Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je nešto slično i ovo je na neki način kontinuitet principijelnih stavova SRS još iz 2009. godine, kada smo tražili, gospodine ministre, da Vlada i nadležni drugostepeni organi ne oslobađaju sebe obaveza i odgovornosti da daju saglasnosti na određene planske dokumente, nije bitno kog nivoa, kog karaktera i kog reda.
Čini mi se da ste upravo ovakvim fleksibilnim stavom dali za pravo administraciji da ćuti i da bude neodgovorna.
Vidite, u predstavljanju ovog zakona rekli ste da se ovde pokušava uvesti efikasnost, i vremenska, i finansijska i svaka druga. Srpska radikalna stranka smatra da je efikasnost na uštrb kvaliteta loša i da to nije dobro.
Praksa je takva bila i do sada. Nama se čini da država u postupcima planiranja ne sme da bude indolentna i njena uloga ne sme da bude ovakva kakva će u principu biti kada se da mogućnost da posle 45 dana, ako se saglasnost na neki planski dokument ne da, taj dokument bude prihvaćen.
Mi smo u načelnoj raspravi kada je zakon usvajan i posle u raspravi o izmenama govorili da se u ta planska dokumenta, nije bitno kog su nivoa i reda, ugrađuju razni interesi. Vi ste toga svesni, gospodine ministre, znate vrlo dobro, upućeni ste u situaciju na terenu. Čini mi se da baš zbog toga država mora da preuzme mnogo veću ulogu i odgovornost, bar kada je u pitanju planski deo sektora planiranja i izgradnje u Srbiji. Srbija je u tom smislu, sami ste rekli, zapuštena država. Sada se pokušava da se s tim nešto uradi, međutim, posao je jalov.
Ne mogu da se složim sa obrazloženjem gde ste rekli da lokalne samouprave ne smeju da trpe štetne posledice eventualnog ćutanja i sporosti državne administracije. Možda ću zvučati čudno, ali mislim da država ima problem sa lokalnim samoupravama. Vi ste svedok, čini mi se da ste imali dosta mogućnosti i prilika da se putujući kroz Srbiju uverite na šta se sve nailazi, šta sve pojedinci u lokalnim samouprava rade i kako se ponašaju, kakvi se bolesni finansijski i politički interesi ugrađuju ili zbog njih menjaju planski dokumenti.
Srpska radikalna stranka zna da državni intervencionizam mora da ima limite i granice, ali kada je planiranje i izgradnja u pitanju, kada je u pitanju tretiranje prostora u Srbiji, koji je objektivno zapušten, zaista, ni država, Ministarstvo, a onda ni ti drugostepeni organi naniže ne smeju sebi da uskraćuju obavezu da daju saglasnost na planske dokumente.
Kasnije ćemo govoriti, podnosili smo i amandmane koji se tiču komisija za planove... Zaista smatramo da ste kvalitet planiranja doveli u pitanje fleksibilnošću koju uvodite kroz činjenicu da i 45 dana... U prethodnom zakonu je stajalo 30 dana, sada ste taj rok produžili na 45 dana. Ako ste produžili vremenski rok na 45 dana, onda pokažite volju da hoćete i želite da kontrolišete šta se to dešava po Srbiji, kako to lokalne samouprave odnosno oni koji izrađuju planske dokumente tretiraju prostor. Vi nemate bitniji posao trenutno. U Srbiji ne može da bude održivog razvoja ako se osnova ili temelj, a to tu planski dokumenti, ne postavi onako kako treba. Sve ostalo će biti samo farsa i zamajavanje građana. Hajde što građane, nemamo ni njih pravo da zamajavamo, zamajavamo sami sebe da sve ovo ima neki smisao. Morate vrlo jasno, gospodine ministre, da pokažite primer odgovornosti.
U obrazloženju stoji: „... jer je odgovornost za donošenje planskih dokumenata na organima koji ih u skladu sa Ustavom i zakonom donose.“ Ovde je termin odgovornosti toliko devalviran, za tom kategorijom svako poseže; ne mislim konkretno u ovom zakonu, nego uopšte u ovom domu i u politici u Srbiji. Znate, za odgovornošću posežu svi – mi preuzimamo odgovornost, preuzimamo odgovornost, a haos metastazira. Prema tome, pozivamo vas da nađete način, vreme i energiju i da naterate ljude ispod vas da se ovim stvarima bave, da kontrolišu kako se definiše prostor u Srbiji danas i kako će to izgledati sutra. Hvala.