Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji želi reč. Izvolite.

U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 3. Tačka 6) menja se i glasi: „Sportista je lice koje se bavi sportskim aktivnostima sa željom da stečena znanja i veštine uvede u takmičarski oblik“.
Šta smo hteli da kažemo ovim? Nisu svi učesnici u sistemu vežbanja po klubovima automatski i sportisti. Mnogi vežbači, znači rekreativni sportisti, treniraju u klubovima koji imaju i takmičarske ekipe, treniraju sa vrhunskim takmičarima, a sami nemaju želju za takmičenjem. Dakle, treniraju sa vrhunskim sportistima za svoju dušu, dobri su trening ili sparing-partneri, čak imaju i bolje predispozicije i rezultate, ali jednostavno ne žele da se takmiče. Vi kažete da je vaša formulacija preciznija, a u danu za glasanje odlučite po savesti koja vam izgleda bolja. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se u članu 3. stav 1. tačka 8) briše zato što smatramo da je potpuno nelogično formulisana uloga sportiste kao takmičara. Apsolutna nelogičnost odnosi se na sportistu koji se samim poimanjem reči „takmičar“ definiše kao nešto što se apsolutno podrazumeva. Sportom se bavi da bi se takmičio. Očigledno da u tom delu nismo naišli na razumevanje.
Pre svega, hteo sam da kažem nešto kada je u pitanju školski sport, gospođo ministre. U raspravi u načelu nismo imali toliko vremena. Vi ste ovde na neki način u svom izlaganju prezentovali sve što je Ministarstvo sporta uradilo na nivou Srbije, gde se posebno bacio akcenat na rad u školskom sportu, koliko ste hala izgradili itd. Moram da vam kažem da mnoga obećanja niste ispunili. Čak su pojedine opštine i obmanute na neki način, jer su vaše kolege, pre svega partijske, obećale da će se ulagati posebno u školski sport.
Inače, ja sam iz opštine Odžaci. Sećate se da su prošle godine tamo bili izbori. Mi smo spremili projekte za pet opština i škola kada su u pitanju otvoreni tereni i dečija igrališta. Bilo je obećano nekih šest miliona, ako se ne varam. Uradili smo dokumentaciju iz svojih skromnih sredstava, međutim, tako nešto nije urađeno. Mislim da pre svega nije korektno i da bi trebalo da obratite pažnju na to, jer smo imali i drugih investicija, ne mogu da kažem prečih, ali svakako, ako nešto obećate, trebalo bi to da ispunite, a ne da radite kao što ste radili do sada.
Inače, rekli smo u načelnoj raspravi, što se tiče ovog zakona, da je zadovoljena opšta forma, a suština svakako nije, da se čak zadire u neke druge zakone, u neke druge oblasti. Čak se regulišu i mnoga pitanja koja su imala svoju podzakonsku formu.
Samo da se osvrnem na još jednu stvar. Malopre ste u amandmanu Dragana Stevanovića, što je obrazlagao gospodin Slađan Mijaljević, kada je u pitanju duhovno blagostanje, imali prilike da vidite jednu političku partiju iz vladajuće većine koja je toliko izričito bila protiv, ali bukvalno protiv verskih zajednica, protiv uvođenja veronauke u škole. Kako mislite da vam oni podrže ovaj zakon? Srpska radikalna stranka bi vam predložila nešto drugo, nešto što mislimo da treba da bude prioritet, a vi kao ministarka sporta možete da utičete na to, a to je da od prvog razreda osnovne škole uvedete patriotizam, gospođo ministre. Zahvaljujem se.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Da.) Slađan Mijaljević ima reč. Izvolite.

Na član 3. tač. 11) kolega Aćimović je u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman da se reč „maloletni“ briše. Obrazloženje je – perspektivni, odnosno talentovani sportista je i drugi sportista koji nije uspeo tokom svog sportskog staža da postigne značajnije sportske rezultate u maloletnom dobu, već je to uspeo da uradi sa, recimo, navršenih 18 ili 19 godina. Neki ljudi uspeju da svoj talenat iskoriste ranije, neki kasnije, tako da ne bi trebalo da perspektivnost, odnosno talentovanost vezujemo za godine, već za početak postizanja značajnijih sportskih rezultata. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospođo ministre, vi ste odbili amandman koji sam podnela u ime Poslaničke grupe SRS. Međutim, on je zaista precizniji od ovoga što ste vi stavili u tački 15).
Ne znam da li vi posećujete sportske manifestacije, da li ste, kao neki od nas, nekada bili aktivni učesnik u sportu ili se bavili nekim sportom u mladosti, ili bilo kada, ali jasno je da sportska priredba i manifestacija mora da bude održana ako učestvuje više sportista, pa vam je ova reč „više“ apsolutno nepotrebna. Mi smo mislili da je to preciznije.
Uostalom, govorile su i kolege gospodin Mijaljević i Prelić, sam zakon je dosta neprecizan, obiman i suštinski nije uspeo da definiše oblast sporta na način na koji su to mnoge druge zemlje bolje uradile, iako je zakon pripreman tri godine.
Ono što hoću sada da vas pitam, da iskoristim priliku kada govorimo o ovom amandmanu, u vezi je sa slučajem proslavljenih srpskih sportista, kao što su gospodin Žarko Olarević, gospodin Tatović, gospodin Sava Paunović, Kurčubić i mnogi drugi koji su bili članovi amaterske reprezentacije Jugoslavije tada i osvojili medalju na Evropskom prvenstvu. Naime, oni su vam se, gospođo ministre, više puta obraćali sa namerom, a to je njihovo pravo koje proizilazi iz njihove sportske aktivnosti, pre svega gospodin Olarević, da im izdate potvrdu na osnovu zakona, koju su oni tražili, po osnovu dobijanja penzija. Gospodin Sava Paunović je dobio tu potvrdu.
Želim samo da kažem da SRS smatra da kategorija nacionalnih penzija ne treba da postoji, ali ako ona i dalje postoji, po bilo kom osnovu, i ako su ih i drugi kroz političku selekciju dobijali, zašto ih onda, na uporno insistiranje gospodina Olarevića, koji je proslavljeni sportista, koji je igrao i u francuskom „Marseju“, u kragujevačkom „Radničkom“, u „Partizanu“, kao i druge ljude koje sam navela, lišavate njihovog prava? Još jednom apelujem na vas, da oni ne bi obijali prag vašeg ministarstva, da vi to uradite. Zakon je zakon, on mora za sve da se poštuje.
Što se tiče samog termina „sportske manifestacije“, moram, gospođo ministre, da vam kažem da ja, kao i svaki srpski patriota i svi srpski radikali, izražavam ogromno zadovoljstvo zbog činjenice da ovaj natovski evropski put Srbije ne nailazi na podršku ljudi koji dolaze na tribine i posećuju sportske priredbe. To ste mogli da vidite i sinoć, znate, glas naroda i glas navijača koji šalju jasne poruke, počev od toga da skandiraju proslavljenom generalu Ratku Mladiću, da su protiv zlikovačkog Haškog tribunala, da su već ispevali za ovih devet godina tamnovanja mnogo pesama o srpskom junaku, našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, i da svaka takva manifestacija počinje i završava se rečima – Kosovo je srce Srbije. Hvala.

Dajem reč gospođi ministru. Izvolite, gospođo Samardžić Marković.

Hvala, gospođo predsednice. Predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, ponovo mi je zadovoljstvo da budem sa vama; želim, pre nego što odgovorim na neka pitanja koja su postavljena, da se zahvalim svima onima koji su uložili amandmane na zakon o sportu. Mi smo u Ministarstvu omladine i sporta, kao i sa kolegama u Vladi, ozbiljno razmatrali ove amandmane, shvatajući da je njihova duboka namera da doprinesu poboljšanju ovog teksta, i neke od tih amandmana smo, kao što ste čuli, sa zadovoljstvom uvažili.
Prvo, dozvolite mi da povodom pitanja rekreativnog sporta samo pomenem da nismo uvažili ovaj amandman da se briše ostatak u članu 1, što je Poslanička grupa DSS zahtevala, zato što bismo onda bili u prilici da obrišemo mnogo dobrih stvari koje se rade u sportu i koje država prepoznaje. Zato nismo prihvatili taj amandman.
Što se samog rekreativnog sporta tiče, mogu odmah da vam kažem da je on veoma zastupljen u našem svakodnevnom radu i da je zastupljen u Strategiji. Molim vas, obratite pažnju na Strategiju. Takođe, u okviru Akcionog plana postoji puno aktivnosti koje se podrazumevaju za rekreativni sport, koje država finansira. Reći ću vam da smo Asocijaciji „Sport za sve“, koja je jedan od elemenata rekreativnog sporta, ne jedini, gospodine poslaniče Peleviću, podigli budžet za 112%, dok smo Savezu za rekreativni sport ove godine podigli budžet 200%. To je jedan od načina da država pomogne rekreativcima. Samo sam iskoristila priliku da vas o tome obavestim, ukoliko niste obavešteni.
Još bih iskoristila priliku da odgovorim i narodnom poslaniku Slađanu Mijaljeviću, koji je rekao da je Ministarstvo možda prihvatilo neke amandmane da bi zamazalo oči poslanicima. S obzirom na to da mi uvažavamo poslanike, a naročito gospodina Mijaljevića, poznajemo ga vrlo dobro, ne mislimo da je on osoba kojoj se mogu zamazati oči, niti smatramo da je Narodna skupština neko kome se mogu zamazivati oči, niti je to svrha postojanja Ministarstva, te vas uveravam da smo samo branili koncepciju zakona, nipošto ne želeći, niti smatrajući da je to moguće, da bilo kome zamažemo oči.
Ono što je još prilika da kažem, gospodin Pelević je ispravno rekao da imamo definiciju umnih aktivnosti u okviru opšte definicije u sportu. Takođe, rekli ste ispravno da smo iz Evropske povelje za sport iskoristili definiciju sporta. Molila bih onda poslanike da se odluče da li žele da imamo preciznije definicije ili da nemamo definicije u zakonu. Naime, nekad kažete da definišemo previše stvari i da je to onda naučni rad. Mi smo ove definicije uvodili da bismo imali prilike da država prepozna, pa shodno tome i finansira, brojne elemente u sportu. Naravno, s druge strane, možemo da ne definišemo ništa. Nije mi jasno šta tačno poslanici žele. Nisam uspela, i pored svih napora, da shvatim da li želite da više i preciznije definišemo, ili manje. Uglavnom, mi smo se opredelili da definišemo ono što smo definisali.
Jako mi je žao što šah ne smatrate dovoljno vrednim da se stavi u zakon o sportu ili ga ne smatrate sportskom aktivnošću. Ukoliko ne bismo prepoznali neke od umnih aktivnosti u zakonu, ne bismo bili u prilici da finansiramo neke saveze i sportove i, nažalost, ne bi imale pravo da dobiju nacionalna priznanja ni takve veličine kao što su, na primer, Gligorić, Alisa Marić ili razni drugi. Ukoliko to vaša politička opcija zagovara, biće prilike da to na nekom drugom mestu ili na izborima kažete, ali svakako se ne bih odrekla šaha i definicije šaha u okviru zakona o sportu, niti drugih umnih aktivnosti.
Da kažem još gospodinu Preliću, tačno je da sam u Odžacima nešto obećala, vrlo dobro se sećam, jer sam bila u više navrata u poseti tamo i razgovarala sa sportistima. Ono što sam obećala bilo je osvetljenje terena. To što sam obećala, to sam i ispunila. To osvetljenje malih terena u Odžacima koštalo je oko dva miliona i trista hiljada dinara, ukoliko se dobro sećam, a možemo još jednom proveriti. U svakom slučaju, znam da je ostvareno i da je trošak bio toliki.
Prilika je još da kažem da mi je jako drago što se vi, uvažena narodna poslanice i potpredsednice gospođo Jovanović, zalažete za ovu grupu fudbalera koju ste pomenuli. Naravno da sam svesna, često sam se sa njima viđala i žao mi je što nisam u prilici da im dodelim nacionalna priznanja, ali pošto je uredba takva, prepoznaje bolje rezultate, odnosno one koji su paralelno u jednom trenutku imali takmičenje... UEFA i FIFA su u tom trenutku, kada su oni imali amatersko takmičenje, organizovale profesionalno takmičenje i morali smo da uvažimo tu vrstu profesionalnog takmičenja.
Mislim da je, s druge strane, prema dobitnicima nacionalnih priznanja, kojih ima preko 500, vrlo nepravedno da kažete da su to politički dobijena nacionalna priznanja. Mogu samo da vas uverim da nisu i da vas pozovem, ukoliko želite, da pogledate sve rezultate na osnovu kojih smo ta priznanja dodelili. A ne znam kojoj, na primer, Franjo Mihalić, koji je godinama as, političkoj opciji pripada i na osnovu kog političkog kriterijuma je on nagrađen?
Uglavnom, žao mi je što ne podržavate ideju nacionalnih priznanja, što SRS ne smatra da je to dobra ideja. Mi smatramo da jeste i zato smo u zakonu osigurali da naši sportisti imaju ova nacionalna priznanja dokle god zakon bude važio.