Zahvaljujem. Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 46. Predlagač je na sednici istog odbora prihvatio amandman.
Na član 46. amandman je podnela narodni poslani Maja Laušević.
Narodni poslanik Maja Laušević povukla je ovaj amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 48.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za građevinarstvo i urbanizam prihvatio amandman.
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Gospodine ministre, u članu 49. predloga novododati stav 4. člana 104. Zakona menja se i glasi: „Konverzija prava korišćenja u pravo svojine iz stava 1. ovog člana se vrši na zahtev nosioca prava korišćenja“. U novom stavu 5. člana 104. Zakona reči „ako su isplatili u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu“ zamenjuju se rečima „uz naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta, umanjene za revalorizovani iznos isplaćene zakupnine“.
Izmena teksta novog stava 4. člana 104. Zakona se predlaže radi usklađivanja sa Ustavom i otklanjanja nejasnoća koje sadrži, i to posebno: predloženim tekstom ovog stava se propisuje da korisniku prestaje pravo korišćenja ako u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu ne podnese zahtev za konverziju. Pre svega se mora voditi računa o tome da građani nisu pretplaćeni na „Službeni glasnik“ i nisu u situaciji da podrobno proučavaju sve propise da bi saznali da moraju da u roku od 30 dana podnesu zahtev kako ne bi izgubili već stečeno pravo korišćenja zemljišta. Donošenje ovakvog zakona bi predstavljalo ogoljeno pravno nasilje i prevaru i pljačku građana koji su to pravo korišćenja stekli po zakonu i platili po tržišnim cenama.
Propisuje se da nadležni organ po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak prava korišćenja, pri čemu se ne propisuje postupak koji bi nosiocu prava korišćenja omogućio da učestvuje u postupku i štiti svoja prava, kao i pravo na žalbu, čime se otvoreno krši pravo na pravnu zaštitu i pravno sredstvo zajamčeno članom 36. Ustava i međunarodnim konvencijama o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Oduzimanjem prava korišćenja se krši pravo na imovinu zajamčeno članom 58. Ustava i međunarodnim konvencijama, jer je i pravo korišćenja imovinsko pravo koje čini deo imovine lica pa ne može biti oduzeto, osim u javnom interesu i uz pravičnu naknadu. Međutim, iz teksta predloga se ne može utvrditi da postoji javni interes takvog intenziteta da bi opravdao oduzimanje imovinskog prava, a nije propisana ni pravična naknada za oduzeto imovinsko pravo.
Odredba kojom se oduzima već stečeno pravo korišćenja ima povratno dejstvo, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 197. Ustava za donošenje propisa sa povratnim dejstvom.
Propisano je da se utvrđuje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave, ali se ne navodi o kojoj se jedinici lokalne samouprave radi. Po članu 188. Ustava, jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd, pa tamo gde su opštine u sastavu gradova postoji nerešiv problem da se ustanovi ko će biti srećni dobitnik besplatnog građevinskog zemljišta, koje će skupo prodati.
Izmena stava 5. je predložena da bi se obezbedilo da se pravo svojine može steći samo pod uslovom plaćanja tržišne cene i na taj način zaštiti javni interes i jednakost građana.
Gospodine ministre, koliko smo iskreni u pažnji koju posvećujemo ovom predlogu zakona toliko će i materijalizacija ovog zakona da se izvrši u praksi. Bojim se da trlja ruke jedino građevinska mafija. Borite se dokle god možete protiv nje; kada vi ne budete mogli, onda će SNS.

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Reč ima gospodin Stevanović.

Samo ću kratko. Gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, naša ideja je bila da ovim amandmanom pošaljemo jasnu poruku, političku poruku i stav SRS, a ne, kako je u obrazloženju rečeno, da eventualno prihvatanjem ovog amandmana omogućimo pravnim i fizičkim licima iz država bivše Jugoslavije da bez naknade ostvare mogućnost ili pravo na konverziju. Ako je tako, oni su i do sada to mogli da urade, zato što je ovo nešto novo što se unosi u zakon, i to pravo će eventualno moći da ostvare uz naknadu.
Srpska radikalna stranka smatra da su ovo stvari koje imaju širu političku pozadinu, da su ipak veliki problem da bi mogle da se reše u jednom članu Zakona o planiranju i izgradnji. Mi smatramo, gospodine ministre, da je Vlada dužna da se i ovde rukovodi principom reciprociteta. Samo ću vas podsetiti na položaj i status imovine i pravnih i fizičkih lica u Hrvatskoj. Voleo bih da mi jedan jedini dokaz neko priloži da građani Republike Srbije imaju ovakva ili slična prava i mogućnosti tamo. Možda imaju u regulativi, možda imaju u normama i članovima nekih zakona, ali u praksi i u stvarnosti situacija je potpuno drugačija.
Samo ću vas podsetiti na činjenicu da Republika Srbija, pravna lica iz Republike Srbije u Hrvatskoj imaju imovinu vrednu nekoliko milijardi evra. Tu imovinu baštini i njome raspolaže hrvatska agencija za privatizaciju, ne znam kako se to kod njih zove; raspolažu, prodaju. Srbi ili drugi građani koji su ovde, a imaju svoju imovinu tamo, nemaju mogućnost, ni sličnu, niti približnu, iako, ponavljam, tako nešto možda i postoji u normama i zakonima.
Smatram da ste kao Vlada dužni da pokažete volju i opredeljenje da poštujete princip reciprociteta u odnosu sa svim državama koje imaju ovakve probleme i da se to na mnogo temeljitiji i ozbiljniji način rešava, a ne ovako, da im se stvara i daje mogućnost kroz jedan član zakona, što može, ako budete pokazali političku slabost, da postane vrlo neprijatno za nas. Hvala.

Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Reč ima potpredsednica gospođa Judita Popović.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman na član 51, kao i amandman na član 48, bavi se, u stvari, preciziranjem rokova; jasno se definiše vremenski period u kojem može da se zahteva određeno pravo i u kom vremenskom roku je moguće da se to pravo ostvari, odnosno na koji način se državni organ obavezuje da rešava po određenim zahtevima građana.
Jako je bitno da se uvede određeni red u postupanje državnog organa prema građanima kada se radi o tako ozbiljnoj tematici kao što su određeni zahtevi u smislu planskog uređenja nekog segmenta u izgradnji, određene dozvole, početak gradnje, promena određenih prava na građevinskom zemljištu i slično. Zato smo bili mišljenja da i u zakonskom tekstu ti rokovi moraju da se preciziraju i tačno označe.
Da smo imali određenu vrstu razumevanja za takvu vrstu zakonskog rešenja potvrđuje i obrazloženje predlagača. Iako je faktički odbio amandman, ipak se na neki način određuje prema tim rokovima i kaže da je konverzija potpuno prihvatljiva, u smislu određenog vremenskog perioda, i da je ovakav predlog koji je predat od strane Liberalno-demokratske partije, odnosno njenih poslanika, i te kako moguć, kao i da će Vlada raditi na izgradnji određenih podzakonskih akata kojima bi se ti rokovi jasno označili.
Pored ovih rokova koji su prioritetni, u ovom članu 108. osnovnog Zakona o planiranju i izgradnji, jako je bitno da se i u članu 103. jasno definiše šta se u stvari predviđa za građevinsko zemljište, kao uslov da se određeni benefiti ostvare na tom zemljištu, da li je tu potrebno da bude pretežna delatnost kao jedan od uslova, ili namena zemljišta koja je određena planskim dokumentom.
Očigledno je da je tu postignut neki kompromis jer je pretežna delatnost uzeta kao odrednica; jednostavno se previđa činjenica da je namena zemljišta predmet ovog zakona i konkretno tog člana 103. Malo je nejasno zašto se toliko insistira na toj pretežnoj delatnosti, kada je planski dokument kojim je određena namena zemljišta ipak prioritetan; ipak bi trebalo ona da određuje sve te uslove koji su potrebni za postupanje sa tim građevinskim zemljištem.
Dakle, jako je bitno da se u ovom zakonu napokon preciziraju određene volje zakonodavca u pogledu rokova i u pogledu namene građevinskog zemljišta, koje faktički sada menja svoju suštinu. Faktički, menja odnos države prema građevinskom zemljištu, koje gubi onaj kvalitet, odnosno onu mogućnost da država potpuno samostalno raspolaže građevinskim zemljištem, jer građanin, odnosno pravno lice ima samo pravo korišćenja u vezi s istim.

Narodni poslanik Milisav Petronijević je povukao amandman koji je podneo na član 51.
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 54.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Vladimir Milentijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, namera Vlade, koliko vidim, bila je na prvi pogled dobra – želja da se, ako već ima pravosnažno rešenje, investitoru omogući da nastavi gradnju. Mislim da je u suštini ovo rešenje nerealno, da unosi jako puno pravne nesigurnosti i da ni na koji način ne može da motiviše ozbiljnog investitora da na osnovu ovog člana zakona krene u izgradnju. Nakon tog pravosnažnog rešenja, koje, dakle, nije konačno, imate upravni spor, koji ume da traje u našoj zemlji čak i do tri godine
U drugom stavu vi ostavljate mogućnost tom investitoru da gradi na svoju odgovornost. Ko bi normalan danas, ako već nema konačno rešenje kada je u pitanju izgradnja, ušao u tako veliku investiciju, a da nakon toga bude u situaciji da eventualno izgubi sudski spor i da sve ono što je uložio propadne?
Mislim da je ovakvo rešenje, bez obzira na neku dobru nameru, poprilično iracionalno, da može samo da podstakne raznorazne zloupotrebe, da, bez sumnje, znači jednu pravnu nesigurnost, a bogami, mislim da je u suprotnosti i sa onim opredeljenjem Vlade da se bori protiv korupcije i kriminala. Ovakvim rešenjima možete samo da podstaknete korupciju, jer, sasvim sigurno, neko ko je uložio izvestan novac u neki objekat neće birati put i način da tu svoju investiciju zaštiti. Prema tome, moramo da poštujemo pravni sistem države.
Mi smo u ovom slučaju intervenisali jednim amandmanom kojim tražimo da umesto pravosnažnog rešenja imamo konačno rešenje. To je jedini normalni i pravi put i način, a to što su upravni sudovi spori, što sporo rešavaju predmete, to je neka druga problematika, to već treba da rešava Ministarstvo za pravosuđe, to je već problem reforme pravosuđa i to ne može da se reši ovakvim zakonskim projektima. Hvala.

Hvala. Na član 59. amandman je podnela narodni poslanik Maja Laušević.
Vlada je prihvatila amandman.
Za reč se nije javio niko.
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Vladimir Milentijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 60, odnosno članu 140. osnovnog zakona, u stavu 2. gde se kaže da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog stava, mi smo dodali – i za individualne porodične objekte.
Ovde ima nešto vrlo interesantno, kako predstavnici predlagača, odnosno kako Vlada tretira i koga tretira kao nesavesnog investitora. Znači, kažu da bi se izuzimanjem porodičnih stambenih objekata stvorila mogućnost da objekti stoje poluizgrađeni, bez fasada i slično, čime bi bila nastavljena praksa nesavesnosti investitora. Vrlo je interesantan taj tretman i odnos Vlade prema nesavesnim investitorima. U Srbiji, u kojoj, kako nam je Vlada skoro pričala, ima skoro milion bespravno izgrađenih objekata sada se stvaraju, u finansijskom smislu, takvi uslovi da ljudi zaista mogu (i treba) to da legalizuju i uvedu u legitimne tokove; sada se prema njima zauzima jedan potpuno fleksibilan stav, i to je u redu.
To je interes i u redu je, ali kako može neko da se smatra nesavesnim investitorom ako mu građevinska dozvola istekne? Znači, on je savesnost i odgovornost pokazao u startu, i pristupio izgradnji objekta u skladu sa zakonom. Ne može on da bude, ni na koji način, nesavestan investitor.
Ovde se nismo rukovodili ničim drugim sem ekonomskim položajem i ekonomskim prilikama u kojima se nalazi država, i svaki pojedinac u njoj. Ne verujemo da bi bilo mnogo onih koji bi bili u situaciji da posle pet godina ne izgrade objekat do tog da, kažem... u tu fazu da ga uvedu da dobiju upotrebnu dozvolu. Ako bi i bilo takvih prilika, to bi bili ljudi koji u takvu situaciju upadaju iz nekih objektivnih, ekonomskih razloga.
Smatramo da je zakonodavac, odnosno predlagač zakona mogao da ove argumente uzme kao validne i da pokaže dobru volju. To su individualni stambeni objekti, to nisu pravna lica koja bi investirala i eventualno bila, kako vi kažete, nesavesna, pa da u centru grada stoji neki veliki objekat koji nije prodat, odnosno nije završen i predstavlja ruglo; ovo su individualni stambeni objekti. Mislim da biste tu mogli da pogledate i progledate kroz prste tim ljudima, jer su u startu pokazali volju i opredeljenje da u skladu sa zakonom grade svoj individualni stambeni objekat. Hvala.