Gospođo Čomić, gospodine Đeliću, ovaj amandman koji je podnela koleginica Radeta je veoma važan, jer proističe iz obaveza koje po zakonu i Ustavu imaju jedinice lokalne samouprave.
Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi, član 5, definiše koji su to osnovni prihodi koje jedinica lokalne samouprave ima. Svi vrlo dobro znate, bez obzira na to da li ste ili niste odbornici u gradovima u kojima živite, u lokalnim skupštinama, da je porez na imovinu jedini osnovni prihod, pored lokalnih komunalnih taksi, koji jedinice lokalnih samouprava imaju.
Kada je na dnevnom redu bio ovaj zakon, koji je izazvao zaista veliko negodovanje među građanima zbog oporezivanja po progresivnoj stopi, zbog činjenice da će u Kragujevcu, tako su izračunali stručnjaci iz Uprave za imovinu našeg grada, za stan od 50 kvadrata, umesto dosadašnjih 4.000 - 6.000 dinara, porez na imovinu, kada ljudi budu dobili rešenje za 2011. godinu, biti preko 20.000 ... Morate da priznate da je to veliki udar na svaku porodicu, s obzirom na imovinsko stanje, pogotovo u gradu gde tridesetak hiljada ljudi ne radi. Ali, videćemo da li će to biti toliko, zbog obračunate amortizacije; morate da znate da postoje i naselja koja su građena tridesetih godina, dakle, između dva svetska rata, ali najveći broj zgrada je pravljen, bar u gradu u kome ja živim, kao i stambeni blok ovde na Novom Beogradu, sedamdesetih godina prošlog veka.
Zašto je gospođa Radeta napisala amandman da jedinice lokalne samouprave moraju da imaju obavezu da utvrđuju, kako je to ovde napisano, po ovoj skali, stopu poreza za ona pravna lica koja vode poslovne knjige i koja ne vode? Ovde je sada dato, to je tačka 1) stava 1, na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige ta stopa je do 0,40%, za one koji ne vode do 0,30% i, na poresku osnovicu, šta se plaća na ime poreza, koliki je to iznos u dinarima.
Najveći je problem, gospodine Đeliću, što lokalne samouprave, kojima je, ponavljam, to jedini takav, osnovni prihod, po ovome kako ste vi napisali, ukoliko ne utvrde stopu poreza, a zakon im je sada propisao koliko je to, primenjuju odgovarajuću, kako je rečeno u izmeni ovog člana, najvišu stopu. Molim vas, koje su sankcije za njih ako oni to ne utvrde? Ko će da štiti građane, recimo, u gradu u kome ja živim, ako poreska rešenja, umesto kada je to normalno, znači treba da stignu u martu mesecu, stižu u junu mesecu, kao što je bio slučaj prošle godine?
S druge strane, gospodine Đeliću, tu se postavlja jedan problem koji se direktno tiče vas i vašeg ministrovanja od 2001. godine. Vi vrlo dobro znate da je neustavna kategorija obračuna zatezne kamate na neplaćeni porez od 0,02% dnevno. Zbog čega? Zbog toga što je to kumulativna kamata i zbog toga što je ona mnogo veća za one koji ne plate porez od propisane zakonske kamate. A ona je propisana Zakonom, još onim starim zakonom koji se i dalje primenjuje, o obligacionim odnosima, gde se tačno kaže da za neplaćeni porez i za bilo koju drugu obavezu prema državi građanin može da ima najvišu kamatnu stopu do visine eskontne stope NBS na godišnjem nivou. Koliko znam, ta stopa nije veća od 25%, a vi sada izračunajte.
Pre nekoliko dana je bila tema u mnogim medijima da država u praktičnom smislu dere građane zbog toga što im dođe... O tome je pričao skoro i gospodin Krasić, donosio je ovde neke konkretne primere za jednu gospođu koja ima frizerski salon, da joj je mnogo veća kamata, dva puta veća nego što je njen osnovni dug.
Pošto ste vi ovde, baš mi odgovorite... U to vreme mi je tadašnji potpredsednik Vlade, da ne pominjem ime, pošto gospodin više nije među živima, odgovorio da je u pravu Srpska radikalna stranka koja postavlja to pitanje i da ne može zatezna kamata da bude veća. Sada mi odgovorite – zašto niste prihvatili, u ime Vlade, amandman gospođe Radete, koja je jasno tražila, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i ovim zakonom, da jedinice lokalne samouprave moraju za sve poreske obveznike da utvrde, a ne da, ako to ne urade, oni određuju neku najveću stopu?
S druge strane, problem koji su isticale kolege narodni poslanici iz drugih gradova jeste realizacija ukupnog poreza na imovinu. To je šareno od grada do grada. Tako je i u šumadijskom administrativnom okrugu, nije isto u Rači, Kragujevcu, Aranđelovcu itd. Grad Kragujevac, kome je to, ponavljam, osnovni prihod, projektovao je da će ove godine od poreza na imovinu, ukupno od fizičkih i pravnih lica, u budžetu grada biti 855.000.000 dinara. Onog trenutka kada smo usvojili budžet u Skupštini grada Kragujevca pojavila se za govornicom gospođa koja je načelnik Uprave i rekla da je to nerealno, pa kasnije jedan od najbližih saradnika gospodina Stevanovića, gradonačelnika Kragujevca, a evo zbog čega – upravo zbog tih problema koji su pominjani ovde. Mi imamo nekoliko hiljada pravnih subjekata, znači, ovih koji se tretiraju baš u ovom članu, koji do sada nisu popisani, nisu plaćali porez na imovinu. Isti je slučaj u Surdulici, Mladenovcu itd. Jednostavno, kako vi možete sada da garantujete da će ovaj zakon da se sprovede do kraja godine kada je takvo stanje na terenu?
Opet se vraćamo na ono što je malopre govorio naš ovlašćeni predstavnik gospodin Krasić. To je zato što ste vi, osim u gradovima gde imate apsolutnu vlast ili gde imate interes, ili kao ovi Dinkićevi koji guraju ovaj projekat ujedinjenih regiona, samo krenuli sa nekim svojim pričama, sa obmanjivanjem građana nekim projektima, a ne tiče vas se osnovni život čoveka, da li on ima struju, da li ima vodu, kakva je kanalizacija. Malopre sam bila zapanjena kada sam čula (zamislite šta će tek da kaže neko u Trgovištu ili Crnoj Travi), kada je kolega Avramović rekao da nema rešeno pitanje kanalizacije i druga komunalna pitanja opština Savski venac, maltene srce srca Beograda.
Prema tome, gospodine Đeliću, tražim od vas odgovor na pitanje kako ćete vi da sankcionišete lokalne samouprave. Kako ste mogli, ne prihvatajući amandman koleginice Radete, da im ovako odokativno kažete da oni primenjuju najvišu? I, objasnite građanima, pošto ste tu, u vezi s ovom zateznom kamatom, pošto je ona neustavna kategorija i građani se pljačkaju.