Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući odredbu člana 91. Ustava Srbije koja kaže da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, a obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika, tražio sam da se u Predlogu zakona u članu 1. stav 1. briše, sa sledećim obrazloženjem: članom 7. predloženih izmena i dopuna kaže se da lokalna samouprava može podići porez za najviše 60%, s tim da je grad Beograd napravio jedan statut po kome su opštine u statusu mesnih zajednica i grad Beograd će najverovatnije podići porez do 60%, što nema nikakve logične veze sa stanjem jedinica lokalne samouprave u gradu Beogradu. Lokalne samouprave nemaju ekonomsku moć, kako je predviđeno Ustavom Republike Srbije, da poštuju odluku grada Beograda i zbog toga sam tražio da se stav 1. briše.
Poštujući to što su radili poslanici vladajuće većine, kroz paravan peticije koju su prikupljali aktivisti Demokratske stranke u centralnim opštinama Beograda, uspeli da izdejstvuju smanjenje poreza i za razliku od 10 ari pa naviše u odnosu na prethodno ponuđeno rešenje, ali ne i da reše trajno problem onih ljudi koji žive u centralnom delu Beograda... Dakle, porez na imovinu srazmerno ekonomskoj snazi... Treba da stoji stvarno srazmerno ekonomskoj snazi lokalne samouprave. Opštine u Beogradu nemaju status lokalnih samouprava, to je grad Beograd, i to je ogroman problem za opštine koje se nalaze na periferiji i u centru, a imaće istu propisanu osnovicu i stopu poreza predviđenu za plaćanje.
Ono što je mojim amandmanom predloženo nije ovako kako je napisano tehničkom greškom, kroz odgovor Vlade zašto se moj amandman ne prihvata, nego onako kako sam želeo da prezentujem, a to je da od poreza budu oslobođeni svi, kako oni koji imaju do 10 ari tako i ovi koji imaju preko 10 ari. Time omogućavamo svima koji plaćaju druge vrste poreza da budu oslobođeni ove obaveze i da budu, srazmerno ekonomskoj snazi, u mogućnosti da žive na parcelama i na građevinskom, izgrađenom zemljištu gde žive i sada.
Ministarstvo i Vlada usvojili su amandman poslanika vladajuće većine u kome se osim zemljišta navodi i građevinsko zemljište. To je ono što su oni uradili zbog sebe.
Podsetiću vas da je predsednik opštine Savski venac organizovao jednu tribinu na kojoj se protivio izgradnji mosta preko špica Ade. Paravan je bio – uništavanje Topčidera, a suštinski, pozadina toga jeste da most ide ispred ili preko njegove kuće.
Tako je urađeno i danas: ovde je suštinski paravan za građevinsko zemljište popust do 10 ari, za razliku od 10 pa naviše, zbog toga što su objekti na Savskom vencu na takvom zemljištu uglavnom objekti poslanika vladajuće većine, funkcionera i Vlade. Preko 10 ari zemljišta ima samo određena vrsta ljudi, kategorija koja je to stanje ili nasledila ili, u nekom čudnom svetu, posebnom pozicijom, došla do 10 ari zemljišta na ekstra lokaciji u gradu Beogradu, ili u lokalnoj samoupravi, kako god hoćete to da nazovete.
Zašto kažem posebnom svetu? Zato što se dešava da građani grada Beograda, centralnih opština, moraju da prodaju svoje objekte zato što je parcela preko 10 ari, iako ti objekti nisu baš uslovni za život, jer su prinuđeni da zbog neplaćanja poreza odlaze na periferiju i da daju onome ko ima mogućnost da plati taj porez da kupi zemljište budzašto. Tako će onaj ko ima kuću od 110, 120 kvadrata morati da plati 1.200 evra, maltene, po kvadratu, što je suštinski cena izgradnje. Sa ovim predloženim rešenjem u članu 7. lokalna samouprava može da digne porez u odnosu na postojeće stanje ne više od 60%.
Dakle, ne želeći da komentarišem paravan peticije koju su prikupljali aktivisti Demokratske stranke da bi se ovaj amandman prihvatio, jer su u pitanju pozicije poslanika koji su na vlasti i ministra koji je iz njihove stranke... Pa, i samo usvajanje amandmana nije čudno, ali paravan koji je napravljen da bi se platio porez, da bi se izbegla mogućnost da se ostane da se živi tu gde se živi, zato što je plac preko 10 ari, potpuno je neprihvatljiva činjenica.
I sami znate, o tome sam diskutovao kada je tu bio ministar Dulić, da ogroman broj zajedničkih korisnika jedne parcele ima preko 10 ari, ne svojom krivicom, da su zajednički korisnici parcele, da preparcelacija košta samo za licencirano ime 500 evra po prijavi i da nisu imali finansijsku mogućnost da to urade i da se oslobode poreza. Onda je bila varijanta – ko ima plac od 9,5 ari ne plaća porez, ko ima 10,5 plaća porez. Za taj jedan ar ili bilo koji promil razlike, ne znajući da ćete da prihvatite amandman poslanika vladajuće većine, napisao sam da se stav 1. briše.
Zbog toga je ministar, ako je već hteo da ispoštuje odredbu člana 91. Ustava, da srazmerno ekonomskoj snazi odredi visinu poreza, a da ne daje tu mogućnost lokalnim samoupravama koje će da se ponašaju u skladu sa tim kakvo je raspoloženje prema lokalnoj samoupravi, barem u gradu Beogradu, u odnosu na raspoloženje gradonačelnika koji donosi konačnu odluku... Stanovnici centralnih opština i loših pozicija vlasti, relacija između gradonačelnika i opština, biće žrtve. Zato je ministar trebalo da prihvati ovaj moj amandman. Zato mi je žao što nema ko da odgovori na moju diskusiju. Hvala.