Gospodin Ristić je mogao kao predstavnik ZES-a, kao član Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva, kao predsednik Odbora i kao izvestilac Odbora za pravosuđe. Širok spektar, vidite i sami. Ispunjavamo sve pozdrave i želje slušalaca. Po kom god želite osnovu, gospodin Ristić je neuništiv, može da se javi.
Dve pogrešne pretpostavke su uslov za današnju tačku dnevnog reda. Prva pogrešna pretpostavka jeste, ili možda ne pogrešna, nego pretpostavka koja ne može da se dovede u pitanje, da su svi kandidati dostojni, stručni, prošli su kontrolu BIA, pouzdani su, na putu su prema Evropskoj uniji, međunarodnim standardima, svi su posećivali kurseve. Znate, na simpozijume, kurseve idu samo loši studenti; oni što nisu naučili na fakultetu onda moraju na Kopaonik, da nauče neke stvari.
Znači, to su neke pretpostavke o kojima mi danas ne smemo da pričamo, pošto je, pobogu, transformisano, nezavisno i samostalno sudstvo, sudije su odlučile ko treba da bude u Visokom savetu sudstva, prema određenim kvotama. Onda se postavlja pitanje – šta treba Narodna skupština danas da radi? Da primi k znanju da su sprovedeni izbori početkom marta, da je 91% sudija koji imaju pravo glasa učestvovalo na izborima, da su neki kandidati dobili mnogo više, da su samo po tom osnovu, većinskom (to je osnovni princip demokratije, kako smo čuli, većina može da radi šta god hoće sa manjinom), oni ispunili sve moguće uslove da mogu biti članovi ovog organa. Taj organ ima, da malo to banalizujem, dve osnovne funkcije: da bira i razrešava sudije.
To vam je kao svojevremeno francuska radio-televizija; oni kažu – mi smo zaokružili, zaposlilo se toliko i toliko hiljada ljudi, eventualno, ako se ukaže neko mesto, možda bi moglo neko detence itd. zaposlenog, ali to je sad zatvoreni sistem i tu ne sme niko ništa da dira, jer je to sve u skladu sa propisanom formom.
Forma je propisana početkom 2009. godine i zbog te forme i zbog te sadržine mi imamo ovu situaciju da po platnom spisku imamo nekoliko stotina više sudija nego što imamo po rešenjima o izboru. To će Srbija da plaća, ona je pod posmatranjem svih mogućih komisija, ekspertskih komisija; te Venecijanska, te ova, te ona, svi oni posmatraju, a naša transformacija pravosuđa se nalazi u ćorsokaku.
Nije glavni krivac za promašenu transformaciju Ustavni zakon, kao što su neki rekli, nego jednostavno politička volja. Nekome je stalo da baš ovako izgleda pravosuđe. Zašto? Verovatno je još nekoliko godina potrebno da zastare svi mogući postupci.
Ovde se sada ne zna ni ko pije ni ko plaća. Bili su trgovinski, pa privredni, pa trgovinski, pa ovo, pa ono. Nova organizacija, nova odeljenja, sve. Efikasno će da se reše nagomilani predmeti. Kako? Tako što se neće ni uzeti u razmatranje.
Bilo bi suviše prepotentno da ja sada koristim pojedinačne primere građana koji se javljaju i prikazuju kako je loše stanje u njihovim predmetima koji se vode u nekom sudu. To je već opštepoznata stvar. Svako od nas je ovde imao prilike, ako ne nekoliko desetina, makar su mu se dvojica-trojica za ovih nekoliko godina obratili jer imaju neki problem, problem u funkcionisanju postupka, eto, da pojednostavim to. Nije ni bitno kako će da se reši, ali je bitno da postoji problem. Taj problem ne može da se reši.
Verovatno će oni koji će da glasaju za ovaj predlog odluke da nam kažu – kad ovih šestoro dođu u Visoki savet sudstva, sve će da se reši, neće biti više problema u pravosuđu. Verovatno će onda da se izmire i dugovi za ove zgrade; verovatno će da se podnese izveštaj za one pare koje ste potrošili, što su vam Amerikanci dali, itd. Sve će da se reši. Ma neće. Opet neće ništa da se reši.
Jutros sam obećao da ću da iskoristim jedan primer. Neću da pominjem imena, kazaću: tuženi prvog reda - Šojić, tuženi drugog reda - Banka Inteza. Tu sad stajem.
Gospođo Mesarević, vaše transformisano sudstvo ima neke sudije koje su radile na jednom predmetu. One su pokazale elementarno neznanje, da ne ulazim u one druge stvari, šta je pozadina, pritisci; dve advokatske kancelarije, vrlo značajne i jake, koje su poznate, koje prolaze u svim sudovima, poput one Draganić ili one druge - Tomanović, itd. Nije ni to bitno, oni rade svoj posao. Tamo gde im je otvoren prostor oni će da završavaju posao, ali je otvoren prostor.
Vi ste čuli za sudiju Marinu Tomić, ona je u Apelacionom privrednom sudu. Koliko je krivičnih prijava bilo pre nego što je ona izabrana? Vi u Visokom savetu sudstva niste se obazirali na to. Sada ću da vam objasnim šta je ona sve uradila. Komentarišem pravosnažno završen postupak. Znači, ne utičem na sudsku odluku, pošto su donete sudske odluke.
Vidite, javnosti je poznato da je 12. marta 2008. godine tuženom prvog reda, a vi znate ko je, zabranjeno da podiže kredit u ime stranke, jer strankama je zabranjeno da podižu kredite. Javila se Banka Inteza i odobrila kredit. On je 21. marta zaključio ugovor o kreditu, da niko ne zna od strane tužioca, a 25. juna 2008. godine, kada je došlo vreme da se podnese izveštaj Republičkoj izbornoj komisiji o utrošenim sredstvima, tuženi prvog reda sa Bankom Intezom pravi aneks i kratkoročni kredit pretvara u dugoročni. U ugovoru o kreditu priča se i o gradnji, i o ekologiji, o svemu i svačemu, ali se ne priča da je to uzeto za izbornu kampanju. Niko ne zna na strani tužioca.
Onda u septembru mesecu tuženi prvog reda izmišlja neki spor, beži i za njim odlazi kompletno knjigovodstvo, Dušica, Mira i nema Arsića itd., da bi on u septembru u jednom od prvih intervjua skrenuo pažnju da je suprotno zabrani uzeo kredit, pa iz sredstava koja su došla po osnovu rezultata iz budžeta u junu mesecu nije izmirio dugove, nego je još više zadužio. I to uživa zaštitu.
(Predsednik: Hoćete malo samo dovesti u vezi sa dnevnim redom?)
Jeste, sa sudijama, pričam o sudijama.
(Predsednik: Ali, mi imamo personalna imena i prezimena.)
Imamo, ja očekujem od ovih sudija da će to da reše. Očekujem od ovih šestoro sudija. Vi niste uhvatili vezu? Rekao sam – ovih šestoro sudija su izabrale sudije kao najbolje stručnjake, pošto se stručnost pretpostavlja, moralnost se pretpostavlja, dostojnost se pretpostavlja kod njih. Ne dovodim u pitanje to. Oni su došli ovde kao rezultat glasanja i iz tog glasanja proizilazi da su najdostojniji, najmoralniji, najstručniji, najefikasniji.
Navijam za njih i dajem im mogućnost da dokažu široj javnosti, svima onima koji će da glasaju za njih da nisu pogrešili u izboru, da će tih šestoro sudija da zavedu red, da se zna ko može da bude sudija i da se zna ko ne može više da bude sudija, jer bruka pravosuđe. Borim se da se ne bruka naše pravosuđe, borim se da nema više onih problema, onih napisa, borim se za to da se građani više ne obraćaju političkim strankama i da kažu – šesnaest godina ne može da se donese presuda, ili postoji neki drugi problem.
Samo želim da skrenem pažnju da svi treba da budemo maksimalno iskreni kad radimo ovaj posao, jer sutra može da se desi da neko ko pristaje na tu vrstu lažnih informacija, ko je spreman da pređe preko nekih opštepoznatih činjenica, da taj čovek kao pojedinac postane nova žrtva. Zašto nova žrtva? On može da se nađe privatno u toj situaciji i da kaže – računao sam na pravosuđe, pravosuđe je trebalo da mi pruži zaštitu.
Na pravosuđe računaju i oni koji su u poslovnom odnosu, da će vrlo brzo i efikasno jedan dužničko-poverilački odnos da se razreši, da će vrlo brzo na izvršenju da se naplati ono što neko duguje. Pokazujem vam taj primer.
Ove sudije kažu – nije postojala zabrana. Mi smo predložili svedoke, oni kažu – ne interesuju nas svedoci. Mi smo predložili sve novinske tekstove – ne interesuju nas novinski tekstovi. Ništa njih ne interesuje. Odluka je doneta. Ko je taj ko je doneo odluku? Taj nije u pravosuđu. Ova Tomićka i ovi iz Privrednog apelacionog su radili po nečijem diktatu. Po čijem diktatu? Da se ne kvare odnosi. Šta se to skriva, da su neki drugi takođe uzimali kredite?
Ovaj i na vas danas prigovara u Briselu. Cvijana su vam poslali, sećate se? On je došao kao generalni sekretar predsednika Republike, doneo neku malu spravicu i snimio. Smeškajte se vi, gospođo. Punili ste novinske tekstove pre godinu dana sa pričama da je neko neovlašćeno došao, da li po zadatku predsednika Republike ili po zadatku njegovog miljenika. Ne znate. Čuli ste koliko se advokata, koliko bivših sudija se politički izjasnilo. Da li ste vi sigurni, ako nekog od ovih sudija razrešite, da se posle dva dana neće pokazati za koga je tamo radio?
Ima veze sa temom dnevnog reda. Nikada se nije desilo da je baš većina uvek u pravu. Politički interesi se menjaju. Vrlo brzo se menjaju. Već u junu mesecu će da se promene mnogi politički interesi i pogledi u Srbiji. Vodite računa, neko će opet, kao nezavisan i samostalan sudija, da hvata priključak. Ali, postoje stenogrami, postoje sudske odluke, postoje tragovi. Kad postoje tragovi, onda obično ide naknadna pamet, pa se neko seti šta je urađeno, zašto je urađeno, pod čijim pritiskom. Možda i sada neko obilazi sudnice sa diktafonom. Da li ste vi sigurni da se to ne dešava? Danas je tehnika napredovala.
Možda su i ovakve teme dnevnog reda u stvari samo test provere dostojnosti, moralnosti, stručnosti i nekih drugih osobenosti koje treba da budu neka karakteristika koja mora da postoji. To je naš problem.
Čime vi garantujete da će ovih šestoro ljudi, kao novi članovi VSS, da razreše ove probleme? Znate, ako najviši organi pravosuđa u svakodnevnoj aktivnosti pokazuju da ne poštuju propise, ko onda može da natera sudije? Vi isplaćujete neke sudije... Neki se bune zato što ih isplaćujete; ja se ne bunim zato što smatram da imaju pravo da koriste stečena prava. To što vaša „ekskurzija“ nije uspela ne treba njih da pogađa.
Problem stalnosti sudijske funkcije onih ljudi koji nisu, navodno, izabrani ne može da se reši, zapamtite. Možete da pravite revizije, možete da radite šta god hoćete, taj problem ne možete da rešite. Nije kriv ustavni zakon, kriva je politička volja.
Pogledajte biografije, pogledajte datume kada je ko završio fakultet, kada je prvi put došao da radi u pravosuđu itd. Pogledajte i ono što je napisano u zakonu, zašto neko mora biti samo sa jedne teritorije. Koliko ih ima sa te teritorije? Za mene je besmisleno da pričam ko je sa koje teritorije, ali vi ste to ubacili kao zakonsku normu.
Grba se ne ispravlja preko noći. Nema izlaska iz ove situacije u kojoj se nalazi naše pravosuđe. Vi to dobro znate. Ali, biće zabeleženo.
Ovde su ljudi koji su i pre nekoliko godina bili poslanici. Nešto slično smo imali kada je u onoj zgradi izabrana Vida Petrović Škero za predsednika Vrhovnog suda. Mislim da se gospodin Ristić seća. Šta smo joj tada mi iz SRS rekli? Ako se nešto i popravi, verovatno će sve lovorike da uzme ministar, ali ako nešto, kojim slučajem, ne bude dobro, sve će pasti na vaš teret. Tako se desilo.
Zapamtite, ista je situacija i sada. Ništa se nije transformisalo, ništa se nije popravilo, samo je postalo oktroisano, kontrolisano sa više strana.
Da li tamo postoji pravda? Da li su naši sudovi osposobljeni da u skladu sa zakonom izriču pravdu? Nisu, zato što se u svakom postupku javljaju izazovi, kako sa advokatske strane, tako i sa nekih drugih strana. Taj problem ne možete da rešite, ne želite da rešite.
Danas ste samo uspeli da od sudija napravite još vernije nazovidelioce pravde, koji unapred znaju kako će koji predmet da se završi. Takvo pravosuđe niko u Srbiji ne želi.
Ono što se, eventualno, dobro uradi, u moru loših stvari prosto se ne vidi. Ima tamo i čestitih sudija i onih koji rade svoj posao kako treba, ali taj kvalitet ne može da dođe do izražaja, ne može čak ni javnost da ga primeti zato što smo zatrpani onim negativnim stvarima koje se dešavaju u našem pravosuđu.
Biću slobodan da kopiram ovu dokumentaciju, da pošaljem ovim sudijama i da ih zvanično zamolim da oni, kao novopečeni članovi VSS, pokrenu postupak protiv ovih četvoro sudija. Znate i sami, mi nećemo da se zaustavimo na tome. Uvek kada bude pravosuđe, mi ćemo to da potenciramo.
Sada ćemo da podnesemo predlog za ponavljanje postupka itd., ali nećemo da popustimo, zato što će ovo morati da se žigoše. Kakav je to sudija koji ne zna šta znači jedan član i jedan stav? Kakav je to sudija koji tumači odluku koju je potpisao čovek i tom odlukom je ovlašćen na nešto sasvim drugo? To sudija nije mogao da primeti, nije hteo da vidi. A onda u odluci Apelacionog suda nebuloza do nebuloze, kao da ljudi nisu ni čitali žalbu, niti dopunu žalbe, niti prvostepenu presudu.
Mislite da će to da prođe? Neće da prođe. I knjigu ćemo da objavimo o tome, sa kompletnom sudskom dokumentacijom i sa svim mogućim intervjuima gde se čovek hvalio šta je uradio i kako je uradio, po čijem nalogu i koga to pravosuđe štiti. Hvala, gospođo.