Vreme. Gospodin Markićević ima vremena, a vi ste potrošili vreme vaše poslaničke grupe i vreme za amandman.
Izvolite, gospodine Markićeviću. Ostalo je još jedanaest minuta.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, poštovani gospodine ministre, zašto se ponovo javljam? Zato što smatram da sam ušao u jedan rizik pretpostavke da vi danas uopšte nećete da se javite, pa sam mislio da nešto govorim ako se vi javite, ne kao repliku, nego kao jedan dobronamerni predlog i razgovor, tako da ću iskoristiti deo ovog vremena.
Kakvu vi ekonomsku politiku vodite i logiku, bez obzira na vaš rezon da se vi u okviru ekonomske politike, makar sa nekim savetima premijeru, pitate još uvek, čini mi se kao da vam je Kori Udovički guru ideolog i dalje. Nadam se da se svi građani Srbije sa gnušanjem i strahom sećaju njene čuvene izjave za one građane koji ne mogu da plate struju – prodajte stan i platite struju. Prvog aprila struja će poskupeti oko 15%, doduše, po najavama bivšeg ministra gospodina Škundrića. Možda vi to nećete usvojiti, možda je on smenjen zbog toga što je najavio loš glas za građane Srbije.
Pitam vas kao čoveka koji ima decu, koji je porodičan čovek. Imam dosta prijatelja i komšija koji su u nekim srećnijim vremenima, možda su bila jednopartijska, godinama pravili kuće u kojima žive. Možda one imaju 150 kvadrata, možda oni imaju 50 kvadrata više nego što je potrebno, možda je to boljka Srba da prave kuće veće nego što im trebaju, ali, gospodine ministre, 10, 15, 20, 30 godina ti ljudi nikada nisu išli na odmor, nikada nisu videli more, nikada nisu bili van ove zemlje. Pravili su te kuće koristeći kredite od firmi (firme onda nisu tako loše stajale kao danas) i uz neke mobe i komšijsku pomoć, a sada treba da dobiju rešenje, sa svojim skromnim penzijama... Recimo, znam jedan bračni par, jedno ima 14.000, drugo ima 17.000, 31.000 imaju i sada oni treba da plate porez. Šta će oni da rade? Mi možemo do ujutru, i ja kao opozicioni narodni poslanik i vi kao ministar... Verujem da ćete vi vrlo lepo, već sam rekao da ste elokventni, da to objasnite, ali šta će ljudi da rade ako ne mogu da plate porez? Da prodaju kuću? Da li je to odgovor građanima Srbije?
Ovih dana imamo jedan podatak, gospodine ministre, da je jedan tzv. javni servis, a u stvari vaš, vladin servis, koji se zove RTS, utužio 280.000 građana Srbije; sa članovima porodica to je milion i po ljudi utuženih, samo po jednom osnovu. To znači da onaj ko ne plaća obaveze, pa i obaveze o plaćanju poreza na imovinu koje će biti raspisane kako će biti raspisane... Naravno, onaj ko potražuje to, da li je grad, da li je opština, on će da utužuje te građane. Onda, za građevinsko zemljište, pa za neplaćenu struju, pa za neplaćenu vodu, pa za neplaćene rate kredita, koji je možda podignut za hranu. Doći ćemo u situaciju – ako nešto vi, vi ste najodgovorniji, mi samo možemo da kritikujemo, savetujemo, a vi da prihvatite da li mi ovde samo opoziciono pričamo ili i mi pritisnuti građanima, jer građani dobro znaju da i opozicioni poslanici imaju istu platu kao poslanici vladajuće koalicije, imamo obavezu da iznesemo to mišljenje građana ovde – da od sedam-osam miliona stanovnika pet-šest miliona građana Srbije bude po raznim osnovama utuženo. Kakvo efikasno sudstvo imamo, to znamo. Možda će po građanima najpre.
Da pitam vas konkretno. Nedavno je jedan, kažu najveći, tajkun u ovoj zemlji prodao jednu svoju kompaniju ili sistem kompanija, čini mi se, za 950.000.000 evra (zašto ja sada vas uvlačim u to?), a 320.000.000 evra je dugovao dobavljačima, da ne kažemo do najsitnijih dobavljača, seljaka koji su predali nešto. Kako se država nije setila da njemu naplati 320.000.000, pa ti ono što ti je ostalo, prijatelju, posle prodaj? Zašto vas to pitam? Možete da kažete – nisam ja ministar trgovine. Zato što ste vi, gospodine ministre, bili na otvaranju tog njegovog objekta, „Delta sitija“, iako upozoreni od nekih ministara da je taj objekat bez građevinske dozvole. Građane interesuje koji je vaš interes bio da tu budete.
Dalje, nedavno smo ovde imali ono što ja tvrdim odavno, da para ima dovoljno ali da, kako se to zvalo u komunističko vreme, ta društvena raspodela nije pravična, nije pravedna. Vaša bivša koleginica Diana Dragutinović, koja je otprilike prva „zakukurikala“, a prvi pevac koji zakukuriče ide u lonac, da ne kažem dobije otkaz u Vladi, povodom štrajka prosvetara pomenu neke četiri milijarde. Za našu zemlju u ovakvoj krizi to su velike pare. Šta bi sa te četiri milijarde?
Ili, mi dajemo 654.000.000, u ovakvoj krizi, za mirovne operacije. Trebalo bi sad i u Libiju, tamo smo nešto posebno zainteresovani, da pošaljemo ljude u mirovnu operaciju.
Koliko će da košta taj samit NATO-a, koji pravite vi, gospodine ministre, u junu mesecu? Koliko gladnih usta Srbije je moglo da se nahrani, građana Srbije da se nahrani od tog skupa?
Konačno, da ne ispadne da sam demagog, kažite mi kakva je korist građana Srbije koji ne mogu da plate porez na imovinu, koji neće moći da izdrže cenu hleba od 50 dinara, koji ne mogu struju da plaćaju ni po ovoj ceni, kakvu će oni ličnu korist, jedna porodica u Srbiji, da imaju od tog skupa NATO koji će da košta milione evra?
Dalje, gospodine ministre, pošto ste vi, čini mi se, držali onu svesku ponosno... I, verujte mi da ovo kažem dobronamerno, jer moj lični stav i stav moje stranke nije „Evropa nema alternativu“, ali jeste da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, da tamo treba da idemo što brže i mnogo brže nego što ova vlada radi. Ali, mi sada dobismo naknadno, gospodine ministre, čini mi se, ako sam dobro zapamtio ono što je rekla gospođa Milica Delević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU, novih 626 pitanja. Znači, nisu zadovoljni. To je skoro 15%, ako je bilo 4.500, to je skoro 15% novih. Nisu zadovoljni.
E, jedno pitanje me posebno interesuje, pošto sam to pitao godinama ovde, gospodine ministre, a ni od koga od vas iz Vlade nisam dobio odgovor, pošto se jedno od tih pitanja odnosi i na „Telekom“, otprilike, narodski rečeno, šta se tu radi, koliko se prodaje, da li biste mogli vi u ime Milice Delević, pošto nju poznajete, a ona je učestvovala, odnosno deo firme, odnosno neki procenat akcija koje je ona imala u toj firmi, u poslovanju sa „Telekomom“... Da li to gospodin Štefan File zna i da li su možda iz EU, Evropske komisije na to mislili? I još neke vaše kolege koje ću u ovom prolećnom zasedanju svakog utorka i četvrtka podsećati ovde, jer se radi o stotinama miliona evra.
Da kolege iz vladajuće koalicije ne pomisle da ovo pričam stranački, nije bio gospodin Radujko direktor. Za sada vam toliko kažem. Kada se tada radilo, pitao sam vas kao čovek. Imam papire svih državnih organa, sa original pečatima. Agencija, tada se zvao Odbor za sprečavanje sukoba interesa, poslednja informacija koju su meni dali je da su pokrenuli postupak protiv četvoro ljudi, od kojih je jedan savetnik predsednika Tadića i posle toga – ništa.
Sada ćemo da pričao o nekim mobilnim telefonima, pošto jednog medijskog tajkuna treba da pustimo iz zatvora, ističe mu, pa ćemo da te pustimo iz zatvora, ali ti piši da ovo … Ne može to stalno, gospodine ministre. Jednom će da dođu ti izbori.
Dakle, nema para za policiju. Verujem da i vi vidite iz vašeg automobila, kao što ja vidim iz svog automobila, kako je policija obučena. Iscepani su ljudi bukvalno, nemaju uniformu. Kakve imaju plate u prosveti, zdravstvu? Da ne pričam o vakcinama od dvadeset miliona evra, o bolnicama. Juče, prekjuče, od novog ministra zdravlja, gospodine Đeliću, od javnosti sakriveno – u trenutku nastajanja požara, dojava, prvi put u istoriji Srbije, nadam se i poslednji put, dojava da je podmetnuta bomba. Na šta to liči, da li je to nešto organizovano? Čuo sam da je za neki dan trebalo da dođe neka komisija iz EU da proveri, jer je Evropska unija dala pare za tu bolnicu, kako su te pare potrošene. Kaže, provodnici se zapalili na drvenoj konstrukciji krova. Ne verujem, gospodine Đeliću, da se u Evropi bolnice prave sa drvenom konstrukcijom.
Prema tome, odgovorite koliko god hoćete i koliko god želite na ova pitanja koja sam postavio. Ovo pitanje sam postavio iz najbolje namere. Kada bih radio samo ono što je u interesu moje stranke, po sistemu nekih opozicionih poslanika – što gore to bolje, samo bi trebalo ovde da ćutim, da se smeškam, a glasova sve više na strani koalicije kojoj pripadam. Ali, i kada ta koalicija dođe na vlast, postavlja se pitanje šta ćemo da radimo prvog dana, i drugog dana i tri meseca? Vi ste već potrošili tri godine vašeg mandata i rezultati su sve gori.
Uopšte ne želim, gledajući vas u oči, da sumnjam da ste želeli najbolje i da ste želeli bolje, ali mnoga pitanja ovde postavljamo, za koja se posle ispostavilo da su mogla da se reše. I, ne bi vam spala kruna s glave ako prihvatite neki amandman opozicije. Nećemo da doživimo nikakvu slavu, verujte, kod građana Srbije. Oni su toliko ogorčeni skoro na sve poslanike ovde, pripadali vladajućoj koaliciji ili opoziciji, zbog načina na koji žive, koji nije dostojanstven, a istovremeno vide šta neki ljudi rade i kako se živi.
Pazite, 654.000.000 miliona za mirovne operacije! Sve smo rešili u našoj zemlji i toliko smo moćna i bogata zemlja da ćemo tamo u Somaliji i Ugandi da mirimo neke ljude. Gospodine Đeliću, 654.000.000, znate li koliko je to para? Za deset angio-sala po 600.000 evra, u deset gradova Srbije. Umiru ljudi od srčanih oboljenja, neću da vam kažem da li od infarkta, na stotine ljudi. Hvala, gospođo predsednice.

Vreme. Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? Gospodin Dragan Stevanović.
Ostavite vremena i za gospodina Krasića. Imate ukupno dvadeset devet minuta i trideset sekundi.

Neću dugo, ali pre nego što se osvrnem na ovaj amandman, gospodine Đeliću, pitao sam vas malopre kada sam se javio za reč koliko ste posle deset godina vašeg prisustva u politici i mešanja u finansije Republike Srbije unapredili poreski sistem u smislu naplate poreza na imovinu? Koliko je Srbija za ovih deset godina koliko prodajete maglu o evropskim perspektivama Srbije u kontekstu naplate, razumevanja značaja poreza na imovinu napredovala?
To sam vas pitao malopre. Ako sam razumeo malopre jedan vaš gest u odnosu na gospodina Markićevića, rekli ste da ćete se kasnije javiti. To imamo svako veče na televiziji; kada odete pred kamere to pričate, i vi i vaše kolege iz Vlade pričate nam o državi u kojoj ne živimo. Perspektivu iz koje vi doživljavate Srbiju, nažalost, jako malo ljudi u Srbiji ima.
Mogli ste da razgovarate sa nama i da nam kažete šta se to promenilo, koliko ste napredovali u smislu naplate, popisa imovine, legalizovanja objekata i uspostavljanja katastara, definisanja cene zemljišta, definisanja cene nekretnina kvadratnog metra, ara, kako god hoćete, sasvim svejedno. To su odgovori koje treba da date poslanicima kada govorimo o naplati poreza na imovinu.
Ove vaše priče o tome... Sada ću pročitati šta su odgovorili gospodinu Petru Jojiću. Ove vaše priče kako hoćete da poštedite lokalne samouprave duplog posla, pa da za jednu istu kalendarsku godinu ne naplaćuju dva puta, odnosno rade dva puta isti administrativni posao, to niti koga interesuje, niti ima bilo kakvog ozbiljnog političkog smisla i težine.
Vi ćete u aprilu mesecu usvojiti ovaj zakon ili, evo, na kraju marta meseca. Zakon će stupiti osam dana posle njegovog usvajanja, a primenjivaće se od 1. januara 2011. godine. Jedini smisao ovde je činjenica da se ovaj porez naplaćuje za kalendarsku godinu i u toj činjenici ovo ima opravdanje, ali ovo govori o vašoj nesposobnosti, o vašoj neodgovornosti, o odsustvu koncepcije i činjenici da vas jedino stihija i dnevne političke potrebe opredeljuju kada donosite i usvajate zakone.
Ustav kaže da zakon, sem osam dana nakon usvajanja, može da stupi na snagu drugačije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi. To se odnosi na stupanje na snagu zakona, a kamoli na njegovu primenu. Gde to ima da se zakoni retroaktivno primenjuju sem u državi koja liči na Meksiko ili na neku drugu kaubojsku državu? Izvinjavam se, izvinite, mislio sam u pežorativnom smislu, kauboji i Indijanci. I to deset godina posle priče o standardima, o Evropi, o uređenju, o pravnoj, finansijskoj i svakoj drugoj sigurnosti.
Zaista smo više siti, siti smo toga da u parlamentu ne možemo da čujemo bar da dovoljno hrabrosti pokažete i da priznate neku slabost. Evo, objasnite nam šta da prepoznamo kao strategiju u ovom zakonu. U kojoj državi, čiji ste vi ovde lobista, vlast ili parlament ovako donose, usvajaju i projektuju poresku politiku? Evo, navedite mi jednu državu u kojoj se poreska politika vodi ovako. Je li ovo način na koji će neko prepoznati poreski sistem u Srbiji kao predvidiv i zbog ovoga doći da investira u Srbiju?
Vi govorite o ekonomskoj pravičnosti. Ljudi moji, imamo porez na imovinu koji neće imati iste stope na teritoriji čitave Republike. Zašto se tako ne rukovodimo u nekim drugim poreskim zahvatima? Zašto, recimo, PDV nije u Surdulici 13%, u Novom Sadu 18%, a u Beogradu 22%? Dajte i to, neka donose shodno potrebama i opredeljenjima lokalne samouprave. Ne možete, jer to nema smisla. Stopa mora da bude jedinstvena.
Nije to privilegija lokalnih samouprava što će svaka moći da određuje svoju stopu. To je prostor za javašluk, to je prostor za jedan sunovrat u postupku naplate poreza. Evo zašto. Recite mi, gospodine Đeliću, šta je garancija da će se na osnovu mogućnosti date opštinama da donose sopstvene stope poštovati princip ekonomske snage pojedinca? Koji je mehanizam da u Trgovištu i Crnoj Travi, zbog ekonomskog položaja ljudi, porez na imovinu, stopa poreza na imovinu bude manja nego u Novom Sadu? Evo, samo mi to recite. Znači, koji mehanizam predviđa zakon da u devastiranim opštinama poreske stope budu manje u odnosu na razvijene opštine? Naravno da ne postoji. Svaki lokalni funkcioner ili lokalna vlast određivaće maksimalne stope zato što su prinuđeni, jer nemaju para koje vi zakonom nećete da im prebacite jer ih trošite na raznorazne besmislice. Šta je garancija da će se tu poštovati ekonomska pravičnost?
Mogu da razumem da ste uzeli u obzir, pa da kažete – u redu je, stopa će biti ista. Prirodnije bi bilo. Stopa je ista, ali nije ista cena kvadrata u Trgovištu i Beogradu, nije ista cena zemljišta u Vlasotincu i Novom Sadu, nije ista cena nekretnina na jugu Srbije i na severu. Na istu stopu bi oni koji su u siromašnim područjima manje plaćali. Vi ste veliki i galantni, pa ste dali mogućnost lokalnim samoupravama da utvrđuju stope u rasponu od tog do tog, pa će poštovati princip pravičnosti.
Sve će se ovo slomiti na leđima najugroženijih i najsiromašnijih. S jedne strane će se njima slomiti o leđa, a s druge strane, efekat koji bi možda trebalo da ima kvalitetan zakon o porezu na imovinu opštine neće imati i neće videti, jer neće moći da uberu pare od poreskih obveznika koje ste isterali na ulicu, koji nemaju posla, kojima se ne isplaćuju plate, kojima se duguju socijalne obaveze, zdravstvene obaveze, jedno, drugo, treće, peto.
Dajte mi prost odgovor. To je bilo pred vama u Vladi. Radnici „5. septembra“ ili „RS partners“-a iz Surdulice – raskinut ugovor o privatizaciji posle devet meseci štrajka. Agencija raskine ugovor, a vaša vlada naredi Agenciji da vrati vlasniku firmu. On se vrati u firmu i posle dva dana istera 50 ljudi na ulicu. Znate kako? Tako što u februaru mesecu radnike odjavi, dvadeset i nekog avgusta 2010. godine. Pitam vas kako će taj čovek da plati za 40% uvećan porez na imovinu u odnosu na 2010. godinu? Kako će lokalna samouprava da ubere porez na imovinu, 10% uvećan u odnosu na prethodnu godinu, od firme koja ništa ne radi i koja je u blokadi?
Ovo ad hok pisanje zakona svake tri nedelje i promovisanje evropskih vrednosti...
(Vesna Pešić, sa mesta: To nisu evropske vrednosti.)
Oni kažu da jesu, ovde se sve radi u skladu sa evropskim standardima i evropskim vrednostima i u ime naše evropske perspektive. Ovakve ne bi da nas primi ni onaj najgori. Kada budete principe definisanja poreza na imovinu, imovinskih odnosa, popisa imovine i svega onoga što tretira i podrazumeva uspostavili u Srbiji kao u bilo kojoj razvijenoj i ozbiljnoj državi, onda ćemo moći ozbiljno da pričamo i o vašim porezima na imovinu. Kao što je vama porez na imovinu, PDV, akcize i sve ono što je poreski set zakona doživelo oko Nove godine u postupku usvajanja budžeta... Dok god se tako odnosite prema najozbiljnijim državnim stvarima, vi ćete biti predmet podsmeha i zemalja iz okruženja i zemalja sa evropskog kontinenta i celog sveta. Nikada nas niko za ozbiljne partnere, saradnike i prijatelje neće prihvatiti zato što vi svojim ponašanjem, nerazumevanjem opšteg i javnog interesa, neprepoznavanjem nacionalnog interesa nećete ostaviti sliku ozbiljnih. Vi morate da odete sa vlasti. Dosta ste Srbiju maltretirali, deset ili jedanaest godina. Ovo je samo trošenje vremena ili kupovanje vremena do narednog izbornog ciklusa. Hvala.

Gospodine Krasiću, imate reč. Izvolite.

Ja ću morati da se pridržavam Poslovnika i da pričam o amandmanu, pošto amandman glasi da se briše odredba Predloga zakona koja uvodi retroaktivnost. Ovaj amandman ima za cilj da se posle usvajanja ne primenjuju retroaktivno odredbe članova 1, 2. i 3.
Moram da kažem na početku da je predlagač zakona formalnopravno ispunio uslove. U obrazloženju je dao dve rečenice, da u skladu sa Ustavom postoje opravdani razlozi, i to će biti posebno predmet glasanja u danu za glasanje. Međutim, suštinski nisu ispunjeni ti osnovni uslovi i ne postoje opravdani razlozi. Zašto bi bio opravdan razlog to što se Vlada posle pedeset i nešto dana dosetila da je pogrešno nešto uradila, pa sad brže-bolje da ispravi? Kako može da bude opravdan razlog neodgovornost nekih koji su pristupili promeni zakona? To ne može da bude opravdan razlog.
Onda kažete – ukoliko se to ne bi desilo, da se ova prva tri člana primenjuju od 1. januara 2011. godine, onda bi lokalne samouprave ili oni koji rade posao poreza na imovinu morali da vrše dva razreza. Vi ste krivi što moraju da rade dva razreza, znate.
Ne znam po kom principu ide ova današnja rasprava. Na početku današnjeg dana smo čuli kako jedna grupa poslanika koja je podnela amandmane, čiji su amandmani usvojeni od strane Vlade, u stvari ide u susret građanima i građane štiti od Vlade, a oni u istoj stranci. Ljudi, pa mora da postoji neka elementarna odgovornost. Amandmani poslanika vlasti jesu izuzetak, to ne sporim, svako ima pravo da podnese amandman, ali da vidimo šta je pozadina, zašto se to radi. Sada idemo, znači, od 1. januara 2011. godine.
Moram da skrenem pažnju svima, bez obzira na to što se u ovoj izjavi o usklađenosti kaže da ne postoji evropski standard, ovo je, gospodine Đeliću, evropski standard. To morate da potvrdite, klimnite glavom. Jeste. To je evropski standard. Mora da se plati i gotovo.
Gospodine Đeliću, vi ste bili u inostranstvu 1996. godine kada su bili lokalni izbori; u Nišu su patentirali bure i pozivali građane da u bure bacaju račune za struju. Ovo vam unapred kažem, jer je moguće da sada neko pozove građane da rešenja o imovini, porezu na imovinu bacaju u bure. Da znate samo jednu stvar, ovo je Srbija. Onaj ko bude pozvao građane da bacaju rešenja o imovini, porezu na imovinu u bure, posle dva meseca ima da kaže – ja to nikad nisam rekao. Kao što je vaš predsednik Vlade Zoran Živković 1996. godine to radio, a onda 2000. ili neke godine rekao – ja to rekao, ma nikada. Kada se pojavio video-snimak, odmah je zaplenio video-snimak. To samo da se zna koliko je šta dosledno. Ili, kao Mlađa naš – besplatne akcije do hiljadu evra, a pre dva meseca – morao sam da bi Tadić pobedio.
Čekajte, neka posledica mora da postoji. Mora nešto da se desi. Ne možemo da kažemo – teramo dalje, idemo dalje. Ajmo, ajde u Evropu. Gospodine Đeliću, to ste pevali pre tri godine. Fali vam potpis, kako mi se čini. Kažu, biće u oktobru, možda u novembru; ako ne bude u novembru, možda u decembru; ako ne bude u decembru, biće 2016. godine; ako ne bude 2016. godine, kada će da bude? Neće nikada da bude, gospodine Đeliću, to vi dobro znate. Nego, imate jednu lepu pričicu, pa ljudi veruju, veruju, veruju. Imaju pravo da veruju, a onda sirotinja dva puta plaća.
Samo da vas podsetim na još neke epohalne izjave ove nove dosovske vlasti. Sećate li se Kori Udovički, kada je bio problem sa strujom?
(Predsednik: Šta mislite da se malo vratite na dnevni red? Molim vas.)
Pričam o retroaktivnosti, gospođo Đukić. Sve je ovo retroaktivnost, gospođo Đukić. Pričam o opravdanim razlozima, naročito opravdanim razlozima zašto ovo treba da se primeni od 1. januara. Znači, građani su saznali u martu da imaju neku obavezu od januara. Znate li gde to postoji još? To postoji još samo u knjigama, i to kao negativan primer kako ne sme da se radi.
Sada, gospođo Đukić, setite se, u vreme kada ste vi bili narodni poslanik u Narodnoj skupštini i kada ste bili potpredsednik SPS-a u Srbiji je važio jedan princip, na koji se s pravom pozivala u to vreme opozicija, da se u godini kada se primenjuje porez ne menja zakon o porezima, nijedan zakon, nego se prethodno promene propisi, i to šest-sedam meseci pre nego što počne kalendarska godina kada treba da počne primena tih propisa. Izgubio se taj standard.
Sada je kod nas potpuno normalno da kada se donosi Zakon o budžetu donosi se i set poreskih zakona i sve moguće promene koje će da važe za 24 sata. Onda imamo ovu situaciju. Znači, nešto što je okrečeno ponovo krečimo. Kako smo to pogrešili? Onda pričamo o stabilnosti, pa privredni subjekti treba unapred da planiraju, da znaju od 1. januara sledeće godine koja su pravila ponašanja, da planiraju troškove, da planiraju program, da planiraju svoj razvoj. Kako da planira program i razvoj kada u martu saznaje koja mu je obaveza od januara? Nije mogao ni da sanja šta bi moglo da se desi. On je verovao...
Znate, gospodine Đeliću, čuo sam pre nekoliko dana, juče sam bio u Subotici, kažu – onaj Đorđević što je bio, „Juko banka“, je li on u zatvoru? Je lʼ to beše ono „Kredi Agrikol“, gde ste i vi bili? Šta se tu dešava, ljudi?
Znate li, gospodine Đeliću, kako će retroaktivno da plati porez na imovinu ovaj gospodin, kažu, Ferenc Brinza? Sedam firmi je u stečaju i sada kupuje „Agrobačku“. Znate, vi možete preko televizije, preko novina da radite šta god hoćete, ali prođite malo u narod, pa ćete dobiti ovakvu dokumentaciju.
(Predsednik: Amandmani na porez na imovinu.)
Pričam i štitim gospodina da ne plaća porez od 1. januara ove godine.
(Predsednik: Nemojte. Molim vas, malo ozbiljnije.)
Ima 104 kilometra imovine pored puta. Da li je tako, gospođo Čomić? Ne znate.
(Predsednik: Nije sporna vaša teatralnost, ali vas molim da bar verbalno budete na temi.)
Sve ću da vas obavestim. Obavestiću vas i kako će „Zmaj“ da plati porez na imovinu. Krivičnu prijavu su dobili ovi vaši upravnici koji treba da rade. Ljudi, gde god se okrenete problemi, što bi rekao Velja Ilić. Problemi, problemi, problemi.
Kako vi mislite da mi krenemo nekim normalnim putem, kada nam kažete da Evropska unija nema alternativu? Znači, sve ovo sada što vidite, to je zbog Evropske unije, jer to su standardi. Mi uopšte ne treba da ulazimo u EU, mi živimo po standardima EU. To što vi niste možda zadovoljni, poštovani građani, znajte da je na delu još uvek ona stara izreka „Sirotinja dva puta plaća“. Ta izreka važi u Srbiji. Hajde, pogodite jedanput nešto. Pogodite jedanput nešto.
Moram, gospodine Đeliću, da vas pohvalim, malo mi je bilo neprijatno kada su vas ovi kritikovali. Pohvaljujem vas, recimo, za taj odnos koji imate prema lokalnoj samoupravi, evo zbog čega. Vi najbolje znate ko je u lokalnoj samoupravi. Dobro vi njih znate. Znate da oni mogu da se snađu. Znate ko je koliko zadužio lokalnu samoupravu, ko je potrošio tri-četiri budžeta unapred. Sve vi to dobro znate. Ali, postoji samo jedan problem, oni su vaši. Sada to ispada kao „Kramer protiv Kramera“, kao nešto unutar porodice.
Ovo više pričam zato da bi građani shvatili kakva je struktura ove vlasti, na kojim principima je zasnovana, čega se pridržava, šta su ta sidra, znači, MMF, EU, NATO pakt. Ma možeš da vrištiš koliko god hoćeš, samo ti neko iz Vlade kaže – molim vas, je lʼ hoćete u EU? Hoćete! E, ako hoćete, onda morate da istrpite. Pa, ako hoćete da platite struju, prodajte kuću, kako reče Kori Udovički, onako, žena, nonšalantno, da obavesti ljude. To su evropski standardi. Šta vi pričate da je neko pravio kuću, moba, pa komšije pomagale, pa krediti, pa prodaja imovine itd.? Nema, moraš da platiš porez na imovinu, mora lokalna samouprava od nečega da živi. Kako će lokalna samouprava da živi? Moraju građani da plate.
Sve ovo pričam da se ne bi pojavilo opet neko bure, jer ako se pojavi neko bure, opet će da se prevare građani. Vi ne znate nastavak te priče sa buretom i sa računima za struju. Kasnije su drugi put prevareni preko nekih advokata jer su potpisali sporazum sa Elektrodistribucijom, pa su se odrekli prava da se pozovu na zastarelost.
Jednostavno, ovde je toliko tačaka iznenađenja i neizvesnosti da ne može praktično ništa da se planira na neki dugi rok. Ovo je samo povod gde stvarno možemo da damo kritiku uopšte u odnosu na strateško opredeljenje gde nas vodi ova vlast.
Sada neko kaže – pa, nisu ovo evropski standardi. Slažem se da nisu evropski standardi, slažem se da ne važi u Belgiji, Holandiji i Francuskoj to što se kod nas ovde predstavlja da je evropski standard, ali ubedite građane, ubedite glavne i odgovorne urednike. Ako glavni i odgovorni urednik Radio Beograda, Drugi program, napravi neku emisiju, pa se čuje i neki kritički stav prema EU, odmah se smeni glavni urednik Drugog programa. To se desilo pre nekoliko dana, i to na intervenciju jednog čoveka odavde, jer to, kaže, navodno kvari evropski put.
Retroaktivnost nije standard.
(Predsednik: Samo recite kakve veze ima sve što govorite sa porezom na imovinu? Niti usmeravate, niti održavate pažnju na dnevnom redu.)
Retroaktivnost, gospođo Đukić Dejanović, nije standard. Retroaktivnost je izuzetak. Naročito opravdani razlog. Ovde ne može da bude naročito opravdani razlog to što se Vlada posvađala sama sa sobom. Kako može to da bude razlog, objasnite mi, molim vas. Kako to može da bude razlog? Nešto su se preračunali, pojavili su se neki koji će da budu malo više zakačeni, pojavila se lokalna samouprava koja ne zna kako ovo da sprovede. Činjenica je da u lokalnoj samoupravi nemaju čak ni popis te imovine i onda će opet voluntarizam, selektivnost, društveno odgovorno ponašanje.
Onda mene uopšte ne čudi što se prave performansi, gde bogataši finansiraju te performanse, gledaju da promene vlast, da bi ta nova vlast njih oslobodila obaveze plaćanja poreza. Je li tako, gospodine Đeliću? Tako je. I bogataši žele da kontrolišu i vlast i opoziciju, i njih baš briga i za izbore, i za ideologiju i za politiku. Vi retroaktivnost nemojte da uvodite, neka i lokalna vlast preuzme neku odgovornost za to što ove stvari nije uradila, ako je već imala pedeset i nekoliko dana da radi. Ne, videli su zakon, nisu hteli po zakonu, nego ajde da lobiramo preko konferencije gradova, da lobiramo na drugi način, da izdejstvujemo promenu Zakona. I uspeli su.
Ovaj sledeći zakon, na koji nema amandmana, tiče se onih kombi vozila itd. Videlo se da se napravila greška, ali tu je potpuno druga situacija. Kod sledećeg zakona situacija ne može da se uporedi sa situacijom kod ovog Zakona o porezima na imovinu. O tome mi pričamo.
Sad možemo da kažemo – ma, evropski standard. Ja znam, vi ćete da skočite, lepo ima da ispričate, nema tu neke veće zamerke, lepo ste napisali u Predlogu zakona. Navedeno je po poglavljima, evo, sad ću da vam pročitam, na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu, pa onda: jedinice lokalne samouprave, biće im mnogo dobro. Pod dva, poreski obveznici, jedva su čekali ovaj zakon. Pa onda, kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi. Ma, taman posla, pa ima da skaču od sreće. Pa, treća tačka, da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti? Ma, kako da ne. Mnogo su veće pozitivne posledice, trošak nikakav ne postoji. Da li će zakon podržavati stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju? Kako da ne, posle ovog zakona 600.000 firmi ima da se formira odmah.
Dalje, da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu? Pedeset dva dana, svi su se izjašnjavali, pedeset dva dana („Sedamdeset i dva dana“ beše ona pesma). Koje će se mere tokom primene zakona preuzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava? Naravno, i tu ćete da napišete dve-tri rečenice, sve je lepo završeno, sve je tu fino, lepo, RTS ima da objavi, naravno u „Dnevniku“, novine ovo neće ni da objave, tu će da bude u sali neki drugi performans, neke druge teme, sve je u redu.
Ako je neko pratio prenos čuće nešto, ako nije pratio nema veze, pogodiće ga, dobiće čestitku od gradonačelnika, gde će da ga obaveste – poštovani gospodine, obaveštavamo vas da ste od marta meseca 2011. godine u obavezi da od 1. januara 2011. godine platite porez na imovinu koji smo vam razrezali toliko i toliko.
Sve je lepo, sve je fino, svi pristaju, svi zadovoljni. Dokle? Dokle smo svi zadovoljni, objasnite nam, jer to je taj naš problem. Imamo problem što vlast, radi tog potpisa... Prvo je bio sporazum, pa kandidatura, pa sada potpis, pa će biti pregovori. Ali, kada se okrenete, 40.000 građana Srbije je više umrlo nego što je rođeno u prethodnoj godini; kada se okrenete ostali ste bez posla; vidite, onaj lizing rasturen; kada okrenete vidite realizovana hipoteka; kada okrenete, kada okrenete, kad god se okrenete, vidite Božidara Đelića, našeg glavnog komesara za pridruživanje u rupu. Hvala što mi niste dali opomenu.

A koju ste zaslužili.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, možda nema uvek opomene, ali sam zato tu ja. Nema nikakvih problema, prvo da pročitam kako glasi amandman, pa kako glasi obrazloženje zašto pomenuti amandman nije prihvaćen, a onda bih imao i ja koju da kažem o porezima u neko vreme i kako je neka politička stranka doživljavala poreze u Srbiji.
Prvo o amandmanu. Amandman koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić na član 8. Predloga zakona, koji glasi: „Član 8. Predloga zakona briše se“. O retroaktivnosti je bilo reči ovde. Reč je o retroaktivnosti od 1. januara 2011. godine. Tu stoji jedno jako dobro obrazloženje zbog čega se, kako i zašto uvodi ova retroaktivnost, pa ću biti slobodan da zarad istine i zarad javnosti to pročitam: „Brisanje navedene odredbe, kako se amandmanom predlaže, imalo bi za posledicu da se vrše dva razreza porezana imovinu za 2011. godinu (za period do stupanja ovog zakona na snagu i za period od stupanja ovog zakona na snagu), što bi za organe jedinica lokalne samouprave značilo dvostruko administriranje i povećane troškove koji u vezi s tim proizilaze.“
Dakle, namera zakonodavca je isključivo da smanji troškove i da obezbedi efikasan rad lokalne samouprave, a nikako da na neki način gurne ruku u džep građana Srbije.
Jako dobro pratim šta govore moje kolege u ovom parlamentu, a ono što ne uspevam da zapamtim ja uzmem pa pročitam. Hvala Gospodu Bogu, ovde dobijamo jedan časopis koji se deli besplatno, zove se „Velika Srbija“; u tom časopisu, a ja sam pročitao sve brojeve od prvog do poslednjeg, imate jasno definisan politički program jedne političke stranke. Evo šta je ta politička stranka radila i govorila o porezima kada je bila na vlasti. Kaže lider te stranke: „Ne samo da ćemo uvesti porez na mobilne telefone, jer to je luksuz za građane ove zemlje, imamo da uvedemo i porez na satelitske antene, pogotovo za ove špijune što gledaju Dojče vele, CNN, BBC i Glas Amerike. Šta ko ima da se informiše na Bi-Bi-Siju i Dojče veleu? Ako to želi, ima da plati porez kao što plaća porez na oružje i na mobilni telefon.“
Šta dalje kaže genije ekonomske nauke? „Inflacija je opet uzela maha, ali ubeđen sam da ćemo je držati pod kontrolom. Mi smo rat dočekali sa ukupnom novčanom masom od deset milijardi dinara, a sada imamo četrnaest milijardi dinara. To vam je kao kada imate sto dinara, a onda vam zbog inflacije ostane osamdeset dinara, to vam je kao da ste platili porez.“ Briljantno je kako ste vi doživljavali poresku politiku u ovoj zemlji kada ste bili na vlasti, a kako je doživljavate kada ste u opoziciji.
Ne znam zašto imate dva morala i zašto neko uopšte ima potrebu da ima jedan moral kada je na vlasti, jednu ideologiju, a kada dođe u opoziciju kod njega se pobudi naknadna opoziciona pamet, pojavi se briga za narod, briga za najsiromašnije slojeve stanovništva, briga za penzije? Onda se tu nameće jedan prost zaključak: dobro je da budete u opoziciji, jer vidite kako dobre ideje naviru kada ste u opoziciji. Što više budete u opoziciji, više ćete dobrih i kvalitetnih ideja imati i te ideje ćete pokušavati da implementirate u postojeće zakone. Kada ste u prilici da obavljate vlast ta prilika vas samo kompromituje, ona od vas čini samo ono što jeste – gramzivi ljudi koji se ne libe da do ramena gurnu ruku u narodni novčanik i narodni džep.
Što se tiče nalivpera kojim je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ako vam se ispraznilo, gospodine Đeliću, ja ću vam dati mastilo da ga dopunite, jer ovde je bio gospodin Štefan File, neki su stajali mirno dok je on govorio, a neki su slušali. Ovi koji su stajali mirno nisu bili dovoljno koncentrisani, a ovi koji su slušali dobro su čuli, Srbija je dobrodošla u Evropu, očekujemo potpis i dobijanje statusa kandidata.
Ja vam se zahvaljujem, a ako vam zatreba penkalo, ja ću vam pozajmiti.

Reč ima gospodin Krasić, replika.

Gospođo Đukić Dejanović, ne znam šta je  ovo danas, pa samo hvalim, evo hvalim i gospodina Milivojevića, nema potrebe da se hvali da je član biblioteke, odavno nas je obavestio da je član biblioteke i da čita i to je za svaku pohvalu. Posebno pohvaljujem onaj deo gde je pročitao vladino obrazloženje, samo što treba jedno uputstvo za primenu. Izmenama ovog zakona predlagač, Vlada Republike Srbije, pomaže građanima i štiti ih od iste vlade, predlagača prethodnog zakona. Samo ta mala dopuna, radi preciznosti.
Inače, kada čovek čita, znanje je moć. To je za svaku pohvalu. Najviše volim kada gospodin Milivojević, jer to je nova ideologija... On zastupa ovde, on uvek nastupa kao glavni ideolog Demokratske stranke. Ja uvek njega doživljavam kao da priča Boris Tadić. Vidite sa kojom pažnjom i pohvalom ja idem kada gospodin Milivojević... Samo napred, gospodine Milivojeviću, imate moju punu podršku, a kada bude vreme glasaću za vas umesto za Borisa Tadića.