećanja o otvaranju više stotina hiljada novih radnih mesta i povećanju standarda. Nadam se da će Vlada energičnije raditi na ostvarenju tog cilja. Isto tako, nadam se da će biti ispunjen i da će se realizovati dogovor između stožerne stranke vladajuće koalicije DS i Saveza vojvođanskih Mađara o promeni granica upravnih okruga u Srbiji.
Želeo bih sve vas da podsetim da je to deo naše koalicionog sporazuma. To je trebalo odraditi do kraja 2008. godine, a sada je mart 2011. godine. Više puta smo o tome razgovarali, ali rezultata nema.
To nije nacionalno pitanje, to nije u interesu samo mađarske nacionalne zajednice ili bošnjačke nacionalne zajednice, to bi bilo u interesu čitave Srbije, jer postoji niz nelogičnosti koje proizilaze iz još uvek važeće Uredbe o upravnim okruzima, praktično iz 1992. godine.
Mislim da nam neće mnogo vredeti statistički regioni, neće nam mnogo vredeti oblasti unutar statističkih regiona, ako još uvek delamo po "logici iz 1992. godine", koja ne uzima u obzir tok određenih reka i da mi jednostavno ne možemo očekivati sredstva iz EU, da ne možemo raditi na strategijama razvoja određenih opština, određenih oblasti, statističkih regiona, ako nam osnova nije dobra.
Zbog toga smatramo da je ovo jedno životno pitanje i da bi za vreme mandata ove vlade konačno trebalo promeniti Uredbu o upravnim okruzima. Nadam se da će se to desiti. Isto tako, smatramo da bi konačno trebalo otvoriti kancelariju AP Vojvodine u Briselu. Uopšte mi nije jasno zašto tu kancelariju još nemamo, zašto još uvek nemamo saglasnost Vlade Republike Srbije, kada je to predviđeno i važećim statutom AP Vojvodine, na koju je saglasnost dala ova Narodna skupština.
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da čujemo gospodina Balint Pastora.)
To su neki planovi koji bi trebalo da se realizuju. Mi smatramo da će ova pitanja biti u fokusu rada Vlade gospodina Cvetkovića u narednih godinu dana.
Govorio sam o tome prošle godine, da vidimo određene nelogičnosti kod spajanja ministarstava i da ne mislimo da je rekonstrukcija Vlade nešto epohalno. Ne mislimo to zbog toga što, na primer, ne smatramo da će se više raditi u interesu ostvarenja prava i sloboda nacionalnih manjina nakon ukidanja samostalnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Ali, dobro je da su prihvaćeni naši amandmani, da će se novoformirano ministarstvo zvati ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je pozitivan signal pripadnicima nacionalnih manjina, a još je bolje što će se formirati uprava za ljudska i manjinska prava, kao organ uprave u sastavu ovog ministarstva.
Mi mislimo da je bilo izuzetno značajno što je postojalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Želim javno da se zahvalim ministru Čipliću na radu u proteklom periodu. Naravno, nismo se slagali uvek sa svim rešenjima i nismo se uvek slagali ni s ministrom lično, ali on ima izuzetno veliku ulogu u tome što je donet Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, dobro je što Ministarstvo trgovine ulazi u sastav Ministarstva poljoprivrede, a ne obrnuto. Ukoliko bi poslovi Ministarstva poljoprivrede ušli u nadležnost Ministarstva trgovine, mislimo da bi to bio izuzetno loš signal poljoprivrednim proizvođačima. Ovo rešenje je mnogo bolje. Mislim da se ne radi samo o redu reči, da se ne radi samo o simbolici, nego ovo znači da će Vlada ozbiljnije raditi u interesu poljoprivrednih proizvođača.
Kao što sam to učinio malopre, i ministru Draginu bih želeo da se zahvalim na dosadašnjem radu. Naravno, znamo da poljoprivredni proizvođači nikada ne mogu biti zadovoljni i ne treba da budu zadovoljni radom Ministarstva poljoprivrede, ali određeni podaci govore o tome da je ovo ministarstvo pod vođstvom gospodina Dragina imalo rezultate.
Želeo bih vas podsetiti samo na rekordan suficit u prošloj godini od 1,2 milijardi dolara i o podatku o ukupnom rastu poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini za 14%. Nadam se da će ovakvi rezultati biti aktuelni i ove godine i da će ovo ministarstvo na sličan način funkcionisati i pod vođstvom gospodina Petrovića.
Nadam se da će rečenica iz ekspozea gospodina premijera o tome da će se Vlada postarati da budu veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i ostvariti i da će poljoprivreda biti u svakom smislu prioritet za ovu vladu.
Želeo bih vas podsetiti da je poljoprivreda, nažalost, jedina grana privrede u Srbiji koja posluje sa suficitom. Zbog toga treba podržati poljoprivredne proizvođače. Nadam se da će gospodin Petrović, u svojstvu ministra, moći da se izbori za adekvatna budžetska sredstva. Nikad nije dovoljno budžetskih sredstava za poljoprivredu, ali se nadam da će doći do injekcije, na neki način, u poljoprivredu u sledećim mesecima.
Govorio sam o tome i ove i prošle nedelje i sada bih želeo da ponovim, da nije dobar signal što ministar za poljoprivredu nije iz Vojvodine. Naravno, ne želim da kažem da imamo bilo šta protiv gospodina Petrovića. Kao što sam malopre rekao, mislimo da će on, u svojstvu potpredsednika DS, moći da se izbori za veća sredstva za poljoprivredu i to je u interesu svih poljoprivrednih proizvođača. Ali, doći će se do negativne promene u tom smislu što će on biti prvi ministar za poljoprivredu koji ne dolazi sa teritorije AP Vojvodine, izuzev gospodina Slobodana Milosavljevića, koji je bio ministar nekoliko meseci u prošloj Vladi.
Bez obzira na ovo, želim da kažem gospodinu Petroviću da na nas može da računa i da ćemo mi svakako pratiti njegov rad i da ćemo pružiti svu neophodnu podršku koju možemo da pružimo u interesu toga da poljoprivreda konačno dobije ono mesto u politici Vlade koje zaslužuje.
Gospodinu Predragu Markoviću bih želeo da kažem da je za nas zadovoljstvo što će on biti ministar kulture. On je, inače, dobitnik priznanja za istorijske zasluge u odnosima srpskog i mađarskog naroda. To priznanje je dobio kada je bio predsednik Narodne skupštine. Nadam se da će ga to podstaći da radi u interesu približavanja srpskog i mađarskog naroda, naravno, u sferi kulture.
Odmah bih želeo da ukažem na dva problema koji postoje u sferi kulture. Prvi je – konkurs koji je objavljen za otkup publikacija objavljenih u 2010. godini. Taj konkurs je otvoren do 8. aprila. Taj konkurs je na takav način bio objavljivan i prethodnih godina. Suština je u tome što će ministarstvo izvršiti otkup odabranih naslova, prvih izdanja publikacija na srpskom jeziku, objavljenih u 2010. godini, na osnovu predloženog spiska Komisije za otkup knjiga, a u drugom stepenu će se izbor vršiti među predloženim knjigama za biblioteke po svojim potrebama.
Nema, gospodine budući ministre, naslova na manjinskim jezicima. One biblioteke koje imaju značajan fond knjiga na jezicima nacionalnih manjina ne mogu taj fond da obnavljaju u smislu da se taj fond proširuje sa naslovima na jezicima nacionalnih manjina. To je jedno katastrofalno rešenje. Mi mislimo da bi to trebalo vrlo brzo da se promeni. Ovo nije problem samo za mađarsku nacionalnu zajednicu, ovo je problem za sve nacionalne zajednice koje žive u Republici Srbiji.
Drugi problem koji bi trebalo rešiti je donošenje, odnosno drugi prioritet, donošenje zakona o istorijskim arhivima ili kako će se već zvati taj zakon. Vi znate vrlo dobro da je formirana mešovita komisija istoričara. Ta mešovita komisija istoričara treba da istraži dešavanja iz 40-ih godina prošlog veka.
Ta komisija je formirana i ta komisija radi, ali ima poteškoća u radu, a imaće poteškoće u radu sve dok se ne donese novi zakon o istorijskim arhivima i dok se ti istorijski arhivi ne otvore. Jer zakon koji tu oblast reguliše donet je pre 16 godina, u potpunosti je anahron i zbog toga apelujemo na vas da predložite u što skorije vreme donošenje novog zakona o istorijskom arhivu.
Što se tiče finansija i Vojvodine, samo bih vrlo kratko da ponovim neke stvari koje sam govorio i prošle nedelje. Veoma je loš signal što ova Vlada neće imati ministra sa teritorije AP Vojvodine. Mi smo dobili biografije predloženih kandidata, i po najnovijoj biografiji gospodina Dulića, on je rođen u Beogradu, što nije značajna činjenica, ne ulazimo u to ko je gde rođen, naravno, ali piše da živi u Beogradu.
On je jedini ministar u Vladi, i sadašnjoj i budućoj, u čijoj biografiji piše gde živi. Normalno je da ministar radi i da ima radno mesto u Beogradu, ali da on živi u Beogradu, tj. nije sa teritorije AP Vojvodine, jer je u Beogradu rođen i tu živi. To je veoma loš signal za građane Autonomne Pokrajine. Mi, naravno, ne smatramo da Vladu treba sastavljati po teritorijalnom ključu, ali je stvarno poražavajuće što Vlada neće imati bar jednog ministra sa teritorije AP Vojvodine.
Pored toga, malopre sam rekao da treba doneti zakon o javnoj svojini, treba doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine i treba (Predsednik: Gospodo poslanici, zaista vas molim da budete tiši.) i treba promeniti način razmišljanja po kojem je Vojvodina budžetski trošak od 7%.
Mi smo slušali prethodnih godina ovu formulaciju. Dame i gospodo, Vojvodina nije budžetski trošak od 7% i zbog toga treba mnogo veća pažnja da se posveti razvoju AP Vojvodine. Ima podataka i o tome da je BDP po glavi u AP Vojvodini za 5% niži od proseka Republike, tek smo do ovog došli.
Da rezimiram, pošto mi ističe vreme. Za nas je politička stabilnost najbitnija i zbog toga ćemo podržati rad ove Vlade, koja ima određene rezultate u prethodnom periodu, ali insistiramo na donošenju zakona o izvornim prihodima Vojvodine, zakona o restituciji, zakona o javnoj svojini, otvaranju kancelarije u Briselu AP Vojvodine, i Vlada gospodina Cvetkovića može da računa na našu podršku ne samo danas, nego i u budućnosti, ukoliko će izvršavati ove ciljeve. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem i dajem reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, kandidati za ministre, gospodine Cvetkoviću, koleginice i kolege, prvo, gospodine Cvetkoviću, jedno ljudsko  pitanje.
Pažljivo sam vas slušao i zaista ne vidim nikakav prostor za onu vrstu međusobnog odnosa za koji mislim da je neophodan našem društvu. I da ste Barak Obama ne bi mogli sami da rešite probleme Srbije, a opet ste nam, ne zatvorili, nego zakovali vrata za međusobnu saradnju.
To je ono što mislim da je prvi problem vaše Vlade, to što nema onu osobinu koja je potrebna instituciji koja vodi društvo u krizi. Ozbiljnog razgovora, međusobnog dijaloga, iskrenosti, spremnosti da se preuzme odgovornost, kako bi se problemi, i tu moramo biti pošteni, koji su u velikoj meri nasleđeni, nekako rešavali.
Gospodine Cvetkoviću, vi ste nam pročitali svoj govor, mi smo ga saslušali, i pored namere, koja je očigledna, da se nešto promeni u samoj Srbiji, mi ne vidimo nijednu konkretnu meru kojom će te promene biti omogućene.
Kada smo raspravljali u parlamentu o evropskom putu zemlje u septembru 2008. godine, tada je bio vaš potpredsednik Đelić, predstavnik Vlade tokom rasprave o glasanju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jasno smo vam mi iz LDP rekli da ne može pola Srbije otići u Evropu, a druga polovina ostati negde po strani.
Ne možete, gospodine Cvetkoviću, danas rešiti probleme u kojima se zemlja nalazi tako što ćete nas sve ignorisati i isključiti iz procesa analize problema, kandidovanja rešenja i angažovanja da ta rešenja budu ostvarena.
Zašto mi danas razgovaramo o rekonstrukciji Vlade, gospodine Cvetkoviću? Da li zbog toga što je bila pogrešna politika te Vlade ili zbog toga što su bili poremećeni vaši međusobni odnosi? Govoreći o strateškim prioritetima vašeg kabineta vi ste citirali sami sebe i ono što ste rekli pre tri godine – evropske integracije, očuvanje Kosova, povećanje životnog standarda, manje ili više saradnja sa Haškim tribunalom, koji je preduslov ostvarenja tih ciljeva.
Koliko smo bili uspešni u tome, gospodine Cvetkoviću? Kompromitovali smo evropsku ideju u zemlji, birokratizovali je, sveli je na paragraf. Doveli smo sebe u poziciju da pre podne varamo Moskvu, popodne Brisel, a u međuvremenu Peking i Vašington.
Vaš kabinet je, gospodine Cvetkoviću, po zvaničnom izveštaju u poslednjem kvartalu 2010. godine ispunio samo 13% definisanih obaveza. Nije za nas, gospodine Cvetkoviću, ideja evropske Srbije ono što prepoznajemo u čitavom nizu poteza koji je povlačio vaš kabinet.
Mi smo u realizaciji te politike bili partneri, puno toga smo uradili kako bi ta evropska budućnost Srbije postala realnost. Zajedno smo glasali za neke zakone, što nas čini ponosnim. Nosimo teret nekih zakona koji su ostavili ožiljke našoj politici.
Nismo imali problem da glasamo zajedno za Zakon o borbi protiv diskriminacije, ali je taj problem bio unutar vaše evropske vladajuće koalicije. Nismo imali problem da podržimo izmenu pasoša, ali je taj problem postojao unutar vaše koalicije.
Imali smo problem da glasamo za Zakon o informisanju, pa smo taj zakon šminkali, a kao odgovor dobili jadnu Srbiju u kojoj 20 hiljada ljudi, ne članova LDP, gospodine Cvetkoviću, nego 20 hiljada građana ove zemlje iskazuje poštovanje prema Zoranu Đinđiću, ali i želju da sprovede tu politiku i vrati je u život na takav način da ne mogu nigde da se vide.
Ne mislim da je to naredio Boris Tadić, da se odmah razumemo, mislim da je to posledica duboke bolesti koja je razorila te krhke temelje demokratskog društva koje smo pokušali da izgradimo.
Zajedno smo radili na reformi pravosuđa, ali čini mi se da se cela Vlada, kao što ima običaj da se sakrije iza predsednika države, sakrila iza ministarke pravde, pa smo u jednom trenutku mi bili nosioci te reforme, pre svega zbog toga što smo bili svesni motivacije onih koji su joj u najvećoj meri pružali otpor.
Gde je danas ta evropska Srbija? U duploj akciznoj politici, onoj koja naše društvo tera da plaća nekvalitetniji benzin, zbog toga što se onaj kvalitetniji čini veštački skupljim. Gde je evropska politika u međusobnim odnosima – u Sandžaku? Gde je evropska politika u odnosu prema regionu? Pomenuli ste da smo mi centralna tačka u regionu. Dosta više te mitomanije. Na čemu se gradi jedan takav stav?
Kako se oseća naš ambasador u Podgorici, koji čak nije ni obavešten da smo mi u međuvremenu izbrisali strategiju o odnosu prema Srbima u dijaspori i regionu, u kojoj smo za njih tražili ono što sami nikome ne dopuštamo? Mi koji smo sebe organizovali kao reformisanu plemensku zajednicu, dali smo sebi za pravo da se bavimo ustavima Crne Gore, Hrvatske ili Makedonije, uvereni da je to valjda naša obaveza pre nego što je, recimo, obaveza izmena one sramote od Ustava iz 2006. godine.
Uprkos svemu, mi želimo da vam pomognemo. Problemi o kojima vi govorite su realni. Nije tačno da ste vi i vaš kabinet, da su to ljudi bez kvaliteta. Pošto sam bio u Vladi, znam makar za jedan kvalitet koji prepoznajem među vama, a to je ipak neki lični dignitet koji vam ne dopušta da napustite položaje na kojima se nalazite pred problemima sa kojima se suočavate.
Ali, to nije dovoljno. Nije dovoljno pokazivati otpornost i izdržljivost pred problemima koji će, pre nego što slome jednu vladu, slomiti čitavo društvo. Zato vas kritikujemo.
Ne možete, gospodine Cvetkoviću, da dođete u parlament da govorite o rekonstrukciji Vlade, a nijednu reč da ne kažete o kandidatima koje predlažete za poslove kojima ta Vlada treba da se bavi. Sigurno postoje neki kvaliteti u tim ljudima.
Verovatno postoji neki kvalitet u Dušanu Petroviću, koga ste predložili za ministra poljoprivrede i trgovine, u Predragu Markoviću, ne znam kako mu se zove to ministarstvo, verujem da ni on još ne zna, u gospodinu Stankoviću. Ko će da kaže nešto o njima i o njihovim kvalitetima, ako to ne uradite vi, o problemima koji postoje u vašoj vladajućoj koaliciji?
Nismo mi dužni da ih tolerišemo i da ih razumemo. Možemo da se složimo da je teško voditi jednu vladajuću koaliciju, ali pre nego što se pojavi vlada koja od parlamenta traži podršku za poslednjih godinu dana svog mandata, potrebno je reći šta ta vlada želi da radi i zbog čega će ono što nam ona najavljuje biti bolje od onoga što smo imali do sada.
Gospodine Cvetkoviću, vaš kabinet se srušio na odbrani vašeg autoriteta i ugrožavanja. Vi ste smenili svog potpredsednika i bili jasni u argumentaciji. Ono što nam je u ovom trenutku mnogo važnije od fraza o kojima govorimo, jer nema nikakve suštine u vašem ekspozeu, u jednostavnoj rečenici – da ste vi rešili svoje nesporazume, jer vaš kabinet se nije raspao na kritici vaše politike, besmislica o Kosovu, besmislica o regionalnom pristupu, besmislica u spoljnoj politici, u privrednim aktivnostima, u politici ljudskih prava i građanskih sloboda, njihove afirmacije. On se raspao na međusobnim odnosima, kroz jezik koji je nedostojan parlamenta.
Nemamo mi dve vlade. Ako želimo da živimo u normalnoj zemlji, onda moramo prihvatiti pravila normalnog života. Ta pravila nas obavezuju da poštujemo javni interes, interes ovog društva, onaj interes koji nam je naložio da vam kažemo 2008. godine da pravite grešku. Vi nam sada govorite o problemima koji su proistekli iz ekonomske krize koja je potresla svet i opteretila funkcionisanje Vlade.
Gospodine Cvetkoviću, kada se ta kriza desila, mi smo vam predložili neke mere, a Vlada nam je odgovorila da će nas kriza zaobići, pa da će, potom, pošto nas zaobilazi, pozitivno uticati na nas, da bi danas kriza koja je došla postala i suviše jeftin izgovor za čitav niz problema koji se ne mogu opravdati.
Da krenemo tačku po tačku. Evropska agenda vaše vlade – 13% realizovanih zahteva izmereno u poslednjem kvartalu. Da li može bolje? Parlament za tako nešto nije prepreka. Podsećamo vas da evropska politika i evropske vrednosti ne proizilaze samo iz normi koje mi administrativno usvajamo, nego iz sposobnosti da se društvo menja kroz taj proces evropskih integracija.
Da li smo danas drugačiji? Nimalo. Na kojim se to primerima vidi? Pa, na onim ključnim primerima na kojima se gradila ta pogrešna politika prethodnih godina.
Mislim da je besmisleno dokazivati meru patriotizma među nama, ali ne možemo mi posle tri godina vaše vlade, gospodine Cvetkoviću, ignorisati činjenicu da je politika koju ste gradili prema Kosovu, prvo, politika koja nikada nije dobila podršku u ovom parlamentu, jer je jedina rezolucija koja je podneta 2008. godine povučena, politika koja je pretrpela neuspeh pred međunarodnim institucijama od kojih je tražila razumevanje, što nikoga od nas ne raduje, ali nas obavezuje na pronalaženje alternative.
Nemamo pravo više, gospodine Cvetkoviću, na pogrešan pristup kosovskoj politici, samo zbog toga što smo političke kukavice koje su nespremne da prihvate realnost. Zašto bi građani prihvatili nužnost o kojoj govorite i ekonomsku realnost, ako Vlada nije spremna da prihvati političku realnost i kaže istinu ovom društvu o Kosovu, o stanju srpske zajednice na Kosovu, o uzrocima takvog stanja, o pristupu kojim će ono biti učinjeno kvalitetnijim i boljim? Fraze nam nisu potrebne, makar ne na kosovskim temama.
Ekonomska kriza, privreda – mi smo jedino društvo u Evropi u kojem je Vlada i vlast u ratu sa privredom. To je činjenica. Ponudili ste glave tajkuna gladnom društvu, kao satisfakciju za prazne stomake. Sada više glava nema, a stomaci su i dalje prazni. U međuvremenu su vaši kadrovi sebe počeli da predstavljaju kao državne tajkune.
Gde je partnerstvo politike i biznisa u Srbiji? Nema ga nigde. Gde je iskreno partnerstvo politike i sindikata? Nema ga nigde. Samo improvizacije i demagogija, a ono što su uradili Amerikanci, Francuzi, Nemci, Grci, Crnogorci, sva ozbiljna društva suočena sa krizom, recimo, mislim na reformu penzionog sektora, mi smo prebacili za neku drugu vladu.
Podizanje konkurentnosti – to nije fraza, gospodine Cvetkoviću. Znate šta utiče na konkurentnost jednog društva. Kako mi možemo podići sopstvenu konkurentnost ako smo i dalje taoci iluzija?
Ništa niste rekli o NATO, nijednu reč. Nijednu reč nam niste rekli o razlozima strateškog sporazuma koji potpisujemo i ciljevima koje potpisujemo sa Rusijom, koji je najavljen. Hoće li isti efekti biti kao i kod energetskog sporazuma? Ko je odgovoran u ovoj zemlji zbog toga što je vodio NIS tako da je ona završila poslovnu godinu sa gubitkom od 30 miliona evra, a godinu dana nakon toga ruska država je završila poslovnu godinu sa bruto profitom od 360 miliona i izvađenom naftom i gasom na teritoriji Srbije za 750 miliona, koji su prodati uglavnom u Srbiji, uz rudnu rentu koja je neuporedivo manja nego u Rusiji, po istoj ceni po kojoj se vade i tarifiraju u Rusiji?
Kako se to zove kada Mišković proda "Deltu" za milijardu, a mi NIS za 400 miliona, pa se odreknemo monopola svoje zemlje u ime monopola druge zemlje? Konkretno, ako govorimo o ekonomiji, politika zapošljavanja, ljudi u ovoj zemlji treba da znaju da nema posla bez novih tržišta, da su nam tržišta zatvorena pogrešnom politikom, politikom u kojoj postoji danas previše kontinuiteta.
Da su nam potrebni investitori, da oni nažalost nisu tamo gde ih ova vlada traži, jer ti investitori dovode svoje zaposlene, kao što je slučaj recimo sa sporazumom o izgradnji mosta na Dunavu koji je potpisan sa kineskom državom. Kineski kredit, kineski materijal, kineski radnici, i na kraju ih prevarimo, ne ispunimo nijednu od preuzetih obaveza.
Investitori su na zapadu, u EU, u Americi, tamo gde postoji kapital. Ako govorimo o privrednim aktivnostima, smenili ste jedinog efikasnog, uz ministra odbrane, jedinog privredno merljivog, efikasnog ministra u svojoj Vladi, smenili ste Dinkića. Zašto to ne kažete jasno?
Politika subvencije nije bila pogrešna, bila je pogrešna vaša nemoć da toj politici date smisao. I druge države pomažu svoju privredu, ali to nije povratak u socijalizam, kako se ovde nama interpretira, nego partnerstvo između privrede i države, partnerstvo na kome država profitira. Američki trezor je profitirao na kreditima koje je dao američkoj privredi. Danas je Dau Džons preko 12 hiljada, pre dve godine je bio šest hiljada poena.
Kriza je prošla, gospodine Cvetkoviću. Hoće li se nastaviti sa takvim pristupom privredi? Recite da će se nastaviti. Na kojim principima? Oni moraju biti jasni, transparentni, a ne tako što će neko dobiti pravo da deli subvencije i na tome gradi svoju politiku, neko drugi će dobiti pravo da deli penzije i na tome gradi svoju politiku, neko će se igrati evropskih integracija, pa će na tome graditi svoju politiku i dizati rampe, a društvo će propadati u međuvremenu, jer je sve to zajedno više nego pogrešno.
Tražimo, gospodine Cvetkoviću, konkretne odgovore. Na koji način vi mislite da rešite problem u regionu koji imamo sa svim susedima, bez ikakvog razloga? Optužujemo ljude na osnovu izmišljenih dokaza, traumatizujemo međusobne odnose u koje smo puno uložili da bi ih popravili, a onda, nakon svega, povlačimo te optužnice i obračunavamo se sa nevladinim organizacijama koje to kritikuju. Ako želimo u Evropu, onda u tu Evropu ne možemo da odemo uprkos interesima BiH, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Kosova, nego uz njihovu podršku.
Regionalna politika o kojoj vi govorite mora da bude potpuno reformisana i drugačija. To nas dovodi do osnovnog razloga zbog koga mi ne možemo da podržimo rekonstrukciju vašeg kabineta, jer to nije rekonstrukcija politike nego rekonstrukcija partnerske države koja se zaljuljala, pre svega zbog toga što su stranke koje su je uspostavile postale svesne cene koju će platiti na narednim izborima.
Svi partneri u evropskoj koaliciji su uništeni kroz tri godine evropske politike u Srbiji. Nisu afirmisani, vi afirmišete stiropor alternativu sebi. Njima se poklanja pažnja, njima se gleda kroz prste, a ne ono što je suština evropske transformacije Srbije, suočavanje sa sopstvenim greškama, pronalaženje alternativnog puta, angažovanje i motivisanje čitave zemlje.
Vi, gospodine Cvetkoviću, treba da unesete energiju u ovaj parlament, energiju u društvo, vi i vaša vlada, a pogledajte na šta ona danas liči. Ministri sede i Boga mole samo da ih neko ne pomene.
Učinićemo to, pošto niste vi. Prvo, gospodine Ćiriću, šta ćete vi u toj Vladi? To sam vam rekao i tokom našeg poslednjeg susreta. Čovek koji vas je predložio, uz čitav niz neverovatno loših osobina, ima veliki talenat da pronađe sposobne ljude. Šta tražite vi u toj Vladi? Ta Vlada je uperena protiv onog što su vaši angažmani i interesi.
Vi, gospodine Markoviću, sa svojom biografijom, mislim da vas gospodin Cvetković nikada ne bi pozvao na razgovor. Kada bi pročitao biografiju on bi od toga odustao. O gospodinu Stankoviću će neki drugi naši poslanici govoriti. Nisam stigao gospodinu Mrkonjiću ništa da kažem.