Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što započnemo današnju sednicu molim da minutom ćutanja odamo poštu žrtvama katastrofe u Japanu.

Slava im.

Nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali 94 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika?

Dozvolite da obavestim ko su ovlašćeni predstavnici: za Poslaničku grupu LDP Kenan Hajdarević, Vjerica Radeta za Poslaničku grupu SRS, Veroljub Arsić za Poslaničku grupu Napred Srbijo.

Da li neko od predsednika, odnosno... Gospođa Vjerica Radeta, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, tema o kojoj danas u okviru ove mogućnosti želimo da govorimo odnosi se na problem 15.000 građana sa teritorije grada Beograda, odnosno opštine Zemun, konkretno naselja Altina u Zemunu. Ovaj problem je prisutan već dve godine. Radi se o tome da je naselje Altina poplavljeno zbog podzemnih voda. To zaista poprima, i već je poprimilo, vrlo ozbiljne razmere. Postoji velika opasnost od zaraza, pošto se otpadne vode, čak i fekalije, izlivaju ljudima po dvorištima i kućama. Nažalost, svi nadležni potpuno su gluvi za ovaj problem. Građani Altine pokušavali su kod svih nadležnih, od opštine Zemun do Ministarstva. Sve se završava samo na obećanjima, a njihov problem je iz dana u dan sve veći. Pored velikog broja porodičnih kuća, tamo postoji i znatan broj privrednih preduzeća, privrednih objekata, tamo su i stambene zgrade sa više stanova i svi su apsolutno u istom problemu.

Problem je vrlo jednostavno rešiv, jer se radi o tome da u Altini treba da se očiste postojeći i iskopaju novi kanali koji bi odvodili otpadne vode i vode koje nastaju usled kiše, čak, nažalost, i kad nema kiše; taj problem je do te mere eskalirao da ni po suvom vremenu ljudi više nisu bez tog problema.

U opštini Zemun nisu raspoloženi da reše problem građana Altine, bez obzira na lažna obećanja koja su im davali u izbornoj kampanji, kada je takođe postojao problem podzemnih voda. S vremena na vreme dođu, obećaju, kažu – rešiće to. S druge strane, hvale se šta su oni sve uradili za građane Zemuna, a za ono što je istinski problem prstom nisu mrdnuli.

Sledeći ko treba da se pozabavi tim problemom jeste Skupština grada Beograda. Ako opština Zemun nije voljna, a očigledno nije, da pomogne svojim građanima, onda bi to trebalo da uradi grad Beograd. Postoji i Javno preduzeće „Galovica“ koje je zaduženo za čišćenje i iskopavanje kanala, ali njima to mora da se plati. Ko to treba da plati? Treba da plati opština Zemun ili eventualno grad Beograd. Ni jedni ni drugi nisu zainteresovani da pomognu da poboljšaju uslove života ovih 15.000 građana u Altini.

Gospodin Oliver Dulić, ministar koji se javno vrlo zalaže za očuvanje životne sredine, za ekologiju, mogao bi takođe da od svih onih donacija o kojima priča da postoje izdvoji sredstva i da reši taj problem, jer mnogo je manji problem konzervi, koje Dulić u raznim akcijama sakuplja i sa aktivistima Ministarstva i velike pare Ministarstvo troši na skupe televizijske reklame. Naravno da sve što je u cilju očuvanja i zaštite životne sredine treba da pozdravi svaki građanin u Srbiji i naravno da nemamo ništa protiv tih njegovih aktivnosti, ali morao bi da sagleda, da odredi prioritete. Trenutno je u gradu Beogradu prioritet rešavanje podzemnih voda u naselju Altina.

Koristimo ovu priliku da pozovemo sve nadležne, od opštine Zemun preko grada Beograda, zaključno sa ministarstvom na čijem je čelu gospodin Dulić, da se dogovore ko će da angažuje „Galovicu“, ko će da plati da se ti kanali koji već postoje očiste, a da se oni koji ne postoje iskopaju i da konačno tih 15.000 građana grada Beograda počne da živi normalnim životom. Zaista, živeti u Beogradu, živeti bilo gde, a da vam se fekalije vraćaju u kuću i u dvorište, a pogotovo u Beogradu, zaista je nešto što je neprihvatljivo. Apelujemo na sve nadležne da pod hitno reše ovaj problem. Hvala.

Dajem reč narodnom poslaniku Milošu Aligrudiću.

Predsednice, dame i gospodo, pre dva dana predstavnici Demokratske stranke Srbije predali su peticiju građana Vladi Srbije protiv prodaje „Telekoma“. U delegaciji koja je bila primljena kod ministra, između ostalih stvari i za telekomunikacije, gospodina Predraga Markovića, bio sam i ja. Tom prilikom smo imali jedan vrlo korektan razgovor na ovu temu i ministar Marković je saslušao sve argumente koje smo imali da kažemo, koji idu u prilog tome da se ovo preduzeće ne sme na ovaj način i po ovakvom postupku prodavati.

Uvažio je činjenicu da je prikupljeno preko 100.000 potpisa građana protiv prodaje „Telekoma“ i obećao nam je, a ja mu verujem, da će argumente i činjenice vezane za skupljene potpise preneti predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i svojim kolegama u Vladi. Dakle, ono u šta uopšte ne sumnjam to je da će gospodin Predrag Marković učiniti ono što je rekao. Naime, nije rekao da će sprečiti prodaju „Telekoma“, jer to i ne može da obeća, ali ono što je obećao apsolutno verujem da će da uradi, tako da tu nemam daljih pitanja za Predraga Markovića jer smo mi sa njim razgovarali šta smo razgovarali pre dva dana.

Ono što bi bilo moje pitanje, to je pitanje premijeru Cvetkoviću: da li premijer Cvetković misli da uvaži činjenicu da je prikupljeno preko 100.000 potpisa – može biti prikupljeno i milion ako hoćete, jer ljudi su u Srbiji vrlo svesni toga da rasprodaja države i državnih resursa nije nešto što im ide u prilog – i da li će obustaviti postupak prodaje „Telekoma“ zato što postoje određeni datumi kada se određene stvari odigravaju? Uskoro kreće, za neki dan, faza prikupljanja ponuda i bojim se da će stvar u jednom trenutku postati reverzibilna, tako da tu mora odmah da se reaguje.

Što se tiče razloga, neću ih ovde ponavljati jer ovde je forma postavljanja pitanja a ne iznošenja određenih stavova, ali moram ukratko da kažem da je jedan od argumenata koji su izneti u javnosti, koji su izneli resorni ministri, bio vrlo prost.

Reč je o preduzeću koje je u državnom vlasništvu i koje savršeno dobro radi, koje dobija dobar profit i koje, u tom smislu, predstavlja sjajan resurs. Takvi resursi kao što su telekomunikacije, nije nepoznato, u demokratskom svetu, u zapadnoj Evropi su u većinskom vlasništvu države, u pojedinim zemljama.

Prema tome, mi mislimo da je neophodno ove resurse čuvati, a ne prodati po ovakvom postupku, navrat-nanos i budzašto, da bi se kasnije pare koje dođu od prodaje ovog resursa u budžet koristile zapravo bez ikakve kontrole i pre svega za popunjavanje budžetskih praznina, zato što Vlada nije bila sposobna, niti će biti sposobna u ovom sastavu, u ovom sazivu, da pokrene proizvodnju koja bi budžet punila na neki drugi način, što bi bilo potpuno prirodno.

Ako vi supstrat države rastačete i razgrađujete sve vreme, to podseća na onu staru basnu o muvi kojoj je bilo toplo i sakrila se u kravlju balegu i onda je polako jela, malo-pomalo, dok balege nije nestalo. Dakle, mi moramo da vodimo računa šta su resursi naše države i kako da ih zaštitimo.

Dakle, moje pitanje je: šta je konkretan odgovor predsednika Vlade na inicijativu koja je podneta, pošto smo s resornim ministrom već razgovarali? Pored toga, mi imamo raspravu u parlamentu koju smo inicirali i očekujemo da to bude, predsednice Narodne skupštine, u najskorije vreme.

Dajem reč narodnom poslaniku Velimiru Iliću.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam po ko zna koji put da postavim pitanje Vladi RS. Zašto krivična prijava koja je podneta tužilaštvu 2005. godine od bivšeg ministra pravde, pokojnog Vladana Batića, koja je podneta protiv Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa, Vesne Đinić, Dušana Lalića, Nikole Živanovića, Mladena Spasića, bivšeg direktora UBPOK-a, Mire Erić Jović, nije procesuirana? Ova prijava se nalazi u tužilaštvu i još uvek, evo šest godina, rade se predistražne radnje. Po prijavi koja je podneta, ukupno je u pitanju oko jedanaest milijardi evra.

Ovo pitanje postavljam iz prostog razloga što sam bio šef tima kojeg je imenovao predsednik tadašnje vlade gospodin Zoran Đinđić, i ministar policije Dušan Mihajlović. Sa mnom u timu su bili predstavnici policije, UBPOK-a, BIA i Narodne banke, čiji je guverner tada bio Mlađan Dinkić. Mi smo prikupili svu dokumentaciju, doneli, predali. I gospodin Spasić se prebacio u tim i sa gospodinom Dinkićem sve je krenulo jednim pogrešnim tokom, a ja i gospodin Sandić smo izbačeni iz tima jer smo želeli da se ovo izgura do kraja.

Ista ova dokumentacija nalazi se i kod gospođe Barać Verice, koja je više puta to pokrenula, ali je sada ona eliminisana jer je stvorena Agencija za borbu protiv korupcije. Istu prijavu po ovom pitanju pokrenuo je i Aleksandar Lojpur, advokat, koji je prikupio svu dokumentaciju i dostavio prijavu tužiocu, koji ništa nije preduzeo, isto kao i pokojni Vladan Batić.

Pitam vas sad sledeće: pošto sam ja u ovoj prijavi svedok broj dva... Svi svedoci koji nisu bili saradnici gospodina Dinkića su pokojni: Borka Vučić - pokojna, Vladan Batić - pokojni. I, naravno, svi učesnici u ovom procesu izbacivanja i prenošenja para na Kipar: Badža, bivši ministar policije - pokojni, Vlahović - pokojni, čovek koji je pilotirao kada su se pare, direktor JAT-a Petrović - pokojni, itd. Vuk Obradović, koji je bio potpredsednik Vlade zadužen za korupciju, koji je vodio ovaj proces, i on je pokojni. Mene su dva puta pokušali fizički da uklone iz ove priče. Da li je trebalo da i ja budem jedan od pokojnih? Toliki napada posle ovoga, koji su krenuli prema meni, ne mogu se objasniti.

Zahtevam od Vlade Republike Srbije da se tužilaštvo hitno izjasni o ovom i da objasni zašto nije pokrenuta istraga i zašto nije počelo suđenje. Ponavljam, ovde su svi papiri. U pitanju je jedanaest milijardi evra.

Drugo pitanje koje je povezano sa ovim pitanjem, to je ova dokumentacija koju pominjem više puta gospodinu Cvetkoviću – status „Zagrebačke banke“, učešće „Jugobanke“ u „Zagrebačkoj banci“. Zašto je i ovaj postupak stopiran? Ponavljam, „Zagrebačka banka“, vrednost ukupno dve milijarde. Znači, trinaest milijardi evra je ukupno u pitanju. Koje su to kompanije na čije su račune prebačeni ovi novci, koje su se posle pojavile u privatizaciji, i šta se sve dogodilo? Objašnjenje mora da se da i ovo pitanje tužilaštvu da se postavi – zašto stoji u fiokama i zašto se ne pokreće?

Gospodo, molim vas da od danas sve ove napade koje doživljavam posle svega ovog što se dogodilo i ove dokumentacije koju posedujem... Gospodin Cvetković je rekao da mu je dostavim, a on je ima.

Vreme, gospodine Iliću. Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Kenanu Hajdareviću.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, rekonstrukcija Vlade Republike Srbije kojom su ukinuti Ministarstvo vera i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, i faktički dati otkazi ministru Čipliću i ministru Šijakoviću, za građane Sandžaka predstavlja pozitivan signal. Upravo ova dvojica, manje ili vnše, direktni su uzročnici svih problema koji su nastali posle juna 2010. godine, kada su svojim odlukama kršili zakone Republike Srbije i vršili diskriminaciju. To su potvrdila i nezavisna regulatorna tela Republike Srbije: poverenica za ravnopravnost, zaštitnik građana, poverenik za dostupnost informacija. Poslednja informacija je od zaštitnika građana, koji je rekao da je u procesu stvaranja komisije koja se bavi veronaukom na području Republike Srbije takođe prekršen zakon.

Sve ove odluke nezavisnih regulatornih tela Republike Srbije potvrđuju da je politika LDP-a u prethodnom periodu, koja se odnosi na Sandžak, apsolutno ispravna.

Da ova rekonstrukcija ne ostane samo simbolički cilj neophodno je da Vlada i vladajuća koalicija promene svoju politiku za 180 stepeni.

Ta promena treba da ide u nekoliko pravaca i upravo ovi pravci o kojima ću govoriti su i moja pitanja koja idu premijeru Vlade Cvetkoviću, da vidimo da li će on nešto da učini po tom pitanju. Ti pravci su: ukidanje odluke o održavanju izbora za Bošnjačko nacionalno veće, koji su zakazani za 17. april. Naime, ovi izbori će samo još više traumatizovati društvo na području Sandžaka. Takođe, ovi izbori će biti bojkotovani, jer preko 80% građana neće izaći na izbore. Ovi izbori ne mogu da reše probleme koje je stvorio Čiplić, već će samo produbiti ionako izuzetno tešku situaciju.

Drugi pravac jeste da u novom ministarstvu za državnu upravu i za ljudska i manjinska prava priznaju i počnu da razgovaraju sa Bošnjačkim nacionalnim većem koje je konstituisano posle tih izbora koji su održani u junu 2010. godine. To Bošnjačko nacionalno veće je konstituisano shodno zakonima Republike Srbije i, što je najvažnije, konstituisano je shodno pravilima koje je upravo utvrdila Skupština Republike Srbije kada se govori o mandatima, koja apsolutno kažu da mandati pripadaju pojedincima. Ako nešto vaši za Skupštinu Srbije, onda apsolutno važi i za lokalne skupštine i za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Takođe, očekujemo da Vlada veoma brzo krene u proces ukidanja dualnosti u okviru islamske zajednice, da završi proces akreditacije Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, da konačno prekine diskriminaciju kada govorimo o veronauci, odnosno veroučiteljima islamske zajednice u Srbiji, da se striktno primenjuju odredbe o povraćaju imovine svim verskim zajednicama, shodno zakonu, i, što je najvažnije, da počnu da se rešavaju ekonomski problemi na području Sandžaka, ali ne na način koji smo čuli pre neki dan, da „Srbijagas“ preuzme neku firmu sa područja Sandžaka, nego da se konačno završi proces privatizacije na području Sandžaka, da se promeni regionalna politika, jer je privreda na području Sandžaka upućena i na tržišta na području Crne Gore, BiH i Kosova.

Ono što želim na samom kraju da kažem, to je da na području Sandžaka žive ljudi koji apsolutno doživljavaju Srbiju kao svoju državu.

Upravo zbog tog svog osećaja oni traže od lokalnih i državnih organa vlasti da se poštuju zakoni države Srbije, da prava i obaveze, koje su jednake za građane u ostalom delu Srbije, budu apsolutno ista prava i obaveze i za građane na području Sandžaka. Nećemo da pristanemo da Sandžak i građani Sandžaka budu dežurni krivci za sve probleme koji se dešavaju na području Republike Srbije i, što najvažnije, da vladajuća koalicija gubitak poverenja pokušava da pumpa na taj način što pokazuje da cela jedna nacionalna manjina predstavlja problem. Hvala vam.

Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sa novom vladom imamo i neke nove, odnosno stare probleme. Još od kada ste započeli ovu haotičnu privatizaciju, koja se manje ili više samo nešto malo prilagođavala određenom trenutku, dešava se niz zloupotreba u postupku privatizacije i niz zloupotreba prilikom raspolaganja imovinom koja je predmet privatizacije.

Pre neki dan smo, eto, izabrali novu vladu. Imali smo situaciju da su neki ljudi koji su pravili katastrofalne greške danas unapređeni sa mesta državnih sekretara na mesta ministara, i to u neka ministarstva koja su izuzetno bitna za funkcionisanje države, privrede i ekonomije u celini.

Kada je u pitanju predmet privatizacije, odnosno raspolaganje imovinom, hteo sam da postavim nekoliko poslaničkih pitanja u vezi sa „Metal sistemima“ iz Kragujevca i činjenjem i nečinjenjem Vlade Republike Srbije kada su određene okolnosti u pitanju.

Znači, 6. decembra 2010. godine vlasnik „Metal sistema“ Dragoljub Radulović upućuje Ministarstvu ekonomije pismo sa ponudom da država preuzme vlasništvo nad „Metal sistemima“. Dana 31. decembra već počinju zloupotrebe zato što je cilj i želja Dragoljuba Radulovića da se odrekne dugova i da na nezakonit način zadrži pravo korišćenja određene imovine, koja bi sada bila u državnom vlasništvu, a da država otplaćuje dugove preduzeća koje je predmet podržavljenja. Imao je cilj da zadrži procesnu opremu i koristi jedan zakonom dozvoljen trik, a to je da svog zamenika Ivana Glišovića natera da osnuje firmu „Alfa tehniks“, sa adresom na kojoj se nalazi „Procesna oprema“; 10. januara 2011. godine zaključuje ugovor o zakupu između „Metal sistema“ i „Alfa tehniks“, koji se odnosi na „Procesnu opremu“.

Imam taj ugovor ovde. Treba li da kažem da je ugovor na četiri godine i da davalac zakupa, u ovom slučaju „Metal sistemi“, ne potražuje ništa od primaoca zakupa, „Alfa tehniks“? Znači, četiri godine jedno preduzeće će raspolagati sada već državnom imovinom i, naravno, ostvarivati određene prihode.

Dana 21. januara 2011. godine, Vlada Republike Srbije usvaja zaključak na osnovu koga treba da se izvrši podržavljenje „Metal sistema“.

Prvo pitanje – da li je Vlada 26. januara, neke dve nedelje i možda malo više, znala za postojanje ugovora između „Metal sistema“ i „Alfa tehniksa“ o izdavanju u zakup poslovnog prostora kojim je raspolagala „Procesna oprema“, koja je u sastavu „Metal sistema“? Taj zaključak je sledeće sadržine: „Usvaja se tekst ugovora o prenosu udela privrednog društva Metal sistemi d.o.o. Kragujevac Republici Srbiji, koji je sastavni deo ovog zaključka.“

Ovo su potpisali generalni sekretar Vlade Tamara Stojčević... ne vidim ovde potpis premijera Mirka Cvetkovića, ali verujem da je i on sa ovim potpuno saglasan i upoznat. Na osnovu toga ovlašćuje se Nebojša Ćirić, tada državni sekretar, a sada ministar ekonomije i regionalnog razvoja, da zaključi ugovor sa „Metal sistemima“, što naravno i čini 26. januara.

Ovde je primerak ugovora koji je zaključen. U preambuli ugovora Republika Srbija, koju u ime Vlade, kao zakonski zastupnik, a na osnovu ovlašćenja i zaključka Vlade, zastupa Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja... Drugi ugovarač, „Metal sistemi“ d.o.o. Kragujevac, kojeg zastupa generalni direktor Dragoljub Radulović (u daljem tekstu: prenosilac)... Taj ugovor je potpisan. Vlada pokreće postupak podržavljenja „Metal sistema“ Kragujevac, a kao rezultat gospodin Ćirić upućuje Agenciji za privredne registre dopis da je to nemoguće jer prenosilac prava ne može da bude firma „Metal sistemi“ Kragujevac, već on kao vlasnik, a ne kao direktor.

(Predsednik: Vreme.)

Interesuje me da li je gospodin Ćirić... u Ministarstvu da li je pisan ugovor? Prvo pitanje. Drugo pitanje: ako je za ovu grešku znao, ne treba da bude državni sekretar, a ako nije znao za ovu grešku... Odnosno, ako je znao za ovu grešku, ne samo da ne treba da bude, nego treba i krivično da odgovara, a ako nije znao za ovu grešku, ne može ni da bude ministar u Vladi.