Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Pretpostavljam da dozvoljavate pravo na repliku?       

Nemate pravo na repliku. Imate vreme poslaničke grupe. Izvolite.

Dobro. Iskoristiću samo jedan minut poslaničke grupe. Neverovatno je da nemam pravo na repliku, s obzirom na to da me je kolega Đurić prozvao imenom i prezimenom.
Samo želim da objasnim, nažalost, da je moguće da neko može da ostvari pravo iz ovog člana i u dve gradske opštine na teritoriji Beograda zato što su katastri podeljeni po jedinicama gradskih opština, a ne samo za Beograd kao lokalnu samoupravu i zato što se porezi plaćaju na nivou gradskih opština. Dakle, potpuno je omogućeno ovim zakonom da neko ostvaruje ovo pravo, odnosno da ostvaruje popust za plaćanje objekata za legalizaciju, iako je u potpuno neravnopravnom položaju sa ostalim građanima, zato što je moguće da na teritoriji Beograda ima 17 objekata, koliko ima i lokalnih samouprava. Hvala.

Hvala vama. Ovo će biti vreme predviđeno za repliku. Izvinjavam se.
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 78.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 78. amandman je podnela narodna poslanica Maja Laušević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman na član 78. narodni poslanik Milisav Petronijević je pisanim putem povukao.
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Edip Šerifov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Živkov, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman ispred Srpske radikalne stranke na član 78. stav 3, koji glasi – reči „odnosno ako on ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi objekat koji je predmet legalizacije“ brišu se.
Obrazloženje koje smo dali je: ako neko ima staru, trošnu ili manju kuću, a pored nje napravi ili kupi objekat kojim bi svoje stambeno pitanje rešio, pri tom na toj adresi nema prebivalište, ne postoji razlog da se tom licu ne omogući pravo na umanjenje iz stava 6. ovog člana. Cilj amandmana je da se poboljša tekst zakona.
S obzirom na to da je u obrazloženju dato da amandman nije prihvaćen, smatramo da ovakvih situacija u praksi nema malo, ima i suviše takvih problema i mislim da je trebalo da imate razumevanja za ovaj amandman i da ga prihvatite. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Samo, izvinjavam se, da nam kažete, vreme poslaničke grupe ili moje?

Poslanička grupa SRS ima 19 minuta i 20 sekundi, a vi kao ovlašćeni predstavnik imate četiri minuta.

To ću vreme koristiti uz amandman. Generalno ću da se osvrnem na ovaj član 78. koji je u principu, sudeći po reakcijama i komentarima, najsporniji u celom ovom zakonu, otvorio je najviše polemike i rasprave. Mislim da je neko malopre rekao, gospođa Radeta, da je izraz nepromišljenosti.
Ovo je dokaz da Vlada, u politici koju vodi, nema niti jasnu viziju, niti jasnu strategiju kako da se suoči sa problemima koji su u prostoru u Srbiji nicali godinama unazad.
Ovde postoji niz dokaza za tako nešto, pa je to čak i ovaj stav na koji sam podneo amandman zajedno sa svojim kolegama, gde sam tražio da se ovaj rok od jedne godine produži na tri godine.
Odbor je podneo amandman kojim su i jedna i tri godine izbrisane i nema vremenskih ograničenja. Pazite koliko je to interesantno: kada smo 2009. godine usvajali ovaj zakon ovde je rezolutno rečeno – što je zidano do ovog trenutka, moći će, posle toga, biće predmet rušenja. Onda je predlagač dve godine posle toga u svoj zakon uneo odredbu da je dovoljno dokazati da neko godinu dana živi na toj adresi za objekat koji treba da se legalizuje.
Nismo slučajno predložili tri, da vas vratimo u period do usvajanja osnovnog zakona, jer, dozvolićete, od tog dana pa do danas neke ste objekte koji su nesavesno, odnosno nelegalno sagrađeni, porušili. U istom periodu neko je gradio, objekat mu je srušen, a neko je isto tako bespravno gradio posle usvajanja ovog zakona i sada će dobiti priliku da legalizuje. Sada ste još fleksibilniji – nema nikakvog roka, odnosno nikakvog vremenskog perioda u kojem su bili dužni da se prijave na toj adresi.
Smatramo da je tri godine bilo vrlo korektno. Rukovodili smo se onim što ste vi predlagali, u šta ste nas uveravali pre dve i po godine kada ste usvajali osnovni zakon. Evo vam manifestacije potpune slabosti države. Uopšte nas ne interesuje ko je kriv, zato što nemamo ljude u ministarstvima, zato što su lokalne samouprave ovakve ili onakve. Jednostavno, ovo je slabost. Zbog ovakvih stvari treba da padne Vlada.
Ne možemo da prepoznamo ravnopravnost svakog građanina u ovom članu, po ko zna koliko osnova; sada sam naveo: nekima ste već srušili kuće, neki će za isti prekršaj biti nagrađeni i besplatno će legalizovati svoje objekte. Znači, jedni su oštećeni tako što su im srušene kuće, drugi su oštećeni samo zbog činjenice da su bili savesni i platili, odnosno u postupak građenja ušli u skladu sa zakonom.
Pričamo o pravičnosti i odgovornosti. Za gomilu ovih problema direktno je kriva lokalna samouprava. Umesto da „bičujete“ lokalnu samoupravu, vi joj zakonom sada namećete obavezu da radi pet puta više poslova. To smo govorili u načelnoj raspravi. Evo, ovde u članu 78, oni imaju mogućnost da pribavljaju dokument, pa će sada lokalna samouprava da se bavi samo legalizacijom. Ona nema tekuće poslove.
Pitali smo u načelnoj raspravi – ko će da finansira te obaveze lokalne samouprave? Predsednici opština kukaju – mala transferna sredstva. Jesu, mala su transferna sredstva, ali i to malo što ima sada će da bude za finansiranje posla u katastru, posla ovde, posla onde, da bi neko mogao da legalizuje svoj objekat, a onda će taj neko za pet, dve, tri godine, kako zakon predviđa, da opštini vrati taj novac. Ovo je posao koji još nije ni stupio na snagu, a već je osuđen na neuspeh, jer niste u međuvremenu osposobili lokalne samouprave da se bave ovako ozbiljnim poslovima.
Dolazimo do onoga što je možda najbitnije, a tiče se ovog člana – šta je sa ljudima koji su ušli u postupak izgradnje objekta ili sada legalizovali, kako će oni biti ravnopravni sa onima koji dobijaju privilegije i mogućnost da kroz ovaj zakon legalizuju svoje objekte?
Odbili ste naš amandman. Kolega Radiša Ilić ga je podneo. On će govoriti kasnije o tome. Dajte dokaz, ili pokažite volju, da su pred Ustavom ili pred zakonom u ovoj državi svi jednaki. Kakav smo odgovor dobili na taj amandman, evo, moram da odem samo jedan korak napred: „... iz razloga što rok u predloženom amandmanu, a to je 1. januar 2004, nije zasnovan na odgovarajućem propisu.“ Šta to znači? Objasnićemo posle zašto smo se osvrnuli na taj datum i na taj rok. Ali, ni u obrazloženjima vi suštinski nećete da date odgovor zašto je to tako kako jeste, čime se u svemu ovome rukovodite, koji su to principi i gde možemo da vidimo Srbiju za tri godine na osnovu ovih zakonskih normi koje ste nam predložili. Uz činjenicu da će i dalje tri čoveka u Ministarstvu da se bave ovim poslovima, jer nema para u budžetu da finansiramo da to bude 30 ljudi, a gomila administrativnih obaveza će proisteći iz ovog zakona i za lokalne samouprave i za državu, koja mora da sprovodi kontrolu.
Ovaj posao ne može da se sprovede bez jedne kategoričke... i bez oktroisanja države; ovde država mora da pokaže i hrabrost i odlučnost, političku. Ovde je nema. Prvo, nema političke hrabrosti, nema političkog koncepta i nema političke volje. Možda bi gospodin Dulić mogao više da je ima, možda lično pokazuje mnogo više inicijative da to uradi, ali, jednostavno, ovo je potpuno, potpuno trusno političko područje da se ovako ozbiljne stvari reše na ovakav način.
Čini nam se da ćete se u još veće probleme upetljati, da ćete još dublje zaći u lavirint, iz kog ne da nećete imati potrebu da izađete, nego ćete ga ostaviti u nasleđe nekim drugima da iz njega izlaze, da put traže iz njega, a vi ćete samo deklarativno, pozivajući se na odgovornost, da budete daleko i od pozicija i od obaveza da rešavate ove probleme. Hvala vam.