Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, famozna reforma pravosuđa, koja je u kompletnoj stručnoj javnosti ocenjena kao neustavna i veoma loša, predstavlja početnu fazu urušavanja pravnog poretka Srbije. Reforma pravosuđa uspela je da kompletan pravosudni sistem dovede u paralizu. O kvalitetu iste najbolje govori izlaganje gospodina Štefana Filea ovde kod nas u parlamentu Republike Srbije, kao i zamerke i packe koje nam je međunarodna zajednica tim povodom i uputila.
Predlog zakona o advokaturi je, po mom skromnom mišljenju, završni čin jedne reforme koja će za rezultat imati potpunu privatizaciju pravosudnog sistema Srbije. Član 67. Ustava Republike Srbije, koji je mnogo puta danas pomenut, govori o advokaturi kao samostalnoj i nezavisnoj službi, jer samo samostalna i nezavisna advokatura može pružiti valjanu pravnu pomoć građanima i time obezbediti sprovođenje Ustavom zagarantovanog prava na pravnu pomoć.
Međutim, ovaj predlog zakona o advokaturi teži da advokaturu uredi toliko duboko da se njeni temelji, samostalnost i nezavisnost, na taj način praktično dovode u pitanje. To što ste u članu 2, kao i vi, gospođo ministre, u uvodnom izlaganju, rekli da je advokatura nezavisna i samostalna delatnost, napisano je, odnosno izrečeno pro forme i predstavlja čisto zamagljivanje realnosti.
Srpska advokatura, kao što su neke kolege i govorile, iduće godine proslaviće 150 godina postojanja, jer je prvi zakon o advokaturi, koji se zvao Zakon o pravozastupnicima, donet davne 1862. godine, u vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića.
Nezadovoljstvo ogromne većine advokata u Srbiji, a podsetiću njih je skoro 7.500, leži u činjenici da se nikada do sada, nikada za ovih skoro 150 godina tradicije država nije bavila uređenjem unutrašnje organizacije komora i načinom izbora organa u komori. Ta pitanja su uvek bila regulisana isključivo unutrašnjim pravnim aktima, odnosno statutima advokatskih komora.
Smatram da ovaj predlog zakona o advokaturi suštinski ugrožava samostalnost i nezavisnost advokature, unosi nejasnu primenu akademskih zvanja i naziva vrste i nivoa studija, ne definiše dovoljno dobro dužnosti advokata prema stranci, ne motiviše stručno usavršavanje i specijalizacije advokata, advokatska tajna je neprecizno uređena i njen dohvat je isuviše liberalizovan, kao i da ovaj predlog zakona ne dozvoljava bavljenje advokaturom u radnom odnosu.
Takođe, ovaj predlog zakona o advokaturi se više bavi uređenjem načina organizovanja advokatskih komora, a manje postavljanjem jasnih granica komorama u vršenju javnih ovlašćenja. Naše zamerke se odnose i na način i sastav komisije za izradu ovog predloga zakona o advokaturi. Zahtev SNS je da se ovaj predlog zakona o advokaturi povuče iz skupštinske rasprave, sve do trenutka dok advokatura, preko svojih regionalnih, odnosno osnovnih advokatskih komora, ne bude uključena u izradu zakona.
Promenite dosadašnju praksu. Nužno je ispoštovati svih osam regionalnih advokatskih komora u Srbiji koje bi trebalo, odnosno trebalo je da daju po jednog člana Komisije za izradu nacrta zakona. Ili bar da je Komisija, koja je načinila ovaj predlog zakona, izabrana na Skupštini Advokatske komore Srbije, a ne da to bude politička odluka Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, kao što je to sada bio slučaju.
Ako je advokature prema Ustavu nezavisna i samostalna služba, kako definiše malopre navedeni član, onda se mora ostaviti da sama organizuje svoj unutrašnji izgled, svoje organe, način njihovog izbora i vreme trajanja mandata. To je osnov samostalnosti i nezavisnosti, a ne da neko treći sa strane, pa makar to bila i država, nameće advokatima kako će njihove komore biti iznutra uređene i kako će funkcionisati.
Ne može a da se ne primeti da je predloženim zakonom o advokaturi advokatura svedena na jednu podaničku službu nažalost i to tako što ovim zakonom praktično država uzima u svoju nadležnost da ustroji i organizuje advokatsku delatnost i da praktično vrši kontrolu nad radom advokata i advokatskih komora. Zbog toga se nameće pitanje zašto bi Vlada Republike Srbije imala taj interes, kada nigde u svetu nijedna država ne utiče na organizaciju i oblike organizovanja advokatskih kancelarija i advokature u celini?
Ne delim optimizam kolega iz vladajuće većine, jer ukoliko ovakav zakon bude usvojen Skupština Republike Srbije će srpskim advokatima nametnuti jedan, po cilju i svom duhu, loš zakon. Zloupotrebljava se moć parlamenta, dajući skupštinskoj većini mogućnost da se igra Ustavom, zagarantovanom samostalnošću i nezavisnošću advokature. Zapravo, ovim zakonom dozvoljava se ignorisanje srpskih advokata i njihovo potpuno potčinjavanje interesima oligarhije i krupnog kapitala.
Ovom poslednjom rečenicom mislim da sam se veoma približio cilju predloženog zakona o advokaturi. Jer, da li jednom, nažalost, odnarođenom režimu, koji je svojom nesposobnošću uspeo da život u Srbiji maltene stane, da se proizvodnja svede na minimum, da se zemlja prezaduži, da li režimu koji je uništio poljoprivredu i pravosuđe trebaju slobodoumni i materijalno nezavisni građani? Mislim da ovakvim predlozima zakona šaljete poruku da vam takvi građani nisu potrebni.
Ne mogu a da ne navedem još jednu od mnogobrojnih spornih odredbi ovog zakona, a to je član 89. koji zapravo predstavlja maltene uvođenje privremenih mera u gotovo svim advokatskim komorama. Tim spornim članom je predviđeno da je Advokatska komora Srbije dužna da raspiše izbore za sve organe Advokatske komore Srbije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a da će do izbora organa Advokatske komore Srbije nadležnost tih organa obavljati postojeći organi Advokatske komore Srbije.
Dakle, na ovaj način se suspenduju svi izbori koje su osnovne advokatske komore sprovele u toku 2010. godine, što je neprihvatljivo i zbog čega je SNS amandmanom predložila brisanje spornog člana 89. Predloga zakona o advokaturi.
Za razliku od važećeg zakona, Predlog zakona o advokaturi ne dozvoljava bavljenje advokaturom u radnom odnosu. Zašto je to zabranjeno? Predlagač mislim da nije obrazložio, bar ja nisam uspeo to da vidim. Koji je smisao ortačkog društva kao pravnog lica, ako ne može da zapošljava advokate i koja je onda razlika između ortačkog društva i zajedničke advokatske kancelarije?
U postojećim uslovima neophodna je specijalizacija advokata, a s druge strane, potrebno je da advokati pružaju pravnu pomoć u različitim oblastima prava ukoliko žele da budu konkurenti. Oba zahteva se mogu ispuniti samo organizovanjem velikih kancelarija koje imaju više advokata.
Zakoni mnogih država omogućavaju i osnivanje advokatskog društva sa ograničenom odgovornošću, a strani advokati su kod nas zastupljeni, mislim, upravo u toj formi. Domaća ortačka društva treba i mogu da budu konkurencija stranim advokatskim kancelarijama, samo ako se dozvoli da imaju, odnosno zapošljavaju veliki broj advokata.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na kraju, možda će neko reći da iznošenjem ovih činjenica branim advokate, ali u stvari želja mi je da branim građane Srbije i njihovo pravo na punu pravnu zaštitu Ustavom utvrđenih prava i sloboda. Zaštitu tih prava i sloboda, tvrdim, građani nikada ne mogu ostvariti ako ne postoji nezavisna i samostalna advokatura, koja je, kao što svi mi znamo, civilizacijska tekovina, koja postoji stotinama godina i bez koje se ne može zamisliti nijedna demokratska i pravno uređena država.

Devet minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovi zakoni nisu revolucionarni, nisu kvalitetni, ne znam koliko okruglih stolova, možda neki i ovalni, ništa nisu pomogli da mi dođemo do kvalitetnih zakona.
Neko je rekao da su revolucionarni, pa ni po čemu. Bitni jesu i važni i, gospođo ministar, možda je vaša namera bila najbolja, ali mi nećemo suditi i procenjivati namere, mi moramo da cenimo ono što se nudi narodnim poslanicima, odnosno ono što će sutra biti pozitivni pravni propisi.
Interesantno je da su neke kolege narodni poslanici govorili i hvalili, recimo, zakon o advokaturi, a da su podneli veći broj amandmana na isti zakon. O čemu se tu radi? Da li je to neka obaveza da se zakoni hvale?
Razmišljao sam kako početi ovo svoje izlaganje, da li na način na koji sam smatrao da treba ili možda i citiranjem nekih od kolega koji su govorili o ovim zakonima. Čini mi se da je kolega Novaković našao najbolju meru. On je na jedan šaljiv način pokušao da prikaže šta su sve nedostaci ovih zakona, kao čovek koji treba da glasa za ovaj zakon izostavio je pravu kritiku ovih zakona, ali sada da ostavimo to po strani.
Da bi se kvalitetno moglo razgovarati, recimo, o zakonu o advokaturi, to vam je pokazao naš kolega Petar Jojić, iza kojeg stoji preko 30 godina rada u advokaturi i drugi važni poslovi koje je obavljao, videli ste koliko je kritika na račun ovog zakona našao i pronašao.
Ponekad postoji potreba da se integralno raspravlja o nekoliko zakonskih predloga, a ovde uopšte nije takav slučaj, pa sam se pitao zbog čega? Evo, četiri veoma važna i bitna zakona zajedno rasprava u načelu, pa prosto iz razloga da vam i po još neki put ne bi rekli da je vaša reforma pravosuđa neuspešna i da ovde uvođenjem novih instituta i institucija, jednom disperzijom organa u pravosuđu, pokušavate da one na koje će se odnositi ovi zakoni zbunite da ne znaju o čemu se radi.
Probao sam na jedan način, i teško je ovde govoriti za ovaj vremenski period, odnosno u ovom vremenskom roku, možda pojedinačno, nego sam pokušao da pronađem zajedničke mane i nedostatke ovih zakona i možda ću na taj način probati da govorim o ovome.
Kada je u pitanju Predlog zakona o advokaturi, postavio bih jedno pitanje, a vi nemojte zaboraviti da odgovorite kada budete uzeli reč, a odnosi se na član 6. tačka 10. stava 1, u kojem vremenskom periodu se ne može upisati u Advokatsku komoru, odnosno ne može postati advokat, pa kaže "protek najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije ili javne funkcije u organima uprave, ako je kandidat na toj funkciji bio".
Ovde se postavlja pitanje kakav je status onih sudija koje nisu izabrane, kakav im je status od 1. januara 2010. godine do današnjeg dana? Ne osporavam, niti kritikujem, niti hvalim ovu odredbu, samo pitam kakav je praktični značaj ove odredbe i šta će se desiti s onima koji nisu imenovani za sudije, a žele da se bave advokaturom?
Da li je već ovih godinu i po dana do sada ili koliko će kasnije proteći, da li im to predstavlja neku smetnju? Verovatno je i vama poznato da su neke advokatske komore naglo povećale članarinu prilikom upisa u Advokatsku komoru, verovatno da bi došle do značajnijih finansijskih sredstava ili možda čak i da bi se ogradile od dolaska nekih novih ljudi u advokaturu.
Kada već govorimo o zakonu o advokaturi, mislim da bi bilo značajno i dobro da se pomene Advokatska komora iz Šapca, koja je donela odluku da uputi pomoć Japanu, u meri u kojoj su to oni mogli. Mislim da bi tim primerom mogle da se povedu i neke druge komore i neka druga udruženja uopšte vezano za to.
Obavezuje se kroz ovaj zakon dalje usavršavanje. To je potrebno u svakom poslu, ne samo u advokaturi, ali ovde nema konkretnih predloga i planova kako to može da se uradi. Iz diskusije nekih kolega je provejavalo da u našim advokatskim komorama postoje nekvalitetni advokati, verovatno postoje i takvi, postoje i vrsni advokati, ali da mi imamo dobre pravnike najbolje pokazuje i nedavni primer gde su studenti Pravnog fakulteta iz Beograda na takmičenju uspeli da osvoje prvo mesto u velikoj konkurenciji.
Znači, imamo stručne i kvalitetne ljude, ali je problem, kako volite da kažete, "stvaramo zakonske okvire za reformu pravosuđa", što ne stvaramo dobre zakonske okvire. Nije nama nikada bio problem da imamo stručne i kvalitetne kadrove, nego je problem realizacije onoga što mi želimo i načina na koji hoćemo da sprovedemo tu reformu.
Sada je neko rekao da ova četiri zakona u potpunosti zadovoljavaju evropske standarde. Eto, ukoliko vi hrlite u EU, nije sporno da to za vas bude neki cilj, ali nam je bitnije da oni zadovoljavaju standarde građana Srbije, a ne evropske standarde. To je nama osnovno.
Umesto da ovaj režim obezbeđuje posao, da se zapošljavaju građani Srbije, vi se trudite da u komentaru ispred svakog zakona ili na kraju tog komentara kažete da ispunjava i zadovoljava evropske standarde. Ostavite se toga i učinite nešto u korist građana Srbije, a kada kažem građana Srbije, pre svega mislim na one na koje se odnosi ovaj zakon, ali svakako i građane Srbije koji će biti nečiji klijenti i koji će se obraćati advokatima.
Kada je u pitanju Predlog zakona o javnom beležništvu, istina je da je u našem okruženju većina zemalja prihvatila ovakav zakon i on je u primeni. Smatramo da se ovo može rešiti i na drugi način i da je ovaj zakon potpuno suvišan.
Rekli ste ko je učestvovao u izradi i ko je predvodio radnu grupu za izradu Nacrta zakona o javnom beležništvu, ali da li vam je poznato, verovatno jeste, da su posle članovi te radne grupe organizovali predavanje ili, kako ih neko naziva, specijalističke studije za polaganje ispita za javne beležnike, a da se pri tome nije vodilo računa da li će ti koji završe taj kurs, a potom i polože taj ispit, uopšte moći da rade kao beležnici?
Previše je, po Predlogu zakona o javnom beležništvu, rezervisano prava za ministra, ovo se ne odnosi samo na vas, to se odnosi na svakog ministra pravde, počev od toga da odlučuje ko će biti javni beležnici, do tačno prihvaćenog predloga da bi na 25.000 trebalo da bude po jedan javni beležnik, odnosno da svako opštinsko mesto ima jednog beležnika. Smatramo da je ovaj posao koji će obavljati javni beležnici sasvim sigurno i vrlo uspešno mogao da obavlja i sud, kao što su mogli da obavljaju i organi državne uprave.
Postaviće se i pitanje i problem norme kod sudija, pre svega sudija osnovnog suda, jer će veliki deo onih poslova koji sada obavljaju sudije preći u nadležnost javnih beležnika i onda će biti veoma teško da ispune tu normu. O tome verovatno niste vodili računa.
Kada se sada kaže da čekamo redove u sudu ili možda organu državne uprave da se overe neki podnesci, kao da ovamo to neće biti, kao da će traka da radi. Šta će se ovamo dešavati? Kad bude prešlo u nadležnost javnih beležnika, verovatno će se i tamo pojaviti takav ili sličan problem.
Suština nije u tome, nego samo da se stvori veliki broj radnih mesta za one koji će postati državni službenici ili činovnici, a verovatno vlasnici velikih parcela i imanja naše države će postati neki drugi ljudi i oni koji ne budu mogli da se zaposle na javnim funkcijama, jer nisu miljenici režima Borisa Tadića, oni će morati da obrađuju zemlju i da rade neke fizičke poslove. To im priprema ova vlast.
Naizgled to nema mnogo veze sa ovim predlozima zakona, ali zapravo sama činjenica da razgovaramo sada o četiri veoma važna zakona pokazuje šta je vama cilj i namera.
Zatim, Predlog zakona o obezbeđenju, čini mi se da je to suština zbog čega se o pet zakonskih predloga istovremeno razgovara. Ne bih sada razrađivao detalje koji su propisani u ovom predlogu zakona.
Sama činjenica da će postojati agencije za privatno naplaćivanje dugova, što do sada nije uspešno mogao da radi sud, ukazuje na to i možda je dobar primer koji je danas iznela koleginica Daniela Lovrin, kada se jedan advokat pokušao maskirati, skrenuti trag sudskim izvršiocima, odnosno onima koji uručuju poziv, čini mi se da će sada, pošto postoji mogućnost da vansudski izvršioci angažuju treća lica bez preciznog definisanja ko su ta treća lica, da će to otprilike biti oni koji će prvo da polome, istrgnu, pa će onda da utvrđuju identitet.
Ovo je pokušaj legalizacije tih uterivača dugova, što ni u kom slučaju ova i ozbiljna država nije mogla i smela sebi tako nešto da dopusti i da dozvoli.
Zatim, jedan pristup pravosudnog sistema u ovoj državi, koji mi iz SRS ozbiljno kritikujemo, jeste i činjenica da svako za koga se posumnja ili zatraže državni organi iz Republike Hrvatske, ili iz BiH, u Srbiji su spremni da isporuče, da uhapse, da zadrže u ekstradicionom pritvoru ili šta već.
Evo, nedavni primer ratnog gradonačelnika Božidara Vučurevića iz Trebinja, gde je juče, u pokušaju da pređe na mostu Karakaj, uhapšen, priveden u Viši sud u Šabac i određen mu je ekstradicioni pritvor do 18 dana. Da li se neko pita, da li se režim Borisa Tadića i on sam na čelu tog režima pita – a šta je sa onim neuspešnim pokušajima da se procesuiraju Ejup Ganić, Tihomir Purda, Ilija Jurišić, Divjak i mnogi drugi?
Ne, to uopšte nije važno, važno je da na svaki mig pravosudni organi, ili već neki drugi, to može da bude i Ministarstvo policije, isporuče one koje traži Hrvatska država ili možda BiH. Ima li kraja tom poniženju svojih građana ili Srba uopšte, ili vi to mislite da idete dok god vam potražuju bilo koje lice, vi ćete da ispunjavate takve obaveze?
Zakonski predlozi o kojima danas razgovaramo za SRS nisu prihvatljivi i u danu za glasanje ne možemo glasati za ove predloge. Ima određeni broj amandmana. Ne mislimo da ćete ih prihvatiti, bar u onoj meri u kojoj bi oni možda nešto i promenili u ovim zakonima. Ukoliko se ne desi to, sigurno ne možemo dati podršku ovakvim zakonima.

Iskorišćeno je 12 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je 16 minuta.

Neću se nikada navići da postoji za 19 tačaka tri ili četiri grupe pretresa, zajednički načelni i jedinstveni ili kako se god već naziva, ali mogu da konstatujem da postoji jedna novina, doduše nije revolucionarna, da sada u zajedničkom pretresu imate predlog zakona npr. o prevozu u drumskom saobraćaju, imate ugovore o garanciji,  imate čak i sporazume u okviru iste grupe zakona o kojima treba raspravljati.
Postoje radnje gde se sapun i hleb drže zajedno, ali se u takvim radnjama hleb ne kupuje. Da li se baš u cilju učinka dozvoljava da npr. sutra treba da pričamo o sedam izuzetno važnih finansijskih zakona u okviru jednog istog vremena i da li danas zaslužuje ovakva pohvala revolucionarnim i novim zakonima, makar o beležništvu i izvršenju i obezbeđenju, da u okviru jednog istog vremena pričamo o pet tačaka dnevnog reda?
Vi time pokazujete da ili zakoni nisu dovoljno dobri, jer ne mogu da izdrže ozbiljnu kritiku, što ću i dokazati, ili dokazujete da vam nije toliko stalo do suda javnosti i upoznavanja javnosti s onim što se na njih odnosi.
Da li je pravnička profesija u ovoj zemlji poput pravničke profesije u Americi nazvana izdatom profesijom? Da li je ona, kao u Rusiji danas, privilegovana profesija u koju se rado ulazi, zavisi ne samo od advokata, nego i od nas zakonodavaca i od onih koji zakon pišu?
Istina je uvek negde na sredini, npr. na sredini između te ruske težnje, trenutno popularne pravničke profesije, govorimo i o advokaturi, i o izvršenju i o beležništvu, gde ljudi rado ulaze u ovu profesiju, jer im omogućava da steknu sigurnost u sebe, jer imaju moć da odbrane svoje stavove.
Molim vas da razmislite o tome koliko je ljudima danas važno da mogu da odbrane svoj stav i da mogu da postoje institucije koje mogu da brane njihove stavove i koje mogu da brane njihove interese.
To da li je ova profesija privilegovana u smislu zarade, opet ne može da bude opšta odrednica. Neki u sprezi finansijske moći, politike i nekih drugih moći od ove profesije su zaista stvorili privilegovanu profesiju u kojoj se odlično zarađuje. Drugi koji ne žele da uđu u tu vrstu moćnih krugova jedva sastavljaju karaj s krajem.
Na nama je da pomognemo da čast ove profesije odbranimo tako što ćemo im omogućiti da imaju dobre zakone. Napretkom ću, u smislu ostvarenja uslova da se sudovi rasterete, nazvati Zakon o javnom beležništvu. Da, zaista nam je trebao jedan ovakav zakon.
Međutim, kad stavljam primedbe i propuste koji su evidentni u ovom zakonu, pitam se kome treba da se obratim? Ako svojevremeno gospođu Malović nisam uspela da uverim kada smo pričali o sudskim veštacima da treba usvojiti neke amandmane SNS, sada se zaista pitam gde su ostali moćnici koji odlučuju o ovome? Pričaću zbog građana.
Kada prestaje delatnost javnog beležnika? Niste to dobro definisali ovim zakonom. Da, ovaj zakon treba da rastereti sudove i u priličnoj meri određuje i nadležnost i organizaciju javnog beležništva, ali ako napišete samo da su to određenja prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno trebalo je da precizirate da delatnost javnog beležnika prestaje ispunjenjem ne samo uslova za starosnu penziju, jer ta navedena odredba je i nejasna i neprecizna, ali i diskriminatorska.
Da li ste ovim želeli da prejudicirate moguća rešenja u zakonima koji će određivati uslove za starosnu penziju? Možda, ali to nije dovoljno opravdanje. Jednostavno, mora da bude precizno definisano da je to npr. kada muškarac navrši 63 godine, odnosno žena 58 godina i najmanje 20 godina penzijskog staža, kada muškarac navrši 65 godina, odnosno žena 60 i najmanje 15 godina staža osiguranja. Neću detaljisati, ali ću obrazložiti da bi vi obratili pažnju na ove primedbe, da bi ovaj zakon zaista mogao da bude bolji.
Da li ste vi svesni da je predlog koji ste dali određenjem samo starosne penzije u suprotnosti sa članom 21. Ustava? Taj član Ustava propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, u stavu 3. da je zabranjena svaka diskriminacija, i neposredna i posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola itd.
Da bi se izbegla ovakva pitanja i moguća različita tumačenja koja će navodno ministarstvo kasnije davati, nedopustivo je da se dozvoli diskriminacija muškaraca i žena, jer to Ustav ne dozvoljava i mnogi zakoni su doneli posebne odredbe kojima ne ostavljaju mesta dilemi koju ste vi otvorili predloženim rešenjem iz člana 24.
Zakonom o radu, član 175. stav 1. tačka 2, propisano je da radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju. To "ako" otvara prostor da u ovom zakonu primenite rešenja koja postoje u Zakonu o sudijama, u članu 59, gde je bez diskriminatorskog pristupa utvrđeno kada sudiji prestaje radni vek. Uverena sam da vi to dobro znate, kada navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja po sili zakona.
Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visokog saveta sudstva, sudiji se može produžiti radni vek za još dve godine, uz njegovu saglasnost. Znači, više je nego jasno da je nedopustivo da usvojite rešenje koje ste predložili, a mi amandmanom predložili izmenu – kada jednom javnom beležniku prestaje delatnost treba da bude definisano na način da to ne razdvaja muškarce i žene u pogledu dužine radnog veka, niti da stvara neravnopravnost između ove profesije, javno-beležničke i, na primer, sudijske.
Niste precizno definisali ni šta su uslovi za obavljanje ovog posla. Jer, stečeno visoko obrazovanje drugog stepena niste definisali onako kao Zakon o visokom obrazovanju i autentično tumačenje koje ne poznaje jedinstveni pojam – završen fakultet, jednostavno, to niste ugradili u zakonu.
Zato je neophodno da precizirate završeni stepen studija pravnog fakulteta, isto onako kako je to definisano i za upis u imenik advokata. Na primer, mi smo vam precizirali nekim rešenjima i nadam se da ćete ih pažljivo pročitati, da treba da se naziv zvanja izjednačenog sa akademskim nazivom master precizira, tako da se kaže da je to dovoljno kao jedan od uslova za imenovanje notara. Znači, diploma pravnog fakulteta, sa stečenim zvanjem master po novim, odnosno diplomirani pravnik po ranije važećim propisima. Ovim ćete, jednostavno, dovesti do usklađenosti onog što se zove celina pravnog sistema.
Kad već definišemo školsku spremu za ovu delatnost, da li smo mogli sebi da dozvolimo luksuz lišavanja visokoobrazovanih stručnjaka u ovoj specifičnoj delatnosti? Znači, uslove koji su propisani smatram solidnim. Ali, da li treba da isključite nekog ko je navršio 65 godina života i stekao uslov za penziju, treba li ga automatski isključiti kao nekog ko je s takvim saznanjem, iskustvom i stručnošću, i da on više ne može da se bavi ovim poslom samo zato što ima 65 godina?
Da li država Srbija, koja ima svega 6,5% stanovnika sa fakultetskom diplomom i kojoj preti da postane zemlja koja ima više penzionera nego zaposlenih, može sebi da dozvoli ovo? Zaista mislim da su izuzeci, koji inače postoje u nekim drugim oblastima, potrebni i u ovoj koju ustanovljavamo i želimo da je ustrojimo kao poštovanu, a ne da unapred kažemo sto prvih će biti uhapšeni. Treba da dozvolimo izuzetak da neki stručni ljudi koji su ostvarili uslove za penziju istovremeno mogu da obuče neke nove i mlade i prenesu na njih znanje koje je potrebno u ovoj oblasti.
Zaista mislim da bi ovo trebalo uraditi već u ovom trenutku, a ne da ostavite, kao za mnogo šta, da se kasnije nekim pravilnicima, kasnijim tumačenjima ove norme precizira da li neko može posle 65 godine da se bavi još aktivno poslom kakav je javno beležništvo.
Hoću da kažem još par reči o slučajevima kada javni beležnik ne može da postupa u predmetima. Da li vam je to u brzini promaklo, zaista ne znam, ali pogledajte još jednom pažljivo član 54. stav 1. tačku 2. Predloga. Reći ću vam kako se tumačenje tog člana može prevesti u stvarnosti.
Proizilazi iz vašeg predloga da beležnik ne može da postupi ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke, na primer, bivši zet, snaja, svekar, svekrva, tast, tašta, zaova, svastika ili dever, ali može da postupi ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke bivši supružnik ili bivši vanbračni partner. Da li je to logično? Da li je to omaška? Ali, to proizilazi iz člana 54.
Takođe smo predložili da ovaj član doradite tako da ne postoji obaveza izuzeća javnog beležnika kad mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke bivši supružnik ili bivši vanbračni partner. Molim vas da tu ujednačite pristup, jer nelogičnosti koje proizilaze zaista nisu u redu.
Član 76, svedok identiteta. Zaista želim da građani Srbije čuju s kakvim se sve činjenicama srećemo u nekim novim i revolucionarnim zakonima. Tražite od svedoka identiteta, u ovom javno-beležničkom poslu, da treba da ispuni uslove iz stava tog člana, tako čudne i neobične, kao da on dokazuje valjanost nekog pravnog posla, a ne da samo potvrđuje identitet, odnosno da kaže – ta osoba je ta, da prepozna čoveka koji učestvuje u poslu.
Mi tražimo da je dovoljno da on bude punoletan, da bi mogao da bude dostojan svedok identiteta. Mi predlogom dajemo da on nije dostojan jedino ako je pravosnažnom presudom utvrđeno da se za nagradu, znači za novac, bavi posvedočavanjem identiteta. Znači, ti toliko otežavajući uslovi koje propisujete za svedoka identiteta zaista nisu smisleni, niti odgovaraju svrsi ovog rešenja ovde.
Smatramo da je jedno punoletno lice nepristrastan svedok i da on jednostavno ne može da utiče, jer on ne utiče na sastavljanje bilo koje suštine isprave i da u tom smislu ne smeju da ostanu ova i ovakva rešenja. Nepotrebno je da vi tražite nepristrasnost lica koje svedoči da je neko lice upravo to, odnosno potvrđuje njegov identitet.
Evo, navešću vam samo jedan primer iz života. U pitanju je, na primer, hitan slučaj. Treba da se sačini javno-beležnička isprava, ne poseduje službena dokumenta lice koje treba da dobije tu ispravu i teško da će naći nekog svedoka identiteta, a da pri tome nije makar s jednim od njih u srodstvu. Šta smeta srodstvo ako on treba da pokaže da poznaje to lice za koje se donosi javno-beležnička isprava?
Molim vas, kako ste mogli da ukinete da javni beležnik izjavljuje prigovor u roku od tri dana, a da ne kažete kome se prigovor izjavljuje. Govorim o članu 108, snaći ćete se, kada je propisano da se javnom beležniku naloži da izda izvornik isprave. On ima rok od tri dana da izjavi prigovor, ali kome? To je propušteno da se zakonom definiše i mi smo vam dali rešenje koje proizilazi iz ostalog duha zakona, da bi to trebalo da bude sud na čijem se području nalazi sedište javnog beležnika.
Znači, smatramo da je zakon o javnom beležništvu potreban. Računamo da primedbe koje smo izneli jesu doprle do vaše svesti i, ako ih usvojite, zaista možemo da očekujemo da u primeni imamo zakon koji će rasteretiti sudove, a o zakonu o izvršenju i obezbeđenju govoriću u okviru vremena ovlašćenog predstavnika na kraju.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi Napred Srbijo je iskorišćeno.        Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, srljajući na ovom, kako vi kažete, evropskom putu, vi iz parlamentarne većine ubiste parlamentarnu demokratiju.
Dakle, danas raspravljamo o četiri predloga zakona koji ukupno imaju 673 člana, a gospođi ministar je trebalo 34 minuta i 48 sekundi samo da pročita deo obrazloženja koje su joj službe napisale uz ove predloge zakona i vi onda očekujete da narodni poslanici u ovako ograničenom roku mogu da govore o svim ovim predlozima zakona.
Nažalost, ukinuli ste ovim restriktivnim Poslovnikom i mogućnost da poslanici međusobno razmenjuju stavove i mišljenja, tako da nismo mogli ni da komentarišemo neke rasprave kolega iz skupštinske većine, a zaista je bilo onako interesantnih, bilo je lirično, u pravu je kolega.
Dakle, revolucionarni zakoni, to su rekli predstavnici svi pojedinačno koji su govorili o predlozima ovih pet zakona. Posle ovih revolucionarnih zakona sve će biti super, do sada ništa nije valjalo u ovoj oblasti. Pitanje koje se nameće, ovako zdravorazumsko – kako ste vi to gospodo bili tako uspešni ako do sada nije ništa valjalo, ako tek sada krećete u revolucionarne promene i revolucionarne zakone?
Zaista bi bilo interesantno da čujemo stavove kolega iz vladajuće koalicije na ovu temu. Kako to reforma pravosuđa, kada god se govori o nekim zakonima iz oblasti pravosuđa, mi reformisali pravosuđe, a svakih mesec dana imamo neki novi predlog, kada ovde govore ili predstavnici Vlade ili predstavnici vladajuće većine, reforma pravosuđa urađena najbolje na belom svetu?
S druge strane, svaki čas moramo da menjamo zakone zato što zapravo priznajete da je reforma urađena katastrofalno, a ne morate vi to ni da priznate, to znaju građani koji se susreću s konkretnim problemima u celoj Srbiji.
Da bih nekako pomenula svaki od ovih zakona o kojima se danas raspravlja, vrlo kratko ću se osvrnuti i ovako prokomentarisati ono uvodno izlaganje gospođe Snežane Malović, bar onako u nekim najkarakterističnijim delovima.
Advokatura je, kaže gospođa Malović, nezavisna i samostalna delatnost i nema uticaja stranaka. Pitanje na koje nismo dobili odgovor, doduše nije niko od kolega iz vladajuće koalicije to ni pitao - da li ste vi sigurni, gospođo Malović, u ovo što ste rekli? Da.
Nažalost, i advokatura je postala arena političkih partija. Znate dobro, pričali ste ovde i vi i kolege poslanici koliko je održano okruglih stolova. Ona tuča mora da je bila oko nekog ovalnog stola ili nekog četvrtastog.
Dakle, nije to baš tako bajkovito kako nam predstavljate. Znate, ova novoformirana naprednjačka stranka se ubacila i u advokaturu, pa su tu hteli takođe da prave nekakve pučeve, pošto su oni navikli na pučeve. Znate da se to desilo u Advokatskoj komori Beograda. Znate, naravno. Pa što niste rekli, gospođo Malović? Recite to. Naravno da znate. Znaju to i ostale kolege, ali ne znam zašto neće da kažu.
Interesantno je nekoliko članova koji govore o upisu advokata stranih državljana u advokatske komore u Srbiji. Kažete da je to zahtev Svetske trgovinske organizacije. Da ne ulazimo u to, ali evo pitanje – zašto uvek sve prihvatate jednostrano? Sve te međunarodne obaveze samo vi iz vlasti prihvatate, a ne tražite od onih drugih da to takođe prihvate.
Najbolji primer je upravo i ovo što su moje kolege govorile, jučerašnje hapšenje Božidara Vučurevića u Malom Zvorniku, na graničnom prelazu Karakaj. To je naravno bruka i sramota ove vlade, ovog režima, ove vlasti. Pogotovo je bruka i sramota ako smo svesni činjenice da je gospodin Vučurević uhapšen na osnovu crvene hrvatske poternice, a s druge strane vaše poternice, gospođo Malović, nekako padaju u vodu, i protiv Ganića, i protiv Jurišića, i protiv Divjaka, i protiv Purde.
Hvalite se kada ih uhapse, a onda pozovu predsednici država ili vlada predsednika vaše partije gospodina Tadića i on, naravno, izda nalog, a s obzirom da su vaše tužioce, a i sudije, kako pišu mediji, birali preko Službe državne bezbednosti, onda nije ni čudo što tako slepo slušaju.
Javno beležništvo, to je opet još neka revolucija, sve danas revolucija do revolucije, neverovatno, kažete da je to deo nacionalne strategije reforme pravosudnog sistema. Sada, ako ste nam tvrdili, odavno već, da ste zaokružili tu nacionalnu strategiju reforme pravosudnog sistema, onda stvarno se postavlja pitanje - da li su ovo poslednji zakoni, pa da onda kažemo nema više, najbolji smo na svetu u oblasti pravosuđa? Verovatno nisu.
Nekako se ponašate kao da smo mi kratke pameti, da ne znamo šta ste govorili, šta ste obećavali, šta ste pričali, kako ste se hvalili, ali morate da se podsetite i na ono kako smo vas mi kritikovali i koje smo sve primedbe stavljali i da ste se vi kasnije u životu i u praksi zapravo susreli s činjenicom da su te naše primedbe uglavnom bile zaista na svom mestu i istinite.
Nije dobro da sudovi poveravaju neke poslove javnom beležniku, bar ne na način na koji ste vi to ovde predvideli. Znate, teško je posle svega, posle svih kriminalnih radnji koje su se dešavale i u sudovima i u tužilaštvima, hapšenja sudija i mita, i korupcije tužilaca, i predstavnika vrha vlasti svih ovih skoro 11 godina, otkad je DOS na snazi, teško je poverovati da vi sada možete da iznedrite odnekle tako časne i poštene ljude. Vi verovatno imate dobru nameru da to tako bude, ali verujte, gospođo Malović, teško ćete uspeti. Teško ćete uspeti, zato nije dobar način na koji ste to predvideli.
Kao i ranije, previše obaveza sebi zakonom preuzimate, a onda to umesto vas uradi vaš državni sekretar gospodin Homen, onda ono što je dobro, on se time hvali, a ono što je loše, onda je to vama na duši. Ovo je dobronamerno i zbog vas, ali pre svega zbog građana Srbije koji će trpeti zbog ovog zakona.
Ta obećanja - neće se više čekati redovi kod overa itd. Kako je moguće da vi to primetite tek posle ovoliko godina? Koliko se čekaju redovi? Nikada niste rekli, kada ste govorili o mreži sudova, zašto nam tada, recimo, niste rekli? Zašto građanima Srbije niste rekli - dragi građani, pravimo mrežu sudova, ali vi ćete imati mnogo problema, recimo, biće potrebno da zakazujete danas za sutra overu nekog potpisa, mi ćemo to, akobogda, jednog dana da rešimo?
Ne. Uvek kada imate jedan zakon koji ovde predstavljate pričate da je sve idealno. Onda kada dođete sa nekim novim predlogom zakona, onda zapravo sami sebe demantujete i obrazloženjima ovih zakona zapravo priznajete da oni prethodni nisu bili dobri.
Izvršenje i obezbeđenje. Ovde je zaista najtragičnije ovo uvođenje vansudskog izvršitelja. To je klasično uterivanje duga. Zamislite situaciju, gospođo Malović, kada banke, kod kojih su mnogi građani Srbije nažalost zaduženi, pa ne mogu baš uredno da vraćaju te svoje kreditne obaveze, i kad banke budu angažovale i plaćale ove uterivače dugova koje vi ozakonjujete, koliko će ljudi u Srbiji ostati bez stana, bez kuće, bez automobila, možda samo zato što je samo jednu ratu kredita propustio da plati.
Nemojte da se igrate, ovo je suviše ozbiljno, suviše ozbiljno da bismo mogli to tek tako da prihvatimo, još da hvalimo kako je to dobro, kao što su radile kolege iz skupštinske većine. Razumemo mi da oni podržavaju Vladu Republike Srbije, ali ne treba da pričaju nešto u šta, uverena sam, ni sami ne mogu da veruju.
Govorili ste, zabeležila sam, kako će ovi uterivači dugova, odnosno vansudski izvršitelji zvanično dati veliki doprinos u izvršenju radi vraćanja zaposlenog na rad i izvršenju zbog neplaćanja komunalnih usluga.
Hajde najpre ovo drugo. Da, oni će da obezbede nekom javnom komunalnom preduzeću da čoveku koji nema ni hleba da jede, koji je zbog vas, zbog vašeg režima, dobio otkaz, koji ne može decu da prehrani, pa silom prilika ne plati struju ili vodu, vi ćete poslati ovog uterivača duga da mu isključi struju i vodu. Da li će taj isti uterivač duga da ode u zgradu Predsedništva ili Vlade Republike Srbije, pošto su i oni najveći dužnici kada su u pitanju javna komunalna preduzeća.
Gospođo Malović, šta će da uradi taj vansudski izvršitelj radi vraćanja zaposlenog na rad, radi izvršenja tog rešenja? Znate li šta piše u Zakonu o radu? Znate li, gospođo Malović, da u Zakonu o radu piše da poslodavac nije u obavezi da vrati zaposlenog na rad čak i ako postoji pravosnažna i izvršna, a sada će to biti samo pravosnažna presuda. Može, kaže, da plati duplo veći iznos od onog koji mu je sud dodelio za onaj period koliko nije bio na poslu pa nije primao ni platu. Koja je onda uloga ta revolucionarna ovog vansudskog izvršitelja.
Na kraju, samo najkraće u jednoj rečenici, ovaj zakon o izvršenju krivičnih sankcija, nije mudro, a nije ni ozbiljno da se donosi zakon samo zato što nemate dovoljan broj zaposlenih u zatvorima.
Imate problem zato što zaposleni u zatvorima neće da čuvaju Legiju i to je takođe javna tajna, pa sada pomerate granicu starosti, pa izmišljate neke nove uslove.
To ste mogli rešiti bez zakona, nekim internim aktima, ali nažalost nemam više vremena, ali po amandmanima ćemo detaljno da pričamo o svim ovim predlozima.

Iskorišćeno je 13 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Možda je vama, gospođo ministre, kao nekome ko stoji iza predloga ovih zakona i ko je najodgovornija ličnost u ovoj oblasti, zaista bila iskrena namera da se usvajanjem ovih zakona, odnosno zakonskih predloga poboljša rad pravosudnih organa. Zaista u to ne bih ulazio.
Reći ću nešto o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ta vaša namera da se stanje u ovoj oblasti poboljša, popravi, a ono je inače katastrofalno, pada u vodu onog časa čim govorite o važnosti donošenja zakona.
Da vas podsetim, vi ste rekli, važnost donošenja ovih zakona je zbog nastavka reforme pravosuđa i, kao drugo, uslov za brže pridruživanje EU.
Ako pogledamo obe ove tačke koje ističete kao važnost za donošenje ovih zakona, što se tiče prve tačke, nastavak reforme pravosuđa, možemo se složiti s vama da ovo jeste zaista nastavak te reforme, ali jedne pogrešne reforme, pogrešne, što ne samo ističemo mi kao opozicija, već tu packe dobijate i od Brisela. Od početka reforme pravosuđa mi vam na to ukazujemo.
Međutim, ni vi, ni ova Vlada zaista za to nemate sluha. Nema sluha, jer je ona upravo i skrojena zarad krupnog kapitala, zarad stranih interesa i stranih ambasada.
Vi u članu 325. i u članu 326. Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju propisujete prenošenje sudske vlasti, odnosno sudske nadležnosti na neke druge vansudske institucije.
Zaista, gospođo ministre, to je prosto nedopustivo. Nedopustivo je ne samo sa stanovišta zdravog razuma, već je to direktno u suprotnosti sa članom 142. i 143. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da je sudska vlast jedinstvena, da pripada isključivo sudovima opšte i posebne nadležnosti, te se nikako ne može prenositi na neka druga lica, na neke druge organe.
Privatnim izvršenjem vi jednostavno uvodite u legalne tokove tzv. uterivanje dugova, pa još predviđate da oni privatni izvršitelji koji se ovde predviđaju mogu da angažuju i treća lica. Još samo da ste predvideli da ta treća lica mogu da nose ili kakve će im fantomke biti, pa bi ova farsa i ova tragikomedija bila kompletna. Mislim da je potrebno da prestanete da urušavate Ustav Srbije i pravni poredak Srbije nekim nakaradnim predlozima i nekim krajnje protivustavnim predlozima.
Međutim, ovakve nelogičnosti, ovakva nakaradna rešenja ne samo ova koja sam sada rekao, ima ih dosta u ovom predlogu zakona o kome govorim, proizilaze iz karaktera same Vlade.
Ne želim da apostrofiram niti pojedince niti bilo koga, ali moram da istaknem jednu malu digresiju, da ova vlada podseća na jednu tvorevinu s dve ruke. Jedna je duža, a jedna je kraća. Ta duža služi da bi uzimala i ona stiže svuda, a ova kraća služi da bi davala.
Pošto je kraća, ona daje samo najbližima. Otprilike je takva vaša vlada. Dve godine su trajala usaglašavanja da bi se doneo Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
U uslovima kada sami konstatujete da je stanje u ovoj oblasti katastrofalno i kada sami kažete da je brzina neminovnost pridruživanja EU i evropskim integracijama, ovo je ipak predug period. Posebno je pitanje šta bi se desilo da na vas, ne mislim na vas lično, ali na ministarstvo koje predstavljate, veliki uticaj nije vršio i američki ambasador, koja je u stvari na neki način dodelila packu povodom ove oblasti i stanja u ovoj oblasti.
Međutim, nije ona to uradili da bi zaštitila naše građane, zato što je njoj bilo žao, što mi nemamo adekvatan zakon o izvršenju i obezbeđenju. Nije ona to uradila da bi zaštitila naše građane i učvrstila demokratiju u Srbiji. Jadna je ona država u kojoj oni donose demokratiju i gde oni učvršćuju demokratiju.
Da vas podsetim na reči Žorža Klemansoa koji za njih kaže, to je jedina nacija u istoriji koja je iznenađujuće brzo otišla iz varvarizma u degeneraciju, bez uobičajenog perioda civilizacije. Takvi da nam donose demokratiju, takvi da nam predlažu zakone i takvi da brinu o interesima naših građana.
Kakva će biti praktična primena zakona o izvršenju i obezbeđenju? S jedne strane, formiranje posebnih izvršitelja za uterivanje dugova iz komunalnih i drugih usluga, a s druge strane, hajde da se prisetimo nakratko izjave aktuelnog predsednika Vlade i ministra finansija, gospodina Mirka Cvetkovića, povodom prodaje "Maksija" Belgijancima, vrlo važna stvar za postupke izvršenja, kako onih koji su bili, tako i onih koji će biti.
On otprilike kaže da će sada dug od, valjda, ako se ne varam, 300 miliona evra, koji se duguje poveriocima od strane "Maksija", biti plaćen. Gospođo ministre, koga to Vlada štiti, odnosno koga je to Vlada štitila do sada? Šta je sa stotinama malih i srednjih preduzeća koja su već bankrotirala, a da nisu smeli ni da pomisle na postupak izvršenja prema "Maksiju"? Šta je sa desetinama hiljada radnika koji su radili u ovim preduzećima i koji su posle toga ostali bez posla? Šta je sa upropašćenim porodicama itd? Koji izvršitelji su njih štitili?
Da li vi mislite, gospođo ministre, da će prekopirana institucija privatnog izvršitelja rešiti sve nagomilane probleme u ovoj oblasti? A tek specijalni izvršitelji za naplatu komunalnih i drugih usluga? Čuli smo jutros jednu finu pričicu o onom advokatu koji se maskirao, koji je ujedno bio dužnik, pa se maskirao da ne bi primio poziv.
Zaista to je fina priča, ali sada se dozvoljava druga mogućnost. Ovi što će ih angažovati privatni izvršitelji, pretpostavljam da im dajete mogućnost da prvo biju, pa da pitaju posle – ko je ovde dužnik? To je mogućnost koja se daje ovim predlogom.
Nije li to jasan signal onima koji su gubitnici u ovoj vašoj tranziciji da se debelo pripreme, da se debelo potkuju za vreme koje dolazi? Signal da će privatni izvršitelji biti nemilosrdni, da će efikasnije raditi taj posao nego što je do sada rađen? Pitam vas, gospođo ministre, od koga će oni to naplatiti i od čega će naplatiti?
Zašto prvo nije napravljena jedna socijalna karta tih preko milion nesrećnika kojima se preti privatnim izvršiteljima? Mislim na one koji duguju za struju, za vodu, za komunalije itd, a koji jutros nisu imali 50 dinara da daju detetu kada je pošlo u školu.
Vi kao da ne primećujete, gospođo ministre, ne pričam lično vama, nego se obraćam Vladi, da se ovaj narod, da su se građani Srbije prilično ućutali u zadnje vreme. Pre nekoliko meseci vam je to Zoran Krasić fino rekao – ućutao se ovaj narod. Nekadašnji državnici znali su dobro šta to znači i znali su kako da postupaju u takvoj situaciji. Ova vlada to ne zna.
Nemojte da se ovaj krotki narod pretvori u razjarenog tigra, pa da se nađete u situaciji kao onaj koji jaše tigra pa se boji da sjaše, sve dok se tigar ne razljuti. Ukoliko niste razmišljali o ovome, valjalo bi da ova vlada u narednom periodu malo promisli o tome.

Iskorišćeno je 10 minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Nemanja Šarović, i to je poslednji prijavljeni govornik.