Dame i gospodo narodni poslanici, evo, i sada imamo u jedinstvenoj raspravi nadrobljeno sve i svašta, tačke dnevnog reda koje niko živi ne može da poveže osim ove Vlade Republike Srbije. Vidite u kakvu nezgodnu situaciju dovodite ministra koji je ovde došao da predstavlja, pretpostavljamo da ne zna ni on, a ne znamo ni mi šta. Prozvali ste ga kao predstavnika predlagača, mi po ovih šest tačaka imamo šest predlagača. Da li je on dobio ovlašćenje baš za svaku? Ne verujem.
Naravno, to nije jedina anomalija ovih predloga, nego ćemo ovako od jednog do drugog po nešto da kažemo. Mi srpski radikali se u principu, i to je poznato, ne mešamo personalno u izbor vladajuće koalicije, ali principijelno postoje neke stvari koje zaista moraju da se rasprave kada su konkretno u pitanju određeni predlozi. Zašto sam rekla da se ne mešamo? Zato što ste vi odgovorni za stanje u svim ovim oblastima, odgovorni ste uopšte za stanje u državi. Stanje je katastrofalno u svakoj oblasti, pa i u oblastima koje su u nadležnosti ovih saveta, agencija, konferencija, šta sve nemamo ovde.
Potpuno je nebitno šta je prvo na dnevnom redu, ali, evo, predlažete nam odluku o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije. Mirko Cvetković, predsednik Vlade Republike Srbije, to je tada bio, danas je već ministar finansija, podneo je ovaj predlog i za člana Zdravstvenog saveta Srbije predlaže se prof. dr Dragan Savić, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Šta bi ovde trebalo da bude sporno? Šta mi znamo o gospodinu Draganu Saviću? Da li on ispunjava uslove, koji su to uslovi, koje su njegove reference, šta ga preporučuje? Ne znamo apsolutno ništa. To je ono što govori o načinu vašeg rada, mislim i na Vladu Republike Srbije i na skupštinsku većinu.
U obrazloženju imamo sledeći stav: „Član Zdravstvenog saveta koji se bira predložen je u skladu sa kriterijumima propisanim zakonom, odnosno prof. dr Dragan Savić redovni je profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu...“. Ovo zaista ne može biti karakteristika. Možda je gospodin Savić idealno rešenje za ovo. Možda je u svojoj struci maksimalno postigao i dostigao, ali to bi trebalo da imamo napisano i to bi trebalo neko da nam kaže da bismo uopšte mogli da raspravljamo o jednom ovakvom predlogu, a morate da se složite da Zdravstveni savet Srbije nije mačiji kašalj. Znate u kakvom je stanju zdravstvo. Šta je onaj prethodni ministar, gospodine Stankoviću, verovatno još niste ni sagledali šta vam je sve ostavio? Haos. Na kraju krajeva, iz medija se svakodnevno upoznajemo sa korumpiranim lekarima, sa tragedijama koje su posledica, navodno, lekarske greške. Kažem navodno, jer nikad ne govorimo ono što ne znamo sigurno, ali ako se toliko o tome piše, onda verovatno postoje neki problemi.
Dakle, ozbiljan organ je u pitanju, neozbiljan predlog. Neozbiljan je način predlaganja. Kakav je predlog, ne znamo, jer nemamo ništa na osnovu čega bismo mogli da formiramo svoje mišljenje.
Sledeći, recimo, član Fiskalnog saveta. Predlaže nam se mr Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik na projektu ekonomskog razvoja Srbije. Ovde imamo zaista od Ministarstva finansija malo detaljnije obrazloženje, ali predlagač ovog predloga je gospođa dr Diana Dragutinović. Pošto je ministar, ili premijer, Cvetković (a i skupštinska većina) ocenio da Diana Dragutinović nije radila dobro, jer da jeste i danas bi bila ministar finansija, sad mi pitamo – da li je ovaj njen predlog validan? Istina je da bi trebalo da iza predloga stoji Vlada Republike Srbije, ali s obzirom na razloge rekonstrukcije Vlade i s obzirom na ovu neustavnu odredbu u Zakonu o Vladi, da ministri ne smeju da pričaju, onda se zaista postavlja pitanje da li je ovo i dalje predlog Vlade, odnosno Ministarstva finansija?
Šta je gospodin mr Nikola Altiparmakov? Karijeru je započeo kao analitičar za javni dug u Upravi za trezor Republike Srbije. Dakle, očigledno neslavna karijera, s obzirom na javni dug Republike Srbije. Ako je radio i započeo karijeru kao analitičar u ovoj upravi, onda bi trebalo i da je nešto analizirao i da je skrenuo pažnju ovima iz režima da nas ne uvaljuju i dalje u ove dugove i da malo povedu računa o javnom dugu, o javnoj potrošnji uopšte, ali, naravno, on to očigledno nije radio. Posle toga je zauzeo, preuzeo, kažete, poziciju makroekonomskog analitičara pri makrofiskalnom odeljenju Ministarstava finansija. Evo, nismo ni znali da imamo i takvo odeljenje, ali s obzirom na to da nije dalo nikakve rezultate koji bi bili za očekivati iz ovakvog odeljenja, onda nije ni čudo što nismo znali da postoji.
Dalje je radio kao ekonomski savetnik u Poreskoj upravi Srbije, gde je pratio proces uvođenja poreza na dodatu vrednost i istraživao mogućnosti reforme itd.
Pošto je bio analitičar, pa je pratio i proces uvođenja poreza na dodatu vrednost, baš me zanima da li je on Vladi Republike Srbije preporučio da se odbije predlog SRS, naše poslaničke grupe, o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost, gde smo hteli da zaštitimo porodicu u Srbiji smanjenjem ili ukidanjem PDV-a na određene proizvode, pre svega na ono što se odnosi na potrošnju dece, odnosno na proizvode koje troše deca, od odeće, obuće, hrane, udžbenika itd. Nismo čuli da li se izjasnio.
Šta je dalje radio? Sledeće dve godine gospodin Altiparmakov provodi radeći kao konsultant na projektu penzijske reforme. Aman, ljudi, što niste napisali bar nešto čime biste mogli da se podičite i vi i on? Šta je urađeno na projektu penzijske reforme? Činjenica da penzioneri nemaju šta da jedu? Činjenica da se dovodi u pitanje isplata penzija? Činjenica da su penzije ispod svakog nivoa? I on je, čovek, radio kao konsultant na projektu penzijske reforme!
Šta je još radio? Kao fiskalni savetnik na projektu ekonomskog razvoja Srbije. Gde je ekonomski razvoj Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gde je ekonomski razvoj Srbije? Pa u Srbiji ništa ne funkcioniše. U Srbiji dnevno desetine hiljada ljudi dobijaju otkaze. U Srbiji je, otkad je ova vlada na vlasti, 250.000 ljudi ostalo bez posla. U Srbiji je milion ljudi nezaposleno, milion ispod egzistencijalnog nivoa. U Srbiji je beda, siromaštvo, ljudi nemaju šta da jedu, a on se, čovek, bavio ekonomskim razvojem Srbije i zato je zaslužio, između ostalog, da sada bude član Fiskalnog saveta Republike Srbije.
Dalje, gospodin se usavršavao pri Institutu Međunarodnog monetarnog fonda i centru za edukaciju Međunarodne asocijacije aktuara. Dakle, u Međunarodnom monetarnom fondu, tamo je izučio znanje, tamo, znate, idu svi koji su ovde u ime tog MMF-a da dokusure Srbiju, da nas zaduže preko svake mere, da nas dovedu u fazu dužničkog ropstva, u kojem Srbija, nažalost, danas već jeste, iako to niko iz vladajućeg režima neće i ne želi da prizna. Ali, ne morate vi to da priznate, vidi narod kako živi.
Vidite, imali smo i ovih dana u medijima, počeli su ljudi već da ostaju bez krova nad glavom zbog dugova bankama, javnim komunalnim preduzećima itd. Zamislite onog oca i sina u Čačku čiju kuću su prodali da bi naplatili dug, u odnosu, recimo, na zgradu Predsedništva Srbije, zgradu Vlade, Narodne skupštine itd., koji su milione dužni za komunalne račune. Zašto niko ne iseli predsednika Srbije iz kabineta zato što i za njegovu zgradu u kojoj radi nisu plaćeni komunalni računi, a onog oca i sina u Čačku su iselili?
Evo, konačno, nečeg što je gospodin Altiparmakov dobro uradio, samo što to ništa ne može da pomogne državi, kaže – kao državni prvak iz informatike predstavljao je Jugoslaviju na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike 1998. godine. Dakle, ljudi, ovo je smešno. Zapravo, da nije tragično, bilo bi smešno.
Šta imamo dalje? Za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predlaže se Zlata Đorđević, zamenik glavnog i odgovornog urednika Novinske agencije „Beta“. Ništa više ne znamo o gospođi Zlati Đorđević, zašto je baš ona predložena i zašto hoćete baš nju da izaberemo. Ne znamo, Mirko Cvetković je potpisao predlog. Očigledno je da nije dao obaveštenje gospodinu Stankoviću, jer nije imao šta da nam kaže ni za ovaj predlog.
Ali, ono što bi trebalo da bude tema ovog parlamenta jeste dosadašnji učinak Agencije za borbu protiv korupcije, pa onda u sklopu toga da vidimo koliko može gospođa Zlata Đorđević da pomogne ili odmogne radu Agencije, kakav je do sada bio. Svi se sećamo, građani Srbije odlično znaju koliko se o toj Agenciji za borbu protiv korupcije pričalo, pisalo, koliko je ona gospođa Zorana Marković obećavala – kad ona dođe, korupcija se seče iz korena, neće više biti korumpiranih ni u političkim strankama, ni u državnim organima, ni u javnim preduzećima, sve će ona da uvede u red. Šta smo imali za ovo vreme? Već je ušla u drugu godinu mandata. Šta je rezultat rada te agencije? Ništa, apsolutno ništa. Neke greške sekretarica, tako nam je svojevremeno gospođa Marković rekla u javnosti, kada se utvrdilo da su iznosili neke pogrešne podatke za neke funkcionere.
Ono što je interesantno nama u SRS, a uvereni smo i celokupnoj srpskoj javnosti, jeste kako to da Agencija za borbu protiv korupcije za godinu i po dana postojanja nije obavestila javnost u Srbiji iz kojih sredstava se finansira Vučićeva i Nikolićeva napredna stranka? Dakle, to je stranka koja ne dobija ni jedan jedini dinar iz budžeta Republike Srbije, a ima najskuplje kampanje na lokalnom nivou. Ne skidaju se sa televizija, i to sve u plaćenim terminima. Obilaze beli svet. U centrima svih mesta imaju na najskupljim lokacijama stranačke prostorije. Hvale se kako prave kuće po Kraljevu. Kažu da im njihovi volonteri to prave, a onda se slikaju sa Peđom „Trgomenom“ iz Kraljeva, kao da niko ne zna ko je Peđa „Trgomen“ i kao da ga ne prepoznaju iza Nikolićevih leđa.
Dakle, ova agencija nije odgovorila ulozi zbog koje ste je formirali ili vam nije ni bila namera da se sazna prava istina, jer imali ste i imamo još uvek Savet za borbu protiv korupcije. Ona gospođa Verica Barać, koja se batrga i koja se bori sa javnim tužilaštvom i sa drugim nadležnim organima, pokušava da dokaže razne kriminalne afere i kriminalne radnje, ali, naravno, ona više nema vašu podršku. Nekad je imala. Dok ste mogli da je kontrolišete, imala je. Pošto nema više vašu podršku, onda ste joj suprotstavili gospođu Zoranu Marković, koja je samo pričala priču, a rezultati su, i to celokupna javnost u Srbiji vidi i zna, nula. Da li je ona otkrila neku korupcionašku aferu, odnosno agencija na čijem je čelu? Da li je dokrajčila neku započetu korupcionašku aferu? Da li su se smanjili korupcija i kriminal u institucijama sistema? Nažalost, sve su negativni odgovori. Zato mi ne možemo da znamo da li će gospođa Zlata Đorđević pomoći radu ove agencije, jer o toj gospođi ne znamo ama baš ništa, jer nam ništa niste ni napisali.
Upravni odbor Republičke agencije za elektronske komunikacije, imamo četiri, pet imena: predsednik prof. dr Jovan Radunović, zamenik predsednika dr Zdravko Stanimirović, članovi prof. dr Miroslav Dukić, prof. dr Vlade Milićević i mr Vuk Vujović. Akademske titule zaista za uvažavanje. Opet o ovim ljudima ne znamo ništa i zato, naravno, nećemo ni govoriti o njima pojedinačno, jer ne želimo da se ogrešimo o bilo koga.
Zato pitamo predlagača, ovo je potpisao zamenik predsednika Vlade gospodin Ivica Dačić, a predlagač je Vlada, pa ćemo pitati Vladu. Rekli ste, između ostalog, u obrazloženju šta je pravni osnov. Dobro. „Zakonom je propisano da su organi Agencije upravni odbor i direktor, kao i da predsednika, zamenika predsednika i članove upravnog odbora Agencije bira Narodna skupština na predlog Vlade, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.“ Naša pitanja, na koja nemamo odgovore, jer to ovde ne piše, a ne zna ni predstavnik Vlade, jesu: da li je bilo konkursa javnog; kad je bio; koliko je bio zaista javan; ko je sve konkurisao, da li samo ovi ljudi ili neki drugi koji su možda i bolji od njih? Možda su ovi zaista najbolji, ali niste nas ubedili u to. Što je najgore, niste se ni potrudili.
Predlog liste kandidata za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije iz reda Konferencije univerziteta Srbije. Imamo dva predloga: prof. dr Nataša Gospić, univerzitetski profesor, ali imamo i drugi predlog, gospodina Gorana Petrovića, diplomiranog pravnika iz Kragujevca, kojeg predlaže Rektorat Kragujevačkog univerziteta. Vrlo je interesantno da na nivou Kragujevačkog univerziteta nema nijednog profesora koji bi to, pošto je ovo predlog iz rada Konferencije univerziteta Srbije... Da li je moguće da nema nijednog kandidata, nego da to mora da bude neko ko je samo diplomirani pravnik? Opet kažem, ništa o čoveku, jer ništa ne znamo, niste ni ponudili.
Sad ova poslednja dva minuta, bojim se, biće malo. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama. E, ovde malo, gospodo, o vama, skupštinskoj većini.
Radi javnosti, mi smo bili na januarskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i tamo smo bili u nedopuštenom sastavu. Tamo je pretila opasnost da nam ne dozvole da uopšte učestvujemo u radu Parlamentarne skupštine zato što nismo u sastavu delegacije imali nijednu ženu. Nas četiri, koliko nas ima žena, sve smo zamenice članova, ali niko nije bio član.
Možda bismo mogli da prihvatimo, evo, ispravićemo to, ali je problem bio u tome što je gospodin Mićunović, kao samozvani šef delegacije, napravio veliki problem, opasno se posvađao sa nama, do vređanja čak, zašto smo mi iz Strazbura preko SRS, preko generalnog sekretarijata obavestili javnost da imamo problem i da nama delegacija nije u propisanom sastavu. Tad je gospodin Mićunović nama rekao da mi to samo želimo, ali da delegacija jeste u propisanom sastavu. Pitali smo ga – ako je tako, gospodine Mićunoviću, znači li da ćemo u aprilu u istom sastavu? On je rekao – ne, ne znači, nego ćemo da menjamo. Pa, ako moramo da menjamo, onda mora i da se prizna da smo sve ovo vreme bili u delegaciji koja nije poštovala, kako volite da kažete, rodnu ravnopravnost. Još jedan od dokaza, završavam, da vi jedno pričate, a drugo radite. Hvala lepo.