Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, nažalost, zbog drugih obaveza nisam bila ovde kada je gospođa Nata Mesarović obrazlagala ove predloge, pa ne znam da li je bila kreativnija od gospođe Zagorke Dolovac, koja nas je u prepodnevnom delu informisala o predlogu tužilaštva tako što je pročitala sve ono što smo već dobili napisano.

Slušala sam člana VSS gospodina Boška Ristića, pa ću najpre da prokomentarišem interesantne delove onoga što je on govorio. Rekao je da je izborna komisija za ovaj predlog bila iz redova sudija i da je to garancija da je sve bilo apsolutno u skladu sa zakonom, regularno itd. Ta činjenica, nažalost, u ovim okolnostima nikako ne može biti sama po sebi garancija. Moguće da je tako, moguće i da nije. Ali, da nam je za to garancija samo činjenica da su to sudije, videćete u toku dalje rasprave, a čuli ste i od kolega iz SRS pre mene koliko činjenica da je neko sudija ne može biti tvrdnja ni da je stručan, a pogotovo ne da je moralan...

Kažete da se glasalo u kutijama, kao na pravim izborima, i to je garant da niko nije mogao da utiče. Ovo je baš neverovatno. Znate, u kutijama se glasa i na, recimo, parlamentarnim, lokalnim izborima itd., pa onda predstavnici vaše stranke, kolega Ristiću, sačekuju ljude ispred i daju im zaokružen listić, pa onda traže da mobilnim telefonom slikaju da dokažu da su vratili takav listić. Ovo vam zaista nije argument. Ako ste mislili da nas ubedite, niste uspeli.

Dalje, kažete da ste obezbedili depolitizaciju pravosuđa i da za to imate pozitivne ocene iz kojekakvih međunarodnih organizacija koje ste ovde spominjali. Najpre, nemate takve ocene, bar nikada nisu objavljene u javnosti, već sve suprotno od toga. Ovi vaši međunarodni ubiše vas negativnim ocenama kada je u pitanju reforma pravosuđa. Naravno, mi se ne obaziremo na njihove stavove, nego znamo da vam je reforma pravosuđa katastrofalna i da niste obezbedili depolitizaciju pravosuđa, već suprotno od toga. Takođe, u toku dalje rasprave pokazaćemo to na primerima.

Kažete da je dobro što je pravosuđe na tom nivou da su prihvatili suočavanje sa prošlošću, pa se podižu optužnice i sudi se za ratne zločine itd. Ne znam čime se hvalite, da li činjenicom da su Purdu oslobodili odgovornosti? Da li je to suočavanje sa prošlošću, da neko ko je ubijao Srbe u Vukovaru bude oslobođen, a neko ko je osumnjičen za neki ratni zločin druge vrste, tu je suočavanje sa prošlošću nešto čime se vi dičite? Dakle, takođe potpuno promašena teza.

Ono što je posebno interesantno, kažete – članovi VSS po funkciji, vi kolega Ristiću, gospođa Nata Mesarović i gospođa Snežana Malović, izuzeće se od razgovora i odlučivanja sa kandidatima koji nisu reizabrani, jer ste takođe dobili po prstićima, pa ste morali to, iako ste godinu dana pričali da je to sve regularno i da nećete ništa preispitivati, pa kad je gazda naredio, onda to morate da radite. Šta je nama interesantno? Zbog čega vi nećete učestvovati u tome? Da li ostali članovi VSS nemaju poverenja u vas, u vaš moralni integritet, u vašu objektivnost ili vi sami niste sigurni u sebe?

Mi ne očekujemo da se vi izuzmete, očekujemo da junački završite posao, pa da izađete pred ovaj parlament i pred javnost Srbije i da kažete, da tvrdite, kao što ste tvrdili godinu dana, da je sve apsolutno bez greške, pa kad su vam javili iz neke komisije... Sećate se, čitala sam ovde pismo koje je dobila gospođa Malović, koje je naslovljeno sa „Draga gospođo ministarka“. Nemojte tako da se ponašate. Prisetite se, nemojte da vas mi podsećamo na stenograme, šta ste govorili. Tvrdili ste više puta ovo što ste tvrdili danas, pa su vas demantovali, pa ste se vi pokrili ušima, pa kao ispravljali greške.

Danas opet tvrdite nešto. Evo, mi vam verujemo i insistiramo da i vas troje budete do kraja u tom poslu, pa ćemo razgovarati kada ga završite. Nemojte da se izvlačite, nije lepo, nije korektno prema ostalima iz VSS.

Doneli ste kodeks ponašanja sudija. To je baš krucijalan napredak. Disciplinski sud postoji i to je nešto što je jako značajno. Sada ću da vam ponudim, i Visokom savetu sudstva i tom disciplinskom sudu, neke sudije, pa da vidimo da li će da postupe po našem predlogu. Postojaće i zvaničan predlog, ali i javnost će biti upoznata sa njim, upravo da bismo mogli pred javnošću za izvesno vreme da razgovaramo, da vidimo kako funkcionišu sudije po kodeksu i kako funkcionišu kada znaju da imaju disciplinski sud. Valjda je sudijama dovoljno da imaju zakon da ga primenjuju. Nema potrebe da ih na taj način ustrojavate. Šta ste predvideli, kako da se oblače? Znamo i za taj deo kodeksa.

Merenje težine predmeta. Kaže, postigli ste to da merenje težine predmeta... Ne znam na kojoj vagi merite predmete, i ko se bavi? Ako će neko da se bavi težinom predmeta, kolega Ristiću, ne znam šta je smešno... Ako se neko meri težinom predmeta, onda on mora da bude od početka do kraja u tom predmetu. Znači da će svaki predmet imati duplog sudiju: jedan koji će da meri, drugi koji će da sudi. To je zaista van pameti. Vi na taj način hoćete da nas ubedite da ste postigli, sami ste rekli, ravnomerno opterećenje sudija u ovoj novoj mreži. Niste. Prvo, ne mogu vam biti ravnomerno opterećeni oni koji putuju do posla 30 kilometara zato što ste takvu mrežu sudova napravili, u odnosu na one koji žive u mestu, u sedištu gde je sud.

Da vam pomenem ove koje toplo preporučujemo disciplinskom sudu, a i Visokom savetu sudstva, i jednom i drugom. Pominjao ih je i kolega Krasić, ali prosto ne mogu da odolim a da ne pomenem ta imena. Možda su došli sa posla pa da čuju da ih pominjemo. To su: sudija Apelacionog privrednog suda Branislava Goravica, Đorđe Jovanović, Dragoslava Vučićević i Marina Tomić, sudija Privrednog suda, odnosno sudija Trgovinskog suda.

Ovo četvoro vajnih sudija je najgrublje udarilo na ustavni poredak države Srbije. Oni su odlučili da političke partije mogu da uzmu kredit, što je apsolutno u suprotnosti sa Zakonom o finansiranju političkih partija. Partije mogu da se finansiraju iz budžeta i mogu određenim donacijama. Tačno, precizno je utvrđeno koliko može da da fizičko lice, koliko može da da pravno lice. Treći način finansiranja ne postoji, a oni su odlučili da je to moguće. Čak su prihvatili da je Tomislav Nikolić imao ovlašćenje, koje nikad nisu očima videli, jer nisu mogli da ga vide zato što ne postoji; suprotno od toga, imao je izričitu zabranu Vojislava Šešelja da uzima kredit, a Vojislav Šešelj je, prema našem statutu, jedini ovlašćeni predstavnik stranke.

Dakle, ako pokažete na ovom primeru da imate disciplinski sud, verovaćemo da ste malo popravili stanje u pravosuđu.

Ili, sada rizikujem da ću biti tužena od nekog iz „porodice Korleone“, ali, evo, prihvatam rizik. Stav 2. člana 103. Ustava Republike Srbije kaže: „Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.“ Ovo znači da narodni poslanik ne može da odgovara za ono što kaže za ovom govornicom, ni krivično, ni materijalno. Može da odgovara svojoj političkoj partiji, ako je zabrljao i može zajedno sa svojom političkom partijom da odgovara građanima na izborima. To je jedina odgovornost narodnog poslanika. Druga ne postoji i ne treba da postoji.

Naš kolega Jadranko Vuković je sa ovog mesta izneo neke činjenice za nekog iz te porodice, za Aleksandra Vučića. Rekao je da je on u svojoj kući u Jajincima krio odbornike u opštini Zemun koje je oteo da bi prešli u Srpsku naprednu, njegovu stranku, i to je apsolutna istina. On je tužio i rekao je, tužio je Jadranka Vukovića... Ne on, nego tata i bata su tužili, zato što su njihova čast i njihov ugled povređeni, jer ta kuća nije kuća Aleksandra Vučića, nego njegovog oca, kako se ono beše zove... Skoro ste mogli da pročitate u medijima da je neko upao u tu kuću, pa je bio u toj skupoj vinariji, pa je nešto čačkao po kompjuteru, i tada je Vučić rekao da se sve to dešavalo u njegovoj kući u Jajincima.

Zašto je sada sve ovo bitno za vas, gospođo Mesarović? Zato što je sudija u ovom predmetu izvesna Ana Milošević. To je Prvi osnovni sud. Ta gospođa je u vrlo bliskim kontaktima sa Vladimirom Cvijanom, to je onaj što je nezakonito snimao razgovor sa vama. Inače, on je, za vašu informaciju, blizak i porodici Karić. Pod njegovim uticajem ova gospođa Milošević bukvalno preti Jadranku Vukoviću i njegovom advokatu na svakom ročištu. Vrlo je brza, na svakih 15 dana zakazuje suđenja, što je za pohvalu, kada bi bilo dobronamerno. Nijednog svedoka kojeg je predložio kolega Vuković nije prihvatila, ali je prihvatila sve svedoke koje su predložili tata i bata „Korleone“.

Suprotno od toga, imate, recimo, predmet koji nije zakazan godinu dana. Gospodin Šešum Petar je zamolio, verovatno čovek nije imao nameru ništa loše da kaže, nego je bukvalno zamolio, kaže – ako možete da urgirate kod ministra ili kod gospođe Mesarović samo da se zakaže ročište, godinu dana nije zakazano u parnici 47-542/10.

Postoji očigledno problem, niste dobro uradili ovaj posao koji ste nazvali reforma. Naravno, što se tiče stava SRS, tu ništa nije dobro, zato što mi imamo potpuno drugačije viđenje sudova. Mi smo apsolutno protiv raznih specijalnih sudova, tužilaštava itd., jer se i sada u vašem slučaju (ne mislim vas lično, ali bogami, i vas lično) ispostavilo da su to partijski sudovi, da su ti sudovi u funkciji trenutnog režima, da iste poslove radite za mnogo više para nego ostale kolege. To je konceptualno potpuno suprotno stavu SRS, ali dobro, sad je neko drugi na vlasti i ima pravo da radi, da bira, da uređuje sudove onako kako misli da je najbolje.

Sada kratko, koliko je vremena ostalo, o ovim predlozima. Ova Mirjana Ivić je, između ostalog, član redakcijske grupe Biltena sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda. Ova karakteristika baš i nije nešto bitna, ali ona je dobila ukupno 40 glasova za ovu izbornu listu Vrhovnog kasacionog suda. Tih njenih 40 glasova je 55% od ukupnog broja glasova. U odnosu na ostale koje ćemo pomenuti, tih 55% možda i nije tako loše.

Imamo Milimira Lukića, to je jedan od „specijalaca“, i to je nešto protiv čega smo apsolutno. Vi ste ga ovde pohvalili da je bio član ovog vašeg veća koje je sudilo za ubistvo (nije vašeg veća, je l'?) Zorana Đinđića. To je ono po čemu ste ostali zapamćeni, gospođo Mesarović, po onome: „Dobili smo presudu“. To će zaista ostati zabeleženo za sva vremena. Iako on učestvuje u predmetima gde dobija presudu, to mu nije preporuka da radi ovaj posao.

Dobro bi bilo, pošto se svake godine oko godišnjice ubistva Zorana Đinđića pokrene pitanje političke pozadine njegovog ubistva, da iskoristite vaš autoritet i da skinete taj teret – dobili ste presudu, pa da pokrenete istinski, zajedno sa koleginicom Zagorkom Dolovac, istinsku istragu, da naterate da vam daju podatke iz ovih nezakonitih akcija BIA: „Kaktus“, „Šumadija“ i „Mačva“. Tu se kriju svi podaci oko političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Istražite to, gospođo Mesarović.

Milimir Lukić je dobio samo 29% glasova. Dakle, i ovi koji su glasali za njega nisu ga baš nešto visoko cenili.

Aleksandar Stoiljkovski je dobio svega 25%. Nekako, to mi govori, pogotovo ako kolega Boško Ristić kaže da je garancija to što su glasale sudije... Ako je to stvarno garancija, kako onda da neko dobije samo 25% i da ga vi ovde ovoliko nahvaliste?

Blagoje Jakšić je dobio samo 21%. Jedna od njegovih karakteristika je da je postupao u radnim sporovima. Znate li vi, gospođo Mesarović, da vam se radni sporovi nisu pomerili s mrtve tačke? Da li vi znate da se i dalje radni sporovi vode po više od dve godine? Znate li da se sporovi za zlostavljanje na radu, tzv. mobing, vode godinu dana? Godinu dana nije pozvana stranka koja se sudu požalila na mobing. To bi valjda trebalo da budu postupci koji se brzo završavaju? Dakle, nije vam ovo preporuka, i to su očigledno prepoznale i njegove kolege, koje su mu dale toliko procenata.

Sonja Vidanović. Kažete – za vreme obavljanja sudijske dužnosti učestvovala je u obučavanju sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika. Pa, to valjda rade sve sudije? Kod svih sudija dolaze sudijski pripravnici i pomoćnici i valjda ih svi obučavaju, nije samo gospođa Sonja Vidanović. Ali, niste imali šta drugo za nju da kažete, jer je jadnica dobila samo 12% glasova od ukupnog broja onih koji su glasali. To nije preporuka.

Imam jedno pitanje, sa ogradom, vrlo. Naime, dobila sam poruku dok je kolega Krasić govorio, neko nas je porukom obavestio da je ta gospođa Vidanović, pretpostavljam da vi to znate, radila samo četiri sata više godina, iz zdravstvenih razloga, i da je naprasno ozdravila da bi bila izabrana za predsednicu suda. Dakle, ovo kažem sa ogradom, ako je tako. Bilo bi dobro da to proverite. Ako nije tako, izvinjavam se.

Branka Bančević dobila je 57%. Najviše. Greʼota da je ne pomenemo. Zašto? Ona je bila angažovana i kao predavač od strane Društva sudija, Pravosudnog centra, OEBS-a, ambasade SAD itd. Ovim završavam.

Ne verujemo da će išta bolje biti i kada popunite VSS ovim kadrovima. Hvala vam.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji još nisu iskoristili pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Gospođo Mesarović, da li vi želite reč? Izvolite.

Samo ću kratko da izložim, pošto se postavilo pitanje koliko je ukupno bilo birača za ove naše predložene kandidate. Da ne bi bilo sumnje koliko je ljudi izašlo, ja ovde imam napisano: birački spisak čini ukupno 2.087 sudija, s tim da je od ovog broja 509 sudija imalo pravo da glasa i za listu kandidata iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina. Od ovog broja, od 2.087 sudija, ukupno je glasalo 1.912 sudija, što čini 91,61%.

Gospođa Vjerica Radeta malopre je iznosila procentualne podatke koliko je koji kandidat dobio glasova. Moram da kažem da ste vi izglasali odredbu ovde u parlamentu da se kandidat koji dobije najveći broj glasova predlaže Narodnoj skupštini. Prema tome, toliko o tome. Mi smo ispoštovali ono što ste vi doneli ovde u Skupštini.

Žao mi je što tu nije predstavnik Demokratske stranke Srbije, gospođa koja je govorila o inicijativi pred Ustavnim sudom i donošenju odluke o preispitivanju ustavnosti pojedinih zakonskih odredaba iz Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama, prosto zbog toga što ako je Ustavni sud usvojio inicijativu, to još uvek ne znači da je ta odredba protivustavna. Sačekaćemo odluku Ustavnog suda o tome.

Naravno da sam pre neki dan napisala pismo predsedniku Ustavnog suda i zamolila da Ustavni sud postupa po hitnom postupku i da se VSS ne dovodi u situaciju da nešto radi i da o nečemu odlučuje, a da ćemo kasnije jednog dana dobiti odluku u postupku gde je doneta odluka da se prihvati inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Što se tiče nekakvih drugih primedaba u odnosu na izuzeće članova Saveta po položaju, o čemu je govorio poslanik Boško Ristić, član Visokog saveta sudstva po položaju, vi dobro znate da postoji zakonsko rešenje ako se pojavi sumnja u nečiju pristrasnost iz određenih razloga i uvek su navedeni razlozi. To sadrže i odredbe Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva. Naravno, tamo gde postoji takva sumnja, a sumnju su izrazile sudije koje nisu izabrane, postoji mogućnost da se ne učestvuje u razgovoru sa članovima, neizabranim sudijama.

Što se tiče stalnog pominjanja problema da je 847 sudija lišeno biračkog prava da bira sudija, znate kako, vi znate kakvo vam je bilo zakonsko rešenje, kako je njima prestala sudijska dužnost – na osnovu sprovedenog opšteg izbora, po sili zakona. To sam više puta objašnjavala u Skupštini.

Ali, moram nešto drugo da vam kažem, nije problem u prvom sastavu Visokog saveta sudstva i u tome što će sada glasati ovaj ili onaj; za taj prvi sastav Visokog saveta sudstva glasalo je i tih 840 neizabranih sudija i to su kolege koje su tada dobile veliki broj glasova. Za njih su glasale i neke kolege koje su se tada nalazile u Visokom savetu pravosuđa. Može se uzeti i zapisnik sa tih sednica i videti kako su oni predlagali te kandidate. Znači, imali su poverenja u njihov rad, stručni i moralni kredibilitet i sve ostalo, pa se pretpostavlja da su imali poverenje u njihov rad u Visokom savetu sudstva.

Nekoliko puta ste spomenuli da su se prilikom izbora sudija koristili podaci BIA, MUP-a ili ne znam nekakvih bezbednosnih službi. Zamolila bih vas da to više ne pominjemo kao temu, jer znate da je Poverenik za informacije od javnog značaja vršio kontrolu rada Visokog saveta sudstva kada su se pojavile takve informacije u medijima i juče ste mogli pročitati, ako to niste ranije učinili, da u Visokom savetu sudstva nije bilo korišćenja takvih podataka, niti je mogao naći dokaza ili sumnje ili bilo kakve tragove da su se takvi podaci koristili. Da li je to koristio neki državni organ, Državno veće tužilaca ili bilo ko, o tim okolnostima ne mogu da se izjašnjavam, mogu da govorim samo o onome što je radio Visoki savet sudstva.

Da li je dobro sprovedena reforma? Sami vidite da postoje primedbe Evropske komisije; naravno da te primedbe nisu, kako neko voli paušalno da kaže, u odnosu na proceduru Visokog saveta sudstva. Odgovorno tvrdim da je Visoki savet sudstva poštovao Ustav, zakon i odluke Ustavnog suda Republike Srbije, bez obzira na to da li se slagao sa njima, i da nismo počeli nikakav rad na sprovođenju, kako neko reče, vaše reforme pravosuđa dok nismo imali tako.

Nisam ja prekinula stalnost sudijske funkcije nikome, to je učinio Ustavni sud. Nije to učinio ni Visoki savet sudstva. Gospodo, postupali smo po onome što je bilo zakonsko rešenje. Na kraju krajeva, i vi sami ste uvideli da ste doneli neke pogrešne zakone, pa ste doneli po hitnom postupku izmene Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva.

Ne volim da prebacujem odgovornost, svako može snositi odgovornost za ono što radi. Jedan od poslanika SRS reče da će se pripremati i krivične prijave. Neće to biti prve koje protiv mene podnose, bilo je toga i dok sam radila, kako reče gospođa Radeta, u Specijalnom sudu. Nisam navikla na to, ali prosto, niko nije iznad zakona i prihvatam svaku odgovornost.

Neki govornici ovde u Skupštini su mi ličili na punomoćnike strukovnih udruženja. Nema razloga da se trudite da zastupate strukovna udruženja, oni su stručni i mogu se sami zastupati, mogu voditi razgovore sa Visokim savetom sudstva u svakom trenutku; nikada Visoki savet sudstva nije odbio saradnju sa strukovnim udruženjem. Ali, začuđujuće je da u ovom postupku, kada smo birali sudije, rukovodstvo strukovnog udruženja poziva na bojkot izbora, na precrtavanje, kako reče Boško Ristić, a kada dođu eksperti Evropske komisije traže od nas da ih uključimo u rad. Mislim da je to nekorektno, jer nikada niko nije bio zatvoren za bilo kakvu saradnju. Ali, vreme će pokazati šta je sve radio Visoki savet sudstva u prvom sastavu i ja kao njegov predstavnik.

Danas sam ovde... ne mogu da kažem da sam imala ličnu satisfakciju, jer to ne može nikad biti lična satisfakcija, ali mi je žao što gospodin Aligrudić nije smogao snage da javno kaže ono što je meni rekao kada je prišao za ovu klupu gde sam sedela i kada se izvinio ako je ikada prema meni bio grub ili rekao nešto što bi me moglo povrediti. Prema tome, kao što narodna poslovica kaže, „Strpljen spasen“, pa će se na kraju videti koliko je i da li je uopšte grešio prvi sastav Visokog saveta sudstva, u čemu se te greške sastoje.

Morate shvatiti da to nije bila naša reforma, nego je to nacionalna strategija za sprovođenje reformi u pravosuđu Srbije. Svi su procenili da je bila neophodna i svako ima svoj doprinos u tome i neke propuste. Moraju se poštovati međunarodni standardi. Visoki savet sudstva će ih poštovati. Pokušaće da uradi sve što treba da ne bi bilo smetnji da Srbija dobije kandidaturu za ulazak u EU. Molim vas da imate u vidu da je struka birala ove kandidate, a nije ih predlagao Visoki savet sudstva, ni ministar pravde, niti predsednik Visokog saveta. Hvala.

Predsednici Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva zahvaljujemo na učešću u radu.

Gospođa Radeta je imala repliku. Izvolite. Nećete imati pet minuta, nego dva minuta.

Mislim da vas je gospođa Mesarović sasvim dobro razumela. Izvolite, gospođo Radeta.

Osnovni razlog zbog čega sam se javila za repliku jeste taj što sam propustila da isključim mikrofon dok je gospođa Nata Mesarović govorila i sve vreme je ispod njene slike pisalo: Vjerica Radeta, SRS. Vrlo se razlikujemo. Radi javnosti, govorila je Nata Mesarović i hvalila reforme, a Vjerica Radeta je u ime Srpske radikalne stranke kudila reforme. To je bio osnovni razlog.

Kada sam se već javila, onda da vam kažem, gospođa Mesarović je rekla da se čudi zašto kritikujemo izbor, procente itd., jer je samo rađeno u skladu sa zakonom koji ste vi doneli. Da, ovaj parlament je doneo zakon, ali srpski radikali su bili protiv tog zakona. Kako smo ga kritikovali kada je donošen, tako ga kritikujemo i sada. U primeni se samo pokazalo da zaista nije bio dobar.

Rekli ste da vas troje koji ste po funkciji članovi Visokog saveta sudstva ne želite da učestvujete zato što je neko izrazio osnovanu sumnju da ste pristrasni. To ima logike, ima smisla, ali je interesantno da se to inače ne dešava u sudovima. Za gospođu Anu Milošević, koju smo malopre pominjali, takođe je postojao zahtev advokata Jadranka Vukovića za izuzeće, iz istih razloga, sa vrlo konkretnim primedbama; vrlo brzo viši sud je odlučio, odnosno predsednik suda je odlučio da nema mesta izuzeću. Hvala.

Uz konstataciju da su danas poslanici očigledno imali potrebu da se izvine za svoje propuste, evo, gospođa Radeta je zaboravila da isključi mikrofon, a gospodin Aligrudić za odnos prema gospođi Mesarović koji je u ovoj sali ispoljio, dozvolite da se zahvalim i poslanicima i gospođi Mesarović na učešću u radu.
Podsetiću vas da ćemo rad nastaviti, po Poslovniku, u utorak sledeće nedelje, u 10.00 časova.