Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je jedan od ključnih amandmana, koji potvrđuje naš prvobitni stav da u Zakon o planiranju i izgradnji nikako nije moglo da se unese rešavanje jedne svojinske reforme kao što je sistemski preokret u odnosu prema društvenoj svojini na građevinskom zemljištu.
Ključne reči u ovom amandman su „po službenoj dužnosti“. Naime, predlažemo u stavu 3. ovog člana da se prilikom upisa prava svojine, koji vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, to ne radi po zahtevu tih lica, nego po službenoj dužnosti.
Obrazloženje koje smo dobili od predlagača zašto se ovaj amandman ne usvaja je sledeće: „Amandman se ne prihvata s obzirom da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, pored redovnih aktivnosti na uspostavljanju jedinstvene evidencije katastra nepokretnosti u Republici Srbiji, nema kapacitete da kao redovan posao obavlja po službenoj dužnosti i ovu vrstu upisa.“
Predlagač smatra da bi predloženi amandman trebalo prihvatiti iz razloga navedenih u obrazloženju. Naše obrazloženje koje je pratilo amandman, pored već rečenog, da se ovde radi o jednom specifičnom zakonu, koji se bavi planiranjem i izgradnjom, i da u njemu nema mesta za tu vrstu svojinske transformacije koja je regulisana sa nekoliko članova predmetnog zakona, jeste sledeće: naime, nacionalizacija građevinskog zemljišta urađena je tako što je nadležni organ u javnim knjigama jednostavno lupio svoj pečat sa konstatacijom da je predmetno zemljište postalo svojina države. Građani često nisu ni bili svesni činjenice da su preko noći gubili vlasništvo nad svojom imovinom. Nema razloga da se učinjena nepravda ne ispravi na isti način na koji je i učinjena, konstatacijom državnog službenika po službenoj dužnosti da je prestalo pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu i da prelazi u pravo svojine, bez naknade.
Ovim amandmanom se u stvari pojednostavljuje procedura, izbegava pravna praznina i ubrzava postupak konverzije. Prema tome, ukoliko katastar nepokretnosti ima kapacitete da radi po zahtevima građana, ne vidim zašto ne bi imao kapaciteta da prostim potezom pera, dakle, jednim pečatom, promeni tu suštinu, da li se radi o društvenoj svojini, državnoj svojini ili o privatnoj svojini onoga koji ima izgrađeni objekat na toj parceli.
S jedne strane, katastri bi bili rasterećeni postupanja po silnim zahtevima; dakle, kapaciteti u katastru nepokretnosti bi bili manje opterećeni. S druge strane, građani bi bili oslobođeni plaćanja nepotrebnih taksi, kao i gubljenja vremena prilikom prikupljanja dokumentacije da se podnese zahtev za tu konverziju. Prema tome, benefiti bi bili veliki, postupak bi bio pojednostavljen, a mislim da bi to bilo od velike koristi i za sam katastar nepokretnosti jer bi postupak bio mnogo jednostavniji.