Hvala vama. Reč ima narodni poslanik gospodin Sreto Perić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dolovac, prvi put ste u parlamentu i možda ne znate, vi imate pravo, ne da prekidate narodne poslanike, ali imate pravo posle svakog diskutanta, ukoliko želite i osećate potrebu, da se javite. Lično mislim da vi dobru, fantastičnu priliku, koju vam je najpre dala gospođa Vjerica Radeta, potom Boris Aleksić, sada i naš kolega Petar Jojić... Imali ste potrebu, a možda i obavezu da odgovorite na mnoga pitanja.

Dve sintagme koje se vrlo često, možda i najviše koriste u srpskom narodu u ovo vreme su: „Evropska unija nema alternativu“ i „Reforma pravosuđa“. Kad je u pitanju Evropska unija, sve veći broj građana Srbije ne želi da ima bilo kakve veze i kontakte sa Evropskom unijom. Srpska radikalna stranka u kontinuitetu je veliki protivnik EU, što ne znači da su članovi SRS ili nosioci politike SRS protiv naroda koji živi u zemljama članicama EU, naprotiv, samo nismo za pristajanje na svesno porobljavanje.

Kada je u pitanju reforma pravosuđa, SRS se i te kako zalaže za reformu pravosuđa. Smatramo da nema napretka u društvu, da nema političke stabilnosti ukoliko se ne sprovede reforma pravosuđa. Ako imamo u vidu da je od 2000. godine naovamo vršena negativna selekcija kadrova u pravosuđu, a i vi ste deo pravosuđa, onda sigurno, i to punim kapacitetom i punom našom snagom, jesmo za reformu pravosuđa.

Gospođo Dolovac, imali ste priliku da se vaše ime pominje prilikom izučavanja predmeta Krivično procesno pravo i organizacija pravosudnog sistema u Srbiji, ali to niste iskoristili. Naprotiv, propustili ste. Vi niste neko ko je iz sfere politike, ali ste verovatno na politički način došli na to mesto gde jeste. Vi znate verovatno, kao što to znaju i drugi koji se bave tom problematikom, da u tužilaštvu važi princip monokratije i da svi koji se zovu tužioci, zamenici tužioca u Srbiji, pa i oni koji su u Specijalnom tužilaštvu, potpadaju pod vašu ingerenciju. Vaša obaveza, a samim tim i odgovornost, u ovom trenutku je velika.

Mi u SRS stičemo utisak, zbog toga vam je i postavljeno toliko pitanja, da niste u stanju... Ne bih potcenio vaš stručni kapacitet, tu biste verovatno mogli, ali iz nekih drugih razloga, možda zbog činjenice da ste vi političkim predlogom, a ima mnogo mešanja politike u reformu pravosuđa, odnosno u pravosuđe uopšte, došli na tu funkciju; onda vi ne želite da na način na koji biste mogli, način za koji vam pozitivni propisi daju mogućnost, intervenišete.

Da bi oni koji prate ovaj prenos znali o čemu to mi u Narodnoj skupštini raspravljamo, mi danas treba da izaberemo, odnosno u danu za glasanje, po vašem predlogu, a vi ste ujedno i predsednik Državnog veća tužilaca, tri člana Državnog veća tužilaca. Da podsetim samo da po Ustavu Republike Srbije ima ukupno jedanaest članova. Od toga su tri po funkciji (vi ste jedan od tih koji su po funkciji): republički javni tužilac, ministar nadležan za poslove pravde i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Republike Srbije. Ostalih osam članova se biraju na mandat od pet godina, s tim što se šest bira iz reda tužilaca i zamenika tužilaca i jedan se bira kao istaknuti pravnik iz reda profesora pravnog fakulteta i iz Advokatske komore. Ponekad kao istaknuti prođe neistaknut, s tim što se istakne valjda na listu. Poneki su prolazili i do sada u prvom izboru tužilaca, pa i VSS, tako što su istaknuti samo kao kandidati, a u svojoj profesionalnoj i radnoj karijeri nisu imali nešto posebno čime bi se mogli pohvaliti i istaći.

Zanima me zbog čega idemo parcijalno, zbog čega danas razgovaramo i razmatramo samo tri predloga, a ne šest?

Vi ste prilikom predstavljanja tri kandidata o kojima je reč čitali njihove biografije; vi na to imate pravo, to uopšte nije sporno. Dalo se zaključiti, zajedničko svim kandidatima je da su relativno mladi ljudi, što mi podržavamo, s jedne strane, a sa druge strane da su svi porodični. I to je nešto što je dobro, jer ova politika sve teže dozvoljava mladim ljudima da sklapaju brakove, ova politika, ovaj režim. Nešto što može da obraduje jeste da su ovi koji su predloženi porodični ljudi, imaju porodicu i decu, što je dobro.

Rekli ste, odnosno piše u ovom predlogu: „Kako bi Državno veće tužilaca moglo da predloži Narodnoj skupštini najbolje kandidate, javnim tužilaštvima je predočeno...“. Nema tu šta da se predočava, postoje pozitivni zakonski propisi koji apsolutno jasno definišu način izbora članova Državnog veća tužilaca. Ali, da znate da vam ni tužioci ni zamenici tužioca nisu potpuno zadovoljni procedurom i načinom na koji je sve ovo vršeno. Vi ste ispoštovali golu formu, ali način na koji ste to izabrali, to se može videti iz ovih njihovih biografija, a pogotovo se može videti i saznati u kontaktu sa tužiocima i zamenicima tužilaca... Ova dva kandidata pohađala su sve moguće kurseve, ovaj kandidat iz Kraljeva verovatno nije blizu Beograda, nije blizu centara moći, koji imaju veliki uticaj na rad tužilaštva. Nažalost, imaju veliki uticaj na rad tužilaštva.

Kod jednog od kandidata kaže – objavio je nekoliko članaka i radova na temu savremenog krivičnog prava. Pa, najviše članaka ovde objavio je kolega Srđan, on je kolumnista nekoliko listova, pa ga to ne kvalifikuje za funkciju člana Državnog veća tužilaštva. Zatim, kod istog kandidata kaže da je pohađao Austrijsku akademiju za javnu administraciju u Beču, kao i obuku Fonda za humanitarno pravo iz Beograda u oblasti međunarodnog humanitarnog prava u saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija u Hagu.

Dalje se kod ovog kandidata kaže da je on do sada bio savetnik Republičkog javnog tužioca za odnose sa Međunarodnim krivičnim tribunalom, tamo gde je Nataša Kandić, tamo gde je Sonja Liht.

Ovaj kandidat, a to je gospodin Branko Stamenković, pa tu nema ništa dobro za srpski narod. Nema ništa dobro po definiciji, s jedne strane, a s druge strane, nema ni zalaganja za struku, nego će to biti političko procesuiranje u najvećoj mogućoj meri.

Kaže, u periodu između 2006. i 2008. godine bio je predavač - ekspert (odjednom, svi su eksperti) za Savet Evrope i EU u okviru projekta „PAKO Srbija“. Mogli ste da napišete i – pakao Srbija. Ne znam koliko zbog vašeg uticaja i vašeg nerada (kada kažem vašim neradom mislim na Republičko javno tužilaštvo), ali u najvećoj meri pod režimom koji je na vlasti u Srbiji sada postoji pakao.

Koleginica Vjerica Radeta reče za ovog kandidata da voli da dođe u bermudama u sudnicu. On to radi samo u letnjem periodu, dakle ne u zimskom periodu, što ga ipak može kvalifikovati za vrlo dobrog člana Državnog veća tužilaca.

U periodu između januara i jula 2010. godine radio je kao viši savetnik, to je ono zbog čega kažem da je on verovatno i predložen, Republičkog javnog tužilaštva u Odeljenju za međunarodne odnose i pravnu pomoć na poslovima direktnih kontakata sa međunarodnim pravosudnim institucijama i organima, kao i na projektima saradnje javnih tužilaštava i EU, Saveta Evrope i SAD. Pa zar mi nemamo dovoljno institucija, zar mi nemamo razvijeno krivično pravo da možemo na najbolji način da se obrazujemo ovde, da ne moramo da idemo na ova predavanja i na ove kurseve u beli svet?

Kažete da je taj kandidat bio trener. Zamislite da neko kaže – meni je trener bio pokojni profesor Radomir Lukić prilikom polaganja ispita, ili da sada neko kaže – trener mi je Slavica Đukić-Dejanović kao profesor, univerzitetski profesor na Medicinskom fakultetu!

Dajte jednom da baratamo činjenicama, da kažemo da su toliko predmeta imali, da su toliko uradili uspešno, da su po tim predmetima donete takve i takve odluke. To bismo mi kao narodni poslanici voleli da imamo uz biografije kandidata za člana Državnog veća tužilaca, kao i za VSS. Koje su kurseve sve pohađali? Pa, to nas savršeno ne zanima i nije nam uopšte bitan taj deo.

Za jednog kandidata, to je gospođa Danijela Sinđelić, kažete da pohađa postdiplomske studije na krivičnom smeru na Pravnom fakultetu u Beogradu, u okviru kojih polaže ispite Metodologija pravnih nauka i Metodologija društvenih nauka. Svako ko je upisao postdiplomske studije zna da su to dva osnovna predmeta koja se polažu na postdiplomskim studijama. Mogli ste da navedete u biografijama ovih kandidata da su položili Rimsko pravo, Uvod u pravo, Obligaciono pravo i ne znam šta sve ne.

Nebitno je da li neko ima titulu magistra ili nema. Ni to nije toliko važno i nije najbitnije što vi gledate. Vi gledate da je neko poslušan, da neko hoće na politički način da radi u tužilaštvu ili pravosuđu, i to je osnovno za vas, sve drugo nije toliko bitno.

Imate mnogo posla. Trebalo bi da imate mnogo posla. Mnogo puta su poslanici SRS ukazivali na činjenje krivičnih dela prilikom privatizacije, kao i u drugim sferama. Morate da reagujete u takvim slučajevima. Ne možete da to posmatrate nemo, kao da se tu ništa ne dešava.

Kod nas se vrlo često dešava da najpre počne da piše žuta štampa. Nije to čak ni istraživačko novinarstvo. Onda tužilac reaguje ili ne reaguje uopšte.

Da li ste vi kao republički javni tužilac razmišljali kako i na koji način da se bar saslušaju, da daju izjave oni koji su odustali od gonjenja Purde, Ejupa Ganića, Vesne Bosanac i drugih. Zamislite, predsednik Republike Srbije je rekao – nije bitno gde će se suditi (u vreme kada je Ejup Ganić bio u pritvoru u Engleskoj, u Londonu), nije bitno gde će mu se suditi, bitno je da bude pravično suđenje.

Pravično suđenje – zalažemo se, to je standard, eto, ako hoćete, Evropske unije, Venecijanske komisije, a da li pravo na pravično suđenje imaju građani Srbije? Da li ste se vi kao republički javni tužilac ili neko drugi iz sistema pravosuđa u Srbiji pitali kakvo pravo na suđenje ima prof. dr Vojislav Šešelj? Naravno da niste. Ali, nemate pravo na to. Za vas važe pozitivni propisi, kao i za svakog drugog građanina. Počnite malo da se bavite svojim obavezama i onim što je u interesu građana Srbije, a ne samo da pokrenemo neki postupak, pa nema dovoljno dokaza, pa odustajemo. Koji su motivi Specijalnog tužilaštva da odustane od tih gonjenja? To bi republički javni tužilac morao da zna, morao bi da proveri kako i na koji način da se ponaša.

Dalje, ono o čemu je govorila, kao naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Vjerica Radeta, vezano za podnete prijave za neke članove SNS. Pretpostavljamo da u SNS ima i kvalitetnih ljudi i uopšte ne vodimo polemiku ili borbu protiv takvih članova; podneli smo krivične prijave protiv članova te stranke koji su, kako je gospođa Vjerica rekla, direktno pokušali da ugroze ustavni poredak ove zemlje. O tome se radi. Vi, na kraju krajeva, ni te prijave, ni neke druge ne uzimate uopšte u razmatranje.

Da li znate da vam u jednom gradu, biću precizan, u Kraljevu, postoji zamenik javnog tužioca koji na podnetu pismenu krivičnu prijavu kaže – neću da podignem optužnicu? Možda ne postoje elementi za podizanje optužnice, ali ne može se reći, odnosno napisati – neću da podnesem optužnicu. Da li je to reforma tužilaštva? To ne da nije reforma tužilaštva, to je direktno kršenje pozitivnih propisa, za šta bi neko morao da odgovara.

Ako imate volje, vi biste imali potrebu da date odgovor na mnoga pitanja. Zahvaljujem vam se ukoliko budete spremni da interaktivno učestvujete u današnjoj raspravi. Hvala.

Hvala. Reč ima gospodin Zoran Krasić, petnaest minuta.

Došli smo danas da pričamo o jednoj tački dnevnog reda i da potvrdimo one čuvene izreke da vreme ne može da ispravi ono što je krivo od rođenja. Jer, kako je koncipirana ova tačka dnevnog reda, mi samo treba da konstatujemo da je 93% tužilaca i zamenika određenog dana glasalo, sprovedeni su izbori. Tri kandidata koja su dobila najveći broj glasova, to su ovi kandidati, čije biografije smo imali prilike da čujemo, doduše, nepotpune. Neki od njih ne samo da su kursadžije, nego i šetaju kučiće poslepodne kad se vrate s posla, pošto je to vrlo važno da se u javnom prenosu istakne.

Onda je Narodna skupština mesto gde se proverava koliko poslanici poštuju izbornu volju tužilaca. Vi ste, gospodo, doneli takav zakon i sada ste vi pred svršenim činom. Ako nemate 126 glasova za ove kandidate, onda skaču nevladine organizacije i svi ovi što vas posmatraju kako se ovde ne poštuje struka, a cilj reforme pravosuđa jeste da se poštuje struka. To je ta podvala, suštinski podvala.

Danas celokupna diskusija... Naravno, ne ulazim u ove finese, nećemo da diskutujemo onako kako je neko zamislio, nego pucamo iz svih mogućih oružja da bismo ukazali da je reforma pravosuđa nemoguća misija, promašen zadatak. To smo rekli i pre nekoliko godina. Niko nam nije verovao.

Onda se pojavio savetnik predsednika Republike, ili generalni sekretar, kako beše – on uzme mobilni telefon ili diktafon i ode kod predsednice Vrhovnog kasacionog suda, podmetne i sve snimi. Da li je to radio u ime predsednika Republike ili u ime dragog mu predsednika nove stranke u koju je otišao, nije bitno. Tužilaštvo ćuti. Čim ćuti znači to je dozvoljeno, može svako svakog da prisluškuje. Uostalom, stranci odavno prisluškuju sve moguće. Njih to baš briga.

Veliki broj neizabranih sudija otišao je u jednu stranku. Oni su samo potvrdili zašto nisu izabrani. Nisu ni svesni. Ko veruje Šojiću i Ćirku, znate kako će da prođe, kao „Bela lađa“.

Reforma pravosuđa je potrebna zbog funkcionisanja sistema u ovoj zemlji. Kada bismo sada povlačili sve ono što nam pišu građani, gde nam ukazuju na te predmete gde tužilaštvo ne preduzima neophodne mere, odnosno ne vrši poslove iz svoje nadležnosti, verovatno bi svaki član Veća tužilaca mogao da iznese tri puta više predstavki i pritužbi građana gde se ukazuje na te probleme.

Važno je da su ovi, kao kursadžije, prošli sve moguće škole. Pravosuđe nam je prepuno tih koji su stekli naknadnu pamet i naknadno znanje, kao neki u 58. godini. A ovi su tek stekli na kursu kod Nataše Kandić ili kod Siniše Važića, koji je tako značajnu ulogu imao dok je bio u Novom Sadu. I vi, gospođo, imate značajnu ulogu, pošto ste kadar Čanka i Pajtića. Onda nije ni čudo šta se sve dešava u našem tužilaštvu i zašto se neko ne proganja ukoliko postoji neka sumnja da je izvršio navodno krivično delo.

Jutros smo krenuli sa raspravom o krivičnom progonu nekih funkcionera, vezano za Kipar. Mene je tužio jedan od tih zato što sam ovde postavio pitanje da li je razrešena ta situacija, čarapa na glavi, gde su pare s Kipra, što je otvorena tema od 2000. godine. Ali, nije to bitno.

Bitno je da novo transformisano pravosuđe i ovaj deo koji se odnosi na tužilaštvo rade po nekim propisima koji ne postoje u našem sistemu. Zahvaljujući ovoj transformaciji ili neposredno pre ove transformacije, dobili smo svedoke saradnike, biznismene. Može da gazi po ulici, ima obezbeđenje, može da deli šamare ministrima, ima obezbeđenje; može gospodin Čume da zaključuje ugovore, ima policijsko obezbeđenje. Sada, razmišljaj o tome da nećeš da zaključiš ugovor sa njima. On nema problema sa naplatom potraživanja, nema nikakvih problema sa naplatom potraživanja.

Da li vi u tužilaštvu znate da 64.000 lica u ovoj Srbiji radi u privatnim obezbeđenjima, da su oni naoružani? Puca njima kaiš da li imaju dozvolu za nošenje i držanje oružja. Čak imamo i strance kao osnivače i vlasnike tih firmi. To je po broju dva puta više nego policija i vojska zajedno, kada bi bili naoružani.

Ne znam koja je funkcija današnjeg tužilaštva, kakva je to funkcija? Mi konkretno iznesemo primere – pokradeni mandati, te ima ostavke, te nema ostavke, te sam zaboravio, te nisam zaboravio, i, evo, tužilac ne reaguje. Mi podnesemo zahtev za sprovođenje istrage, sada ni oni ne reaguju. Oni su veći političari nego ovi u Narodnoj skupštini. Oni unapred znaju šta će da padne, kako će da izgleda budući Ustav, kako će da izgledaju budući zakoni, pa koje odredbe zakona ima da primenjuju, a koje nikako ne smeju da primenjuju.

Mi pokrenemo postupak zbog zloupotrebe službenog položaja i zato što je neko neovlašćeno potpisao i stvorio kreditnu obavezu i čovek prizna u medijima sve, ali šta to vredi, tu su dike pravosudne. Marina Tomić, pa ona je napredovala. Da li znate koliko tužilaštvo ima krivičnih prijava protiv te Marine Tomić? Pa, svaka krivična prijava je bila plus za napredovanje i ona je u Privrednom apelacionom sudu. To svi znamo, svi građani znaju, svi oni koji su imali problema, koji su se obratili tužilaštvu, da li zbog saobraćajne nesreće, da li zbog nečega drugoga itd. Tačno se zna ko su „zaštićeni međedi“. Zgazi čoveka, napravi udes, pa džip u bilbord ušao, znate, pa ne znam koji tamo procenat čega itd. – ništa, tužilac ćuti. Ćuti. Zašto? Pali se na nešto drugo. Neće da vergla. Neće da troši gorivo na leru. Pali se na nešto drugo. Tržišno se ponašaju. Znate, sad su advokatura i tužilačka funkcija postala kategorija tržišne ekonomije; uzimala - davala, ponuda i potražnja, pa kada sednu i kada se dogovore.

Znate li da u Republičkom, ovaj tužilac za ratne zločine... njih dvojica bili kolege dvadeset godina u kancelariji, jedan reketirao, drugi ga štitio. Naravno, nastavili su tamo taj svoj posao. Oni imaju kompletnu dokumentaciju, ali ne može, tu je Sem Nazaro, tu je transformacija po zahtevima EU, pa Amerike, ne znam ni ja više koga.

Da li ste čitali biografije? Ovde kao da se bira neko za tužioca u Njujorku ili Vašingtonu, a ne da bude u jednom telu koje treba da bira i razrešava. Naravno da su tužioci izabrali ove, svako svakog ima u rukama. Nikoga oni neće da razreše, osim ako se politički ne uklope.

To je ta naša priča. To je ta pogrešna transformacija, namerno pogrešna transformacija, da ne može da funkcioniše sistem kako je propisano Ustavom i zakonom, već zavisi od voluntarizma. Videli ste, savetnik predsednika može da prisluškuje, da on raspravlja o tome ko može da bude, ko ne može da bude sudija, a onda, navodno, on se pobunio, pa onda prešao u drugu stranku, pa 800 sudija povukao. I to je sve normalno kod nas, znate.

Slična priča je i sa tužiocima. I to je sve normalno. Onda ovo što je Petar Jojić mahao sa tom količinom dokumenata iz predmeta Vesna Bosanac ili Purda naravno ne može da prođe. Gazde iz inostranstva baš to hoće, da i ako se obezbedi neka dokumentacija ta dokumentacija ode u fioku, kako se ne bi kvario proevropski ambis, proevropski i pro-NATO ambis.

Sada imate rok trajanja: u oktobru – biće u novembru, pošto će 12. oktobra neko tamo da se potpiše, pa ako ne bude u novembru, onda će da bude u decembru, pa ako ne bude ni u decembru, onda ćemo da krenemo sa nekom novom pričom pa ćemo da vidimo da li će biti 2016. godine. Ako ne bude 2016. godine, već imamo program 2020, veliki epohalni program 2020.

Tužioci moraju da se uklapaju u to. Bitno je da su oni imali izbornu kampanju, da su sproveli glasanje, da je postojala glasačka kutija, da je bila komisija za sprovođenje glasanja, da je bio birački odbor, da su se tužioci legitimisali, da su zaokružili, a ko je izabran, to nikoga ne interesuje. Koga interesuje ko je izabran? Zna se ko vedri i oblači i u jednom i u drugom organu koji se odnose na sudije i na tužioce – ministar, Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i, naravno, tu je Bole, doživotni predsednik Odbora za pravosuđe. Boško Ristić šta god je uhvatio, sve se osušilo: i SRJ i državna zajednica. On kada dohvati, tu trava ne niče više.

To vam pričam već pet-šest godina, niste mi verovali, a uvek ste konstatovali još gore i gore. Svi znaju da će biti gore. Nema on zadatak da to sredi tako da to bude dobro, on ima zadatak da to opstruiše, da to ispadne loše, da bi sve zavisilo od nekoliko ljudi.

Kakva je parcelacija napravljena u sudovima, to i sami znate, to smo vam pričali pre dve godine. Karamela drži ove sudove, Bole drži ove sudove, onaj drži one sudove, oni vedre i oblače, oni predlažu kandidate. Pokušali ste da to demantujete i baš ste uradili onako kako smo rekli. Tako ste nas uspešno demantovali da je to prosto neverovatno!

Nadam se da ćemo imati prilike, pošto mi sledeća tačka dnevnog reda omogućava malo više vremena, pa ću javnost da obavestim kako izgledaju transformisani predstavnici sudske vlasti. Uzeću četiri vrlo lepa „zumbula“, četvoro sudija koji su ušli u antologiju svojim odlukama. Naravno, koristim priliku da komentarišem nešto što je pravosnažno okončano, vodim računa da ne utičem na odluku, pošto su odluku već doneli i ušli u istoriju. Odmah ću da tražim posle toga od Visokog saveta sudstva da se pokrene postupak za njihovo razrešenje zato što nisu dostojni u Srbiji da pored njihovog imena stoji da su sudije. Takvih primera na hiljade možemo da nađemo.

Namerno ne koristim primere sa imenima i prezimenima građana, ne koristim primere sa nazivima firmi iz privatizacije itd. zato što to može da izazove ovakva i onakva tumačenja. Koristiću primer prvotuženog i drugotuženog, Tomislava Nikolića i Banke Inteze, i četvoro sudija koji nisu mogli da naprave grešku nikako, osim ako to nisu uradili svesno i namerno. Iz dokumentacije koju sam doneo dokazaću da su svesno i namerno obrukali pravosuđe Srbije. Po čijem nalogu? To bi moralo tužilaštvo da istraži.

Ili, ako ne možete da istražite, angažujte Eliota Nesa, zvanog Cvijan; on sa onim, znate ono prislušno, ode, porazgovara i skupi kompletnu dokumentaciju. Međutim, ne treba vam Cvijan, imam izjave svih – ko je zaključivao ugovor, ko je potpisivao menice, kakav je dogovor sa Bankom Intezom kako da se pričini šteta, kako da se nešto uradi, kako da se ubije Vojislav Šešelj. E, to smo osujetili septembra meseca 2008. godine.

Zahvaljujem. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres.

Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu kandidata za izborne članove Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom.

Zahvaljujem se svima na učešću.

Određujem pauzu do 14.00 časova, kada ćemo nastaviti jedinstvenim pretresom 31. tačke dnevnog reda – Predloga odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

(Posle pauze – 14.05)

Poštovani poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite da u vaše i svoje ime pozdravim grupu studenata Filozofskog fakulteta u Nišu, koji prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine.

Prisutni su: Dejan Antić, Maja Perić, Kristina Stojanović, Bojana Miljković, Miloš Đorđević, Milan Videnović, Goran Milosavljević, Bojan Panić, Bojana Ratković, Sandra Velić, Aleksandra Aleksić, Dragana Stojičić, Sanja Stanojević, Goran Mladenović, Sonja Bogdanović, Ema Živković, Nataša Radovanović, Jasna Đokić, Milena Nikolić, Stanislava Simić, Jovana Rančić, Marija Dimitrijević, Stana Ristić, Jovana Popović, Jelena Petrović, Aleksandra Stojiljković, Milena Marinković, Đorđe Mihajlović, Jovana Đorđević, Dragana Dimitrijević, Tamara Filipović, Lazar Šejić, Petar Čupić, Milica Bežanović, Irena Rakić, Sanja Dimić, Neda Dimić, Snežana Janković, Ivana Genov, Milena Stojanović, Aleksandra Nikolić, Ljubica Zlatković, Jelena Stojanović, Milena Vujičić, Nataša Branković, Aleksandra Milošević, Tea Svilar, Miloš Lidić, Kristina Đorđević, Katarina Panić, Milena Stoiljković, Jovana Mikić, Aleksandra Mitrović, Aleksandra A. Filipović, Aleksandra S. Filipović, Ivana Pavlović, Tamara Petković, Ana Manić, Ana Stojanović, Mia Milenković i Sanja Ilić.

Pozdravimo aplauzom drage goste.

Prelazimo na 31. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ČLANOVA VISOKOG SAVETA SUDSTVA IZ REDA SUDIJA

Primili ste Predlog odluke, koji je podneo Visoki savet sudstva.

Pre otvaranja pretresa podsećam vas da, prema članu 192, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje na sledeći način: Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada sat, 33 minuta i 36 sekundi, Poslaničkoj grupi SRS sat, sedam minuta i 12 sekundi, Poslaničkoj grupa Ujedinjeni regioni Srbije 28 minuta i 48 sekundi, Napred Srbijo 26 minuta i 24 sekunde, DSS - Vojislav Koštunica 24 minuta, Poslaničkoj grupi SPS-JS 18 minuta, LDP 15 minuta i 36 sekundi, Nova Srbija 10 minuta i 48 sekundi, Poslaničkoj grupi manjina osam minuta i 24 sekunde, Poslaničkoj grupi Partija ujedinjenih penzionera šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da će predstavnici poslaničkih grupa biti: Srđan Spasojević za Poslaničku grupu Nova Srbija, Judita Popović za Poslaničku grupu LDP, Zoran Krasić za SRS i Boško Ristić za ZES.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li predstavnica predlagača gospođa Nata Mesarović, predsednik Visokog saveta sudstva, želi reč? (Da.) Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, u ime Visokog saveta sudstva i sudova u Srbiji izneću odluku za predlog za izbor kandidata za stalni sastav Visokog saveta sudstva.

U skladu sa ovlašćenjima iz člana 35. stav 1. i 2. Zakona o Visokom savetu sudstva, Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

Reći ću da vam je svima poznato, kao i opštoj javnosti, da je u Srbiji u toku 2009. godine izvršen opšti izbor sudija, da je to učinio prvi sastav Visokog saveta sudstva i da je sada na red došao izbor članova stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija, koji, po zakonu, na predlog Visokog saveta sudstva vrši Narodna skupština Republike Srbije.

Izbori su sprovedeni 3. marta 2011. godine. Izborna komisija Visokog saveta sudstva je 4. marta 2011. godine dostavila Visokom savetu sudstva Zapisnik o radu Izborne komisije i o utvrđivanju rezultata glasanja za kandidate za izborne članove iz reda sudija, sa tabelama o broju glasova koje su kandidati dobili na pojedinim biračkim mestima. Na sednici koja je održana 7. marta 2011. godine Visoki savet sudstva je usvojio Zapisnik Izborne komisije i prema rezultatima glasanja za izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija je predložio kandidate sa najvećim brojem glasova, koji su imenovani u Predlogu odluke.

Moram da kažem da je izbor članova i predlaganje kandidata za stalni sastav Visokog saveta sudstva obavljen neposredno, na svim nivoima, zavisno od stepena i nadležnosti sudova. Narodnoj skupštini su predloženi, kakvo je i zakonsko rešenje po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova.

Sada ću saopštiti imena kandidata i reći nešto iz njihovih kratkih biografija, koje su poslate Narodnoj skupštini, ne zbog toga što mislim da narodni poslanici nisu upoznati sa biografijama i da se nisu pripremili za današnju raspravu, nego zbog opšte javnosti, koja verovatno prati situaciju u pravosuđu i želi da zna i da se upozna s tim kakve je to kandidate sudstvo Srbije predložilo za Visoki savet sudstva.

Za kandidata predlažemo sudiju Mirjanu Ivić, koja je sudija u Vrhovnom kasacionom sudu Republike Srbije i koja je sudija od karijere; pre izbora za sudiju Vrhovnog kasacionog suda radila je u Vrhovnom sudu Srbije, u Upravnom odeljenju, i tamo je imala odlične rezultate. O tome govori i sama činjenica da smo samo dvoje sudija izabrali za Vrhovni kasacioni sud iz tadašnjeg odeljenja Upravnog suda Republike Srbije.

Sudija Mirjana Ivić je rođena 1951. godine u Leskovcu. Na Pravom fakultetu je diplomirala 1975. godine. Zaposlila se kao pripravnik u Zavodu za izdavačku delatnost „Filip Višnjić“ u Beogradu. Pravosudni ispit je položila 1984. godine. Potom je zasnovala radni odnos u Vrhovnom sudu Srbije kao stručni saradnik u Krivičnom odeljenju, u Veću za maloletnike. Od 1990. godine je raspoređena u Upravno odeljenje Vrhovnog suda Srbije, gde je radila kao savetnik predsednika za upravnu materiju do 1998. godine, kada je izabrana za sudiju Okružnog suda u Beogradu.

U Okružnom sudu u Beogradu je radila u Upravnom odeljenju, a 24. novembra 1999. godine je izabrana za sudiju Vrhovnog suda Srbije i raspoređena u Odeljenje za upravnu materiju, gde je radila do 31. decembra 2009. godine.

Izabrana je na stalnu sudijsku funkciju od strane Visokog saveta sudstva, za sudiju Vrhovnog kasacionog suda; na tu funkciju je stupila 1. januara 2010. godine. Radi u Specijalizovanom veću za upravnu materiju i Veću za rešavanje sukoba nadležnosti između Upravnog suda, viših sudova i osnovnih sudova.

Član je redakcijske grupe Biltena sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda. Učestvovala je na brojnim domaćim i međunarodnim skupovima i međunarodnim konferencijama. Priredila je i objavila „Zbirku zakona o oduzimanju i vraćanju nepokretnosti, sa sudskom praksom“. Služi se engleskim i ruskim jezikom.

Na izborima za člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija dobila je ukupno 40 glasova za izbornu listu za Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni sud i Upravni sud. Znači, za ovog kandidata su mogle da glasaju sudije sudova republičkog ranga.

Sa ove liste kandidata, sudije su tako glasale, najveći broj glasova sa liste kandidata za apelacione sudove dobio je, i Narodnoj skupštini se predlaže za izbor člana Visokog saveta, sudija Milimir Lukić, koji je sudio u Apelacionom sudu u Beogradu. Rođen je 1963. godine u Prištini. Pravni fakultet je završio 1989. godine u Prištini, a pravosudni ispit je položio 1991. godine. Postdiplomske studije završio je 1996. godine na Univerzitetu u Parizu, na Sorboni, stekavši diplomu visokih studija.

Od 1989. godine radio je kao pripravnik i saradnik u Okružnom sudu u Prištini, do 1992. godine, kada je izabran za sudiju Opštinskog suda u Prištini. Godine 1998. izabran je za sudiju Okružnog suda u Prištini. Godine 2003. izabran je za sudiju tadašnjeg Okružnog suda i radi u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal u Beogradu. Sudio je predmetu tzv. zemunskog klana, a kao član veća sudio je u predmetu za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića. Odlukom Visokog saveta Srbije prošle godine izabran je na funkciju za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, gde je od 1. januara raspoređen u Krivično odeljenje, i to u Posebno odeljenje za organizovani kriminal.

Kao sudija Posebnog odeljenja učestvovao je u radu Nacionalne pravosudne škole Francuske. Bio je angažovan od strane Misije OEBS-a u svojstvu predavača iz krivičnog prava iz oblasti organizovanog kriminala. Objavio je veći broj stručnih radova i ti radovi su navedeni u ovoj kratkoj biografiji.

Želela bih samo da kažem da su svi kandidati, kao i opšta javnost u Srbiji, pre glasanja mogli da se upoznaju sa biografijama svih kandidata, koje su bile okačene na sajtu Visokog saveta sudstva. Kandidati su bili u mogućnosti da objave i svoj kratki program budućeg rada i za šta će se zalagati u svom budućem radu, ako budu bili birani ili predloženi za kandidate za Visoki savet sudstva.

Sa liste kandidata za više sudove i privredne sudove predlaže se Aleksandar Stoiljkovski, sudija Privrednog suda u Zrenjaninu, koji je rođen 1971. godine u Vršcu. Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu završio je 1996. godine. Pravosudni ispit je položio 1999. godine. Počeo je da radi 1996. godine kao sudijski pripravnik u Privrednom sudu u Zrenjaninu, a zatim kao stručni saradnik, nakon položenog pravosudnog ispita.

Za sudiju Opštinskog suda u Zrenjaninu izabran je u decembru 1999. godine, gde je radio u izvršnoj referadi do 2005. godine, kada je izabran za sudiju Trgovinskog suda u Zrenjaninu. Po stupanju na dužnost, raspoređen je izvršnoj referadi sa 100% priliva i stečajnoj referadi sa 50% priliva.

Odlukom Visokog saveta sudstva u 2009. godini izabran je za sudiju Privrednog suda u Zrenjaninu, a od 1. januara 2010. godine postavljen je za vršioca funkcije predsednika Privrednog suda u Zrenjaninu.

Oženjen je, otac troje dece.

Dobio je 100 glasova za ove izborne liste za više i privredne sudove, dok je drugoplasirani kandidat dobio 40 glasova.

Sudija Blagoje Jakšić je sa liste kandidata osnovnih prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda. Rođen je 1957. godine u Kosovskoj Mitrovici. Pravni fakultet u Kragujevcu završio je 1983. godine, pravosudni ispit položio je 1986. godine, a 1985. godine je zasnovao radni odnos u Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici, u svojstvu sudijskog pripravnika. Za sudiju Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici izabran je u junu 1986. godine, gde je postupao u krivičnoj materiji.

Godine 1992. izabran je za predsednika Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, gde je dužnost obavljao do 2002. godine. U oktobru 2003. godine upućen je na rad u Prvi opštinski sud u Beogradu, a od decembra 2004. godine rešenjem Visokog saveta sudstva premešten je u Prvi opštinski sud u Beogradu, gde je postupao u radnim sporovima. Od juna 2008. do 31. decembra bio je rukovodilac Odeljenja za radne sporove. Od strane kolegijuma izabran je za najboljeg sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu 2006. godine. Tokom 2006. i 2007. godine držao je predavanja iz oblasti primene propisa iz radnog prava, u organizaciji Saveza samostalnih sindikata i Agencije za mirno rešavanje sporova.

Odlukom Visokog saveta sudstva o izboru sudija na stalnu sudijsku funkciju izabran je 2009. godine za sudiju Višeg prekršajnog suda u Beogradu. Prema godišnjem rasporedu, obavlja dužnost zamenika vršioca funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda i bavi se pristupom informacijama od javnog značaja.

Oženjen je, otac jednog deteta.

Na izborima za člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija za izbornu listu za osnovne, prekršajne i Viši prekršajni sud dobio je ukupno 308 glasova.

Sudija Sonja Vidanović, pošto osnovni sudovi sa ove liste daju dva kandidata, sudija je Osnovnog suda u Subotici. Rođena je 1959. godine u Subotici. Pravni fakultet u Beogradu završila je 1981. godine. Za vreme studiranja aktivno se bavila sportom, odbojkom, i bila član državne reprezentacije Jugoslavije. Pravosudni ispit položila je u Novom Sadu 1984. godine. Od novembra 1981. godine bila je volonter-pripravnik u Višem sudu u Subotici, a radni odnos u istom sudu zasnovala je 1982. godine, gde je radila do 1984. godine. Od 1984. godine vršila je funkciju sudije za prekršaje u Opštinskom organu za prekršaje u Subotici, sve do 1988. godine, kada je izabrana za sudiju Opštinskog suda u Subotici.

Radila je u izvršnoj, parničnoj i vanparničnoj referadi. Bila je član vanraspravnog krivičnog veća, a od juna 1994. godine radila kao istražni sudija. Za vreme obavljanja sudijske dužnosti učestvovala je u obučavanju sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika. Odlukom Visokog saveta sudstva izabrana je na stalnu sudijsku funkciju za sudiju Osnovnog suda u Subotici, a od 1. januara obavlja i funkciju vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Subotici.

Član je Programskog saveta Pravosudne akademije u Beogradu. Bila je učesnik više stručnih savetovanja organizovanih od strane Vrhovnog suda Srbije, Pravosudnog centra, Pravosudne akademije. Služi se engleskim i mađarskim jezikom.

Udata je, majka dvoje dece.

Na izborima za člana Visokog saveta sudstva sa ove liste dobila je 172 glasa.

Sa liste kandidata sudija sa teritorije autonomnih pokrajina predlaže se sudija Branka Bančević, koja je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu. Rođena je 1955. godine u Mačvanskoj Mitrovici. Pravni fakultet u Novom Sadu završila je 1977. godine. Pravosudni ispit položila je 1978. godine. Od 1977. do novembra 1979. godine radila je u Opštinskom javnom pravobranilaštvu u Sremskoj Mitrovici, prvo kao pripravnik, a nakon položenog pravosudnog ispita i kao zamenik opštinskog javnog pravobranioca u Sremskoj Mitrovici. Izabrana je 1979. godine za sudiju Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici, gde je radila u parničnoj, istražnoj i krivičnoj referadi.

Godine 1995. izabrana je za sudiju Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, a od juna 2001. do juna 2006. godine bila je predsednik Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici. Postupala je u prvostepenoj krivičnoj referadi, u istražnoj referadi.

Odlukom Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju 2009. godine izabrana je za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu, gde radi na drugostepenoj krivičnoj referadi. Predsednik je Krivičnog odeljenja i prvi zamenik vršioca funkcije predsednika ovog suda.

Od 2001. godine bila je angažovana i kao predavač od strane Društva sudija Srbije, Pravosudnog centra, OEBS-a, ambasade SAD u oblastima krivično-procesnog prava, krivično-materijalnog prava, trgovine ljudima i sporazuma o priznavanju krivice, a sada je član komisije za obuku sudija i predavač Pravosudne akademije.

Majka je dvoje dece.

Na izborima za člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija sa ove izborne liste ona je dobila 247 glasova.

Znači, mi smo ispoštovali zakonsku obavezu i sproveli neposredne izbore. Glasalo se za kandidate, njihove kolege su glasale za njih, bez bilo kakvog uticaja od strane Visokog saveta sudstva ili bilo kog drugog državnog organa. Znači, ovo su kandidati koje je pravosuđe predložilo da ih izaberete za stalni sastav Visokog saveta sudstva. To je ono što ja želim da vam kažem. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Mesarović, predsednici Visokog saveta sudstva.

Da li želi reč izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.)

Ko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Malopre se javio Zoran Krasić, koji ima i neke obaveze. Da li se slažete da mu damo prednost? (Da.)

Gospodin Ristić je mogao kao predstavnik ZES-a, kao član Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva, kao predsednik Odbora i kao izvestilac Odbora za pravosuđe. Širok spektar, vidite i sami. Ispunjavamo sve pozdrave i želje slušalaca. Po kom god želite osnovu, gospodin Ristić je neuništiv, može da se javi.

Dve pogrešne pretpostavke su uslov za današnju tačku dnevnog reda. Prva pogrešna pretpostavka jeste, ili možda ne pogrešna, nego pretpostavka koja ne može da se dovede u pitanje, da su svi kandidati dostojni, stručni, prošli su kontrolu BIA, pouzdani su, na putu su prema Evropskoj uniji, međunarodnim standardima, svi su posećivali kurseve. Znate, na simpozijume, kurseve idu samo loši studenti; oni što nisu naučili na fakultetu onda moraju na Kopaonik, da nauče neke stvari.

Znači, to su neke pretpostavke o kojima mi danas ne smemo da pričamo, pošto je, pobogu, transformisano, nezavisno i samostalno sudstvo, sudije su odlučile ko treba da bude u Visokom savetu sudstva, prema određenim kvotama. Onda se postavlja pitanje – šta treba Narodna skupština danas da radi? Da primi k znanju da su sprovedeni izbori početkom marta, da je 91% sudija koji imaju pravo glasa učestvovalo na izborima, da su neki kandidati dobili mnogo više, da su samo po tom osnovu, većinskom (to je osnovni princip demokratije, kako smo čuli, većina može da radi šta god hoće sa manjinom), oni ispunili sve moguće uslove da mogu biti članovi ovog organa. Taj organ ima, da malo to banalizujem, dve osnovne funkcije: da bira i razrešava sudije.

To vam je kao svojevremeno francuska radio-televizija; oni kažu – mi smo zaokružili, zaposlilo se toliko i toliko hiljada ljudi, eventualno, ako se ukaže neko mesto, možda bi moglo neko detence itd. zaposlenog, ali to je sad zatvoreni sistem i tu ne sme niko ništa da dira, jer je to sve u skladu sa propisanom formom.

Forma je propisana početkom 2009. godine i zbog te forme i zbog te sadržine mi imamo ovu situaciju da po platnom spisku imamo nekoliko stotina više sudija nego što imamo po rešenjima o izboru. To će Srbija da plaća, ona je pod posmatranjem svih mogućih komisija, ekspertskih komisija; te Venecijanska, te ova, te ona, svi oni posmatraju, a naša transformacija pravosuđa se nalazi u ćorsokaku.

Nije glavni krivac za promašenu transformaciju Ustavni zakon, kao što su neki rekli, nego jednostavno politička volja. Nekome je stalo da baš ovako izgleda pravosuđe. Zašto? Verovatno je još nekoliko godina potrebno da zastare svi mogući postupci.

Ovde se sada ne zna ni ko pije ni ko plaća. Bili su trgovinski, pa privredni, pa trgovinski, pa ovo, pa ono. Nova organizacija, nova odeljenja, sve. Efikasno će da se reše nagomilani predmeti. Kako? Tako što se neće ni uzeti u razmatranje.

Bilo bi suviše prepotentno da ja sada koristim pojedinačne primere građana koji se javljaju i prikazuju kako je loše stanje u njihovim predmetima koji se vode u nekom sudu. To je već opštepoznata stvar. Svako od nas je ovde imao prilike, ako ne nekoliko desetina, makar su mu se dvojica-trojica za ovih nekoliko godina obratili jer imaju neki problem, problem u funkcionisanju postupka, eto, da pojednostavim to. Nije ni bitno kako će da se reši, ali je bitno da postoji problem. Taj problem ne može da se reši.

Verovatno će oni koji će da glasaju za ovaj predlog odluke da nam kažu – kad ovih šestoro dođu u Visoki savet sudstva, sve će da se reši, neće biti više problema u pravosuđu. Verovatno će onda da se izmire i dugovi za ove zgrade; verovatno će da se podnese izveštaj za one pare koje ste potrošili, što su vam Amerikanci dali, itd. Sve će da se reši. Ma neće. Opet neće ništa da se reši.

Jutros sam obećao da ću da iskoristim jedan primer. Neću da pominjem imena, kazaću: tuženi prvog reda - Šojić, tuženi drugog reda - Banka Inteza. Tu sad stajem.

Gospođo Mesarević, vaše transformisano sudstvo ima neke sudije koje su radile na jednom predmetu. One su pokazale elementarno neznanje, da ne ulazim u one druge stvari, šta je pozadina, pritisci; dve advokatske kancelarije, vrlo značajne i jake, koje su poznate, koje prolaze u svim sudovima, poput one Draganić ili one druge - Tomanović, itd. Nije ni to bitno, oni rade svoj posao. Tamo gde im je otvoren prostor oni će da završavaju posao, ali je otvoren prostor.

Vi ste čuli za sudiju Marinu Tomić, ona je u Apelacionom privrednom sudu. Koliko je krivičnih prijava bilo pre nego što je ona izabrana? Vi u Visokom savetu sudstva niste se obazirali na to. Sada ću da vam objasnim šta je ona sve uradila. Komentarišem pravosnažno završen postupak. Znači, ne utičem na sudsku odluku, pošto su donete sudske odluke.

Vidite, javnosti je poznato da je 12. marta 2008. godine tuženom prvog reda, a vi znate ko je, zabranjeno da podiže kredit u ime stranke, jer strankama je zabranjeno da podižu kredite. Javila se Banka Inteza i odobrila kredit. On je 21. marta zaključio ugovor o kreditu, da niko ne zna od strane tužioca, a 25. juna 2008. godine, kada je došlo vreme da se podnese izveštaj Republičkoj izbornoj komisiji o utrošenim sredstvima, tuženi prvog reda sa Bankom Intezom pravi aneks i kratkoročni kredit pretvara u dugoročni. U ugovoru o kreditu priča se i o gradnji, i o ekologiji, o svemu i svačemu, ali se ne priča da je to uzeto za izbornu kampanju. Niko ne zna na strani tužioca.

Onda u septembru mesecu tuženi prvog reda izmišlja neki spor, beži i za njim odlazi kompletno knjigovodstvo, Dušica, Mira i nema Arsića itd., da bi on u septembru u jednom od prvih intervjua skrenuo pažnju da je suprotno zabrani uzeo kredit, pa iz sredstava koja su došla po osnovu rezultata iz budžeta u junu mesecu nije izmirio dugove, nego je još više zadužio. I to uživa zaštitu.

(Predsednik: Hoćete malo samo dovesti u vezi sa dnevnim redom?)

Jeste, sa sudijama, pričam o sudijama.

(Predsednik: Ali, mi imamo personalna imena i prezimena.)

Imamo, ja očekujem od ovih sudija da će to da reše. Očekujem od ovih šestoro sudija. Vi niste uhvatili vezu? Rekao sam – ovih šestoro sudija su izabrale sudije kao najbolje stručnjake, pošto se stručnost pretpostavlja, moralnost se pretpostavlja, dostojnost se pretpostavlja kod njih. Ne dovodim u pitanje to. Oni su došli ovde kao rezultat glasanja i iz tog glasanja proizilazi da su najdostojniji, najmoralniji, najstručniji, najefikasniji.

Navijam za njih i dajem im mogućnost da dokažu široj javnosti, svima onima koji će da glasaju za njih da nisu pogrešili u izboru, da će tih šestoro sudija da zavedu red, da se zna ko može da bude sudija i da se zna ko ne može više da bude sudija, jer bruka pravosuđe. Borim se da se ne bruka naše pravosuđe, borim se da nema više onih problema, onih napisa, borim se za to da se građani više ne obraćaju političkim strankama i da kažu – šesnaest godina ne može da se donese presuda, ili postoji neki drugi problem.

Samo želim da skrenem pažnju da svi treba da budemo maksimalno iskreni kad radimo ovaj posao, jer sutra može da se desi da neko ko pristaje na tu vrstu lažnih informacija, ko je spreman da pređe preko nekih opštepoznatih činjenica, da taj čovek kao pojedinac postane nova žrtva. Zašto nova žrtva? On može da se nađe privatno u toj situaciji i da kaže – računao sam na pravosuđe, pravosuđe je trebalo da mi pruži zaštitu.

Na pravosuđe računaju i oni koji su u poslovnom odnosu, da će vrlo brzo i efikasno jedan dužničko-poverilački odnos da se razreši, da će vrlo brzo na izvršenju da se naplati ono što neko duguje. Pokazujem vam taj primer.

Ove sudije kažu – nije postojala zabrana. Mi smo predložili svedoke, oni kažu – ne interesuju nas svedoci. Mi smo predložili sve novinske tekstove – ne interesuju nas novinski tekstovi. Ništa njih ne interesuje. Odluka je doneta. Ko je taj ko je doneo odluku? Taj nije u pravosuđu. Ova Tomićka i ovi iz Privrednog apelacionog su radili po nečijem diktatu. Po čijem diktatu? Da se ne kvare odnosi. Šta se to skriva, da su neki drugi takođe uzimali kredite?

Ovaj i na vas danas prigovara u Briselu. Cvijana su vam poslali, sećate se? On je došao kao generalni sekretar predsednika Republike, doneo neku malu spravicu i snimio. Smeškajte se vi, gospođo. Punili ste novinske tekstove pre godinu dana sa pričama da je neko neovlašćeno došao, da li po zadatku predsednika Republike ili po zadatku njegovog miljenika. Ne znate. Čuli ste koliko se advokata, koliko bivših sudija se politički izjasnilo. Da li ste vi sigurni, ako nekog od ovih sudija razrešite, da se posle dva dana neće pokazati za koga je tamo radio?

Ima veze sa temom dnevnog reda. Nikada se nije desilo da je baš većina uvek u pravu. Politički interesi se menjaju. Vrlo brzo se menjaju. Već u junu mesecu će da se promene mnogi politički interesi i pogledi u Srbiji. Vodite računa, neko će opet, kao nezavisan i samostalan sudija, da hvata priključak. Ali, postoje stenogrami, postoje sudske odluke, postoje tragovi. Kad postoje tragovi, onda obično ide naknadna pamet, pa se neko seti šta je urađeno, zašto je urađeno, pod čijim pritiskom. Možda i sada neko obilazi sudnice sa diktafonom. Da li ste vi sigurni da se to ne dešava? Danas je tehnika napredovala.

Možda su i ovakve teme dnevnog reda u stvari samo test provere dostojnosti, moralnosti, stručnosti i nekih drugih osobenosti koje treba da budu neka karakteristika koja mora da postoji. To je naš problem.

Čime vi garantujete da će ovih šestoro ljudi, kao novi članovi VSS, da razreše ove probleme? Znate, ako najviši organi pravosuđa u svakodnevnoj aktivnosti pokazuju da ne poštuju propise, ko onda može da natera sudije? Vi isplaćujete neke sudije... Neki se bune zato što ih isplaćujete; ja se ne bunim zato što smatram da imaju pravo da koriste stečena prava. To što vaša „ekskurzija“ nije uspela ne treba njih da pogađa.

Problem stalnosti sudijske funkcije onih ljudi koji nisu, navodno, izabrani ne može da se reši, zapamtite. Možete da pravite revizije, možete da radite šta god hoćete, taj problem ne možete da rešite. Nije kriv ustavni zakon, kriva je politička volja.

Pogledajte biografije, pogledajte datume kada je ko završio fakultet, kada je prvi put došao da radi u pravosuđu itd. Pogledajte i ono što je napisano u zakonu, zašto neko mora biti samo sa jedne teritorije. Koliko ih ima sa te teritorije? Za mene je besmisleno da pričam ko je sa koje teritorije, ali vi ste to ubacili kao zakonsku normu.

Grba se ne ispravlja preko noći. Nema izlaska iz ove situacije u kojoj se nalazi naše pravosuđe. Vi to dobro znate. Ali, biće zabeleženo.

Ovde su ljudi koji su i pre nekoliko godina bili poslanici. Nešto slično smo imali kada je u onoj zgradi izabrana Vida Petrović Škero za predsednika Vrhovnog suda. Mislim da se gospodin Ristić seća. Šta smo joj tada mi iz SRS rekli? Ako se nešto i popravi, verovatno će sve lovorike da uzme ministar, ali ako nešto, kojim slučajem, ne bude dobro, sve će pasti na vaš teret. Tako se desilo.

Zapamtite, ista je situacija i sada. Ništa se nije transformisalo, ništa se nije popravilo, samo je postalo oktroisano, kontrolisano sa više strana.

Da li tamo postoji pravda? Da li su naši sudovi osposobljeni da u skladu sa zakonom izriču pravdu? Nisu, zato što se u svakom postupku javljaju izazovi, kako sa advokatske strane, tako i sa nekih drugih strana. Taj problem ne možete da rešite, ne želite da rešite.

Danas ste samo uspeli da od sudija napravite još vernije nazovidelioce pravde, koji unapred znaju kako će koji predmet da se završi. Takvo pravosuđe niko u Srbiji ne želi.

Ono što se, eventualno, dobro uradi, u moru loših stvari prosto se ne vidi. Ima tamo i čestitih sudija i onih koji rade svoj posao kako treba, ali taj kvalitet ne može da dođe do izražaja, ne može čak ni javnost da ga primeti zato što smo zatrpani onim negativnim stvarima koje se dešavaju u našem pravosuđu.

Biću slobodan da kopiram ovu dokumentaciju, da pošaljem ovim sudijama i da ih zvanično zamolim da oni, kao novopečeni članovi VSS, pokrenu postupak protiv ovih četvoro sudija. Znate i sami, mi nećemo da se zaustavimo na tome. Uvek kada bude pravosuđe, mi ćemo to da potenciramo.

Sada ćemo da podnesemo predlog za ponavljanje postupka itd., ali nećemo da popustimo, zato što će ovo morati da se žigoše. Kakav je to sudija koji ne zna šta znači jedan član i jedan stav? Kakav je to sudija koji tumači odluku koju je potpisao čovek i tom odlukom je ovlašćen na nešto sasvim drugo? To sudija nije mogao da primeti, nije hteo da vidi. A onda u odluci Apelacionog suda nebuloza do nebuloze, kao da ljudi nisu ni čitali žalbu, niti dopunu žalbe, niti prvostepenu presudu.

Mislite da će to da prođe? Neće da prođe. I knjigu ćemo da objavimo o tome, sa kompletnom sudskom dokumentacijom i sa svim mogućim intervjuima gde se čovek hvalio šta je uradio i kako je uradio, po čijem nalogu i koga to pravosuđe štiti. Hvala, gospođo.

Narodni poslanik Judita Popović ima reč.