Nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad propisani Poslovnikom Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Konstantin Samofalov.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuje predstavnik predlagača Božidar Đelić, potpredsednik Vlade.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nataša Vučković, Nenad Konstantinović, Milan Avramović, Bojan Mladenović, Nenad Popović, Arsen Đurić, Vjerica Radeta, Gordana Pop Lazić, Milorad Buha, Aleksandar Pejčić, Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Petar Jojić.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenja Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković i Nenad Konstantinović.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
S obzirom na to da nemamo mišljenje matičnog odbora, o ovom amandmanu će se Narodna skupština izjašnjavati u danu za glasanje.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući odredbu člana 91. Ustava Srbije koja kaže da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, a obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika, tražio sam da se u Predlogu zakona u članu 1. stav 1. briše, sa sledećim obrazloženjem: članom 7. predloženih izmena i dopuna kaže se da lokalna samouprava može podići porez za najviše 60%, s tim da je grad Beograd napravio jedan statut po kome su opštine u statusu mesnih zajednica i grad Beograd će najverovatnije podići porez do 60%, što nema nikakve logične veze sa stanjem jedinica lokalne samouprave u gradu Beogradu. Lokalne samouprave nemaju ekonomsku moć, kako je predviđeno Ustavom Republike Srbije, da poštuju odluku grada Beograda i zbog toga sam tražio da se stav 1. briše.
Poštujući to što su radili poslanici vladajuće većine, kroz paravan peticije koju su prikupljali aktivisti Demokratske stranke u centralnim opštinama Beograda, uspeli da izdejstvuju smanjenje poreza i za razliku od 10 ari pa naviše u odnosu na prethodno ponuđeno rešenje, ali ne i da reše trajno problem onih ljudi koji žive u centralnom delu Beograda... Dakle, porez na imovinu srazmerno ekonomskoj snazi... Treba da stoji stvarno srazmerno ekonomskoj snazi lokalne samouprave. Opštine u Beogradu nemaju status lokalnih samouprava, to je grad Beograd, i to je ogroman problem za opštine koje se nalaze na periferiji i u centru, a imaće istu propisanu osnovicu i stopu poreza predviđenu za plaćanje.
Ono što je mojim amandmanom predloženo nije ovako kako je napisano tehničkom greškom, kroz odgovor Vlade zašto se moj amandman ne prihvata, nego onako kako sam želeo da prezentujem, a to je da od poreza budu oslobođeni svi, kako oni koji imaju do 10 ari tako i ovi koji imaju preko 10 ari. Time omogućavamo svima koji plaćaju druge vrste poreza da budu oslobođeni ove obaveze i da budu, srazmerno ekonomskoj snazi, u mogućnosti da žive na parcelama i na građevinskom, izgrađenom zemljištu gde žive i sada.
Ministarstvo i Vlada usvojili su amandman poslanika vladajuće većine u kome se osim zemljišta navodi i građevinsko zemljište. To je ono što su oni uradili zbog sebe.
Podsetiću vas da je predsednik opštine Savski venac organizovao jednu tribinu na kojoj se protivio izgradnji mosta preko špica Ade. Paravan je bio – uništavanje Topčidera, a suštinski, pozadina toga jeste da most ide ispred ili preko njegove kuće.
Tako je urađeno i danas: ovde je suštinski paravan za građevinsko zemljište popust do 10 ari, za razliku od 10 pa naviše, zbog toga što su objekti na Savskom vencu na takvom zemljištu uglavnom objekti poslanika vladajuće većine, funkcionera i Vlade. Preko 10 ari zemljišta ima samo određena vrsta ljudi, kategorija koja je to stanje ili nasledila ili, u nekom čudnom svetu, posebnom pozicijom, došla do 10 ari zemljišta na ekstra lokaciji u gradu Beogradu, ili u lokalnoj samoupravi, kako god hoćete to da nazovete.
Zašto kažem posebnom svetu? Zato što se dešava da građani grada Beograda, centralnih opština, moraju da prodaju svoje objekte zato što je parcela preko 10 ari, iako ti objekti nisu baš uslovni za život, jer su prinuđeni da zbog neplaćanja poreza odlaze na periferiju i da daju onome ko ima mogućnost da plati taj porez da kupi zemljište budzašto. Tako će onaj ko ima kuću od 110, 120 kvadrata morati da plati 1.200 evra, maltene, po kvadratu, što je suštinski cena izgradnje. Sa ovim predloženim rešenjem u članu 7. lokalna samouprava može da digne porez u odnosu na postojeće stanje ne više od 60%.
Dakle, ne želeći da komentarišem paravan peticije koju su prikupljali aktivisti Demokratske stranke da bi se ovaj amandman prihvatio, jer su u pitanju pozicije poslanika koji su na vlasti i ministra koji je iz njihove stranke... Pa, i samo usvajanje amandmana nije čudno, ali paravan koji je napravljen da bi se platio porez, da bi se izbegla mogućnost da se ostane da se živi tu gde se živi, zato što je plac preko 10 ari, potpuno je neprihvatljiva činjenica.
I sami znate, o tome sam diskutovao kada je tu bio ministar Dulić, da ogroman broj zajedničkih korisnika jedne parcele ima preko 10 ari, ne svojom krivicom, da su zajednički korisnici parcele, da preparcelacija košta samo za licencirano ime 500 evra po prijavi i da nisu imali finansijsku mogućnost da to urade i da se oslobode poreza. Onda je bila varijanta – ko ima plac od 9,5 ari ne plaća porez, ko ima 10,5 plaća porez. Za taj jedan ar ili bilo koji promil razlike, ne znajući da ćete da prihvatite amandman poslanika vladajuće većine, napisao sam da se stav 1. briše.
Zbog toga je ministar, ako je već hteo da ispoštuje odredbu člana 91. Ustava, da srazmerno ekonomskoj snazi odredi visinu poreza, a da ne daje tu mogućnost lokalnim samoupravama koje će da se ponašaju u skladu sa tim kakvo je raspoloženje prema lokalnoj samoupravi, barem u gradu Beogradu, u odnosu na raspoloženje gradonačelnika koji donosi konačnu odluku... Stanovnici centralnih opština i loših pozicija vlasti, relacija između gradonačelnika i opština, biće žrtve. Zato je ministar trebalo da prihvati ovaj moj amandman. Zato mi je žao što nema ko da odgovori na moju diskusiju. Hvala.

Tri minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, mislim da kolega Avramović apsolutno ne razume o čemu govori. To što je on sada nama rekao, to je da nije dobro što je Vlada prihvatila naš amandman da se porez ne plaća na vlasništvo nad zemljištem koje predstavlja okućnicu.
Nikada se u ovoj zemlji nije plaćao porez na zemljište do 10 ari. Nije se plaćao porez na zemljište do 10 ari ni kada je bilo samo pravo korišćenja, ne plaća se ni danas. Ono što smo mi amandmanom uneli, to je da se ne plaća ni na pravo svojine na zemljištu, s obzirom na to da smo doneli Zakon o planiranju i izgradnji koji je doveo do konverzije zemljišta i sada naši građani, prvi put od Drugog svetskog rata, mogu da budu vlasnici zemlje na kojoj im se nalazi kuća.
Dakle, porez se ne plaća na zemljište ispod objekta, to je uređeno ovim zakonom, i porez se ne plaća na okućnicu do 10 ari. To se ne odnosi samo na ljude sa Savskog venca i Dedinja, to se odnosi na sve građane Srbije. Ono rešenje koje je bilo predloženo dovelo bi do toga da u svakom selu, u svakom gradu, u svakoj opštini ljudi moraju da plaćaju porez na okućnicu. Dakle, to se neće desiti.
Da li se porez na imovinu može određivati prema ekonomskoj snazi? Mislim da ne može. On se mora određivati prema imovini. Naravno, moraju u zakonu da postoje olakšice za one koji su slabijeg imovnog stanja i koji koriste tu imovinu za svoje svakodnevne potrebe, u odnosu na one koji tu imovinu imaju kao stečeno bogatstvo pored imovine koju koriste, odnosno u kojoj žive. Te olakšice u ovom zakonu postoje. Mi mislimo da treba da budu bolje i da nekim narednim zakonom to treba da unapredimo.
Mislim da ovo što nam je rekao kolega Avramović predstavlja samo i isključivo demagogiju. To da je peticija paravan i to što je 4.000 građana na poziv nas poslanika i opštine Savski venac potpisalo peticiju, to sigurno ne može da bude paravan. Dakle, građani su se organizovali po centralnim beogradskim opštinama i tražili da se donesu ovakvi amandmani i dobro je što je Vlada te amandmane prihvatila. Takođe, tražili su i promenu pravilnika koji se odnosi na koeficijent koji se izračunava u ekstra zoni i nadamo se da ćemo uspeti i u tome da se taj pravilnik promeni. Hvala.

Dva minuta i trideset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milan Avramović.

E pa, ne bi bilo da sam ja prozvao nekoga po imenu i prezimenu, nego su se sami prepoznali, baš zato što su sa opštine Savski venac. Dakle, to govori u prilog tome da sam ja bio u pravu. Konverzija prava korišćenja u pravo svojine je definisana drugim članom, drugim zakonom i to nema veze sa ovim što priča gospodin Konstantinović.
Druga stvar, podsetiću vas, gospodine Konstantinoviću, da je bilo više peticija od strane građana upravo u vašoj stranci, pa nikad nisu videle svetlost dana. Zbog čega, ne znam. Ovde je u pitanju vaša imovina. Vi živite na Dedinju, vi imate veliki plac, vi imate te mogućnosti da olakšate prvo sebi, pa onda ostalima. Ako vi sebe zamišljate kao socijalno ugroženu kategoriju, mogu da vam dam neku donaciju, a da mi izdate priznanicu.
Što se tiče ovog paravana, koji nije prvi put vezan za Demokratsku stranku, moram da vam kažem šta je rekao predsednik opštine na tribini povodom ovoga. Rekao je – ukoliko ministar Cvetković ne prihvati naše zahteve, pozvaću sve građane Savskog venca da uopšte ne plaćaju porez. E pa, sada, ako se vi sa tim slažete i ako ste pod tim pritiskom ovo usvojili, na tome vam se zahvaljujem, ali to je dokaz da nemate koordinaciju sa predsednikom opštine na kojoj živite, a kamoli sa određivanjem osnovne stope poreza koju će možda da određuje gradonačelnik, koji takođe nema kopču sa predsednikom opštine, što je potpuna žalost. Zato, ubuduće, sredite stanje u svojoj kući, pa izađite u dvorište. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Kolega Avramoviću, meni je žao što niste uspeli da uhvatite neki politički poen u ovoj temi, ali niste uspeli zbog tog razloga što se niste setili da pomognete građanima Savskog venca, Beograda i Srbije. Nemojte da vas ljuti što smo mi to uradili. Nemojte da vas ljuti što svi znaju da je Demokratska stranka pokrenula peticiju, što je Demokratska stranka podnela amandmane i što su usvojeni amandmani Demokratske stranke koji idu u korist građana.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milan Avramović.

Gospodine Konstantinoviću, ne znam da li imate demenciju ili ste senilni. Podsetiću vas na sednicu Skupštine opštine…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se setite da pravo na repliku ne podrazumeva i pravo da se krše drugi članovi Poslovnika koji vas obavezuju na uljudno ophođenje, tako da, uz izvinjenje narodnom poslaniku, nastavite repliku.)
Izvinjavam se zbog pogrešnog tumačenja, gospodine Konstantinoviću, mislim da niste zaboravili šta je bilo na sednici Skupštine opštine, da sam upravo ja pokrenuo formiranje komisije koja će da razmatra položaj građana Savskog venca u odnosu na položaj drugih građana kako Beograda, tako i Srbije i da upravo vi niste prihvatili formiranje te komisije, jer sam tražio da opštinsko veće, u skladu sa Statutom opštine, traži od grada poništenje Odluke o zoniranju grada Beograda i time skine štetu i ljagu zbog naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i poreza koji će da plaćaju centralne opštine i da napravi ulogu i položaj građana Savskog venca u odnosu na sve druge, time šta oni imaju na raspolaganju, a šta imaju drugi... Podsetio sam vas na delove Savskog venca u kojima ljudi nemaju ni odvod, ni dovod, ni kanalizaciju, niti pojačani napon struje, a da ne pričamo o prodavnicama, pijaci i svemu ostalom, kao što je Maleško brdo.
Dakle, da ne bi ovo bila sednica SO Savski venac, mogli ste lepo da izađete tamo na repliku, da vam ja to sve lepo natenane objasnim, ali moja je obaveza da kažem da Demokratska stranka nije htela da formira komisiju na zahtev građana. Nas su izabrali građani, niste nas birali vi. Vi ste naknadno stigli na Savski venac, a mi smo tu odrasli i to je ona velika razlika, zbog čega se mi zalažemo za bolji život na Savskom vencu, u odnosu na vas koji ste sebi već pripisali poen koji nemate. Hvala.