Hvala vama. Reč ima narodni poslanik gospodin Sreto Perić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dolovac, prvi put ste u parlamentu i možda ne znate, vi imate pravo, ne da prekidate narodne poslanike, ali imate pravo posle svakog diskutanta, ukoliko želite i osećate potrebu, da se javite. Lično mislim da vi dobru, fantastičnu priliku, koju vam je najpre dala gospođa Vjerica Radeta, potom Boris Aleksić, sada i naš kolega Petar Jojić... Imali ste potrebu, a možda i obavezu da odgovorite na mnoga pitanja.

Dve sintagme koje se vrlo često, možda i najviše koriste u srpskom narodu u ovo vreme su: „Evropska unija nema alternativu“ i „Reforma pravosuđa“. Kad je u pitanju Evropska unija, sve veći broj građana Srbije ne želi da ima bilo kakve veze i kontakte sa Evropskom unijom. Srpska radikalna stranka u kontinuitetu je veliki protivnik EU, što ne znači da su članovi SRS ili nosioci politike SRS protiv naroda koji živi u zemljama članicama EU, naprotiv, samo nismo za pristajanje na svesno porobljavanje.

Kada je u pitanju reforma pravosuđa, SRS se i te kako zalaže za reformu pravosuđa. Smatramo da nema napretka u društvu, da nema političke stabilnosti ukoliko se ne sprovede reforma pravosuđa. Ako imamo u vidu da je od 2000. godine naovamo vršena negativna selekcija kadrova u pravosuđu, a i vi ste deo pravosuđa, onda sigurno, i to punim kapacitetom i punom našom snagom, jesmo za reformu pravosuđa.

Gospođo Dolovac, imali ste priliku da se vaše ime pominje prilikom izučavanja predmeta Krivično procesno pravo i organizacija pravosudnog sistema u Srbiji, ali to niste iskoristili. Naprotiv, propustili ste. Vi niste neko ko je iz sfere politike, ali ste verovatno na politički način došli na to mesto gde jeste. Vi znate verovatno, kao što to znaju i drugi koji se bave tom problematikom, da u tužilaštvu važi princip monokratije i da svi koji se zovu tužioci, zamenici tužioca u Srbiji, pa i oni koji su u Specijalnom tužilaštvu, potpadaju pod vašu ingerenciju. Vaša obaveza, a samim tim i odgovornost, u ovom trenutku je velika.

Mi u SRS stičemo utisak, zbog toga vam je i postavljeno toliko pitanja, da niste u stanju... Ne bih potcenio vaš stručni kapacitet, tu biste verovatno mogli, ali iz nekih drugih razloga, možda zbog činjenice da ste vi političkim predlogom, a ima mnogo mešanja politike u reformu pravosuđa, odnosno u pravosuđe uopšte, došli na tu funkciju; onda vi ne želite da na način na koji biste mogli, način za koji vam pozitivni propisi daju mogućnost, intervenišete.

Da bi oni koji prate ovaj prenos znali o čemu to mi u Narodnoj skupštini raspravljamo, mi danas treba da izaberemo, odnosno u danu za glasanje, po vašem predlogu, a vi ste ujedno i predsednik Državnog veća tužilaca, tri člana Državnog veća tužilaca. Da podsetim samo da po Ustavu Republike Srbije ima ukupno jedanaest članova. Od toga su tri po funkciji (vi ste jedan od tih koji su po funkciji): republički javni tužilac, ministar nadležan za poslove pravde i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Republike Srbije. Ostalih osam članova se biraju na mandat od pet godina, s tim što se šest bira iz reda tužilaca i zamenika tužilaca i jedan se bira kao istaknuti pravnik iz reda profesora pravnog fakulteta i iz Advokatske komore. Ponekad kao istaknuti prođe neistaknut, s tim što se istakne valjda na listu. Poneki su prolazili i do sada u prvom izboru tužilaca, pa i VSS, tako što su istaknuti samo kao kandidati, a u svojoj profesionalnoj i radnoj karijeri nisu imali nešto posebno čime bi se mogli pohvaliti i istaći.

Zanima me zbog čega idemo parcijalno, zbog čega danas razgovaramo i razmatramo samo tri predloga, a ne šest?

Vi ste prilikom predstavljanja tri kandidata o kojima je reč čitali njihove biografije; vi na to imate pravo, to uopšte nije sporno. Dalo se zaključiti, zajedničko svim kandidatima je da su relativno mladi ljudi, što mi podržavamo, s jedne strane, a sa druge strane da su svi porodični. I to je nešto što je dobro, jer ova politika sve teže dozvoljava mladim ljudima da sklapaju brakove, ova politika, ovaj režim. Nešto što može da obraduje jeste da su ovi koji su predloženi porodični ljudi, imaju porodicu i decu, što je dobro.

Rekli ste, odnosno piše u ovom predlogu: „Kako bi Državno veće tužilaca moglo da predloži Narodnoj skupštini najbolje kandidate, javnim tužilaštvima je predočeno...“. Nema tu šta da se predočava, postoje pozitivni zakonski propisi koji apsolutno jasno definišu način izbora članova Državnog veća tužilaca. Ali, da znate da vam ni tužioci ni zamenici tužioca nisu potpuno zadovoljni procedurom i načinom na koji je sve ovo vršeno. Vi ste ispoštovali golu formu, ali način na koji ste to izabrali, to se može videti iz ovih njihovih biografija, a pogotovo se može videti i saznati u kontaktu sa tužiocima i zamenicima tužilaca... Ova dva kandidata pohađala su sve moguće kurseve, ovaj kandidat iz Kraljeva verovatno nije blizu Beograda, nije blizu centara moći, koji imaju veliki uticaj na rad tužilaštva. Nažalost, imaju veliki uticaj na rad tužilaštva.

Kod jednog od kandidata kaže – objavio je nekoliko članaka i radova na temu savremenog krivičnog prava. Pa, najviše članaka ovde objavio je kolega Srđan, on je kolumnista nekoliko listova, pa ga to ne kvalifikuje za funkciju člana Državnog veća tužilaštva. Zatim, kod istog kandidata kaže da je pohađao Austrijsku akademiju za javnu administraciju u Beču, kao i obuku Fonda za humanitarno pravo iz Beograda u oblasti međunarodnog humanitarnog prava u saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija u Hagu.

Dalje se kod ovog kandidata kaže da je on do sada bio savetnik Republičkog javnog tužioca za odnose sa Međunarodnim krivičnim tribunalom, tamo gde je Nataša Kandić, tamo gde je Sonja Liht.

Ovaj kandidat, a to je gospodin Branko Stamenković, pa tu nema ništa dobro za srpski narod. Nema ništa dobro po definiciji, s jedne strane, a s druge strane, nema ni zalaganja za struku, nego će to biti političko procesuiranje u najvećoj mogućoj meri.

Kaže, u periodu između 2006. i 2008. godine bio je predavač - ekspert (odjednom, svi su eksperti) za Savet Evrope i EU u okviru projekta „PAKO Srbija“. Mogli ste da napišete i – pakao Srbija. Ne znam koliko zbog vašeg uticaja i vašeg nerada (kada kažem vašim neradom mislim na Republičko javno tužilaštvo), ali u najvećoj meri pod režimom koji je na vlasti u Srbiji sada postoji pakao.

Koleginica Vjerica Radeta reče za ovog kandidata da voli da dođe u bermudama u sudnicu. On to radi samo u letnjem periodu, dakle ne u zimskom periodu, što ga ipak može kvalifikovati za vrlo dobrog člana Državnog veća tužilaca.

U periodu između januara i jula 2010. godine radio je kao viši savetnik, to je ono zbog čega kažem da je on verovatno i predložen, Republičkog javnog tužilaštva u Odeljenju za međunarodne odnose i pravnu pomoć na poslovima direktnih kontakata sa međunarodnim pravosudnim institucijama i organima, kao i na projektima saradnje javnih tužilaštava i EU, Saveta Evrope i SAD. Pa zar mi nemamo dovoljno institucija, zar mi nemamo razvijeno krivično pravo da možemo na najbolji način da se obrazujemo ovde, da ne moramo da idemo na ova predavanja i na ove kurseve u beli svet?

Kažete da je taj kandidat bio trener. Zamislite da neko kaže – meni je trener bio pokojni profesor Radomir Lukić prilikom polaganja ispita, ili da sada neko kaže – trener mi je Slavica Đukić-Dejanović kao profesor, univerzitetski profesor na Medicinskom fakultetu!

Dajte jednom da baratamo činjenicama, da kažemo da su toliko predmeta imali, da su toliko uradili uspešno, da su po tim predmetima donete takve i takve odluke. To bismo mi kao narodni poslanici voleli da imamo uz biografije kandidata za člana Državnog veća tužilaca, kao i za VSS. Koje su kurseve sve pohađali? Pa, to nas savršeno ne zanima i nije nam uopšte bitan taj deo.

Za jednog kandidata, to je gospođa Danijela Sinđelić, kažete da pohađa postdiplomske studije na krivičnom smeru na Pravnom fakultetu u Beogradu, u okviru kojih polaže ispite Metodologija pravnih nauka i Metodologija društvenih nauka. Svako ko je upisao postdiplomske studije zna da su to dva osnovna predmeta koja se polažu na postdiplomskim studijama. Mogli ste da navedete u biografijama ovih kandidata da su položili Rimsko pravo, Uvod u pravo, Obligaciono pravo i ne znam šta sve ne.

Nebitno je da li neko ima titulu magistra ili nema. Ni to nije toliko važno i nije najbitnije što vi gledate. Vi gledate da je neko poslušan, da neko hoće na politički način da radi u tužilaštvu ili pravosuđu, i to je osnovno za vas, sve drugo nije toliko bitno.

Imate mnogo posla. Trebalo bi da imate mnogo posla. Mnogo puta su poslanici SRS ukazivali na činjenje krivičnih dela prilikom privatizacije, kao i u drugim sferama. Morate da reagujete u takvim slučajevima. Ne možete da to posmatrate nemo, kao da se tu ništa ne dešava.

Kod nas se vrlo često dešava da najpre počne da piše žuta štampa. Nije to čak ni istraživačko novinarstvo. Onda tužilac reaguje ili ne reaguje uopšte.

Da li ste vi kao republički javni tužilac razmišljali kako i na koji način da se bar saslušaju, da daju izjave oni koji su odustali od gonjenja Purde, Ejupa Ganića, Vesne Bosanac i drugih. Zamislite, predsednik Republike Srbije je rekao – nije bitno gde će se suditi (u vreme kada je Ejup Ganić bio u pritvoru u Engleskoj, u Londonu), nije bitno gde će mu se suditi, bitno je da bude pravično suđenje.

Pravično suđenje – zalažemo se, to je standard, eto, ako hoćete, Evropske unije, Venecijanske komisije, a da li pravo na pravično suđenje imaju građani Srbije? Da li ste se vi kao republički javni tužilac ili neko drugi iz sistema pravosuđa u Srbiji pitali kakvo pravo na suđenje ima prof. dr Vojislav Šešelj? Naravno da niste. Ali, nemate pravo na to. Za vas važe pozitivni propisi, kao i za svakog drugog građanina. Počnite malo da se bavite svojim obavezama i onim što je u interesu građana Srbije, a ne samo da pokrenemo neki postupak, pa nema dovoljno dokaza, pa odustajemo. Koji su motivi Specijalnog tužilaštva da odustane od tih gonjenja? To bi republički javni tužilac morao da zna, morao bi da proveri kako i na koji način da se ponaša.

Dalje, ono o čemu je govorila, kao naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Vjerica Radeta, vezano za podnete prijave za neke članove SNS. Pretpostavljamo da u SNS ima i kvalitetnih ljudi i uopšte ne vodimo polemiku ili borbu protiv takvih članova; podneli smo krivične prijave protiv članova te stranke koji su, kako je gospođa Vjerica rekla, direktno pokušali da ugroze ustavni poredak ove zemlje. O tome se radi. Vi, na kraju krajeva, ni te prijave, ni neke druge ne uzimate uopšte u razmatranje.

Da li znate da vam u jednom gradu, biću precizan, u Kraljevu, postoji zamenik javnog tužioca koji na podnetu pismenu krivičnu prijavu kaže – neću da podignem optužnicu? Možda ne postoje elementi za podizanje optužnice, ali ne može se reći, odnosno napisati – neću da podnesem optužnicu. Da li je to reforma tužilaštva? To ne da nije reforma tužilaštva, to je direktno kršenje pozitivnih propisa, za šta bi neko morao da odgovara.

Ako imate volje, vi biste imali potrebu da date odgovor na mnoga pitanja. Zahvaljujem vam se ukoliko budete spremni da interaktivno učestvujete u današnjoj raspravi. Hvala.

Hvala. Reč ima gospodin Zoran Krasić, petnaest minuta.

Došli smo danas da pričamo o jednoj tački dnevnog reda i da potvrdimo one čuvene izreke da vreme ne može da ispravi ono što je krivo od rođenja. Jer, kako je koncipirana ova tačka dnevnog reda, mi samo treba da konstatujemo da je 93% tužilaca i zamenika određenog dana glasalo, sprovedeni su izbori. Tri kandidata koja su dobila najveći broj glasova, to su ovi kandidati, čije biografije smo imali prilike da čujemo, doduše, nepotpune. Neki od njih ne samo da su kursadžije, nego i šetaju kučiće poslepodne kad se vrate s posla, pošto je to vrlo važno da se u javnom prenosu istakne.

Onda je Narodna skupština mesto gde se proverava koliko poslanici poštuju izbornu volju tužilaca. Vi ste, gospodo, doneli takav zakon i sada ste vi pred svršenim činom. Ako nemate 126 glasova za ove kandidate, onda skaču nevladine organizacije i svi ovi što vas posmatraju kako se ovde ne poštuje struka, a cilj reforme pravosuđa jeste da se poštuje struka. To je ta podvala, suštinski podvala.

Danas celokupna diskusija... Naravno, ne ulazim u ove finese, nećemo da diskutujemo onako kako je neko zamislio, nego pucamo iz svih mogućih oružja da bismo ukazali da je reforma pravosuđa nemoguća misija, promašen zadatak. To smo rekli i pre nekoliko godina. Niko nam nije verovao.

Onda se pojavio savetnik predsednika Republike, ili generalni sekretar, kako beše – on uzme mobilni telefon ili diktafon i ode kod predsednice Vrhovnog kasacionog suda, podmetne i sve snimi. Da li je to radio u ime predsednika Republike ili u ime dragog mu predsednika nove stranke u koju je otišao, nije bitno. Tužilaštvo ćuti. Čim ćuti znači to je dozvoljeno, može svako svakog da prisluškuje. Uostalom, stranci odavno prisluškuju sve moguće. Njih to baš briga.

Veliki broj neizabranih sudija otišao je u jednu stranku. Oni su samo potvrdili zašto nisu izabrani. Nisu ni svesni. Ko veruje Šojiću i Ćirku, znate kako će da prođe, kao „Bela lađa“.

Reforma pravosuđa je potrebna zbog funkcionisanja sistema u ovoj zemlji. Kada bismo sada povlačili sve ono što nam pišu građani, gde nam ukazuju na te predmete gde tužilaštvo ne preduzima neophodne mere, odnosno ne vrši poslove iz svoje nadležnosti, verovatno bi svaki član Veća tužilaca mogao da iznese tri puta više predstavki i pritužbi građana gde se ukazuje na te probleme.

Važno je da su ovi, kao kursadžije, prošli sve moguće škole. Pravosuđe nam je prepuno tih koji su stekli naknadnu pamet i naknadno znanje, kao neki u 58. godini. A ovi su tek stekli na kursu kod Nataše Kandić ili kod Siniše Važića, koji je tako značajnu ulogu imao dok je bio u Novom Sadu. I vi, gospođo, imate značajnu ulogu, pošto ste kadar Čanka i Pajtića. Onda nije ni čudo šta se sve dešava u našem tužilaštvu i zašto se neko ne proganja ukoliko postoji neka sumnja da je izvršio navodno krivično delo.

Jutros smo krenuli sa raspravom o krivičnom progonu nekih funkcionera, vezano za Kipar. Mene je tužio jedan od tih zato što sam ovde postavio pitanje da li je razrešena ta situacija, čarapa na glavi, gde su pare s Kipra, što je otvorena tema od 2000. godine. Ali, nije to bitno.

Bitno je da novo transformisano pravosuđe i ovaj deo koji se odnosi na tužilaštvo rade po nekim propisima koji ne postoje u našem sistemu. Zahvaljujući ovoj transformaciji ili neposredno pre ove transformacije, dobili smo svedoke saradnike, biznismene. Može da gazi po ulici, ima obezbeđenje, može da deli šamare ministrima, ima obezbeđenje; može gospodin Čume da zaključuje ugovore, ima policijsko obezbeđenje. Sada, razmišljaj o tome da nećeš da zaključiš ugovor sa njima. On nema problema sa naplatom potraživanja, nema nikakvih problema sa naplatom potraživanja.

Da li vi u tužilaštvu znate da 64.000 lica u ovoj Srbiji radi u privatnim obezbeđenjima, da su oni naoružani? Puca njima kaiš da li imaju dozvolu za nošenje i držanje oružja. Čak imamo i strance kao osnivače i vlasnike tih firmi. To je po broju dva puta više nego policija i vojska zajedno, kada bi bili naoružani.

Ne znam koja je funkcija današnjeg tužilaštva, kakva je to funkcija? Mi konkretno iznesemo primere – pokradeni mandati, te ima ostavke, te nema ostavke, te sam zaboravio, te nisam zaboravio, i, evo, tužilac ne reaguje. Mi podnesemo zahtev za sprovođenje istrage, sada ni oni ne reaguju. Oni su veći političari nego ovi u Narodnoj skupštini. Oni unapred znaju šta će da padne, kako će da izgleda budući Ustav, kako će da izgledaju budući zakoni, pa koje odredbe zakona ima da primenjuju, a koje nikako ne smeju da primenjuju.

Mi pokrenemo postupak zbog zloupotrebe službenog položaja i zato što je neko neovlašćeno potpisao i stvorio kreditnu obavezu i čovek prizna u medijima sve, ali šta to vredi, tu su dike pravosudne. Marina Tomić, pa ona je napredovala. Da li znate koliko tužilaštvo ima krivičnih prijava protiv te Marine Tomić? Pa, svaka krivična prijava je bila plus za napredovanje i ona je u Privrednom apelacionom sudu. To svi znamo, svi građani znaju, svi oni koji su imali problema, koji su se obratili tužilaštvu, da li zbog saobraćajne nesreće, da li zbog nečega drugoga itd. Tačno se zna ko su „zaštićeni međedi“. Zgazi čoveka, napravi udes, pa džip u bilbord ušao, znate, pa ne znam koji tamo procenat čega itd. – ništa, tužilac ćuti. Ćuti. Zašto? Pali se na nešto drugo. Neće da vergla. Neće da troši gorivo na leru. Pali se na nešto drugo. Tržišno se ponašaju. Znate, sad su advokatura i tužilačka funkcija postala kategorija tržišne ekonomije; uzimala - davala, ponuda i potražnja, pa kada sednu i kada se dogovore.

Znate li da u Republičkom, ovaj tužilac za ratne zločine... njih dvojica bili kolege dvadeset godina u kancelariji, jedan reketirao, drugi ga štitio. Naravno, nastavili su tamo taj svoj posao. Oni imaju kompletnu dokumentaciju, ali ne može, tu je Sem Nazaro, tu je transformacija po zahtevima EU, pa Amerike, ne znam ni ja više koga.

Da li ste čitali biografije? Ovde kao da se bira neko za tužioca u Njujorku ili Vašingtonu, a ne da bude u jednom telu koje treba da bira i razrešava. Naravno da su tužioci izabrali ove, svako svakog ima u rukama. Nikoga oni neće da razreše, osim ako se politički ne uklope.

To je ta naša priča. To je ta pogrešna transformacija, namerno pogrešna transformacija, da ne može da funkcioniše sistem kako je propisano Ustavom i zakonom, već zavisi od voluntarizma. Videli ste, savetnik predsednika može da prisluškuje, da on raspravlja o tome ko može da bude, ko ne može da bude sudija, a onda, navodno, on se pobunio, pa onda prešao u drugu stranku, pa 800 sudija povukao. I to je sve normalno kod nas, znate.

Slična priča je i sa tužiocima. I to je sve normalno. Onda ovo što je Petar Jojić mahao sa tom količinom dokumenata iz predmeta Vesna Bosanac ili Purda naravno ne može da prođe. Gazde iz inostranstva baš to hoće, da i ako se obezbedi neka dokumentacija ta dokumentacija ode u fioku, kako se ne bi kvario proevropski ambis, proevropski i pro-NATO ambis.

Sada imate rok trajanja: u oktobru – biće u novembru, pošto će 12. oktobra neko tamo da se potpiše, pa ako ne bude u novembru, onda će da bude u decembru, pa ako ne bude ni u decembru, onda ćemo da krenemo sa nekom novom pričom pa ćemo da vidimo da li će biti 2016. godine. Ako ne bude 2016. godine, već imamo program 2020, veliki epohalni program 2020.

Tužioci moraju da se uklapaju u to. Bitno je da su oni imali izbornu kampanju, da su sproveli glasanje, da je postojala glasačka kutija, da je bila komisija za sprovođenje glasanja, da je bio birački odbor, da su se tužioci legitimisali, da su zaokružili, a ko je izabran, to nikoga ne interesuje. Koga interesuje ko je izabran? Zna se ko vedri i oblači i u jednom i u drugom organu koji se odnose na sudije i na tužioce – ministar, Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i, naravno, tu je Bole, doživotni predsednik Odbora za pravosuđe. Boško Ristić šta god je uhvatio, sve se osušilo: i SRJ i državna zajednica. On kada dohvati, tu trava ne niče više.

To vam pričam već pet-šest godina, niste mi verovali, a uvek ste konstatovali još gore i gore. Svi znaju da će biti gore. Nema on zadatak da to sredi tako da to bude dobro, on ima zadatak da to opstruiše, da to ispadne loše, da bi sve zavisilo od nekoliko ljudi.

Kakva je parcelacija napravljena u sudovima, to i sami znate, to smo vam pričali pre dve godine. Karamela drži ove sudove, Bole drži ove sudove, onaj drži one sudove, oni vedre i oblače, oni predlažu kandidate. Pokušali ste da to demantujete i baš ste uradili onako kako smo rekli. Tako ste nas uspešno demantovali da je to prosto neverovatno!

Nadam se da ćemo imati prilike, pošto mi sledeća tačka dnevnog reda omogućava malo više vremena, pa ću javnost da obavestim kako izgledaju transformisani predstavnici sudske vlasti. Uzeću četiri vrlo lepa „zumbula“, četvoro sudija koji su ušli u antologiju svojim odlukama. Naravno, koristim priliku da komentarišem nešto što je pravosnažno okončano, vodim računa da ne utičem na odluku, pošto su odluku već doneli i ušli u istoriju. Odmah ću da tražim posle toga od Visokog saveta sudstva da se pokrene postupak za njihovo razrešenje zato što nisu dostojni u Srbiji da pored njihovog imena stoji da su sudije. Takvih primera na hiljade možemo da nađemo.

Namerno ne koristim primere sa imenima i prezimenima građana, ne koristim primere sa nazivima firmi iz privatizacije itd. zato što to može da izazove ovakva i onakva tumačenja. Koristiću primer prvotuženog i drugotuženog, Tomislava Nikolića i Banke Inteze, i četvoro sudija koji nisu mogli da naprave grešku nikako, osim ako to nisu uradili svesno i namerno. Iz dokumentacije koju sam doneo dokazaću da su svesno i namerno obrukali pravosuđe Srbije. Po čijem nalogu? To bi moralo tužilaštvo da istraži.

Ili, ako ne možete da istražite, angažujte Eliota Nesa, zvanog Cvijan; on sa onim, znate ono prislušno, ode, porazgovara i skupi kompletnu dokumentaciju. Međutim, ne treba vam Cvijan, imam izjave svih – ko je zaključivao ugovor, ko je potpisivao menice, kakav je dogovor sa Bankom Intezom kako da se pričini šteta, kako da se nešto uradi, kako da se ubije Vojislav Šešelj. E, to smo osujetili septembra meseca 2008. godine.

Zahvaljujem. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres.

Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu kandidata za izborne članove Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom.

Zahvaljujem se svima na učešću.

Određujem pauzu do 14.00 časova, kada ćemo nastaviti jedinstvenim pretresom 31. tačke dnevnog reda – Predloga odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

(Posle pauze – 14.05)