Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Narodni poslanik Borislav Pelević ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, gospodo iz Ministarstva, poštovani građani Srbije, poslanička grupa Napred Srbijo, SNS, pokušala je da ovim amandmanom na član 3. popravi ovaj zakon sa naučne strane gledišta i da pomogne piscima ovog zakona da naučno definišu određene pojmove u oblasti sporta, s obzirom na to da je to u Predlogu zakona urađeno prilično nevešto i u suprotnosti je sa mnogim delovima teorije sporta, posebno kada se radi o definicijama pojedinih oblasti u sportu.
Ovde ste naveli definicije gotovo svih oblasti, ali nedostaje ona prava, po kojoj zakon i nosi naziv, a to je definicija sporta. Vi ste umesto toga preuzeli, odnosno prepričali, prepisali, ali prilično pogrešno, definiciju koju je donela Evropska povelja za sport 1992. godine, koja predstavlja osnovni element, osnovni zakon, osnovu svega onoga što se tiče sporta u EU. Naravno, i ona je napisana na osnovu Evropske povelje sporta za sve, koja je definisana 1975. godine, ali je usvojena u EU sledeće godine, 1976. godine.
Dakle, ova povelja, Evropska povelja o sportu, ne poznaje pojam sportske aktivnosti. Ona koristi termin sport, što je primereno ovom zakonu. Pisci ovog predloga su jednostavno pogrešili i stavili su umesto sporta sportske aktivnosti, i uveli su još i umnu aktivnost. Pa, podrazumeva se da svaka sportska aktivnost podrazumeva i umnu aktivnost, jer ne postoji fizička aktivnost u sportu koja nije praćena umnom aktivnošću.
Pretpostavljam da ste želeli da ovim uvedete šah, da je to zbog šaha, ali moram vas, gospođo ministre, obavestiti da naučnici, i evropski i svetski, koji se bave teorijom sporta ne priznaju šah kao sport. Šah je misaona igra, intelektualna igra. Nema u šahu fizičkih aktivnosti, osim pomeranja desne ruke kada se pomeraju figure. Dakle, veoma jasno, uz sve uvažavanje šaha kao visokoumne intelektualne igre, ali samo misaone igre, a ne sporta, uvažavajući šah kao misaonu igru, moram da vas upozorim da ste zašli u nešto što ne pripada sportu, jer nema šaha na Olimpijadi, nema šaha na Univerzijadi, nema šaha na Mediteranskim igrama, nema šaha u Svetskim sportskim igrama.
Dakle, radi se o tome da nešto što nije sport ne možete ovako tretirati u Predlogu zakona o sportu, i to još u definiciji sportske aktivnosti, odnosno u definiciji sporta, što ne stoji. Jer, Evropska sportska povelja ne poznaje šah kao sport i nema tih umnih aktivnosti u njihovoj definiciji sporta, koje ste se morali pridržavati. Pored toga, postoje mnoge naučne definicije o sportu, koje se manje-više razlikuju, ali nijedna ne uključuje takve umne aktivnosti, kakva je šah, u domen sporta.
Ovde ste pokušali da definišete sportsku priredbu, međutim, vrlo neprecizno i vrlo skraćeno. Sportska priredba predstavlja najširi pojam, koji obuhvata sportska takmičenja i sportske manifestacije. Dakle, manifestacije su one aktivnosti u domenu sporta koje ne obuhvataju takmičenje, već se radi o promociji nekog sporta, dodeli priznanja za najboljeg sportistu, dočeku, recimo, naših najboljih sportista itd. Dakle, to je sportska manifestacija. Sportska priredba mora da obuhvati i takve manifestacije. Zato bi bilo dobro da ste sportsku priredbu definisali na potpuniji način.
U tački 16) mnogo je primerenije upotrebiti termin „vrhunski rezultat“, a ne, kako ste vi to prilično nespretno definisali, „postizanje unapred određenog rezultata“. To je vrhunski rezultat. Znači, vrhunski rezultat je ono čemu teže svi sportisti, bilo da se radi o pobedi na takmičenju ili o premašivanju nekog rekorda koji je već postavljen. U toj definiciji ste morali staviti da je sportsko takmičenje takmičenje sportista, čiji se rezultat postiže tokom trenažnog procesa. S tim se slažu svi naučnici u teoriji sporta.
Ovde ste napisali da je organizator sportskog takmičenja lice. Mislim da je to vrlo nespretno, svi će to shvatiti kao fizičko lice. Ne, fizičko lice može biti, ali ne mora, organizator jednog velikog takmičenja. U našoj praksi i u evropskoj i svetskoj praksi obično su organizatori velikih sportskih takmičenja sportske organizacije, dakle, sportski savezi, olimpijski komiteti, sportski klubovi itd. Ali, vi ste ovde napisali „lice“, što nije dobro.
Još nešto. Morali ste u ovoj definiciji staviti da se takmičenja moraju održavati pod zakonskim uslovima i prema sportskim pravilima, unapred utvrđenim. Ta definicija je morala sadržati ove dve jako važne stvari. Vi ste napisali ovde o sportskim pravilima, ali sportska pravila se podrazumevaju praktično, a nacionalna sportska pravila jednog granskog saveza moraju biti usklađena sa međunarodnim, sa pravilima međunarodnog sportskog saveza. Mi smo samo hteli da vam pomognemo u tome i da dopunimo vašu definiciju.
Predložili smo brisanje tačke 18) zato što se pojam „profesionalno sportsko takmičenje“ ne pojavljuje u našoj praksi.
Dalje, napravljen je veliki propust u definisanju „sporta za sve“. „Sport za sve“ nije rekreativni sport, on je nešto više od toga. „Sport za sve“ sadrži u sebi i takmičenja i „sport za sve“ jeste deo olimpijskog pokreta, a rekreativni sport je nešto sasvim drugo. Mi imamo kod nas Asocijaciju „Sport za sve“, koja okuplja 59 organizacija i saveza, kao što su Planinarski savez, Orijentacioni savez itd., ali to nije jedno te isto. Dakle, uzeli ste nespretno, ne vi, pisci ovog predloga zakona su uzeli jedno nespretno rešenje i definisali su „sport za sve“ kao rekreativni sport. Nije tako. Osim toga, vi ste ovde napisali čak i nepotpunu definiciju. Potrebno je dopuniti definiciju rekreativnog sporta rečima: razonoda, zabava, opuštanje i psihički odmor, a ne samo: „poboljšanje fizičkog i duhovnog stanja“, jer rekreacija obuhvata i razonodu, i zabavu, i opuštanje i psihički odmor. Prema tome, mislim da je ova definicija potpuno pogrešna s vaše strane.
Predložili smo brisanje stava 3. zato što se ne može očekivati da državni službenici koji rade u Ministarstvu sporta definišu šta je to sport, a šta nije sport, da li je neka aktivnost sportska aktivnost ili sport, ili nije. Mislim da je trebalo pribaviti mišljenje Sportskog saveza Srbije, Olimpijskog komiteta o tome.
(Snežana Samardžić Marković, s mesta: Prihvaćeno je.)
Prihvaćeno je. Odlično! Utoliko bolje, jer zaista ne mogu činovnici u Ministarstvu, od kojih se neki zaista ne razumeju u sport, da definišu pojam sporta.
U svakom slučaju, kao što ste videli, naša poslanička grupa Napred Srbijo - SNS pokušala je da vam pomogne ovim amandmanom da popravite definisanje sportskih pojmova, ukoliko je bilo potrebno da se oni definišu, jer gledajući ovaj član 3. ispada da ovo nije zakon, već više liči na neki akademski rad, na neki naučni rad o oblasti sporta. Hvala vam lepo.

Narodni poslanik Aleksandar Pejčić ima reč.

Zahvaljujem. Gospođo predsedavajuća, narodni poslanici, ministre, predstavnici Vlade, da zakon o sportu nije dobar i da nema razumevanja kod pojedinih političkih grupa vladajuće većine govori i veliki broj amandmana koji su oni podneli. Neki su prihvaćeni, neki nisu. Mada, gledajući amandmane, oni su korektni, dobri i i te kako menjaju tekst zakona.
Kada je reč o članu 3, o kome je pričao moj uvaženi kolega, zakonopisac se upustio u jedno teorijsko definisanje pojedinih pojmova, kao da je, kao što reče on, akademska rasprava. Konfuzija je nastala upravo zbog preuzimanja određenih pojmova iz Evropske sportske povelje, a to je akt na kome se zasniva sportska politika određenih zemalja.
Pretpostavljam da ste razmišljali i o prethodnom zakonu, koji je ove pojmove pojednostavio i koje ste jednostavno mogli da prepišete iz prethodnog zakona, vezano za novi nacrt zakona, jer su i te kako doprli do naroda; oni će predstavljati propise, a ne nešto apstraktno.
Inače, dobro bi bilo da podsetimo građane Srbije da Srbija već ima Zakon o sportu, koji je donet još 1996. godine. Taj zakon nije ugledao svetlost dana iz jednog prostog razloga – nisu doneti određeni podzakonski akti.
Ali, nismo dobili odgovor, gospođo ministre, na pitanje – ko je pisao ovaj zakon? Pošto se radna grupa rasturila i godinu dana nije zasedala, naše pitanje je bilo ko je zakonopisac, s obzirom na to da je geslo vaše političke opcije – stručnost ispred politike. Zato pretpostavljam da su ovo pisali stručnjaci. Ali, u javnosti ima drugačijeg odjeka; naime, stručnjaci kažu da su otišli iz te radne grupe. Sada smo zatečeni i ne znamo ko je u stvari pisac ovog zakona. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Kolega Stevanović je podneo amandman na član 3. stav 1. da se tačka 1) menja i glasi: „Sportske aktivnosti jesu svi oblici fizičke i umne aktivnosti koji, kroz organizovano učešće, imaju za cilj izražavanje ili poboljšanje fizičke spremnosti, stvaranje društvenih odnosa i postizanje rezultata na takmičenjima svih nivoa“.
Amandmansko rešenje tačke 1) je bolje od predloženog i oslobođeno je suvišnih reči, kao, na primer: „neorganizovani oblici sporta i sportskih takmičenja“. Predviđanjem duhovnog blagostanja, iako je uopštena definicija, zadire se u neke oblasti mimo sporta, a samim tim moguće je i eventualno uzburkavanje koje bi usledilo po nekom verskom pitanju. Ovo govorim zbog toga što mnogi mogu ovu definiciju shvatiti onako kako njima odgovara. Recimo, mnoge borilačke veštine propagiraju određenu duhovnost podneblja sa kojeg potiču, a ne duhovnost na terenu na koji su došle. Ako se zadrži reč „ili“, dovodi se u pitanje da li treba razdvajati društvenu vrednost i postizanje sportskih rezultata. Naravno, cilj amandmana je poboljšanje teksta zakona. Hvala.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, gospođo ministre, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine podneo sam amandman u ime SRS na Predlog zakona o sportu. U članu 3. stav 1. tačka 3) posle reči „obuhvata“ dodaje se reč „dobrovoljno“, a posle reči „radi“ reči „odmora i“ brišu se.
Rekreativni sport jeste oblik sporta koji obuhvata dobrovoljno bavljenje sportskim aktivnostima radi odmora i rekreacije, unapređivanja zdravlja ili unapređivanja sopstvenih rezultata, u svim segmentima populacije. Rekreacija sama po sebi podrazumeva dobrovoljnost, međutim, šta će se dogoditi ukoliko neki poslodavac, iz njemu znanih razloga, naredi svim zaposlenima da se bave rekreacijom? Ako neko od radnika ne može iz zdravstvenih razloga da prihvati takvu vrstu rekreacije koju je planirao ili odredio poslodavac, da li to znači da taj zaposleni mora da ide na rekreaciju da ga poslodavac zbog kršenja i narušavanja discipline ne bi otpustio sa posla?
U nastavku ovog člana i ove tačke za koju je predložen amandman upotrebljena je reč „odmor“, čime se postiže kontraefekat bavljenja rekreacijom. Verovatno ste mislili na kategoriju aktivnog i pasivnog fizičkog odmora, što bi, s druge strane, moralo biti regulisano podzakonskim aktima kao stručnim programima. Rekreacija širih masa, koje se na pravi način bave istom, ima za cilj unapređenje fizičke kondicije i zdravlja. Zar i šetnja nije jedna vrsta rekreacije? Ali, nije odmor, već aktivno bavljenje fizičkim naporima, što u zdravstvenom smislu ima jako visoko značenje. Smatram da ovaj moj amandman treba da prihvatite. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Avramović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u kategoriji objašnjenja šta su sve sportisti u članu 3. od tačke 6) do tačke 12) objašnjava se kakav sportista sve može da bude: sportista amater, samo sportista, profesionalni sportista, sportista takmičar, vrhunski sportista, perspektivni, talentovani sportista i kategorisani sportista.
U svim objašnjenjima i predlozima ovog člana 3. u svim tačkama piše, odnosno u tački 9) da sportista jeste sportista amater i profesionalni sportista koji učestvuje na sportskom takmičenju kao član sportske organizacije ili samostalno, u skladu sa sportskim pravilima.
Dakle, gospođo ministre, postoji i neki samostalni sportista koji može da bude rekreativac, koji može bez računanja na finansijsku dobit da se samostalno, rekreativno bavi bilo kojim sportom i on se ne može staviti ni u jednu od ovih kategorija u tačkama od 6) do 12). Recimo, čovek zbog svog fizičkog izgleda hoće da se bavi vežbanjem u teretani, da igra fudbal, da peca, ali to mu ne zabranjuje, ako je dobar u tome, da učestvuje u nekim aktivnostima.
Zato sam predložio jednu novu kategoriju sportista a to je – rekreativni sportista, koji nema obavezu da bude član nijednog sportskog društva, koji neke stvari rekreativno radi, zbog sopstvenog zdravlja, bez novčane nadoknade, a ima pravo da učestvuje u nekom sportskom takmičenju, u nekoj sportskoj aktivnosti, iako nije član nijednog kluba pojedinačno, ili možda hoće da dokaže da je rekreativno sam sebi najbolji trener.
Zato sam predložio ovu kategoriju u tački 5), da se doda 5a), gde se kaže da je „rekreativni sportista ono lice koje se bavi sportskim aktivnostima radi odmora i rekreacije i unapređivanja zdravlja“. Samim tim bi mogao da učestvuje samostalno i da ispoštuje tačku 9) predloženog zakona. Sam rekreativni sportista nije definisan ovde kao kategorija, iako se ovde navode lica, od maloletnih do punoletnih, i njihove obaveze – kada su profesionalne, kada nisu, kada su amaterske, kada nisu, kada su vrhunske, a kada nisu. On ni u jednu od ovih kategorija ne spada kao rekreativni sportista, ali mu ne treba umanjiti značaj i mogućnost da se takmiči u bilo kojoj vrsti sportske priredbe. Hvala.