Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, kandidati za ministre, gospodine Cvetkoviću, koleginice i kolege, prvo, gospodine Cvetkoviću, jedno ljudsko  pitanje.
Pažljivo sam vas slušao i zaista ne vidim nikakav prostor za onu vrstu međusobnog odnosa za koji mislim da je neophodan našem društvu. I da ste Barak Obama ne bi mogli sami da rešite probleme Srbije, a opet ste nam, ne zatvorili, nego zakovali vrata za međusobnu saradnju.
To je ono što mislim da je prvi problem vaše Vlade, to što nema onu osobinu koja je potrebna instituciji koja vodi društvo u krizi. Ozbiljnog razgovora, međusobnog dijaloga, iskrenosti, spremnosti da se preuzme odgovornost, kako bi se problemi, i tu moramo biti pošteni, koji su u velikoj meri nasleđeni, nekako rešavali.
Gospodine Cvetkoviću, vi ste nam pročitali svoj govor, mi smo ga saslušali, i pored namere, koja je očigledna, da se nešto promeni u samoj Srbiji, mi ne vidimo nijednu konkretnu meru kojom će te promene biti omogućene.
Kada smo raspravljali u parlamentu o evropskom putu zemlje u septembru 2008. godine, tada je bio vaš potpredsednik Đelić, predstavnik Vlade tokom rasprave o glasanju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jasno smo vam mi iz LDP rekli da ne može pola Srbije otići u Evropu, a druga polovina ostati negde po strani.
Ne možete, gospodine Cvetkoviću, danas rešiti probleme u kojima se zemlja nalazi tako što ćete nas sve ignorisati i isključiti iz procesa analize problema, kandidovanja rešenja i angažovanja da ta rešenja budu ostvarena.
Zašto mi danas razgovaramo o rekonstrukciji Vlade, gospodine Cvetkoviću? Da li zbog toga što je bila pogrešna politika te Vlade ili zbog toga što su bili poremećeni vaši međusobni odnosi? Govoreći o strateškim prioritetima vašeg kabineta vi ste citirali sami sebe i ono što ste rekli pre tri godine – evropske integracije, očuvanje Kosova, povećanje životnog standarda, manje ili više saradnja sa Haškim tribunalom, koji je preduslov ostvarenja tih ciljeva.
Koliko smo bili uspešni u tome, gospodine Cvetkoviću? Kompromitovali smo evropsku ideju u zemlji, birokratizovali je, sveli je na paragraf. Doveli smo sebe u poziciju da pre podne varamo Moskvu, popodne Brisel, a u međuvremenu Peking i Vašington.
Vaš kabinet je, gospodine Cvetkoviću, po zvaničnom izveštaju u poslednjem kvartalu 2010. godine ispunio samo 13% definisanih obaveza. Nije za nas, gospodine Cvetkoviću, ideja evropske Srbije ono što prepoznajemo u čitavom nizu poteza koji je povlačio vaš kabinet.
Mi smo u realizaciji te politike bili partneri, puno toga smo uradili kako bi ta evropska budućnost Srbije postala realnost. Zajedno smo glasali za neke zakone, što nas čini ponosnim. Nosimo teret nekih zakona koji su ostavili ožiljke našoj politici.
Nismo imali problem da glasamo zajedno za Zakon o borbi protiv diskriminacije, ali je taj problem bio unutar vaše evropske vladajuće koalicije. Nismo imali problem da podržimo izmenu pasoša, ali je taj problem postojao unutar vaše koalicije.
Imali smo problem da glasamo za Zakon o informisanju, pa smo taj zakon šminkali, a kao odgovor dobili jadnu Srbiju u kojoj 20 hiljada ljudi, ne članova LDP, gospodine Cvetkoviću, nego 20 hiljada građana ove zemlje iskazuje poštovanje prema Zoranu Đinđiću, ali i želju da sprovede tu politiku i vrati je u život na takav način da ne mogu nigde da se vide.
Ne mislim da je to naredio Boris Tadić, da se odmah razumemo, mislim da je to posledica duboke bolesti koja je razorila te krhke temelje demokratskog društva koje smo pokušali da izgradimo.
Zajedno smo radili na reformi pravosuđa, ali čini mi se da se cela Vlada, kao što ima običaj da se sakrije iza predsednika države, sakrila iza ministarke pravde, pa smo u jednom trenutku mi bili nosioci te reforme, pre svega zbog toga što smo bili svesni motivacije onih koji su joj u najvećoj meri pružali otpor.
Gde je danas ta evropska Srbija? U duploj akciznoj politici, onoj koja naše društvo tera da plaća nekvalitetniji benzin, zbog toga što se onaj kvalitetniji čini veštački skupljim. Gde je evropska politika u međusobnim odnosima – u Sandžaku? Gde je evropska politika u odnosu prema regionu? Pomenuli ste da smo mi centralna tačka u regionu. Dosta više te mitomanije. Na čemu se gradi jedan takav stav?
Kako se oseća naš ambasador u Podgorici, koji čak nije ni obavešten da smo mi u međuvremenu izbrisali strategiju o odnosu prema Srbima u dijaspori i regionu, u kojoj smo za njih tražili ono što sami nikome ne dopuštamo? Mi koji smo sebe organizovali kao reformisanu plemensku zajednicu, dali smo sebi za pravo da se bavimo ustavima Crne Gore, Hrvatske ili Makedonije, uvereni da je to valjda naša obaveza pre nego što je, recimo, obaveza izmena one sramote od Ustava iz 2006. godine.
Uprkos svemu, mi želimo da vam pomognemo. Problemi o kojima vi govorite su realni. Nije tačno da ste vi i vaš kabinet, da su to ljudi bez kvaliteta. Pošto sam bio u Vladi, znam makar za jedan kvalitet koji prepoznajem među vama, a to je ipak neki lični dignitet koji vam ne dopušta da napustite položaje na kojima se nalazite pred problemima sa kojima se suočavate.
Ali, to nije dovoljno. Nije dovoljno pokazivati otpornost i izdržljivost pred problemima koji će, pre nego što slome jednu vladu, slomiti čitavo društvo. Zato vas kritikujemo.
Ne možete, gospodine Cvetkoviću, da dođete u parlament da govorite o rekonstrukciji Vlade, a nijednu reč da ne kažete o kandidatima koje predlažete za poslove kojima ta Vlada treba da se bavi. Sigurno postoje neki kvaliteti u tim ljudima.
Verovatno postoji neki kvalitet u Dušanu Petroviću, koga ste predložili za ministra poljoprivrede i trgovine, u Predragu Markoviću, ne znam kako mu se zove to ministarstvo, verujem da ni on još ne zna, u gospodinu Stankoviću. Ko će da kaže nešto o njima i o njihovim kvalitetima, ako to ne uradite vi, o problemima koji postoje u vašoj vladajućoj koaliciji?
Nismo mi dužni da ih tolerišemo i da ih razumemo. Možemo da se složimo da je teško voditi jednu vladajuću koaliciju, ali pre nego što se pojavi vlada koja od parlamenta traži podršku za poslednjih godinu dana svog mandata, potrebno je reći šta ta vlada želi da radi i zbog čega će ono što nam ona najavljuje biti bolje od onoga što smo imali do sada.
Gospodine Cvetkoviću, vaš kabinet se srušio na odbrani vašeg autoriteta i ugrožavanja. Vi ste smenili svog potpredsednika i bili jasni u argumentaciji. Ono što nam je u ovom trenutku mnogo važnije od fraza o kojima govorimo, jer nema nikakve suštine u vašem ekspozeu, u jednostavnoj rečenici – da ste vi rešili svoje nesporazume, jer vaš kabinet se nije raspao na kritici vaše politike, besmislica o Kosovu, besmislica o regionalnom pristupu, besmislica u spoljnoj politici, u privrednim aktivnostima, u politici ljudskih prava i građanskih sloboda, njihove afirmacije. On se raspao na međusobnim odnosima, kroz jezik koji je nedostojan parlamenta.
Nemamo mi dve vlade. Ako želimo da živimo u normalnoj zemlji, onda moramo prihvatiti pravila normalnog života. Ta pravila nas obavezuju da poštujemo javni interes, interes ovog društva, onaj interes koji nam je naložio da vam kažemo 2008. godine da pravite grešku. Vi nam sada govorite o problemima koji su proistekli iz ekonomske krize koja je potresla svet i opteretila funkcionisanje Vlade.
Gospodine Cvetkoviću, kada se ta kriza desila, mi smo vam predložili neke mere, a Vlada nam je odgovorila da će nas kriza zaobići, pa da će, potom, pošto nas zaobilazi, pozitivno uticati na nas, da bi danas kriza koja je došla postala i suviše jeftin izgovor za čitav niz problema koji se ne mogu opravdati.
Da krenemo tačku po tačku. Evropska agenda vaše vlade – 13% realizovanih zahteva izmereno u poslednjem kvartalu. Da li može bolje? Parlament za tako nešto nije prepreka. Podsećamo vas da evropska politika i evropske vrednosti ne proizilaze samo iz normi koje mi administrativno usvajamo, nego iz sposobnosti da se društvo menja kroz taj proces evropskih integracija.
Da li smo danas drugačiji? Nimalo. Na kojim se to primerima vidi? Pa, na onim ključnim primerima na kojima se gradila ta pogrešna politika prethodnih godina.
Mislim da je besmisleno dokazivati meru patriotizma među nama, ali ne možemo mi posle tri godina vaše vlade, gospodine Cvetkoviću, ignorisati činjenicu da je politika koju ste gradili prema Kosovu, prvo, politika koja nikada nije dobila podršku u ovom parlamentu, jer je jedina rezolucija koja je podneta 2008. godine povučena, politika koja je pretrpela neuspeh pred međunarodnim institucijama od kojih je tražila razumevanje, što nikoga od nas ne raduje, ali nas obavezuje na pronalaženje alternative.
Nemamo pravo više, gospodine Cvetkoviću, na pogrešan pristup kosovskoj politici, samo zbog toga što smo političke kukavice koje su nespremne da prihvate realnost. Zašto bi građani prihvatili nužnost o kojoj govorite i ekonomsku realnost, ako Vlada nije spremna da prihvati političku realnost i kaže istinu ovom društvu o Kosovu, o stanju srpske zajednice na Kosovu, o uzrocima takvog stanja, o pristupu kojim će ono biti učinjeno kvalitetnijim i boljim? Fraze nam nisu potrebne, makar ne na kosovskim temama.
Ekonomska kriza, privreda – mi smo jedino društvo u Evropi u kojem je Vlada i vlast u ratu sa privredom. To je činjenica. Ponudili ste glave tajkuna gladnom društvu, kao satisfakciju za prazne stomake. Sada više glava nema, a stomaci su i dalje prazni. U međuvremenu su vaši kadrovi sebe počeli da predstavljaju kao državne tajkune.
Gde je partnerstvo politike i biznisa u Srbiji? Nema ga nigde. Gde je iskreno partnerstvo politike i sindikata? Nema ga nigde. Samo improvizacije i demagogija, a ono što su uradili Amerikanci, Francuzi, Nemci, Grci, Crnogorci, sva ozbiljna društva suočena sa krizom, recimo, mislim na reformu penzionog sektora, mi smo prebacili za neku drugu vladu.
Podizanje konkurentnosti – to nije fraza, gospodine Cvetkoviću. Znate šta utiče na konkurentnost jednog društva. Kako mi možemo podići sopstvenu konkurentnost ako smo i dalje taoci iluzija?
Ništa niste rekli o NATO, nijednu reč. Nijednu reč nam niste rekli o razlozima strateškog sporazuma koji potpisujemo i ciljevima koje potpisujemo sa Rusijom, koji je najavljen. Hoće li isti efekti biti kao i kod energetskog sporazuma? Ko je odgovoran u ovoj zemlji zbog toga što je vodio NIS tako da je ona završila poslovnu godinu sa gubitkom od 30 miliona evra, a godinu dana nakon toga ruska država je završila poslovnu godinu sa bruto profitom od 360 miliona i izvađenom naftom i gasom na teritoriji Srbije za 750 miliona, koji su prodati uglavnom u Srbiji, uz rudnu rentu koja je neuporedivo manja nego u Rusiji, po istoj ceni po kojoj se vade i tarifiraju u Rusiji?
Kako se to zove kada Mišković proda "Deltu" za milijardu, a mi NIS za 400 miliona, pa se odreknemo monopola svoje zemlje u ime monopola druge zemlje? Konkretno, ako govorimo o ekonomiji, politika zapošljavanja, ljudi u ovoj zemlji treba da znaju da nema posla bez novih tržišta, da su nam tržišta zatvorena pogrešnom politikom, politikom u kojoj postoji danas previše kontinuiteta.
Da su nam potrebni investitori, da oni nažalost nisu tamo gde ih ova vlada traži, jer ti investitori dovode svoje zaposlene, kao što je slučaj recimo sa sporazumom o izgradnji mosta na Dunavu koji je potpisan sa kineskom državom. Kineski kredit, kineski materijal, kineski radnici, i na kraju ih prevarimo, ne ispunimo nijednu od preuzetih obaveza.
Investitori su na zapadu, u EU, u Americi, tamo gde postoji kapital. Ako govorimo o privrednim aktivnostima, smenili ste jedinog efikasnog, uz ministra odbrane, jedinog privredno merljivog, efikasnog ministra u svojoj Vladi, smenili ste Dinkića. Zašto to ne kažete jasno?
Politika subvencije nije bila pogrešna, bila je pogrešna vaša nemoć da toj politici date smisao. I druge države pomažu svoju privredu, ali to nije povratak u socijalizam, kako se ovde nama interpretira, nego partnerstvo između privrede i države, partnerstvo na kome država profitira. Američki trezor je profitirao na kreditima koje je dao američkoj privredi. Danas je Dau Džons preko 12 hiljada, pre dve godine je bio šest hiljada poena.
Kriza je prošla, gospodine Cvetkoviću. Hoće li se nastaviti sa takvim pristupom privredi? Recite da će se nastaviti. Na kojim principima? Oni moraju biti jasni, transparentni, a ne tako što će neko dobiti pravo da deli subvencije i na tome gradi svoju politiku, neko drugi će dobiti pravo da deli penzije i na tome gradi svoju politiku, neko će se igrati evropskih integracija, pa će na tome graditi svoju politiku i dizati rampe, a društvo će propadati u međuvremenu, jer je sve to zajedno više nego pogrešno.
Tražimo, gospodine Cvetkoviću, konkretne odgovore. Na koji način vi mislite da rešite problem u regionu koji imamo sa svim susedima, bez ikakvog razloga? Optužujemo ljude na osnovu izmišljenih dokaza, traumatizujemo međusobne odnose u koje smo puno uložili da bi ih popravili, a onda, nakon svega, povlačimo te optužnice i obračunavamo se sa nevladinim organizacijama koje to kritikuju. Ako želimo u Evropu, onda u tu Evropu ne možemo da odemo uprkos interesima BiH, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Kosova, nego uz njihovu podršku.
Regionalna politika o kojoj vi govorite mora da bude potpuno reformisana i drugačija. To nas dovodi do osnovnog razloga zbog koga mi ne možemo da podržimo rekonstrukciju vašeg kabineta, jer to nije rekonstrukcija politike nego rekonstrukcija partnerske države koja se zaljuljala, pre svega zbog toga što su stranke koje su je uspostavile postale svesne cene koju će platiti na narednim izborima.
Svi partneri u evropskoj koaliciji su uništeni kroz tri godine evropske politike u Srbiji. Nisu afirmisani, vi afirmišete stiropor alternativu sebi. Njima se poklanja pažnja, njima se gleda kroz prste, a ne ono što je suština evropske transformacije Srbije, suočavanje sa sopstvenim greškama, pronalaženje alternativnog puta, angažovanje i motivisanje čitave zemlje.
Vi, gospodine Cvetkoviću, treba da unesete energiju u ovaj parlament, energiju u društvo, vi i vaša vlada, a pogledajte na šta ona danas liči. Ministri sede i Boga mole samo da ih neko ne pomene.
Učinićemo to, pošto niste vi. Prvo, gospodine Ćiriću, šta ćete vi u toj Vladi? To sam vam rekao i tokom našeg poslednjeg susreta. Čovek koji vas je predložio, uz čitav niz neverovatno loših osobina, ima veliki talenat da pronađe sposobne ljude. Šta tražite vi u toj Vladi? Ta Vlada je uperena protiv onog što su vaši angažmani i interesi.
Vi, gospodine Markoviću, sa svojom biografijom, mislim da vas gospodin Cvetković nikada ne bi pozvao na razgovor. Kada bi pročitao biografiju on bi od toga odustao. O gospodinu Stankoviću će neki drugi naši poslanici govoriti. Nisam stigao gospodinu Mrkonjiću ništa da kažem.

Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih poslanike vladajuće koalicije da se malo primire. Danas je jedan ozbiljan dan, bira se Vlada Republike Srbije koju ste vi predložili, gospodo.
Prema tome, dok je bila ova pauza pre pola sata-sat, javio mi se jedan naš poznati pesnik, inače i akademik, i napisao je jedan stih. Kaže: "Pozdravi premijera Cvetkovića i reci mu – nema više zamajavanja i kajanja, prošao vam je rok trajanja". Još jedna interesantna stvar, kaže: "Nijednoj vladi ništa ne vredi ako joj je narod u bedi".
Mislim da kroz ove stihove je sve rečeno i ne bi trebalo nešto posebno diskutovati. O čemu se zapravo radi. Očekivali smo da premijer podnese ostavku, što je logično. Ako odlazi pola Vlade koja je tri godine radila sa premijerom i ako taj deo Vlade odlazi, trebalo je i premijer da se promeni, bilo bi logično.
Ovde je mali deo Vlade ostao, došli su novi ljudi. Međutim, sve je to kasno, gospodo članovi Vlade buduće, jer ovo vam je zadnja, četvrta godina, ovo vam je zadnja građevinska sezona, četvrta građevinska sezona. Ovo vam je zadnja setva u poljoprivredi, četvrta setva, koja počinje za 15 dana, a građevinska sezona je počela. Vi ste najavljivali prošle godine da startujete u martu punim snagama. Srbijom će samo da pršti, da se gradi, radi, zapošljava.
Hajde, vežbali ste tri godine, očekivali smo da će u četvrtoj godini krenuti. Međutim, sada, u tom momentu kada sve kreće punom parom, vi ulazite u promenu Zakona o ministarstvima, promenu Zakona o Vladi, u rekonstrukciju Vlade. Posle ćete ući u rebalans budžeta i imaćemo niz aktivnosti, tako da je to jedna kozmetika, jedno čisto zamajavanje naroda.
Kada niste imali ništa da ponudite sada, u martu, aprilu, a za dva do tri meseca počeće godišnji odmori, vi se javljate sa jednom pričom – evo, dolaze novi ljudi, rekonstruiše se Vlada itd.
Ministarstva koja ste vi napravili i ponudili nama poslanicima, to je jedan takav politički bućkuriš. Slušao sam jutros rektora Univerziteta koji kaže da je to nešto neprimereno i mnogi stručnjaci su rekli, kaže – nauka i nove tehnologije su ionako ubijene, rasturene i sada se spajaju u prosvetu koja ima najviše problema u Srbiji. Crno nam se piše, oni tako kažu.
Slušao sam i druge ljudi koji su očekivali nešto dobro. Evo godinama, mislim zadnjih 10 godina da je bila infrastruktura povezana sa ovim ministarstvom za građevinu i urbanizam i to je davalo neke dobre rezultate. Sada imamo tu dva ministra, a rudarstvo i energetika koji su 20 godina bili jedno ministarstvo, sada ih delimo. Onaj što kopa rudu i utovara u vagon, on je jedno ministarstvo, jedan deo Vlade, a onaj koji to dalje preuzme on je drugo ministarstvo.
Kako mislite da to u praksi funkcioniše? Da li je moguće to da funkcioniše? Evo, jutros u jutarnjem dnevniku gledam veliku akciju ponovo "Očistimo Srbiju", koja će mnogo da košta. Da li će to sad i rudarstvo da uđe u tu priču, očistimo "Kolubaru"? Znate na šta ona liči tamo. Očistimo ministarstva.
Gospodo, ekspoze koji sam slušao nedavno, predsednika Vlade, ekspoze, mislim, da ste gospodine Cvetkoviću izvukli onaj ekspoze koji ste čitali ovde pre tri godine. Od tog ekspozea nije bilo ništa. Sada smo ga ponovili. Znamo mi sve, ali tad je u izbornoj kampanji predsednik Srbije izašao i rekao da 2013. godine će Srbija biti članica EU.
Sada ste se pomerili za pet godina, a niste nam objasnili u ovom ekspozeu zašto se sada pominje 2018. godina. Zašto je Vlada, jedna koja je bila uspešna, jedan premijer, jedna ekipa, tu granicu pomerila za pet godina? Otkud sad 2018, a realno je 2012. godina? Upitnik je trebalo da popunimo ko zna kad.
Po stoti put ponavljam, gospodi Za evropsku Srbiju, da malo razmišljate, nemojte da galamite. Vi ste to obećali u kampanji, 2013. smo članica EU, a ponavljam vam, to je veoma brzo. Jedino dobro u ovom ekspozeu je, gospodine predsedniče, što ste rekli – ovih zadnjih meseci, niste pomenuli – godina. Znači da ste i vi svesni da je kraj došao i prišao.
Prema tome, niste ništa konkretno izneli, konkretno o zapošljavanjima, projektima, poslovima, koji su to investitori. Radovi sutra počinju. Ko izvodi radove? Po čijem nalogu, ko finansira, na koji način? Koliko će se ljudi zaposliti?
Svaki dan 555, po Zavodu za statistiku, ljudi ostaje bez posla. Da li je to za vas alarmantno ili nije? Stanje u poljoprivredi je katastrofa. Setva dolazi. Čime posejati? Da li ste videli cenu kukuruza semenog, pesticida, herbicida, nafte? Kako preživeti? Kako pokrenuti?
Nijednu reč niste rekli o zdravstvu, koje je bilo u katastrofi. Dolazi novi ministar. Šta bi sa onih 18 miliona evra, sa vakcinama? Šta bi sa onim provizijama od šest miliona evra? Šta bi sa dve zapaljene bolnice, a još nismo čuli kako, nove, rekonstruisane? Da ne nabrajam dalje.
Gospodo, vi ste krenuli, bar rekoste u ekspozeu, u borbu protiv korupcije i kriminala. Svaka čast, to je dobro, odlično, i svako ko je kršio zakon treba da odgovara i niko nikoga ne treba da štiti, ali da li je prekršen zakon kod Nuba investa? Da li je prekršen zakon o donaciji "Bundesbanke", koja je data Narodnoj banci? Zašto ta prijava stoji šest godina u fioci? Da li je prekršen zakon, gospodine Cvetkoviću, kod "Satelita", u privatizaciji "Sartida", pivara, šećerana?
Šta je bilo sa onom velikom aferom u vojsci, kada je rečeno – Mile Dragić u pritvoru? To je najveća afera i sve je zaboravljeno.
Slušao sam ovde, najveće afere su kao na Carini. Sve je leglo. Jedini problemi su ostali na Železnici i u Putevima. Dajte da i to rešimo. Hajde, rešavajte. Verujte, kad god pozovete, doći ćemo. Da li je to samo opozicija grešila? Da li ima grešaka i u vladajućoj koaliciji? Da li kod vas ima grešaka?
Da li sam ovde u ovom parlamentu direktno pitao našeg cenjenog potpredsednika Vlade, koga izuzetno uvažavam, gospodina Đelića – da li ste vi, gospodine Đeliću, preko holandske firme kupili hotel u Sokobanji u procesu privatizacije? Nikad nisam dobio odgovor.
Šta je bilo sa Zagrebačkom bankom i ko je naložio pravobraniocu da napiše da nismo zainteresovani za to? Zar toliko dugo traje stečaj "Beobanke" i tolike se pare vrte u stečajnoj mafiji i njima raspolaže kako ko hoće?
Sada vas pitam šta je sa "Satelitom"? Da li je to uspeh Vlade što je sa 43 miliona odšteta smanjena na 27 miliona? Ko će da odgovara za 27? Da li je istina da je gospodin Davinić podneo krivične prijave protiv nekih koji su mu naložili da to uradi tako? Imam te krivične prijave i dao sam vašim institucijama, gospodine predsedniče.
Da li će se nešto preduzeti po tim pitanjima? Da li je Krišto, kao njegov resorni ministar u tom delu, bio sam i za taj Aerodrom ministar i pokrenuo sam postupke protiv rukovodstva Aerodroma tada, zbog pet miliona evra. Gde su te prijave? Da li je na Aerodromu sve u redu?
Da li znate da sam pokrenuo prijavu, inicijativu protiv JAT koji je nabavljao kerozin preko piljare i dat avans u piljaru i posle jedva vratili avans nazad? Otkud ta piljara i čija je ta piljara? To nije ništa važno, nije bitno.
Mi ćemo juriti opoziciju. Sad je izborna godina, dajte da ih gazimo. Naći ćemo im nešto, ali ćemo da dođemo kad nas god pozovete i da vam donesemo papire. Ali, sada vas pitam – kad meni dođete, da me nešto pitate, čestito ću vam reći, pošteno sve, ali sad vas pitam – znate li zbog koga sam pozvan da dam izjavu? Znate li ko je izvođač radova? Čume.
Znate li ko je podizvođač? Ova firma koja je pravila probleme, zbog koje je uhapšen Jočić, kod Čumeta. Da li je to bila njegova firma? Kako je nestala neka dokumentacija i tu nastali neki problemi? Otkud Čume ponovo u priči? Ko je ubacio Čumeta nazad? E, Čume je tata vama.
Sada vas lepo pitam, gospodo, ovde javno – šta vi opet sa Čumetom kooperirate? Otkud Čume u privatizaciji da je kupio putarsku firmu? Opomenuo sam Agenciju za privatizaciju, da iza privatizacije tog preduzeća stoji Čume. Oni su rekli – nije tačno. E, tačno je, idite, pa proverite. Čume opet u igri, a vi partneri Čumeta.
Zato ima niz pitanja na koja treba da odgovorite. Smenili ste ministra poljoprivrede, a mislim da je on najviše radio od vas. Čovek je istovarao džakove, lično sam gledao, i koncentrat, i đubrivo. Da li je tako, gospodine Petroviću? Radio je. Nisam mu našao nešto tamo, da je zabrljao, ali vama očekujem i želim vam puno sreće, da budete bolji od gospodina Dragina, jer poljoprivreda je motor ove zemlje.
Ušli ste u kolo. Očekujem da napravite i rezultat. Niste bili u toj igri, ne mogu da vam stavim neku primedbu, ali Srbija od vas očekuje odmah, setva počinje, neka rešenja. Nadam se da ćemo uspeti u tome.
Sad vas pitam još nešto, pričamo o EU, a vama je sad glavni partner Turska, vi ste neki dan bili u Turskoj, šta se tu zapravo događa? I ja sam bio u Turskoj kao ministar i kad sam se vratio iz Turske jedan od vaših kolega je diskutovao na Vladi, ne može Turska iz više razloga da uđe u takav posao jer su ljudi nudili da rade bez tendera, bez ičega, itd. i to smo prihvatili i odbacili. Otkud sad ta priča nazad se vraća, a neke druge priče se zaboravljaju? Šta se to zapravo promenilo u politici Srbije, ko je nama partner i otkud sad pojavljuju se neke firme u privatizaciji JAT i na nekim drugim mestima, itd?
Gospodo iz Vlade buduće, imate štrajkove u svim ključnim segmentima u Srbiji, ili najavljene ili započete. Srbija gladuje u 21. veku. To možda ne znate. Gospodine predsedniče, siđite malo u srpska sela, pogledajte ta izmučena lica Srbije, uništena, bez nade, bez vere, bez plate, bez ičega, koja nisu mogla da plate struju. Kako će sad da plate i kako ćemo ova nova poskupljenja, iz kog fonda? Kako i na koji način? Nemojte sad i da za to bude kriva opozicija.
Poskupljenja kreću punom parom. Pogledajte koliko su poskupele životne namirnice. Do ovog poskupljenja 34%, gospodo, e sad ćemo videti koliko će to gurati dalje.
Šta ste uradili na Kosovu konkretno? Pominjete Kosovo. Gospodin ministar je ostao isti. Koji je rezultat rada na Kosovu? Jeste rezultat, doveli ste izvođača sa Kosova koji ovde radi, vaš partner, koji je platio, što ja odgovorno ovde tvrdim da je uradio put za manastir Sokolicu, primio pare, potpisali nadzorni organi, a nije stavio ni lopatu materijala. Kad smo ga kontrolisali, pritegli i rekli da ćemo zvati MUP, sad je otišao pa uradio posle nekoliko godina. Koliko ima promašenih poslova, gospodine ministre? Koliko je kuća izgrađeno koje su naplaćene i da li su uopšte izgrađene. Nemamo taj izveštaj nigde.
Zašto gospodin Ugljanin sedi u Vladi? Ugljanin je moj prijatelj, ja ga cenim i poštujem, ali da vas je sramota da jedan čovek, koji je iskusan, po meni, političar i korektan čovek, sedi bez ikakvog zaduženja a, na primer, a gledam gospodin tu mladi, ne znam mu ni ime, imaće pet-šest resora. Mislim da on za pet minuta ne može čovek da nabroji za šta je sve nadležan.
Pa, zašto nije mogao gospodin Ugljanin da dobije resor, da bude ministar ako je u toj vladi? Vi ste smanjili, skresali i čoveka ostavili na leru, da se slika tu u Vladi, tobože je u Vladi, ali šta radi u Vladi? Zašto mu niste dali jedan resor? Mogli ste to da uradite i trebalo je to da uradite ako hoćete ozbiljno da se radi.
Prema tome, ciljevi Vlade koji su ovde izneseni, to su ciljevi i od prošli put. Evo, ja sam ih zapisao, potpuno identično. I svaki premijer koji dođe istu će tu priču da pročita, ali šta je rezultat tog rada? Koji su rezultati? Nema rezultata.
Meni je drago ako izađe neki ministar i napravi rezultat, verujte. To vam od srca želim. Bio sam radostan kad sam čuo gospodina Šutanovca, koji je rekao da je napravio neki rezultat i finansijski i ovo, i čestitam ako je sve to tako, alal vera, ali dajte bar pola Vlade da ima neki rezultat. Cenim ako gospodin Mrkonjić završi most, ako završi puteve ...
(Predsednik: Zahvaljujem, vreme. Privredite kraju. Završite rečenicu, molim vas.)
... Biću srećan jer biće lakše sledećoj vladi. Izbori su neminovni i vi to morate da shvatite i da prihvatite.

Reč ima poslanik Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, predsedavajući ove skupštine, poštovani ministri i kandidati, već mesec dana Srbija je okupirana jednom temom, temom o rekonstrukciji Vlade. Danas tu temu privodimo kraju, Vlada će biti rekonstruisana i shvatićemo da je tih mesec dana izgubljeno.
Međutim, nije to najveći problem, tih mesec dana, problem je u gubljenju tri godine otkada je ova vlada stupila na scenu ili gotovo tri godine, od 7. jula 2008. godine.
Naime, ne bi do ove rekonstrukcije ni došlo da njoj nije prethodio jedan unutrašnji incident u Vladi, kada je jedan ministar naročito velike razorne snage pokušao da se popne do pijedestala predsednika Republike i da sa njime rekonstruiše Vladu, pripremajući se za naredne izbore, to je očigledno i kod vas prelilo čašu i podstaklo jednu ovakvu aktivnost.
Srbija koja danas jako loše stoji u svakom pogledu, bila je prinuđena da prati događaje, zato što su oni medijski bili prezentirani, ali kao što vidimo, ti događaji proishode jednim jako mršavim rezultatom, pre svega je reč o ekspozeu predsednika Vlade i o sadržaju koji govori o tome da će se stvari odvijati kako i do sada, kako i ove prethodne dve i po do tri godine.
Vlada Srbija koja se rekonstruiše ima nekoliko većih problema. Naime, ima inicijalni problem, problem svog nastanka jer ta vlada je nastala jednim političkim inžinjeringom u kome su učestvovali predsednik Republike, nekoliko ambasadora zapadnih zemalja i nekoliko tajkuna. Takva vlada je bila napravljena na veliko iznenađene izbornog tela koje se drugačije ponašalo i drugačije glasalo za vreme izbora. Ona je dobila naslov "proevropska vlada" i krenula je da radi u tom duhu.
Drugi problem je taj što je Vlada sve svoje karte stavila na jednu jedinu temu, a to su evropske integracije. Ona je proglasila slogan "Evropa ili EU nema alternativu" i ta činjenica je jako uticala na to da svi sektori i oblasti delovanja Vlade budu podložni neobično velikom uticaju inostranog faktora, i EU i pojedinih država članica, koje su tu sprovodile svoje interese i SAD. To je uticalo na jednu jaku samostalnost Vlade i na jednu činjenicu da se ponaša kao neka satelitska vlada i da glavne strateške, pa i neke konkretne poteze vuče u skladu sa podsticajima i inicijativama.
Treći problem te vlade je taj što je veoma često odustajala od svojih nadležnosti i davala ih predsedniku Republike, a i on je sam vrlo rado preuzimao nadležnosti Vlade, razume se, kršeći Ustav Srbije, i sa jedne i sa druge strane je bio kršen, naročito u oblasti spoljne politike i evropskih integracija, i nekih drugih inicijativa u oblasti ekonomske politike, i na jedan ad hok način obavljala svoj posao, gde se zapravo nije znalo ko je odgovoran za neki posao koji se radi ili pak ko je odgovoran za pogrešne rezultate ili loše rezultate koji su na taj način bili postignuti.
To su neka tri problema koja zapravo ovu vladu čine nemogućom za rekonstrukciju. Jedini način da se promeni bio je da se raspišu novi izbori. Vi ste prionuli pre vremena rekonstrukciji Vlade, ali ne iz razloga što ste analizirali vaše rezultate, vaše uspehe ili, bolje rečeno, neuspehe, nego zato što vas je isforsirao onaj incident o kojem sam na početku govorio.
Dozvolite sada da se samo u nekoliko kratkih crta, jer to nije moguće opširno učiniti zbog nedostatka vremena, osvrnem na rezultate te Vlade u ovom vremenu i da pokušam da te rezultate povežem sa onom što smo jutros čuli u govoru predsednika Vlade.
Najpre, kada je reč o evropskim integracijama, to je, dakle, na zastavi Vlade ispisano krupnim slovima, i razume se, da najpre o tome treba govoriti.
Najpre ću reći šta je dobijeno do sada evropskim integracijama, kakvi su, kako da kažem, pozitivni rezultati, ako jesu pozitivni. Dakle, započeta je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Prošlog leta, praktično, sam ministar je dao zeleno svetlo i to je krenulo.
Izvršena je vizna liberalizacija, doduše, sa određenom žrtvom, ako mogu tako da kažem. Ona se nije proširila na sve građane Srbije, na sve one koji imaju pasoš Srbije, koji jesu državljani Srbije. Tu je izvršena određena diskriminacija ljudi koji žive na KiM, ali ajde, evo 90% ili možda više ljudi, dobilo je mogućnost da izvadi biometrijski pasoš.
Potom, dobijen je upitnik Evropske komisije, koji je jedan korak u sticanju kandidature. Šta je Srbija konkretno platila za ovo što je dobila, ovo što sam pomenuo? Srbija je vukla prethodne poteze, pre nego što su ovi dobici ostvareni, Srbija je činila sve da, na neki način, pridobije EU, kako bi bar neke elemente za svoju medijsku političku kampanju ka evropskim integracijama i ostvarila.
Kao prvo, Srbija je priznala Euleks, kao jednu misiju koja proizilazi iz jednog međunarodno nepriznatog dokumenta, iz Ahtisarijevog plana, i koja nije ni dobila nikakav pravni imprimatur UN, kao što je to opštepoznato.
Srbija je potpisala Protokol o policijskoj saradnji na granici Srbije i Kosova, i tu, zapravo, na jedan vrlo očigledan način prihvatila jedan novi običaj, a to je da ta granica postaje granica u međunarodno-pravnom smislu.
Najzad, Srbija je dobila Rezoluciju Generalne Skupštine UN 9. septembra, kojom se odrekla razgovora o statusu Kosova. Dakle, vrlo deklarativno tom rezolucijom se odrekla, imajući u vidu i činjenicu da je postojao neki prethodni predlog rezolucije, da je ona povučena i napravljena je nova koja govori, zapravo, o dijalogu i o budućnosti u Evropi, Srbije i Kosova.
To su stvari koje su učinjene i gde je taj minus očigledno veliki. Sada smo, dakle, u prilici da posmatramo taj dijalog Beograda i Prištine, za koji predsednik Vlade u svom govoru kaže da je to razgovor sa Privremenim vlastima KiM, što je samo priča za ovu skupštinu i za ovu javnost.
Vi možete pitati koga hoćete iz Brisela ili iz Vašingtona, a konačno, Tomas Kantrimen je to jasno definisao prvog dana razgovora, da je reč o razgovoru predsednika dve države. Ako mi to prihvatamo, onda je jasno o čemu je tu reč.
Ukratko govoreći, taj evropski put koji je postigao relativno malo zapravo je plaćen teritorijama. Plaćen je odricanjem od Kosova, plaćen je priznavanjem faktične nezavisnosti Kosova, i to vrlo aktivnim potezima koje je Vlada vodila u tom pravcu.
Ono što nije u ekspozeu rečeno, a što zapravo jeste bila jedna politika koja je zamenila ovu politiku evropskih integracija, jeste politika evroatlantskih integracija. To je Vlada vrlo aktivno radila. Ove vrednosti o kojima govorima tako gorljivo, evropske vrednosti, predstavljaju evroatlantske vrednosti i Vlada ih je vrlo prilježno promovisala kroz svoj mandatski period.
Ono što je Srbija radila veoma aktivno i, rekao bih, uspešno jesu te evroatlantske integracija i jeste približavanje NATO. To nije javno bilo toliko eksponirano, koliko ova priča o EU, zato što je EU bila etiketa Srbije. NATO razume se da nije bila važna priča, zato što narod ne prihvata NATO. Standardno se 70% stanovništva izjašnjava protiv toga. Ali, to je jedan uspešna priča koja treba da supstituiše ovu radost evropskih integracija, koja nam se stalno podastire kao neka svetla budućnost.
To moramo imati u vidu i to jeste jedan rezultat koji možemo smatrati prilično poraznim, a što je najgore vodi se jednom tajnovitom politikom o kojoj javnost nema mnogo informacija. Samo se budimo sa nekim novim informacijama koje saznajemo iz druge i trće ruke, ili ponekad kada ministarstvo ili Vlada povuče neki potez ili potpiše neki ugovor.
Molim vas, ako je reč o evropskim integracijama i ako je reč o toj kandidaturi koja sada i jeste najvažnija stvar za ovu državu, kojom je zapravo i ona ideja ulaska u EU i zamenjena, ulazak u EU i pristupanje je na dalekom štapu, na dugom štapu i to vrlo dobro znate. Cela je propaganda fokusirana na kandidaturu.
Predsednik Vlade o tome priča kao o cilju koji će biti ostvaren do kraja godine. Naime, uzmite njegov ekspoze od 7. jula 2008. godine i videćete da je kandidatura bila predviđana za početak 2009. godine. Doduše, on je to pomerio malo u odnosu na kampanju koju je vodio predsednik Republike, koji je rekao da je kandidatura do kraja 2008. godinu, ovaj je malo pomerio za 2009. godinu, a ni danas ne znamo gde se nalazimo. Još uvek imamo krajnju i veliku neizvesnost oko same kandidature.
Drugo, razgovori sa Prištinom predstavljaju novi veliki rezervoar uslova i ucena EU. Tome smo se jako izložili. Ako nam je kandidatura ultimativan cilj, sasvim sam siguran da će ta delegacija ili pregovarački tim, mada nije reč o pregovorima, razume se, biti prinuđen politički da prihvati sve ono što mu se podastire da bi se ta kandidatura postigla. Znači, i ona je krajnje maglovita i nejasna. Zamisliva je samo ukoliko Srbija prihvati sve ono što joj se nametne kao neka vrsta rešenja.
Kada je reč o ekonomiji, kao stvari koja je jako važan i o kojoj smo više puta raspravljali, ali ne ovako, poslednji put smo ozbiljno o ekonomskoj situaciji Srbije i perspektivama razgovarali kada je bila rasprava o inicijativi o nepoverenju Vladi, 17. decembra 2008. godine, dan-danas se neuspesi ekonomski ove vlade za ovih dve i po ili tri godine opravdavaju svetskom ekonomskom i finansijskom krizom.
Podsetiću vas da je decembra 2008. godine, na ovoj skupštini, predsednik Vlade u svom govoru i u svom zaključnom govoru još uvek operisao sa 3% rasta društvenog proizvoda za 2009. godinu, sa jednocifrenom inflacijom, sa smanjenjem nezaposlenosti u određenoj gradaciji. Tada nismo govorili samo o Kosovu, podsetiću vas, nego i o ekonomskoj budućnosti Srbije.
Danas, posle dve i po godine, ponovo se ta priča ponavlja i imamo rezultat kakav imamo. Tokom mandata ove vlade, za ovih gotovo tri godine, Srbija nije izlazila iz negativne stope privrednog rasta, ona je neprekidno bila u minusu. Srbija je potom imala ogroman rast nezaposlenosti, da bi danas ona iznosila negde oko 26%. I u apsolutnim i u relativnim pokazateljima, to je najveća nezaposlenost u Evropi. Najveći udeo u tom rastu je bio poslednje dve godine.
Srbija ima veliki budžetski deficit i samo ga MMF ograničava svojim merama. Javni dug Srbije je ogroman, pre svega, ako se meri u odnosu na njen društveni proizvod koji, kao što znamo, pada još uvek, i koji nikada neće moći da dostigne taj nivo pozitivnog rasta koji će moći dobro da servisira taj javni dug.
Srbija je u velikom broju pokazatelja u ekonomskom kolapsu, a ne moramo ciframa da operišemo, ljudi to dobro primećuju na osnovu svojih novčanika, sposobnosti kupovine osnovnih životnih namirnica itd.
Socijalne posledice ove ekonomske krize su stravične. Postoji rastuće siromaštvo, postoji besperspektivnost i beznadežnost stanovništva Srbije. Srbija doživljava socijalnu anomiju, potpuno rastakanje svih pokazatelja socijalnog života.
Srbija doživljava uz to jednu strašnu moralnu krizu, jedan bezizlaz koji se posebno kod omladine ukotvljuje, a to se sve pokušava kompenzovati na jedan magijski način, obećanjem pristupanja EU. Kakve su šanse, vidimo po prethodnoj dinamici.
Ako prethodna dinamika bude merodavna za buduću, mi nećemo biti ni kandidati, a nekmoli članica EU za jedan veoma dugi period. To su pokazatelji koji jasno govore o tome da ova Vlada ne može da se izvlači ekonomskom krizom u svetu, već mora da opravdava pred ovim stanovništvom svoje neuspehe, sada vrši rekonstrukciju, ali to nije način kako će ona izaći iz krize.
Kratko ću govoriti o institucijama, i to o jednoj grupi institucija, koje su jako važne za napredak Srbije, za njeno normalno funkcionisanje i za stabilizovanje celokupnog sistema. To je pravosuđe. Pravosuđe jeste zapravo lik institucionalne krize Srbije. Pravosuđe je u kolapsu i to nije nasleđena stvar iz prošlosti. To je novi momenat koji se u Srbiji sistemski uspostavio 2009. i 2010. godine. O tome jeste mnogo govoreno. O tome neću više da govorim mnogo.
Prosto hoću da vam kažem da je ovaj paket koji je usvojen krajem prošle godine, uz pomoć stručnjaka EU i stručnjaka Venecijanske komisije, da i on evidentno ne daje rezultat. Taj paket dovodi u pitanje načelo o zabrani retroaktivnosti primene zakona. On ne daje, u najmanju ruku, izlaz za ljude koji su oštećeni delovanjem Vrhovnog saveta sudstva, kada nisu prihvatili 830 molbi od strane sudija i 200 od strane tužilaca.
Naime, ti prigovori, koji sada treba da zamene ustavne žalbe, da bi se obavili, za to je potrebno jako dugo vreme i jako prilježan rad. Reforma pravosuđa je jedna od 10 onih tema iz prioriteta Srbije za EU. Nama danas mažu oči kako će do juna to biti gotovo.
Možete li da pomislite na toliki broj prigovora sa mogućnošću korišćenja veštaka, sa obrazloženjima, sa novim prigovorima, da li je to uopšte moguće? Ali, vi ste uvukli u odgovornost i Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju, tako da verovatno sada imate načina da i pred njih izađete.
Najzad, kakva je ponuda Vlade, obzirom na ovo katastrofalno stanje u društvu? Ona se rekonstruiše. Je l' tako? Ulaze jedni resori u druge, vera ulazi u dijasporu, ljudska prava ulaze u upravu, energetika ulazi u infrastrukturu itd. Vrši se jedna simulacija, a uz tu simulaciju vrši se jedan kadrovski inženjering. Mi zapravo od toga nemamo ništa.
Jedino priznanje vam mogu odati na jednoj stvari koju ste ovde učinili, a to je Ministarstvo koje vodi ministar Dulić. On je do sada bio zadužen za površinu Srbije, dakle, bio je ministar za prostorno planiranje. On je bio zadužen za visinu Srbije, bio je ministar za ekologiju, zaštitu životne sredine, sada je to ministarstvo kompletirano ministarstvom za dubinu Srbije, to je rudarstvo. Sav taj posao, u sve tri dimenzije prostorne, on će obavljati sa svojom spremom ortopedskog hirurga.
U krajnjoj liniji, cela ova Vlada nekako mi deluje kao ortopedska hirurgija. Ona ima jedan veoma važan zadatak, da stalno interveniše na kičmi Srbije. To je ono što se danas događa. Ta stalna intervencija na kičmi Srbije čini Srbiju stalno povijenom i savijenom.
To je izgleda najveći efekat Vlade koji je do sada napravljen. Srbija ide u svetlu budućnost povijene kičme, neuspravnog hoda. Ako je to rešenje, onda neka vam je alal, ali sam siguran da će se Srbija vratiti u svoju snagu, u svoj ponos i dostojanstvo.

Dajem reč poslaniku Tomislavu Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas treba da diskutujemo o Vladi, čiji članovi, pomognuti i opozicijom, svašta govore o nama iz SNS. Znam da se vi kajete zbog reči koje ste izgovarali, kao što se i ja često i iskreno kajem zbog nečega što sam nekada izgovorio ili uradio.
Sigurno se kajete zato što ste mnogo uvredili građane Srbije, koji su 5. februara, zato što su nezadovoljni radom ove Vlade, zato što jako loše žive, zato što ne vide budućnost i perspektivu, došli u Beograd, pokazali vam svoje dostojanstvo i doći će ponovo u aprilu, ako među vama ne bude onih koji imaju razuma. Sigurno se kajete što ste ih vređali, time što naizgled vređate isključivo pripadnike SNS ili možda samo nas koji tu stranku vodimo.
Pretpostavljam da se mnogo kajete zbog toga što je predsednik Izvršnog odbora DS, posle zemljotresa u Kraljevu, rekao da je taj zemljotres usledio zato što smo pre toga držali miting u Kraljevu. Čak je pogrešio, miting je bio u Kruševcu, ali gospodin Đurišić mnogo dobro poznaje geografiju Srbije. Ispalo je da smo mi doneli zemljotres Kraljevu, a mi smo posle zemljotresa otišli da pomognemo građanima Kraljeva svojim novcem, iz svojih džepova, da barem 150 porodica živi u popravljenim, a 600 njih u potpuno novim kućama.
Pretpostavljam da znate da je Boris Tadić bio u Japanu samo nekoliko sati pre katastrofalnog zemljotresa. Da li je ikome palo na pamet da to poveže sa posetom Borisa Tadića? Kada druge ljude vređate, kada o drugim ljudima loše govorite, setite se samo da život donosi svakakve situacije.
Kajaćete se i zato što govorite da SNS nema nikakav program, zato što je ovo izlaganje gospodina Cvetkovića vaš program. Ovo biste vi da nazovete programom za oporavak Srbije, ovu ponovljenu priču od pre tri godine, sa istim ciljevima i samo sa još jednim dodatnim, da se proširi krug ljudi kojima će biti pružena socijalna pomoć. Ovo je program te vaše Vlade, kako je nazvao predsednik Cvetković, lista ZES – SPS, PUPS, JS i lista manjinskih stranaka i, ne pomenuh, naravno, Džej 17 plus učestvuje u tome.
Ovaj program je bio lepo napisan pre tri godine. Zašto nam ne kažete – jesmo li dužni da svake godine, na kraju svakog mandata, slušamo o istim ciljevima koje Vlada želi da ostvari? Gledajte se u oči, šta ste obećali narodu kada je birana ova vlada. Trista hiljada automobila u Kragujevcu do kraja prošle godine, kandidaturu za članstvo u EU pre godinu i po dana, a mi sada čekamo izbore, dok Srbija ne dobije kandidaturu, a da je vi pripišete sebi. Tobož vi ste zaslužni što će Srbija jednog dana biti kandidat za članstvo u EU.
Kako ste to za ove tri godine zaslužili da Srbija dobije kandidaturu? Reformom pravosuđa. Da sam ministar pravde i ovaj ministar pravde u senci i građevinarstva, ne bih prihvatio da uđem u ovu vladu. Gospođo ministre pravde, zar vas nije sramota, posle toliko prekora EU da ste uništili pravosuđe, da ste se poneli kao "bič božiji" u pravosuđu, Vi biste ponovo da budete ministar pravde, da nas ubedite da je reformisano pravosuđe, vi, koja treba da odgovarate za 500 miliona dinara do sada isplaćenih nadoknada sudijama koje nisu izabrane i tužiocima.
Odlukom Vlade, 500 miliona dinara. Prekršili smo zakon odlukom Vlade. Može se sve odlukom Vlade. Je li može takva odluka da se donese u Vladi? Ne može. Mimo zakona je. Promenite zakon. Napravite leks specijalis. Sudije koje nisu izabrane, dok ne bude rešen status, primaju novac. Shvatio bih. U Srbiji niko nema novac.
Rekli ste pre nekoliko dana da radnicima više nema ništa jer nećete da plaćate one koji ne rade, a plaćate sudije i tužioce koji ne rade, da jednog dana ne bi poveli sporove pred međunarodnim sudom, kao što su za ovog novog ministra, ima jedno trojica iskopanih, jedan od njih je ovaj novi, koji je falsifikovao prijem ostavke i povlačenje ostavke dvoje poslanika, pa sada plaćamo po presudi suda u Strazburu ogroman novac.
To su sve vaše greške, dame i gospodo ministri. Gledam vas u oči, ne znam o kome bih šta lošije rekao za obavljanje posla. Inače, ne bi trebalo da opozicija govori loše o kandidatima za članove Vlade, treba da govori loše o članovima Vlade. Ali, vi ste u stvari članovi Vlade poodavno.
Gospođo Kalanović, rekli ste da ste moralna žena, i kad je ovaj Cvetković najurio Mlađana Dinkića iz Vlade, da izlazite i vi iz Vlade. Šta bi sa vašim izlaskom iz Vlade, ili šta bi sa moralom? Koja je tu kategorija preovladala, zaista bih voleo da znam.
Gospodine Jeremiću, koji ste vi Vuk Jeremić? Onaj što piše predloge rezolucija, ili onaj koji posle brani dobijene predloge rezolucija? Koju vi spoljnu politiku države vodite? Onu koja iz vas izbija kao čoveka, ili onu koja vam posle bude naređena i naložena? Šta ćete tu? Koji program ostvarujete tu?
(Poslanici SRS dobacuju sa mesta.)
Zamolio bih da ovu pik-ap stranku malo smirite.
Hoćemo li dalje? Gospodo ministri iz Sandžaka ili iz Raške oblasti, šta ste uradili u Sandžaku? Šta ste uradili? Napravili nemire i neko drugi to treba da rešava. Protiv koga su tamo? Protiv vas, gospodo ministri, Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić, na vas se žali narod.
Dozvolili ste da se politikom bavi verski vođa. Kad je to bila dobra politika kad se njom bavi verski vođa? Vi ste tobož političari da vaše porodice imaju novac, da vaše stranke budu bogate, da vi imate skupocene automobile i obezbeđenje, da vas ne može niko da ubije kad negde krenete, da formirate stranke širom Srbije.
Gospodin Ugljanin da najavi strateško partnerstvo sa turskim avioprevoznikom. Je li tačno to? Ima li tu partnerstva? Nema, samo priče. Svaki put iz Turske ovde dolazak mora da se opravda nekom pričom.
Ministar za Kosovo i Metohiju. Šta više glumatate sa tim ministarstvom? Kome je od vas stalo do toga da ima ministarstvo za Kosovo i Metohiju, izuzev da se tamo odlivaju velika sredstva o kojima nema kontrole.
I ovaj novi ministar što zna sve. Kako ste napravili ugovor za metal sisteme, gospodine novi ministre, što znate sve? Napravili ste ugovor po kome se vidi da o ekonomiji ne znate ništa. Napravili ugovor sa društvom koje nije vlasnik kapitala. Radnici srećni, država preuzela metal sisteme, Agencija za privredne registre odbila ugovor i rekla – ovo je radio neko nepismen.
Vi ćete da vodite nekoliko ministarstava? Što se ne pogledate u ogledalo? Čime ste to zaslužili? Koje znanje stoji iza vas? Koji rezultati u ove tri godine stoje iza vas, osim ovih obećanja da će nam biti bolje? Pa to je bilo i pre tri godine, i o socijalnim merama, i o kandidaturi, o borbi protiv mita, korupcije i kriminala.
Zar nije šef kabineta ministra policije najuren zato što je imao veze sa narko-mafijom? Da li je moguće da postoji ministar policije čiji šef kabineta ima veze sa narko-mafijom? Koja mu je kazna? Da ode u Grčku, na večito letovanje?
O čemu se ovde radi? Što ste ovo prihvatili? Znam što je gospodin Cvetković: kao direktor Agencije za privatizaciju ima toliko grehova, gde god ga zovu mora da ode. I da ne zna da je otišao tamo, mora da ode.
A što vi ostali? Pogledajte nova lica u Vladi. Ko se prihvatio da bude? Samo ko je stranački morao ili koji ne zna šta će kući dokon. Inače, ozbiljan čovek, koji želi ozbiljno da se bavi politikom, koji treba da pomogne Srbiji, u ovu Vladu ne ulazi.
Vlada može da padne za mesec dana. Što ulazite vi koji nemate odgovornost za to? Što ne sačekate bolja vremena? Što ne sačekate mandat od četiri godine? Koga tamo zamenjujete? Loše ljude. Imate loš imidž odmah sada. Dolazite iz istih stranaka iz kojih su ljudi otišli, oterani.
Gospodine Cvetkoviću, optužili ste Mlađana Dinkića da je novih 200 hiljada nezaposlenih zbog njegove politike. Ta stranka je u vašoj Vladi sada. To su bile najgrublje reči od jednog predsednika Vlade upućene potpredsedniku koje sam čuo u životu, a čuo sam grubih reči i izgovorio mnogo grubih reči.
Vi ste tad bili jedan prpošni, strašan, odlučan predsednik Vlade. Cap, ugasi se, ugasi se predsednik Vlade. Zato što predsednik Vlade u stvari nije u ovoj sali, i vi to jako dobro znate. Kad vam kaže da budete hrabri, vi ste hrabri. To mi je rekao Mlađan Dinkić javno, u svim medijima.
Kad vam naredi, kad pritisne dugme, vi dobijete napon, kad isključi dugme, vama je isključen napon. Centar moći Vlade Republike Srbije je u kabinetu predsednika Republike. Odatle stižu nalozi, tamo se proveravaju mere, odatle se diriguje medijima, pa vas molim, gospodine Markoviću, da se u to kolo ne vatate.
Jer postoje tri cenzora u tom kabinetu koji izmišljaju nazive u medijima, naslove članaka. Niko tu vas neće da sluša, niti će neko da vas brenuje. Vi ćete da budete jedna figura. Gospodine Markoviću, šteta da vi budete figura u kulturi, na drugi način možete mnogo da pružite. Na način da budete ministar ne možete.
Šta nas čeka sad s vama? Da čekamo oktobar, da komisija da pozitivan stav? Odlično. Daće ga celoj Srbiji. Ako su sve vaše nade usmerene ka tome da se vama pripiše status kandidata, grdno se varate. Biće pripisan celoj Srbiji i svim strankama koje zbog toga moraju da se odreknu nekih svojih ciljeva i interesa.
Ulazak u EU je visoki interes, neophodnost za Srbiju. Ali, Srbija mora da uđe uspravno u EU, a ne sa Vladom kojoj od toga zavisi mandat. Srbija mora da uđe u EU, a ne da obećava građanima da će da uđe u EU.
Deset godina smo trpeli vaša obećanja. Neki od vas su deset godina na vlasti i sad vas gledam u oči. Protiv tih koji su više od 10 godina na vlasti podigli su se mnogi narodi u svetu. Ne zaboravite, ceo je svet rekao da narod žudi za demokratijom i da ne može da gleda iste vlastodršce duže od 10 godina, a vi ste duže od 10 godina. Neki od vas otkad su se rodili su na vlasti, jer im je tata bio na vlasti, pa preneo svom sinu da i on nastavi. Je li tako? Jeste.
Borba protiv kriminala, ako je svedete na borbu protiv opozicije, grdno ćete da pogrešite. Zameram i opoziciji što ne reaguje jedinstveno kad se obrušite na nas. Naravno, meni ne treba ničija podrška, ali postoje ovde ljudi kojima treba podrška i oni će podršku SNS da imaju uvek.
Ako napravite od opozicije rogove u vreći, izgubićete onaj drugi deo opozicije, pošto je kod vas princip borbe protiv kriminala jednostavan – koga mi hoćemo, taj ide u zatvor, koga mi hoćemo, puštamo ga iz zatvora, koga mi hoćemo, on ne mora ni da bude u pritvoru, koga mi hoćemo, ide u Hag, koga mi hoćemo, vraćamo ga iz Haga. To je vaša borba.
Radite šta vam je volja. Sve što radite drugima možda će jednog dana da se uradi vama. Bili ste silni 2001. godine, mislili da više ništa u Srbiji neće da se promeni, ili ste možda mislili da ćete biti sa socijalistima u vlasti. To kad ste sa socijalistima napravili Vladu za mene je bio znak da ćete da padnete s vlasti, jer sledeći smo bili mi. Šteta što moji tadašnji saradnici nisu hteli da budemo mi sledeći. Na svu sreću, ideja se ne ubija tako lako.
Ovo je ideja jedne nove, savremene, napredne Srbije, u kojoj ima mesta i za vas i za nas, jedni pored drugih, da svima u Srbiji bude bolje. Ovo je Srbija u kojoj vlast neće da proganja opoziciju, niti će opozicija morati da dokazuje svoje herojstvo time što je protiv vlasti.
Ovo je Srbija u kojoj će jednog dana i vlast i opozicija da izglasaju neki zakon zajedno, a da niko ne kaže drugome da je izdajnik. To je Srbija za koju se treba boriti. Ovo je Srbija koja će da zbije redove pred nedaćama. To je Srbija za koju se treba boriti. Ne gradite Srbiju za koju svaki građanin želi da se bori, zato što je mnogo siromašnih u odnosu na malo bogatih i mnogo nezadovoljnih u odnosu na malo zadovoljne.
Videćete, dolazi to vreme. Prošle nedelje smo govorili o tome. Ne slušate vi, ne reagujete na naše pozive. Dobro, pre tog 16. ili 18. aprila održaćemo nekoliko mitinga u Srbiji da vas pripremimo za ono što će se desiti tog dana u Beogradu.
Pružili smo vam ruku, da dobro razmislite, učinili ustupak koji vam nikada niko ne bi učinio kad je jači od vas. Ići ćemo na izbore nakon izveštaja Evropske komisije. Da li vam je to malo? E, pa više nema. Čak i za ono što sam ovde izgovorio mnogi građani kažu – šta to vi radite, dajte da završimo ovaj posao, u čije ime vi dopuštate da nas ovi vode do novembra?
Mislim u ime demokratije, mislim u ime ljudskih sloboda, u ime čistog, nesrušenog Beograda. Kad vi uzimate vlast, od Beograda ne ostaje ništa, a ja bih hteo, kad mi pobeđujemo, da Beograd bude još lepši, još bolji, pa kad vi posle nas pobedite, da ga još malo ulepšate, da se ne svađamo oko toga ko će više da sruši Beograd nego ko će više da ga izgradi.
Pogledajte šta znače vaše kadrovske kombinacije. Da li ima ijednog od vas da u svojoj struci hoće da obavlja posao, izuzev nekolicine? Prihvatate se, ljudi, poslova kojima niste dorasli. Danas čitam u novinama da namaz iz šabačke mlekare ide za Ameriku. Odlično, samo što nas je taj iz Šapca namazao sve odavno. On se bavi građevinarstvom, bira sudije i tužioce. Gde ste ga bacili u poljoprivredu? Izmešaće njive i livade, neće seljaci moći da nađu gde je šta, šta je čije.
Što se igrate s tim? Igrate se sa poljoprivredom, sa energetikom. Izvinite, gospodine Mrkonjiću, nemate energije za ta dva tako važna ministarstva ili će neko da preuzme, ko vam je rekao – prepisaćemo tebi, a to će da radi neko naš, a kad bude radio neko naš, kako kažu, onda ćete da imate novu Kolubaru.
Šta, niko nije znao u Srbiji kakve su krađe u Kolubari? Svi ste znali, pokrivali ste jedni druge. I dan-danas nećete da izađete sa tačnim podacima. Čeka vas to, izaći ćete sigurno. Ako ne vi, izaći će nova vlast, onaj ko ne bude mislio da mu život zavisi od toga da li će da se pobedi kriminal ili neće.
Ne znam zašto vas plaše da je promena vlasti gubitak glave? Ništa lepše nema od promene vlasti. I sami ste to govorili kada ste se borili protiv režima Slobodana Miloševića, pa ste rekli – samo je smenjiva vlast demokratska vlast.
Pogledajte svoje reči danas, pogledajte kako male političke stranke, koje imaju jednog ministra ili nemaju nijednog u Vladi Srbije, a haraju javnim preduzećima, kako se izražavaju o SNS, o građanima koji nas podržavaju, sa kakvim nipodaštavanjem, sa koliko prezira i cinizma govore o najjačoj političkoj stranci. To će, kao, moći da se trpi dugo. Tinja. Voda u loncu vri, poklopac je drži još uvek.
Iskreno da vam kažem, postoje trenuci kad sve puca i kad to više niko ne može da zadrži. Gledajte da to sprečite, molim vas. Ja sprečavam. Čini mi se da učim i vas kako treba ljudi da se ponašaju u opoziciji. Ne bih voleo da sam od vas naučio kako da se ponašam kad sam na vlasti.
Ni od jednog od vas skoro nisam mogao da naučim kako treba da se ponaša čovek koji je na vlasti. Svi ste prepuni egoizma, svi ste prepuni opijenošću sobom, svi ste mnogo pametni, mnogo hrabri i jaki, svi možete da pohapsite, da pomlatite, sve možete, samo ne možete da uradite da Srbiji bude bolje.
Izvinjavam se, prekoračio sam vreme.

Gospođa Nada Kolundžija, povreda Poslovnika.

Poštovana gospođo predsednice, upućujem vas na član 107. Poslovnika, koji obavezuje vas, kao predsedavajućeg, da svakom narodnom poslaniku koji se uvredljivo izražava u ovoj skupštini i time vređa dostojanstvo ove institucije, uputite opomenu i da ga onemogućite da to ubuduće čini.
Mi smo ovde čuli nedopustivo uvredljive izraze kojima se obraćao članovima Vlade i drugima. Razumem kada neko nema argumente i kada neko nema nikakav program i onda pokušava ličnom diskvalifikacijom da napravi sebi nekakav politički program, ali to je nedopustivo u Skupštini Republike Srbije i nedopustivo je u trenutku kada raspravljamo o rekonstrukciji Vlade i biramo nove članove Vlade.
Dakle, nedopustivo je da neko ko je pokazao da ne postoji ništa u ovoj zemlji i niko u ovoj zemlji koga nije spreman da uvredi, neko ko od paljenja ambasada sada pokušava da stekne zasluge za evropske integracije, zaista još mora mnogo toga da nauči i da prođe, ali ono što nikako ne sme da se dozvoli jeste da ovde vređa bilo koga. Ako ne zna šta je suštinski prigovor ovoj vladi, onda neka ćuti. Ako nema program, onda neka ćuti.

Gospođo Kolundžija, vaše konstatacije su na mestu, ali ovo je uobičajen način obraćanja gospodina Nikolića, koji je postao gotovo tipiziran i prosto na njega ne mogu reagovati.
Gospodin Tomislav Nikolić.