PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.03.2011.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

9. dan rada

22.03.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 15:55

  • TAGOVI

  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2011)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (22.03.2011)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji (pojedinosti) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
    Reč ima gospođa Judita Popović.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Judita Popović

    Liberalno demokratska partija
    Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je jedan od ključnih amandmana, koji potvrđuje naš prvobitni stav da u Zakon o planiranju i izgradnji nikako nije moglo da se unese rešavanje jedne svojinske reforme kao što je sistemski preokret u odnosu prema društvenoj svojini na građevinskom zemljištu.
    Ključne reči u ovom amandman su „po službenoj dužnosti“. Naime, predlažemo u stavu 3. ovog člana da se prilikom upisa prava svojine, koji vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, to ne radi po zahtevu tih lica, nego po službenoj dužnosti.
    Obrazloženje koje smo dobili od predlagača zašto se ovaj amandman ne usvaja je sledeće: „Amandman se ne prihvata s obzirom da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, pored redovnih aktivnosti na uspostavljanju jedinstvene evidencije katastra nepokretnosti u Republici Srbiji, nema kapacitete da kao redovan posao obavlja po službenoj dužnosti i ovu vrstu upisa.“
    Predlagač smatra da bi predloženi amandman trebalo prihvatiti iz razloga navedenih u obrazloženju. Naše obrazloženje koje je pratilo amandman, pored već rečenog, da se ovde radi o jednom specifičnom zakonu, koji se bavi planiranjem i izgradnjom, i da u njemu nema mesta za tu vrstu svojinske transformacije koja je regulisana sa nekoliko članova predmetnog zakona, jeste sledeće: naime, nacionalizacija građevinskog zemljišta urađena je tako što je nadležni organ u javnim knjigama jednostavno lupio svoj pečat sa konstatacijom da je predmetno zemljište postalo svojina države. Građani često nisu ni bili svesni činjenice da su preko noći gubili vlasništvo nad svojom imovinom. Nema razloga da se učinjena nepravda ne ispravi na isti način na koji je i učinjena, konstatacijom državnog službenika po službenoj dužnosti da je prestalo pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu i da prelazi u pravo svojine, bez naknade.
    Ovim amandmanom se u stvari pojednostavljuje procedura, izbegava pravna praznina i ubrzava postupak konverzije. Prema tome, ukoliko katastar nepokretnosti ima kapacitete da radi po zahtevima građana, ne vidim zašto ne bi imao kapaciteta da prostim potezom pera, dakle, jednim pečatom, promeni tu suštinu, da li se radi o društvenoj svojini, državnoj svojini ili o privatnoj svojini onoga koji ima izgrađeni objekat na toj parceli.
    S jedne strane, katastri bi bili rasterećeni postupanja po silnim zahtevima; dakle, kapaciteti u katastru nepokretnosti bi bili manje opterećeni. S druge strane, građani bi bili oslobođeni plaćanja nepotrebnih taksi, kao i gubljenja vremena prilikom prikupljanja dokumentacije da se podnese zahtev za tu konverziju. Prema tome, benefiti bi bili veliki, postupak bi bio pojednostavljen, a mislim da bi to bilo od velike koristi i za sam katastar nepokretnosti jer bi postupak bio mnogo jednostavniji.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Reč ima ministar. Izvolite.
    ...

    Oliver Dulić

    Hvala vam puno. Usvajanjem amandmana Odbora mi smo i ovo pitanje rešili. I mi smatramo da bi upis konverzije prava korišćenja u pravo svojine bez naknade trebalo da ide po službenoj dužnosti. Pitanje je kapaciteta katastra. Dok se ne završi jedinstvena evidencija imovine u Srbiji, a to je do kraja godine, to nije realno.
    Iz tog razloga smo usvojili amandman koji kaže da će upis prava svojine po zahtevu lica vršiti organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Po isteku ovog roka, ukoliko postoji tehnička mogućnost vođenja evidencije nepokretnosti, odnosno, organ će to raditi po službenoj dužnosti. Dakle, mi smo od dana stupanja na snagu dali još godinu dana da ide po zahtevima građana. Nakon godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona to će se raditi po službenoj dužnosti.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 46. Predlagač je na sednici istog odbora prihvatio amandman.
    Na član 46. amandman je podnela narodni poslani Maja Laušević.
    Narodni poslanik Maja Laušević povukla je ovaj amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
    Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 48.
    Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za građevinarstvo i urbanizam prihvatio amandman.
    Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
    Vlada je prihvatila amandman.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 49. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.
    ...

    Dragan Čolić

    Napred Srbijo
    Gospodine ministre, u članu 49. predloga novododati stav 4. člana 104. Zakona menja se i glasi: „Konverzija prava korišćenja u pravo svojine iz stava 1. ovog člana se vrši na zahtev nosioca prava korišćenja“. U novom stavu 5. člana 104. Zakona reči „ako su isplatili u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu“ zamenjuju se rečima „uz naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta, umanjene za revalorizovani iznos isplaćene zakupnine“.
    Izmena teksta novog stava 4. člana 104. Zakona se predlaže radi usklađivanja sa Ustavom i otklanjanja nejasnoća koje sadrži, i to posebno: predloženim tekstom ovog stava se propisuje da korisniku prestaje pravo korišćenja ako u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu ne podnese zahtev za konverziju. Pre svega se mora voditi računa o tome da građani nisu pretplaćeni na „Službeni glasnik“ i nisu u situaciji da podrobno proučavaju sve propise da bi saznali da moraju da u roku od 30 dana podnesu zahtev kako ne bi izgubili već stečeno pravo korišćenja zemljišta. Donošenje ovakvog zakona bi predstavljalo ogoljeno pravno nasilje i prevaru i pljačku građana koji su to pravo korišćenja stekli po zakonu i platili po tržišnim cenama.
    Propisuje se da nadležni organ po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak prava korišćenja, pri čemu se ne propisuje postupak koji bi nosiocu prava korišćenja omogućio da učestvuje u postupku i štiti svoja prava, kao i pravo na žalbu, čime se otvoreno krši pravo na pravnu zaštitu i pravno sredstvo zajamčeno članom 36. Ustava i međunarodnim konvencijama o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
    Oduzimanjem prava korišćenja se krši pravo na imovinu zajamčeno članom 58. Ustava i međunarodnim konvencijama, jer je i pravo korišćenja imovinsko pravo koje čini deo imovine lica pa ne može biti oduzeto, osim u javnom interesu i uz pravičnu naknadu. Međutim, iz teksta predloga se ne može utvrditi da postoji javni interes takvog intenziteta da bi opravdao oduzimanje imovinskog prava, a nije propisana ni pravična naknada za oduzeto imovinsko pravo.
    Odredba kojom se oduzima već stečeno pravo korišćenja ima povratno dejstvo, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 197. Ustava za donošenje propisa sa povratnim dejstvom.
    Propisano je da se utvrđuje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave, ali se ne navodi o kojoj se jedinici lokalne samouprave radi. Po članu 188. Ustava, jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd, pa tamo gde su opštine u sastavu gradova postoji nerešiv problem da se ustanovi ko će biti srećni dobitnik besplatnog građevinskog zemljišta, koje će skupo prodati.
    Izmena stava 5. je predložena da bi se obezbedilo da se pravo svojine može steći samo pod uslovom plaćanja tržišne cene i na taj način zaštiti javni interes i jednakost građana.
    Gospodine ministre, koliko smo iskreni u pažnji koju posvećujemo ovom predlogu zakona toliko će i materijalizacija ovog zakona da se izvrši u praksi. Bojim se da trlja ruke jedino građevinska mafija. Borite se dokle god možete protiv nje; kada vi ne budete mogli, onda će SNS.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Reč ima gospodin Stevanović.
    ...

    Dragan Stevanović

    Srpska radikalna stranka
    Samo ću kratko. Gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, naša ideja je bila da ovim amandmanom pošaljemo jasnu poruku, političku poruku i stav SRS, a ne, kako je u obrazloženju rečeno, da eventualno prihvatanjem ovog amandmana omogućimo pravnim i fizičkim licima iz država bivše Jugoslavije da bez naknade ostvare mogućnost ili pravo na konverziju. Ako je tako, oni su i do sada to mogli da urade, zato što je ovo nešto novo što se unosi u zakon, i to pravo će eventualno moći da ostvare uz naknadu.
    Srpska radikalna stranka smatra da su ovo stvari koje imaju širu političku pozadinu, da su ipak veliki problem da bi mogle da se reše u jednom članu Zakona o planiranju i izgradnji. Mi smatramo, gospodine ministre, da je Vlada dužna da se i ovde rukovodi principom reciprociteta. Samo ću vas podsetiti na položaj i status imovine i pravnih i fizičkih lica u Hrvatskoj. Voleo bih da mi jedan jedini dokaz neko priloži da građani Republike Srbije imaju ovakva ili slična prava i mogućnosti tamo. Možda imaju u regulativi, možda imaju u normama i članovima nekih zakona, ali u praksi i u stvarnosti situacija je potpuno drugačija.
    Samo ću vas podsetiti na činjenicu da Republika Srbija, pravna lica iz Republike Srbije u Hrvatskoj imaju imovinu vrednu nekoliko milijardi evra. Tu imovinu baštini i njome raspolaže hrvatska agencija za privatizaciju, ne znam kako se to kod njih zove; raspolažu, prodaju. Srbi ili drugi građani koji su ovde, a imaju svoju imovinu tamo, nemaju mogućnost, ni sličnu, niti približnu, iako, ponavljam, tako nešto možda i postoji u normama i zakonima.
    Smatram da ste kao Vlada dužni da pokažete volju i opredeljenje da poštujete princip reciprociteta u odnosu sa svim državama koje imaju ovakve probleme i da se to na mnogo temeljitiji i ozbiljniji način rešava, a ne ovako, da im se stvara i daje mogućnost kroz jedan član zakona, što može, ako budete pokazali političku slabost, da postane vrlo neprijatno za nas. Hvala.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Reč ima potpredsednica gospođa Judita Popović.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Judita Popović

    Liberalno demokratska partija
    Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman na član 51, kao i amandman na član 48, bavi se, u stvari, preciziranjem rokova; jasno se definiše vremenski period u kojem može da se zahteva određeno pravo i u kom vremenskom roku je moguće da se to pravo ostvari, odnosno na koji način se državni organ obavezuje da rešava po određenim zahtevima građana.
    Jako je bitno da se uvede određeni red u postupanje državnog organa prema građanima kada se radi o tako ozbiljnoj tematici kao što su određeni zahtevi u smislu planskog uređenja nekog segmenta u izgradnji, određene dozvole, početak gradnje, promena određenih prava na građevinskom zemljištu i slično. Zato smo bili mišljenja da i u zakonskom tekstu ti rokovi moraju da se preciziraju i tačno označe.
    Da smo imali određenu vrstu razumevanja za takvu vrstu zakonskog rešenja potvrđuje i obrazloženje predlagača. Iako je faktički odbio amandman, ipak se na neki način određuje prema tim rokovima i kaže da je konverzija potpuno prihvatljiva, u smislu određenog vremenskog perioda, i da je ovakav predlog koji je predat od strane Liberalno-demokratske partije, odnosno njenih poslanika, i te kako moguć, kao i da će Vlada raditi na izgradnji određenih podzakonskih akata kojima bi se ti rokovi jasno označili.
    Pored ovih rokova koji su prioritetni, u ovom članu 108. osnovnog Zakona o planiranju i izgradnji, jako je bitno da se i u članu 103. jasno definiše šta se u stvari predviđa za građevinsko zemljište, kao uslov da se određeni benefiti ostvare na tom zemljištu, da li je tu potrebno da bude pretežna delatnost kao jedan od uslova, ili namena zemljišta koja je određena planskim dokumentom.
    Očigledno je da je tu postignut neki kompromis jer je pretežna delatnost uzeta kao odrednica; jednostavno se previđa činjenica da je namena zemljišta predmet ovog zakona i konkretno tog člana 103. Malo je nejasno zašto se toliko insistira na toj pretežnoj delatnosti, kada je planski dokument kojim je određena namena zemljišta ipak prioritetan; ipak bi trebalo ona da određuje sve te uslove koji su potrebni za postupanje sa tim građevinskim zemljištem.
    Dakle, jako je bitno da se u ovom zakonu napokon preciziraju određene volje zakonodavca u pogledu rokova i u pogledu namene građevinskog zemljišta, koje faktički sada menja svoju suštinu. Faktički, menja odnos države prema građevinskom zemljištu, koje gubi onaj kvalitet, odnosno onu mogućnost da država potpuno samostalno raspolaže građevinskim zemljištem, jer građanin, odnosno pravno lice ima samo pravo korišćenja u vezi s istim.