Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 122 narodna poslanika.
Podsećam da je članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da se u toku sednice, po hitnom postupku, mogu na dnevni red sednice staviti predlozi za izbor, imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije, pod uslovom da je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 126 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.
Predlozi za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku u toku sednice, saglasno članu 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije: narodni poslanik Gordana Čomić, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se po hitnom postupku na dnevni red ove sednice stave tačke – Predlog kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, koji je Narodnoj skupštini Republike Srbije 8. marta 2011. godine podnelo Državno veće tužilaca i Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, koji je Narodnoj skupštini Republike Srbije 8. marta 2011. godine podneo Visoki savet sudstva.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 130 poslanika, 126 je glasalo za.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Poštovani narodni poslanici, kao što ste obavešteni, jedan broj članova Vlade podneo je ostavke na dužnost ministra, pa predlažem da Narodna skupština konstatuje ostavke članova Vlade, pošto su se za to stekli uslovi.
Primili ste ostavke: Diane Dragutinović na dužnost ministra za finansije, Saše Dragina na dužnost ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Petra Škundrića na dužnost ministra rudarstva i energetike, Milutina Mrkonjića na dužnost ministra za infrastrukturu, Milana Markovića na dužnost ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Slobodana Milosavljevića na dužnost ministra trgovine i usluga, Božidara Đelića na dužnost ministra za nauku i tehnološki razvoj, Žarka Obradovića na dužnost ministra prosvete, Jasne Matić na dužnost ministra za telekomunikacije i informaciono društvo, Olivera Dulića na dužnost ministra životne sredine i prostornog planiranja, Nebojše Bradića na dužnost ministra kulture, Bogoljuba Šijakovića na dužnost ministra vera, Srđana Srećkovića na dužnost ministra za dijasporu i Svetozara Čiplića na dužnost ministra za ljudska i manjinska prava.
Saglasno članu 133. stav 2. Ustava Republike Srbije, članu 23. stav 2. Zakona o Vladi i članu 278. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, bez pretresa, konstatuje, odnosno prima k znanju da je član Vlade podneo ostavku i o tome se ne odlučuje, a danom konstatovanja ostavke članu Vlade prestaje mandat.
Polazeći od toga, Narodna skupština konstatuje da su pomenuti članovi Vlade podneli ostavke na dužnost ministra u Vladi i time im danom konstatovanja ostavke prestaje mandat ministra u Vladi.
A sada, s obzirom na to da sam za 11.00 časova sazvala Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, saglasno članu 101. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, prekidam rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja u 2011. godini, a o njenom nastavku bićete blagovremeno obavešteni.
Dakle, nastavljamo u 11.00 časova sa radom Druge posebne sednice.
(Sednica je prekinuta u 10.15 časova.)

DRUGA POSEBNA SEDNICA

14. mart 2011. godine

(Sednica je počela u 11.10 časova. Predsedava Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 122 narodna poslanika, a da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 131 narodni poslanik i da postoje uslovi za rad.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici, pored narodnih poslanika i predlagača dr Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade, prisustvuju i kandidati za članove Vlade Verica Kalanović, Dušan Petrović, Nebojša Ćirić, Milutin Mrkonjić, Milan Marković, Žarko Obradović, Zoran Stanković, Oliver Dulić, Predrag Marković i Srđan Srećković.
Takođe sam pozvala da sednici prisustvuju i potpredsednici Vlade Ivica Dačić, Jovan Krkobabić i Božidar Đelić, kao i ministri Snežana Malović, Dragan Šutanovac, Vuk Jeremić, Snežana Samardžić Marković, Rasim Ljajić, Goran Bogdanović i Sulejman Ugljanin. Dozvolite mi da ih pozovem da uđu u salu i da počnemo sa radom.
Saglasno članu 88. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala izuzetno za ponedeljak, 14. mart 2011. godine, dakle u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, kao i mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre izabere predložene članove Vlade, kako bi Vlada mogla da nesmetano funkcioniše u punom sastavu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste mogli da vidite, za Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, utvrdila sam sledeći
D n e v n i r e d:
Podsećam vas da je članom 121. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da dnevni red posebne sednice utvrđuje predsednik Narodne skupštine, tako da se, u odnosu na dnevni red koji sam utvrdila, ne mogu predlagati nikakve promene.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – IZBOR I POLAGANjE ZAKLETVE ČLANOVA VLADE
Primili ste Predlog kandidata za članove Vlade koji je, saglasno članu 133. stav 8. Ustava Republike Srbije i članu 25. stav 2. Zakona o Vladi, podneo predsednik Vlade, gospodin dr Mirko Cvetković.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi: da otvorimo pretres o kandidatima za članove Vlade, što je u skladu sa članom 268. Poslovnika; da izaberemo članove Vlade, što je u skladu sa članom 99. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije i da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu, a što je u skladu sa članom 16. Zakona o Vladi.
Podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, što znači: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa URS - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 268. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o Predlogu kandidata za članove Vlade.
Da li predlagač, gospodin dr Mirko Cvetković, predsednik Vlade, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, čast mi je i zadovoljstvo da predstavim program rekonstruisane Vlade Srbije, koju čine koalicija Za evropsku Srbiju, koalicija SPS-PUPS-JS i grupa manjinskih stranaka. Rekonstruisana Vlada će sprovoditi strateške prioritete države u narednih godinu dana.
Ovde sam kako bih vam, cenjeni narodni poslanici, rekao šta Vlada ima u svom planu delovanja i kako bih zatražio vašu podršku za realizaciju programa koji ću sada izložiti.
Prioriteti Vlade Srbije, na osnovu kojih je i formirana u junu 2008. godine, ostaju, naravno, nepromenjeni, a to su: puna posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU, očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda njenih građana, razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije i puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Srbija, vođena Vladom koju sam do sada imao čast da predvodim, dosledno sprovodeći reforme u svim segmentima društva, napravila je odlučan i suštinski iskorak ka punopravnom članstvu u EU.
Pred nama je nastavak realizacije Akcionog plana usaglašen sa Evropskom komisijom i nastavak reformi srpskog društva na putu ka EU. Da bi se ovi reformski zadaci u potpunosti realizovali, Vlada će u narednim mesecima dostaviti Skupštini na usvajanje niz sistemskih zakona, kojima će se urediti način izbora narodnih poslanika, pitanja blanko ostavke, definisanje javne svojine, pitanje restitucije itd, uz istovremeno preduzimanje energičnih mera, usaglašenih sa Evropskom komisijom, kojima će se uspešno dovršiti započete reforme u pravosuđu.
U toku je ratifikacija SSP u parlamentima preostalih 11 država EU koje to do sada nisu uradile. Do sada je ovaj dokument ratifikovan od strane parlamenata 16 zemalja EU, a to su Španija, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Malta, Bugarska, Estonija, Grčka, Slovačka, Mađarska, Češka, Danska, Kipar, Austrija, Slovenija i Luksemburg, a SSP je ratifikovan i u Evropskom parlamentu.
Uspešno okončanje planiranih reformskih procesa omogućiće da Srbija do kraja ove godine suštinski unapredi pravni poredak i privredni sistem zemlje, čime će ga u najvećoj meri približiti standardima EU, i da, poštovani narodni poslanici, dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU, čime će ova vlada ispuniti najvažniji zadatak koji su pred nju postavili građani Srbije.
Za uspešnu realizaciju Akcionog plana mobilisaćemo sve segmente društva, državne institucije, civilno društvo i najširu javnost, a verujem da će i ovaj visoki dom, kao i u prethodnom periodu, efikasno sprovoditi reforme iz nadležnosti Narodne skupštine.
Punopravno članstvo u EU kao istorijski cilj i dobijanje statusa kandidata kao neophodni i najvažniji uslov na putu za ostvarenje tog cilja od suštinskog je interesa za Srbiju i sve naše građane. Zato ova vlada i svi mi zajedno imamo veliku odgovornost i obavezu da iskoristimo ovu istorijsku priliku i načinimo ozbiljan korak ka boljem i sigurnijem životu Srbije i njenih građana u evropskoj porodici država.
Naravno, visok standard i kvalitet života ljudi u zemljama koje su članice EU jedan je od ključnih razloga što je članstvo Srbije u EU za ovu vladu, kao i za čitavu Srbiju, nesumnjivo najbolja alternativa. Zato će Vlada odlučno raditi na završetku svih reformskih procesa koje je naša koalicija zacrtala kao svoj osnovni cilj prilikom formiranja Vlade 2008. godine.
Na delu smo pokazali da naše opredeljenje za ulazak Srbije u EU ide u korak sa namerom da i dalje i više razvijamo što bolje političke, ekonomske, kulturne odnose sa svim zemljama sveta, naročito sa zemljama našeg regiona. Osim toga, ova vlada je formulisala i sprovodi državnu politiku koja pored svog osnovnog cilja, a to je članstvo u EU, podrazumeva najbolje moguće odnose i sa drugim najznačajnijim državama u svetu, a to su pre svega SAD, Ruska Federacija i Kina.
Poštovani narodni poslanici, smatram da je veoma važno što je Srbija država koja je napravila ključni korak u unapređenju dobrosusedskih odnosa sa zemljama regiona i postala centralna tačka regionalne saradnje, a to je osnovna pretpostavka za stabilnost i dugoročni prosperitet u našem delu Evrope.
Vlada Republike Srbije odlučna je i dosledna u stavu da nikada neće priznati nezavisnost KiM i preduzima sve raspoložive diplomatske aktivnosti za očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije. U tom smislu, Vlada može biti zadovoljna dosadašnjim rezultatima u ograničenju broja država koje su priznale tzv. nezavisnost Kosova.
Vlada će i ubuduće svesno, odgovorno i predano biti posvećena očuvanju KiM unutar Srbije i rukovođena Ustavom i odlukama Narodne skupštine učiniti sve što je u njenoj moći da se mirnim i diplomatskim putem dođe do rešenja koje će omogućiti istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda.
Od samog početka smo verovali da je dijalog jedini način da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje koje je dugotrajno održivo i koje će garantovati dugoročnu stabilnost regiona. Srbija je uspela da u svojim naporima, na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN, uspostavi dijalog sa predstavnicima privremenih vlasti u Prištini. Pored ostalog, ovaj dijalog predstavlja dodatnu podršku naporima Vlade i aktivnostima koje sprovodi u cilju opstanka srpskog naroda na KiM, kao i poboljšanju njegovog ekonomskog i socijalnog položaja.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je neposredno po formiranju, u jesen 2008. godine, bila suočena sa izazovima najveće ekonomske krize u istoriji sveta. Takav nezapamćeni finansijski slom stvorio je situaciju koja je ozbiljno uzdrmala ekonomije najbogatijih zemalja sveta i koja je neke od zemalja EU dovela na rub bankrotstva. Preko noći, bili smo svedoci, rušile su se finansijske institucije, svetske poznate kompanije odlazile su u stečaj, a ogromna armija ljudi u svetu svakodnevno je ostajala bez posla.
U takvim uslovima, po svetskim merilima izuzetno nepovoljnim uslovima, Vlada Republike Srbije uspela je svojim merama da minimizuje posledice krize po privredu zemlje i očuva stabilnost. Ipak, efekti ekonomske krize pogodili su i našu privredu i svakog našeg građanina i toga smo svi, i ja lično, veoma svesni. Vrlo dobro znamo koliki je broj stanovnika ostao bez posla, kako naši ljudi žive i sa kakvim se teškoćama sreću u svakodnevnom životu.
Zbog toga, u narednih godinu dana pred Vladom Republike Srbije stoji najveći izazov, a to je svakodnevni intenzivan rad na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda građana Srbije.
Želeo bih sa ovog mesta da poručim da Vlada Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarenju ovog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas i odmah i mi ćemo učiniti sve da do toga i dođe.
Na makroplanu uspeli smo da sačuvamo velike privredne sisteme i banke od propadanja u najgorem periodu krize, ali sada fokus moramo prebaciti na strateške sektore koji će predstavljati generatore razvoja u postkriznom periodu. Samo dinamički rast obima i konkurentnosti srpske privrede predstavlja realnu osnovu za povećanje zaposlenosti i rast životnog standarda svakog stanovnika Srbije.
Da bismo ostvarili ove ciljeve, sprovodićemo razvojnu ekonomsku politiku, što je i predviđeno novim modelom ekonomskog rasta u okviru koncepta razvoja Srbije 20-20, plana koji je pripremljen od strane vodećih srpskih ekonomista i kojim će se Vlada rukovoditi u narednom periodu.
Dakle, da bi realizovali ove ciljeve i poboljšali standard građana, ova vlada će u mesecima koji su pred nama sprovesti mere ekonomske politike koje će omogućiti: 1) snabdevenost osnovnim životnim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane; 2) povećanje zaposlenosti kroz nove oblike podsticaja za otvaranje novih radnih mesta; 3) dalje smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, kako bi se obezbedila dugoročna makroekonomska stabilnost… (Predsednik: Gospodo poslanici, molim da omogućite da čujemo premijera.);
4) dinamičan rast privredne aktivnosti na bazi proizvodnje razmenjivih dobara; 5) veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju usmerenu ka većim prinosima i višem stepenu finalizacije proizvoda; 6) podrška izvoznim delatnostima kroz osnivanje razvojne banke i efikasnijeg mehanizma garancija za izvozne poslove; 7) privlačenjem novih investicija kroz unapređenje poslovnog ambijenta i ravnomerni regionalni razvoj; 8) sistemsku podršku sektoru malih i srednjih preduzeća i inovativnim delatnostima; 9) reformu javnih preduzeća, koja podrazumeva ukidanje monopola, uvođenje profesionalnog rukovodstva i smanjenje subvencija i 10) efikasnije upravljanje velikim infrastrukturnim objektima.
Svesni smo da i investicioni potencijal u izgradnji infrastrukture, kako saobraćajne, tako i energetske, poljoprivredne i informacione, nije dovoljno iskorišćen, što predstavlja dodatni interni resurs, koji će početi da daje veći doprinos privrednom rastu već u toku ove kalendarske godine.
Fokusiraćemo se na resurse kojima Srbija raspolaže, a nedovoljno racionalno koristi, a to su: poljoprivreda, prehrambena industrija, rudarstvo, energetika i najvažnije od svega, inovativni duh građana.
Poštovani narodni poslanici, ulaganje u dinamični rast privrede ni na koji način neće umanjiti socijalnu odgovornost ove vlade i naše napore da zaštitimo najugroženije kategorije stanovništva.
U tom smislu, novi zakon o socijalnoj zaštiti, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, značajno će unaprediti kvalitet zaštite onih koji su najugroženiji i obuhvatiće veći broj korisnika socijalne zaštite.
Socijalna odgovornost Vlade ne odnosi se samo na zaštitu najugroženijih grupa građana kojima posvećujemo posebnu pažnju, već i na sve građane Srbije. Vlada će stoga i u narednom periodu donositi nužne, neophodne odluke, vodeći računa o interesima najširih slojeva stanovništva, kako bi se u isto vreme značajno smanjio broj siromašnih i poboljšali uslovi života svih građana.
Vlada je napravila krupne korake u izgradnji efikasnog sistema borbe protiv svih oblika korupcije i kriminala, svesna da je upravo suzbijanje ovih društvenih problema pitanje budućnosti Srbije i jedan od ključnih uslova za priključenje EU.
Usvojen je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i osnovana je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Rezultati ostvareni primenom zakona nedvosmisleno su pokazali da je reč o veoma moćnom i efikasnom mehanizmu u borbi protiv svih vidova kriminala.
Primenom ovog zakona u prethodne dve godine privremeno ili trajno oduzeta je imovina čija je vrednost procenjena na preko 300 miliona evra. Ova imovina je privremeno ili trajno oduzeta od oko 200 fizičkih lica, protiv kojih se vode postupci, kao i od sa njima povezanih pravnih i fizičkih lica. Time je zadata ozbiljan udarac organizovanom kriminalu.
U isto vreme, presečeni su ključni kanali međunarodne trgovine narkoticima i ljudima. Na taj način Srbija je dala značajan doprinos međunarodnoj borbi protiv organizovanog kriminala.
U narednom periodu jedan od prioritetnih zadataka biće povećanje efikasnosti, rasvetljavanje krivičnih dela i skraćenje rokova za sprovođenje krivičnih postupaka. Takođe, u okviru borbe protiv korupcije osnovana je i Agencija za borbu protiv korupcije, drastično su pooštrene kazne za slučaj otkrivanja korupcije, a uvedena je i zakonska obaveza da svi državni funkcioneri na republičkom i lokalnom nivou, rukovodioci državnih ustanova, javnih preduzeća, javno saopštavaju o imovini koju poseduju.
Dobro je uspostavljen mehanizam za borbu protiv kriminala i korupcije. Moramo stalno unapređivati i beskompromisno i neselektivno koristiti kako bi pravilno otklonili izvor korupcije i kaznili sve oni koji su pokušali da ostvare korist na nezakonit način.
Konačno, do kraja mandata Vlade će se u potpunosti sprovesti reforma pravosuđa kojom će se izgraditi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo, učvrstiti vladavina prava i pravna sigurnost.
Na polju međunarodnog prava Vlada će, kao i u dosadašnjem periodu, nastaviti politiku striktnog poslovanja svih međunarodnih obaveza naše zemlje, uključujući saradnju sa međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. U skladu s takvom politikom Srbija je u potpunosti posvećena uspešnom okončanju saradnje sa ovim sudom, što uključuje i izručenje preostala dva begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, Vlada Srbije ostaje dosledna u borbi za ostvarenje principa na kojima je formirana. Kao premijer učiniću da ona u narednom periodu bude još jedinstvenija i još odlučnija u realizaciji ključnih ciljeva, da radi i da deluje kao tim i da brzo reaguje na potrebe i probleme građana.
U evropskim integracijama prešli smo ogroman put zahvaljujući izuzetnim naporima svih institucija, ali u prvom redu građana Srbije. Zbog toga građani imaju prava da kritikuju, da budu nezadovoljni, a mi smo ti koji sve te kritike treba da primimo i istrpimo i svoj rad učinimo boljim i efikasnijim.
Zbog toga ću se lično potruditi da uvedem nultu toleranciju za nerad, bahatost i sve ono što iskače iz zacrtane zajedničke politike. Svi članovi ove Vlade moraće od danas da budu još odgovorniji u svom radu, skromni u svom držanju, vredni u cilju postizanja rezultata, sa još više sluha za potrebe građana zbog kojih se nalaze tu gde jesu.
Interes građana i rešavanje njihovih problema biće još mnogo viši nego do sada vrhunski prioritet za svakog člana Vlade. Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije do kraja svog mandata će realizovati sistemske mere kojima će se dugoročno povećati zaposlenost i životni standard svih građana Srbije, ali i preduzeti operativne mere koje će u kratkom roku dovesti do olakšanja aktuelnih teškoća najugroženijih slojeva stanovništva i poboljšanja života građana.
Ova Vlada je pokazala da ima hrabrosti da donosi teške odluke koje su u interesu građana Srbije i donosiće ih i ubuduće. Samo na taj način može se obezbediti izvesnost za dugoročni prosperitet naše zemlje i za generacije koje dolaze posle nas, ali i bolji život za sve naše građane danas i odmah.
Uveren sam da članovi Vlade koje predlažem imaju potrebno znanje, energiju i odgovornost da obave veliki posao koji je pred nama i ostvare ciljeve koji su u interesu svih nas. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Mirku Cvetkoviću. Pitam da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima gospodin Balint Pastor. Izvolite.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvinjavam se, gospodin Čedomir Jovanović reklamira povredu Poslovnika.

Gospođo predsednice, član 27. Poslovnika.
Zaista nije dostojno da ulazimo u današnju raspravu bez ekspozea gospodina Cvetkovića. Pratio sam i pokušao sam da evidentiram osnovne teze, ali samo ekonomski program o kojem je govorio gospodin Cvetković ima sedam ili osam tačaka.
Mislim da je neodgovorno da mi ulazimo u raspravu o tako krupnim pitanjima kao što je pitanje rada buduće Vlade, a da nemamo uvid u ono što ste rekli.
Da li postoji mogućnost da dobijemo materijal koji ste vi pročitali da bismo mogli da vodimo argumentovanu raspravu ili će se ovo pretvoriti u ono što je pravilo srpske politike? Ili neka se preuzme odgovornost za tok rasprave koji će biti previše proizvoljan, što se nas tiče.

Mislim da je sugestija gospodina Jovanovića na mestu. Premijer ocenjuje da je u redu da umnožimo ekspoze, tako da ćete ga imati.
Znate da imamo mogućnost da jednočasovnu pauzu imamo sada i upravo ćemo u 12.40 časova nastaviti sa radom.
(Posle pauze – 12.45)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Molim predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da se jave za reč. Gospodin Balint Pastor ima reč.

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo sadašnji i budući ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treća prilika kada možemo razgovarati o Vladi gospodina Mirka Cvetkovića. I ovo će biti treća prilika kada ćemo mi dati podršku toj Vladi.
Prva prilika je bila 7. jula 2008. godine, kada je ova vlada izabrana. Druga prilika je bila 18. decembra 2008. godine, kada je opozicija podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi gospodina Cvetkovića. Ovo je treća prilika kada možemo dati sud o radu aktuelne Vlade.
Mi smo u prethodna dva slučaja podržali rad Vlade, a to ćemo učiniti i sada, kao što sam malopre rekao, iz nekoliko razloga. Ova vlada ima određene pozitivne rezultate u svom radu. Za nas je od izuzetne važnosti što je Srbija konačno ušla u red zemlja čiji državljani putuju bez viza u većinu država EU.
Pored toga, donet je Statut AP Vojvodine, Zakon o nadležnostima AP Vojvodine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, uhapšen je Radovan Karadžić. To su možda najvažniji rezultati Vlade gospodina Cvetkovića. Isto tako, ima tu još raznih i obećanja i zajedničkih stremljenja koje treba da realizujemo i zbog toga ćemo mi dati podršku ovoj Vladi.
Za nas je politička stabilnost na prvom mestu. Mislimo da ne bi bilo dobro da Srbija sada ide na izbore. Ne mislimo da bi bilo to pogubno, ali mislimo da to ne bi bilo u interesu građana Republike Srbije. Ne bi bilo u interesu građana Republike Srbije zbog toga što ovu Vladu čeka i još nekoliko zadataka u sledećim mesecima.
Svakako je značajno, svakako bi bilo značajno da Republika Srbija dobije status kandidata za članstvo EU. To ne bi bilo moguće postignuti, ako bismo sada imali izbornu kampanju, vanredne izbore, formiranje novog saziva Skupštine i Vlade, sigurno bismo imali zastoj od najmanje pola godine i mislimo da to nikome u Srbiji ne odgovara. Ali, zabrinjava me što je premijer malopre rekao, samo da je cilj kandidatura za članstvo EU, nije rekao ni reč o tome da li je cilj dalje određivanje datuma početka pregovora u članstvu EU.
Svi mi vrlo dobro znamo da je samo sticanje statusa kandidata za članstvo u EU polovičan rezultat. Gospodin Đelić sigurno zna da ima zemalja u našem okruženju koji su kandidati za članstvo u EU već nekoliko godina. Na primer, Makedonija već više od pet godina ima kandidaturu, ali još nema određen datum početka pregovora.
Zbog toga smatramo da treba učiniti sve u interesu toga da Srbija ne dobije samo status kandidata za članstvo u EU do kraja godine, nego i da se odredi datum početka pregovora o članstvu EU.
Pored toga, smatramo da treba doneti zakon o restituciji, zakon o javnoj svojini. Veoma je dobro što je i premijer o tim veoma važnim zakonskim projektima u svom ekspozeu i govorio. Ali, nije govorio, na primer, o zakonu o izvornim prihodima AP Vojvodine. Smatramo da je donošenja zakona o javnoj svojini, kojim bi zakonom AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, nakon 16 godine, dobile nazad svoju imovinu, samo polovično rešenje.
Druga polovina ovog rešenja je donošenje zakona o izvornim prihodima AP Vojvodine. Nadam se da se nije odustalo od donošenja ovog zakona do jeseni. Prema mojim saznanjima, donošenje tog zakona je isto tako uslov, na neki način, za sticanje statusa kandidata za članstvo EU.
Isto tako, smatramo da bi trebalo realizovati predizborna obećanja o otvaranju više stotina hiljada novih radnih mesta i povećanju standarda. Nadam se da će Vlada energičnije raditi na ostvarenju tog cilja. Isto tako, nadam se da će biti ispunjen i da će se realizovati dogovor između stožerne stranke vladajuće koalicije DS i Saveza vojvođanskih Mađara o promeni granica upravnih okruga u Srbiji.
Želeo bih sve vas da podsetim da je to deo naše koalicionog sporazuma. To je trebalo odraditi do kraja 2008. godine, a sada je mart 2011. godine. Više puta smo o tome razgovarali, ali rezultata nema.
To nije nacionalno pitanje, to nije u interesu samo mađarske nacionalne zajednice ili bošnjačke nacionalne zajednice, to bi bilo u interesu čitave Srbije, jer postoji niz nelogičnosti koje proizilaze iz još uvek važeće Uredbe o upravnim okruzima, praktično iz 1992. godine.
Mislim da nam neće mnogo vredeti statistički regioni, neće nam mnogo vredeti oblasti unutar statističkih regiona, ako još uvek delamo po "logici iz 1992. godine", koja ne uzima u obzir tok određenih reka i da mi jednostavno ne možemo očekivati sredstva iz EU, da ne možemo raditi na strategijama razvoja određenih opština, određenih oblasti, statističkih regiona, ako nam osnova nije dobra.
Zbog toga smatramo da je ovo jedno životno pitanje i da bi za vreme mandata ove vlade konačno trebalo promeniti Uredbu o upravnim okruzima. Nadam se da će se to desiti. Isto tako, smatramo da bi konačno trebalo otvoriti kancelariju AP Vojvodine u Briselu. Uopšte mi nije jasno zašto tu kancelariju još nemamo, zašto još uvek nemamo saglasnost Vlade Republike Srbije, kada je to predviđeno i važećim statutom AP Vojvodine, na koju je saglasnost dala ova Narodna skupština.
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da čujemo gospodina Balint Pastora.)
To su neki planovi koji bi trebalo da se realizuju. Mi smatramo da će ova pitanja biti u fokusu rada Vlade gospodina Cvetkovića u narednih godinu dana.
Govorio sam o tome prošle godine, da vidimo određene nelogičnosti kod spajanja ministarstava i da ne mislimo da je rekonstrukcija Vlade nešto epohalno. Ne mislimo to zbog toga što, na primer, ne smatramo da će se više raditi u interesu ostvarenja prava i sloboda nacionalnih manjina nakon ukidanja samostalnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Ali, dobro je da su prihvaćeni naši amandmani, da će se novoformirano ministarstvo zvati ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je pozitivan signal pripadnicima nacionalnih manjina, a još je bolje što će se formirati uprava za ljudska i manjinska prava, kao organ uprave u sastavu ovog ministarstva.
Mi mislimo da je bilo izuzetno značajno što je postojalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Želim javno da se zahvalim ministru Čipliću na radu u proteklom periodu. Naravno, nismo se slagali uvek sa svim rešenjima i nismo se uvek slagali ni s ministrom lično, ali on ima izuzetno veliku ulogu u tome što je donet Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, dobro je što Ministarstvo trgovine ulazi u sastav Ministarstva poljoprivrede, a ne obrnuto. Ukoliko bi poslovi Ministarstva poljoprivrede ušli u nadležnost Ministarstva trgovine, mislimo da bi to bio izuzetno loš signal poljoprivrednim proizvođačima. Ovo rešenje je mnogo bolje. Mislim da se ne radi samo o redu reči, da se ne radi samo o simbolici, nego ovo znači da će Vlada ozbiljnije raditi u interesu poljoprivrednih proizvođača.
Kao što sam to učinio malopre, i ministru Draginu bih želeo da se zahvalim na dosadašnjem radu. Naravno, znamo da poljoprivredni proizvođači nikada ne mogu biti zadovoljni i ne treba da budu zadovoljni radom Ministarstva poljoprivrede, ali određeni podaci govore o tome da je ovo ministarstvo pod vođstvom gospodina Dragina imalo rezultate.
Želeo bih vas podsetiti samo na rekordan suficit u prošloj godini od 1,2 milijardi dolara i o podatku o ukupnom rastu poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini za 14%. Nadam se da će ovakvi rezultati biti aktuelni i ove godine i da će ovo ministarstvo na sličan način funkcionisati i pod vođstvom gospodina Petrovića.
Nadam se da će rečenica iz ekspozea gospodina premijera o tome da će se Vlada postarati da budu veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i ostvariti i da će poljoprivreda biti u svakom smislu prioritet za ovu vladu.
Želeo bih vas podsetiti da je poljoprivreda, nažalost, jedina grana privrede u Srbiji koja posluje sa suficitom. Zbog toga treba podržati poljoprivredne proizvođače. Nadam se da će gospodin Petrović, u svojstvu ministra, moći da se izbori za adekvatna budžetska sredstva. Nikad nije dovoljno budžetskih sredstava za poljoprivredu, ali se nadam da će doći do injekcije, na neki način, u poljoprivredu u sledećim mesecima.
Govorio sam o tome i ove i prošle nedelje i sada bih želeo da ponovim, da nije dobar signal što ministar za poljoprivredu nije iz Vojvodine. Naravno, ne želim da kažem da imamo bilo šta protiv gospodina Petrovića. Kao što sam malopre rekao, mislimo da će on, u svojstvu potpredsednika DS, moći da se izbori za veća sredstva za poljoprivredu i to je u interesu svih poljoprivrednih proizvođača. Ali, doći će se do negativne promene u tom smislu što će on biti prvi ministar za poljoprivredu koji ne dolazi sa teritorije AP Vojvodine, izuzev gospodina Slobodana Milosavljevića, koji je bio ministar nekoliko meseci u prošloj Vladi.
Bez obzira na ovo, želim da kažem gospodinu Petroviću da na nas može da računa i da ćemo mi svakako pratiti njegov rad i da ćemo pružiti svu neophodnu podršku koju možemo da pružimo u interesu toga da poljoprivreda konačno dobije ono mesto u politici Vlade koje zaslužuje.
Gospodinu Predragu Markoviću bih želeo da kažem da je za nas zadovoljstvo što će on biti ministar kulture. On je, inače, dobitnik priznanja za istorijske zasluge u odnosima srpskog i mađarskog naroda. To priznanje je dobio kada je bio predsednik Narodne skupštine. Nadam se da će ga to podstaći da radi u interesu približavanja srpskog i mađarskog naroda, naravno, u sferi kulture.
Odmah bih želeo da ukažem na dva problema koji postoje u sferi kulture. Prvi je – konkurs koji je objavljen za otkup publikacija objavljenih u 2010. godini. Taj konkurs je otvoren do 8. aprila. Taj konkurs je na takav način bio objavljivan i prethodnih godina. Suština je u tome što će ministarstvo izvršiti otkup odabranih naslova, prvih izdanja publikacija na srpskom jeziku, objavljenih u 2010. godini, na osnovu predloženog spiska Komisije za otkup knjiga, a u drugom stepenu će se izbor vršiti među predloženim knjigama za biblioteke po svojim potrebama.
Nema, gospodine budući ministre, naslova na manjinskim jezicima. One biblioteke koje imaju značajan fond knjiga na jezicima nacionalnih manjina ne mogu taj fond da obnavljaju u smislu da se taj fond proširuje sa naslovima na jezicima nacionalnih manjina. To je jedno katastrofalno rešenje. Mi mislimo da bi to trebalo vrlo brzo da se promeni. Ovo nije problem samo za mađarsku nacionalnu zajednicu, ovo je problem za sve nacionalne zajednice koje žive u Republici Srbiji.
Drugi problem koji bi trebalo rešiti je donošenje, odnosno drugi prioritet, donošenje zakona o istorijskim arhivima ili kako će se već zvati taj zakon. Vi znate vrlo dobro da je formirana mešovita komisija istoričara. Ta mešovita komisija istoričara treba da istraži dešavanja iz 40-ih godina prošlog veka.
Ta komisija je formirana i ta komisija radi, ali ima poteškoća u radu, a imaće poteškoće u radu sve dok se ne donese novi zakon o istorijskim arhivima i dok se ti istorijski arhivi ne otvore. Jer zakon koji tu oblast reguliše donet je pre 16 godina, u potpunosti je anahron i zbog toga apelujemo na vas da predložite u što skorije vreme donošenje novog zakona o istorijskom arhivu.
Što se tiče finansija i Vojvodine, samo bih vrlo kratko da ponovim neke stvari koje sam govorio i prošle nedelje. Veoma je loš signal što ova Vlada neće imati ministra sa teritorije AP Vojvodine. Mi smo dobili biografije predloženih kandidata, i po najnovijoj biografiji gospodina Dulića, on je rođen u Beogradu, što nije značajna činjenica, ne ulazimo u to ko je gde rođen, naravno, ali piše da živi u Beogradu.
On je jedini ministar u Vladi, i sadašnjoj i budućoj, u čijoj biografiji piše gde živi. Normalno je da ministar radi i da ima radno mesto u Beogradu, ali da on živi u Beogradu, tj. nije sa teritorije AP Vojvodine, jer je u Beogradu rođen i tu živi. To je veoma loš signal za građane Autonomne Pokrajine. Mi, naravno, ne smatramo da Vladu treba sastavljati po teritorijalnom ključu, ali je stvarno poražavajuće što Vlada neće imati bar jednog ministra sa teritorije AP Vojvodine.
Pored toga, malopre sam rekao da treba doneti zakon o javnoj svojini, treba doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine i treba (Predsednik: Gospodo poslanici, zaista vas molim da budete tiši.) i treba promeniti način razmišljanja po kojem je Vojvodina budžetski trošak od 7%.
Mi smo slušali prethodnih godina ovu formulaciju. Dame i gospodo, Vojvodina nije budžetski trošak od 7% i zbog toga treba mnogo veća pažnja da se posveti razvoju AP Vojvodine. Ima podataka i o tome da je BDP po glavi u AP Vojvodini za 5% niži od proseka Republike, tek smo do ovog došli.
Da rezimiram, pošto mi ističe vreme. Za nas je politička stabilnost najbitnija i zbog toga ćemo podržati rad ove Vlade, koja ima određene rezultate u prethodnom periodu, ali insistiramo na donošenju zakona o izvornim prihodima Vojvodine, zakona o restituciji, zakona o javnoj svojini, otvaranju kancelarije u Briselu AP Vojvodine, i Vlada gospodina Cvetkovića može da računa na našu podršku ne samo danas, nego i u budućnosti, ukoliko će izvršavati ove ciljeve. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem i dajem reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću.