Devet minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovi zakoni nisu revolucionarni, nisu kvalitetni, ne znam koliko okruglih stolova, možda neki i ovalni, ništa nisu pomogli da mi dođemo do kvalitetnih zakona.
Neko je rekao da su revolucionarni, pa ni po čemu. Bitni jesu i važni i, gospođo ministar, možda je vaša namera bila najbolja, ali mi nećemo suditi i procenjivati namere, mi moramo da cenimo ono što se nudi narodnim poslanicima, odnosno ono što će sutra biti pozitivni pravni propisi.
Interesantno je da su neke kolege narodni poslanici govorili i hvalili, recimo, zakon o advokaturi, a da su podneli veći broj amandmana na isti zakon. O čemu se tu radi? Da li je to neka obaveza da se zakoni hvale?
Razmišljao sam kako početi ovo svoje izlaganje, da li na način na koji sam smatrao da treba ili možda i citiranjem nekih od kolega koji su govorili o ovim zakonima. Čini mi se da je kolega Novaković našao najbolju meru. On je na jedan šaljiv način pokušao da prikaže šta su sve nedostaci ovih zakona, kao čovek koji treba da glasa za ovaj zakon izostavio je pravu kritiku ovih zakona, ali sada da ostavimo to po strani.
Da bi se kvalitetno moglo razgovarati, recimo, o zakonu o advokaturi, to vam je pokazao naš kolega Petar Jojić, iza kojeg stoji preko 30 godina rada u advokaturi i drugi važni poslovi koje je obavljao, videli ste koliko je kritika na račun ovog zakona našao i pronašao.
Ponekad postoji potreba da se integralno raspravlja o nekoliko zakonskih predloga, a ovde uopšte nije takav slučaj, pa sam se pitao zbog čega? Evo, četiri veoma važna i bitna zakona zajedno rasprava u načelu, pa prosto iz razloga da vam i po još neki put ne bi rekli da je vaša reforma pravosuđa neuspešna i da ovde uvođenjem novih instituta i institucija, jednom disperzijom organa u pravosuđu, pokušavate da one na koje će se odnositi ovi zakoni zbunite da ne znaju o čemu se radi.
Probao sam na jedan način, i teško je ovde govoriti za ovaj vremenski period, odnosno u ovom vremenskom roku, možda pojedinačno, nego sam pokušao da pronađem zajedničke mane i nedostatke ovih zakona i možda ću na taj način probati da govorim o ovome.
Kada je u pitanju Predlog zakona o advokaturi, postavio bih jedno pitanje, a vi nemojte zaboraviti da odgovorite kada budete uzeli reč, a odnosi se na član 6. tačka 10. stava 1, u kojem vremenskom periodu se ne može upisati u Advokatsku komoru, odnosno ne može postati advokat, pa kaže "protek najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije ili javne funkcije u organima uprave, ako je kandidat na toj funkciji bio".
Ovde se postavlja pitanje kakav je status onih sudija koje nisu izabrane, kakav im je status od 1. januara 2010. godine do današnjeg dana? Ne osporavam, niti kritikujem, niti hvalim ovu odredbu, samo pitam kakav je praktični značaj ove odredbe i šta će se desiti s onima koji nisu imenovani za sudije, a žele da se bave advokaturom?
Da li je već ovih godinu i po dana do sada ili koliko će kasnije proteći, da li im to predstavlja neku smetnju? Verovatno je i vama poznato da su neke advokatske komore naglo povećale članarinu prilikom upisa u Advokatsku komoru, verovatno da bi došle do značajnijih finansijskih sredstava ili možda čak i da bi se ogradile od dolaska nekih novih ljudi u advokaturu.
Kada već govorimo o zakonu o advokaturi, mislim da bi bilo značajno i dobro da se pomene Advokatska komora iz Šapca, koja je donela odluku da uputi pomoć Japanu, u meri u kojoj su to oni mogli. Mislim da bi tim primerom mogle da se povedu i neke druge komore i neka druga udruženja uopšte vezano za to.
Obavezuje se kroz ovaj zakon dalje usavršavanje. To je potrebno u svakom poslu, ne samo u advokaturi, ali ovde nema konkretnih predloga i planova kako to može da se uradi. Iz diskusije nekih kolega je provejavalo da u našim advokatskim komorama postoje nekvalitetni advokati, verovatno postoje i takvi, postoje i vrsni advokati, ali da mi imamo dobre pravnike najbolje pokazuje i nedavni primer gde su studenti Pravnog fakulteta iz Beograda na takmičenju uspeli da osvoje prvo mesto u velikoj konkurenciji.
Znači, imamo stručne i kvalitetne ljude, ali je problem, kako volite da kažete, "stvaramo zakonske okvire za reformu pravosuđa", što ne stvaramo dobre zakonske okvire. Nije nama nikada bio problem da imamo stručne i kvalitetne kadrove, nego je problem realizacije onoga što mi želimo i načina na koji hoćemo da sprovedemo tu reformu.
Sada je neko rekao da ova četiri zakona u potpunosti zadovoljavaju evropske standarde. Eto, ukoliko vi hrlite u EU, nije sporno da to za vas bude neki cilj, ali nam je bitnije da oni zadovoljavaju standarde građana Srbije, a ne evropske standarde. To je nama osnovno.
Umesto da ovaj režim obezbeđuje posao, da se zapošljavaju građani Srbije, vi se trudite da u komentaru ispred svakog zakona ili na kraju tog komentara kažete da ispunjava i zadovoljava evropske standarde. Ostavite se toga i učinite nešto u korist građana Srbije, a kada kažem građana Srbije, pre svega mislim na one na koje se odnosi ovaj zakon, ali svakako i građane Srbije koji će biti nečiji klijenti i koji će se obraćati advokatima.
Kada je u pitanju Predlog zakona o javnom beležništvu, istina je da je u našem okruženju većina zemalja prihvatila ovakav zakon i on je u primeni. Smatramo da se ovo može rešiti i na drugi način i da je ovaj zakon potpuno suvišan.
Rekli ste ko je učestvovao u izradi i ko je predvodio radnu grupu za izradu Nacrta zakona o javnom beležništvu, ali da li vam je poznato, verovatno jeste, da su posle članovi te radne grupe organizovali predavanje ili, kako ih neko naziva, specijalističke studije za polaganje ispita za javne beležnike, a da se pri tome nije vodilo računa da li će ti koji završe taj kurs, a potom i polože taj ispit, uopšte moći da rade kao beležnici?
Previše je, po Predlogu zakona o javnom beležništvu, rezervisano prava za ministra, ovo se ne odnosi samo na vas, to se odnosi na svakog ministra pravde, počev od toga da odlučuje ko će biti javni beležnici, do tačno prihvaćenog predloga da bi na 25.000 trebalo da bude po jedan javni beležnik, odnosno da svako opštinsko mesto ima jednog beležnika. Smatramo da je ovaj posao koji će obavljati javni beležnici sasvim sigurno i vrlo uspešno mogao da obavlja i sud, kao što su mogli da obavljaju i organi državne uprave.
Postaviće se i pitanje i problem norme kod sudija, pre svega sudija osnovnog suda, jer će veliki deo onih poslova koji sada obavljaju sudije preći u nadležnost javnih beležnika i onda će biti veoma teško da ispune tu normu. O tome verovatno niste vodili računa.
Kada se sada kaže da čekamo redove u sudu ili možda organu državne uprave da se overe neki podnesci, kao da ovamo to neće biti, kao da će traka da radi. Šta će se ovamo dešavati? Kad bude prešlo u nadležnost javnih beležnika, verovatno će se i tamo pojaviti takav ili sličan problem.
Suština nije u tome, nego samo da se stvori veliki broj radnih mesta za one koji će postati državni službenici ili činovnici, a verovatno vlasnici velikih parcela i imanja naše države će postati neki drugi ljudi i oni koji ne budu mogli da se zaposle na javnim funkcijama, jer nisu miljenici režima Borisa Tadića, oni će morati da obrađuju zemlju i da rade neke fizičke poslove. To im priprema ova vlast.
Naizgled to nema mnogo veze sa ovim predlozima zakona, ali zapravo sama činjenica da razgovaramo sada o četiri veoma važna zakona pokazuje šta je vama cilj i namera.
Zatim, Predlog zakona o obezbeđenju, čini mi se da je to suština zbog čega se o pet zakonskih predloga istovremeno razgovara. Ne bih sada razrađivao detalje koji su propisani u ovom predlogu zakona.
Sama činjenica da će postojati agencije za privatno naplaćivanje dugova, što do sada nije uspešno mogao da radi sud, ukazuje na to i možda je dobar primer koji je danas iznela koleginica Daniela Lovrin, kada se jedan advokat pokušao maskirati, skrenuti trag sudskim izvršiocima, odnosno onima koji uručuju poziv, čini mi se da će sada, pošto postoji mogućnost da vansudski izvršioci angažuju treća lica bez preciznog definisanja ko su ta treća lica, da će to otprilike biti oni koji će prvo da polome, istrgnu, pa će onda da utvrđuju identitet.
Ovo je pokušaj legalizacije tih uterivača dugova, što ni u kom slučaju ova i ozbiljna država nije mogla i smela sebi tako nešto da dopusti i da dozvoli.
Zatim, jedan pristup pravosudnog sistema u ovoj državi, koji mi iz SRS ozbiljno kritikujemo, jeste i činjenica da svako za koga se posumnja ili zatraže državni organi iz Republike Hrvatske, ili iz BiH, u Srbiji su spremni da isporuče, da uhapse, da zadrže u ekstradicionom pritvoru ili šta već.
Evo, nedavni primer ratnog gradonačelnika Božidara Vučurevića iz Trebinja, gde je juče, u pokušaju da pređe na mostu Karakaj, uhapšen, priveden u Viši sud u Šabac i određen mu je ekstradicioni pritvor do 18 dana. Da li se neko pita, da li se režim Borisa Tadića i on sam na čelu tog režima pita – a šta je sa onim neuspešnim pokušajima da se procesuiraju Ejup Ganić, Tihomir Purda, Ilija Jurišić, Divjak i mnogi drugi?
Ne, to uopšte nije važno, važno je da na svaki mig pravosudni organi, ili već neki drugi, to može da bude i Ministarstvo policije, isporuče one koje traži Hrvatska država ili možda BiH. Ima li kraja tom poniženju svojih građana ili Srba uopšte, ili vi to mislite da idete dok god vam potražuju bilo koje lice, vi ćete da ispunjavate takve obaveze?
Zakonski predlozi o kojima danas razgovaramo za SRS nisu prihvatljivi i u danu za glasanje ne možemo glasati za ove predloge. Ima određeni broj amandmana. Ne mislimo da ćete ih prihvatiti, bar u onoj meri u kojoj bi oni možda nešto i promenili u ovim zakonima. Ukoliko se ne desi to, sigurno ne možemo dati podršku ovakvim zakonima.

Iskorišćeno je 12 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je 16 minuta.

Neću se nikada navići da postoji za 19 tačaka tri ili četiri grupe pretresa, zajednički načelni i jedinstveni ili kako se god već naziva, ali mogu da konstatujem da postoji jedna novina, doduše nije revolucionarna, da sada u zajedničkom pretresu imate predlog zakona npr. o prevozu u drumskom saobraćaju, imate ugovore o garanciji,  imate čak i sporazume u okviru iste grupe zakona o kojima treba raspravljati.
Postoje radnje gde se sapun i hleb drže zajedno, ali se u takvim radnjama hleb ne kupuje. Da li se baš u cilju učinka dozvoljava da npr. sutra treba da pričamo o sedam izuzetno važnih finansijskih zakona u okviru jednog istog vremena i da li danas zaslužuje ovakva pohvala revolucionarnim i novim zakonima, makar o beležništvu i izvršenju i obezbeđenju, da u okviru jednog istog vremena pričamo o pet tačaka dnevnog reda?
Vi time pokazujete da ili zakoni nisu dovoljno dobri, jer ne mogu da izdrže ozbiljnu kritiku, što ću i dokazati, ili dokazujete da vam nije toliko stalo do suda javnosti i upoznavanja javnosti s onim što se na njih odnosi.
Da li je pravnička profesija u ovoj zemlji poput pravničke profesije u Americi nazvana izdatom profesijom? Da li je ona, kao u Rusiji danas, privilegovana profesija u koju se rado ulazi, zavisi ne samo od advokata, nego i od nas zakonodavaca i od onih koji zakon pišu?
Istina je uvek negde na sredini, npr. na sredini između te ruske težnje, trenutno popularne pravničke profesije, govorimo i o advokaturi, i o izvršenju i o beležništvu, gde ljudi rado ulaze u ovu profesiju, jer im omogućava da steknu sigurnost u sebe, jer imaju moć da odbrane svoje stavove.
Molim vas da razmislite o tome koliko je ljudima danas važno da mogu da odbrane svoj stav i da mogu da postoje institucije koje mogu da brane njihove stavove i koje mogu da brane njihove interese.
To da li je ova profesija privilegovana u smislu zarade, opet ne može da bude opšta odrednica. Neki u sprezi finansijske moći, politike i nekih drugih moći od ove profesije su zaista stvorili privilegovanu profesiju u kojoj se odlično zarađuje. Drugi koji ne žele da uđu u tu vrstu moćnih krugova jedva sastavljaju karaj s krajem.
Na nama je da pomognemo da čast ove profesije odbranimo tako što ćemo im omogućiti da imaju dobre zakone. Napretkom ću, u smislu ostvarenja uslova da se sudovi rasterete, nazvati Zakon o javnom beležništvu. Da, zaista nam je trebao jedan ovakav zakon.
Međutim, kad stavljam primedbe i propuste koji su evidentni u ovom zakonu, pitam se kome treba da se obratim? Ako svojevremeno gospođu Malović nisam uspela da uverim kada smo pričali o sudskim veštacima da treba usvojiti neke amandmane SNS, sada se zaista pitam gde su ostali moćnici koji odlučuju o ovome? Pričaću zbog građana.
Kada prestaje delatnost javnog beležnika? Niste to dobro definisali ovim zakonom. Da, ovaj zakon treba da rastereti sudove i u priličnoj meri određuje i nadležnost i organizaciju javnog beležništva, ali ako napišete samo da su to određenja prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno trebalo je da precizirate da delatnost javnog beležnika prestaje ispunjenjem ne samo uslova za starosnu penziju, jer ta navedena odredba je i nejasna i neprecizna, ali i diskriminatorska.
Da li ste ovim želeli da prejudicirate moguća rešenja u zakonima koji će određivati uslove za starosnu penziju? Možda, ali to nije dovoljno opravdanje. Jednostavno, mora da bude precizno definisano da je to npr. kada muškarac navrši 63 godine, odnosno žena 58 godina i najmanje 20 godina penzijskog staža, kada muškarac navrši 65 godina, odnosno žena 60 i najmanje 15 godina staža osiguranja. Neću detaljisati, ali ću obrazložiti da bi vi obratili pažnju na ove primedbe, da bi ovaj zakon zaista mogao da bude bolji.
Da li ste vi svesni da je predlog koji ste dali određenjem samo starosne penzije u suprotnosti sa članom 21. Ustava? Taj član Ustava propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, u stavu 3. da je zabranjena svaka diskriminacija, i neposredna i posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola itd.
Da bi se izbegla ovakva pitanja i moguća različita tumačenja koja će navodno ministarstvo kasnije davati, nedopustivo je da se dozvoli diskriminacija muškaraca i žena, jer to Ustav ne dozvoljava i mnogi zakoni su doneli posebne odredbe kojima ne ostavljaju mesta dilemi koju ste vi otvorili predloženim rešenjem iz člana 24.
Zakonom o radu, član 175. stav 1. tačka 2, propisano je da radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju. To "ako" otvara prostor da u ovom zakonu primenite rešenja koja postoje u Zakonu o sudijama, u članu 59, gde je bez diskriminatorskog pristupa utvrđeno kada sudiji prestaje radni vek. Uverena sam da vi to dobro znate, kada navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja po sili zakona.
Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visokog saveta sudstva, sudiji se može produžiti radni vek za još dve godine, uz njegovu saglasnost. Znači, više je nego jasno da je nedopustivo da usvojite rešenje koje ste predložili, a mi amandmanom predložili izmenu – kada jednom javnom beležniku prestaje delatnost treba da bude definisano na način da to ne razdvaja muškarce i žene u pogledu dužine radnog veka, niti da stvara neravnopravnost između ove profesije, javno-beležničke i, na primer, sudijske.
Niste precizno definisali ni šta su uslovi za obavljanje ovog posla. Jer, stečeno visoko obrazovanje drugog stepena niste definisali onako kao Zakon o visokom obrazovanju i autentično tumačenje koje ne poznaje jedinstveni pojam – završen fakultet, jednostavno, to niste ugradili u zakonu.
Zato je neophodno da precizirate završeni stepen studija pravnog fakulteta, isto onako kako je to definisano i za upis u imenik advokata. Na primer, mi smo vam precizirali nekim rešenjima i nadam se da ćete ih pažljivo pročitati, da treba da se naziv zvanja izjednačenog sa akademskim nazivom master precizira, tako da se kaže da je to dovoljno kao jedan od uslova za imenovanje notara. Znači, diploma pravnog fakulteta, sa stečenim zvanjem master po novim, odnosno diplomirani pravnik po ranije važećim propisima. Ovim ćete, jednostavno, dovesti do usklađenosti onog što se zove celina pravnog sistema.
Kad već definišemo školsku spremu za ovu delatnost, da li smo mogli sebi da dozvolimo luksuz lišavanja visokoobrazovanih stručnjaka u ovoj specifičnoj delatnosti? Znači, uslove koji su propisani smatram solidnim. Ali, da li treba da isključite nekog ko je navršio 65 godina života i stekao uslov za penziju, treba li ga automatski isključiti kao nekog ko je s takvim saznanjem, iskustvom i stručnošću, i da on više ne može da se bavi ovim poslom samo zato što ima 65 godina?
Da li država Srbija, koja ima svega 6,5% stanovnika sa fakultetskom diplomom i kojoj preti da postane zemlja koja ima više penzionera nego zaposlenih, može sebi da dozvoli ovo? Zaista mislim da su izuzeci, koji inače postoje u nekim drugim oblastima, potrebni i u ovoj koju ustanovljavamo i želimo da je ustrojimo kao poštovanu, a ne da unapred kažemo sto prvih će biti uhapšeni. Treba da dozvolimo izuzetak da neki stručni ljudi koji su ostvarili uslove za penziju istovremeno mogu da obuče neke nove i mlade i prenesu na njih znanje koje je potrebno u ovoj oblasti.
Zaista mislim da bi ovo trebalo uraditi već u ovom trenutku, a ne da ostavite, kao za mnogo šta, da se kasnije nekim pravilnicima, kasnijim tumačenjima ove norme precizira da li neko može posle 65 godine da se bavi još aktivno poslom kakav je javno beležništvo.
Hoću da kažem još par reči o slučajevima kada javni beležnik ne može da postupa u predmetima. Da li vam je to u brzini promaklo, zaista ne znam, ali pogledajte još jednom pažljivo član 54. stav 1. tačku 2. Predloga. Reći ću vam kako se tumačenje tog člana može prevesti u stvarnosti.
Proizilazi iz vašeg predloga da beležnik ne može da postupi ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke, na primer, bivši zet, snaja, svekar, svekrva, tast, tašta, zaova, svastika ili dever, ali može da postupi ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke bivši supružnik ili bivši vanbračni partner. Da li je to logično? Da li je to omaška? Ali, to proizilazi iz člana 54.
Takođe smo predložili da ovaj član doradite tako da ne postoji obaveza izuzeća javnog beležnika kad mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke bivši supružnik ili bivši vanbračni partner. Molim vas da tu ujednačite pristup, jer nelogičnosti koje proizilaze zaista nisu u redu.
Član 76, svedok identiteta. Zaista želim da građani Srbije čuju s kakvim se sve činjenicama srećemo u nekim novim i revolucionarnim zakonima. Tražite od svedoka identiteta, u ovom javno-beležničkom poslu, da treba da ispuni uslove iz stava tog člana, tako čudne i neobične, kao da on dokazuje valjanost nekog pravnog posla, a ne da samo potvrđuje identitet, odnosno da kaže – ta osoba je ta, da prepozna čoveka koji učestvuje u poslu.
Mi tražimo da je dovoljno da on bude punoletan, da bi mogao da bude dostojan svedok identiteta. Mi predlogom dajemo da on nije dostojan jedino ako je pravosnažnom presudom utvrđeno da se za nagradu, znači za novac, bavi posvedočavanjem identiteta. Znači, ti toliko otežavajući uslovi koje propisujete za svedoka identiteta zaista nisu smisleni, niti odgovaraju svrsi ovog rešenja ovde.
Smatramo da je jedno punoletno lice nepristrastan svedok i da on jednostavno ne može da utiče, jer on ne utiče na sastavljanje bilo koje suštine isprave i da u tom smislu ne smeju da ostanu ova i ovakva rešenja. Nepotrebno je da vi tražite nepristrasnost lica koje svedoči da je neko lice upravo to, odnosno potvrđuje njegov identitet.
Evo, navešću vam samo jedan primer iz života. U pitanju je, na primer, hitan slučaj. Treba da se sačini javno-beležnička isprava, ne poseduje službena dokumenta lice koje treba da dobije tu ispravu i teško da će naći nekog svedoka identiteta, a da pri tome nije makar s jednim od njih u srodstvu. Šta smeta srodstvo ako on treba da pokaže da poznaje to lice za koje se donosi javno-beležnička isprava?
Molim vas, kako ste mogli da ukinete da javni beležnik izjavljuje prigovor u roku od tri dana, a da ne kažete kome se prigovor izjavljuje. Govorim o članu 108, snaći ćete se, kada je propisano da se javnom beležniku naloži da izda izvornik isprave. On ima rok od tri dana da izjavi prigovor, ali kome? To je propušteno da se zakonom definiše i mi smo vam dali rešenje koje proizilazi iz ostalog duha zakona, da bi to trebalo da bude sud na čijem se području nalazi sedište javnog beležnika.
Znači, smatramo da je zakon o javnom beležništvu potreban. Računamo da primedbe koje smo izneli jesu doprle do vaše svesti i, ako ih usvojite, zaista možemo da očekujemo da u primeni imamo zakon koji će rasteretiti sudove, a o zakonu o izvršenju i obezbeđenju govoriću u okviru vremena ovlašćenog predstavnika na kraju.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi Napred Srbijo je iskorišćeno.        Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, srljajući na ovom, kako vi kažete, evropskom putu, vi iz parlamentarne većine ubiste parlamentarnu demokratiju.
Dakle, danas raspravljamo o četiri predloga zakona koji ukupno imaju 673 člana, a gospođi ministar je trebalo 34 minuta i 48 sekundi samo da pročita deo obrazloženja koje su joj službe napisale uz ove predloge zakona i vi onda očekujete da narodni poslanici u ovako ograničenom roku mogu da govore o svim ovim predlozima zakona.
Nažalost, ukinuli ste ovim restriktivnim Poslovnikom i mogućnost da poslanici međusobno razmenjuju stavove i mišljenja, tako da nismo mogli ni da komentarišemo neke rasprave kolega iz skupštinske većine, a zaista je bilo onako interesantnih, bilo je lirično, u pravu je kolega.
Dakle, revolucionarni zakoni, to su rekli predstavnici svi pojedinačno koji su govorili o predlozima ovih pet zakona. Posle ovih revolucionarnih zakona sve će biti super, do sada ništa nije valjalo u ovoj oblasti. Pitanje koje se nameće, ovako zdravorazumsko – kako ste vi to gospodo bili tako uspešni ako do sada nije ništa valjalo, ako tek sada krećete u revolucionarne promene i revolucionarne zakone?
Zaista bi bilo interesantno da čujemo stavove kolega iz vladajuće koalicije na ovu temu. Kako to reforma pravosuđa, kada god se govori o nekim zakonima iz oblasti pravosuđa, mi reformisali pravosuđe, a svakih mesec dana imamo neki novi predlog, kada ovde govore ili predstavnici Vlade ili predstavnici vladajuće većine, reforma pravosuđa urađena najbolje na belom svetu?
S druge strane, svaki čas moramo da menjamo zakone zato što zapravo priznajete da je reforma urađena katastrofalno, a ne morate vi to ni da priznate, to znaju građani koji se susreću s konkretnim problemima u celoj Srbiji.
Da bih nekako pomenula svaki od ovih zakona o kojima se danas raspravlja, vrlo kratko ću se osvrnuti i ovako prokomentarisati ono uvodno izlaganje gospođe Snežane Malović, bar onako u nekim najkarakterističnijim delovima.
Advokatura je, kaže gospođa Malović, nezavisna i samostalna delatnost i nema uticaja stranaka. Pitanje na koje nismo dobili odgovor, doduše nije niko od kolega iz vladajuće koalicije to ni pitao - da li ste vi sigurni, gospođo Malović, u ovo što ste rekli? Da.
Nažalost, i advokatura je postala arena političkih partija. Znate dobro, pričali ste ovde i vi i kolege poslanici koliko je održano okruglih stolova. Ona tuča mora da je bila oko nekog ovalnog stola ili nekog četvrtastog.
Dakle, nije to baš tako bajkovito kako nam predstavljate. Znate, ova novoformirana naprednjačka stranka se ubacila i u advokaturu, pa su tu hteli takođe da prave nekakve pučeve, pošto su oni navikli na pučeve. Znate da se to desilo u Advokatskoj komori Beograda. Znate, naravno. Pa što niste rekli, gospođo Malović? Recite to. Naravno da znate. Znaju to i ostale kolege, ali ne znam zašto neće da kažu.
Interesantno je nekoliko članova koji govore o upisu advokata stranih državljana u advokatske komore u Srbiji. Kažete da je to zahtev Svetske trgovinske organizacije. Da ne ulazimo u to, ali evo pitanje – zašto uvek sve prihvatate jednostrano? Sve te međunarodne obaveze samo vi iz vlasti prihvatate, a ne tražite od onih drugih da to takođe prihvate.
Najbolji primer je upravo i ovo što su moje kolege govorile, jučerašnje hapšenje Božidara Vučurevića u Malom Zvorniku, na graničnom prelazu Karakaj. To je naravno bruka i sramota ove vlade, ovog režima, ove vlasti. Pogotovo je bruka i sramota ako smo svesni činjenice da je gospodin Vučurević uhapšen na osnovu crvene hrvatske poternice, a s druge strane vaše poternice, gospođo Malović, nekako padaju u vodu, i protiv Ganića, i protiv Jurišića, i protiv Divjaka, i protiv Purde.
Hvalite se kada ih uhapse, a onda pozovu predsednici država ili vlada predsednika vaše partije gospodina Tadića i on, naravno, izda nalog, a s obzirom da su vaše tužioce, a i sudije, kako pišu mediji, birali preko Službe državne bezbednosti, onda nije ni čudo što tako slepo slušaju.
Javno beležništvo, to je opet još neka revolucija, sve danas revolucija do revolucije, neverovatno, kažete da je to deo nacionalne strategije reforme pravosudnog sistema. Sada, ako ste nam tvrdili, odavno već, da ste zaokružili tu nacionalnu strategiju reforme pravosudnog sistema, onda stvarno se postavlja pitanje - da li su ovo poslednji zakoni, pa da onda kažemo nema više, najbolji smo na svetu u oblasti pravosuđa? Verovatno nisu.
Nekako se ponašate kao da smo mi kratke pameti, da ne znamo šta ste govorili, šta ste obećavali, šta ste pričali, kako ste se hvalili, ali morate da se podsetite i na ono kako smo vas mi kritikovali i koje smo sve primedbe stavljali i da ste se vi kasnije u životu i u praksi zapravo susreli s činjenicom da su te naše primedbe uglavnom bile zaista na svom mestu i istinite.
Nije dobro da sudovi poveravaju neke poslove javnom beležniku, bar ne na način na koji ste vi to ovde predvideli. Znate, teško je posle svega, posle svih kriminalnih radnji koje su se dešavale i u sudovima i u tužilaštvima, hapšenja sudija i mita, i korupcije tužilaca, i predstavnika vrha vlasti svih ovih skoro 11 godina, otkad je DOS na snazi, teško je poverovati da vi sada možete da iznedrite odnekle tako časne i poštene ljude. Vi verovatno imate dobru nameru da to tako bude, ali verujte, gospođo Malović, teško ćete uspeti. Teško ćete uspeti, zato nije dobar način na koji ste to predvideli.
Kao i ranije, previše obaveza sebi zakonom preuzimate, a onda to umesto vas uradi vaš državni sekretar gospodin Homen, onda ono što je dobro, on se time hvali, a ono što je loše, onda je to vama na duši. Ovo je dobronamerno i zbog vas, ali pre svega zbog građana Srbije koji će trpeti zbog ovog zakona.
Ta obećanja - neće se više čekati redovi kod overa itd. Kako je moguće da vi to primetite tek posle ovoliko godina? Koliko se čekaju redovi? Nikada niste rekli, kada ste govorili o mreži sudova, zašto nam tada, recimo, niste rekli? Zašto građanima Srbije niste rekli - dragi građani, pravimo mrežu sudova, ali vi ćete imati mnogo problema, recimo, biće potrebno da zakazujete danas za sutra overu nekog potpisa, mi ćemo to, akobogda, jednog dana da rešimo?
Ne. Uvek kada imate jedan zakon koji ovde predstavljate pričate da je sve idealno. Onda kada dođete sa nekim novim predlogom zakona, onda zapravo sami sebe demantujete i obrazloženjima ovih zakona zapravo priznajete da oni prethodni nisu bili dobri.
Izvršenje i obezbeđenje. Ovde je zaista najtragičnije ovo uvođenje vansudskog izvršitelja. To je klasično uterivanje duga. Zamislite situaciju, gospođo Malović, kada banke, kod kojih su mnogi građani Srbije nažalost zaduženi, pa ne mogu baš uredno da vraćaju te svoje kreditne obaveze, i kad banke budu angažovale i plaćale ove uterivače dugova koje vi ozakonjujete, koliko će ljudi u Srbiji ostati bez stana, bez kuće, bez automobila, možda samo zato što je samo jednu ratu kredita propustio da plati.
Nemojte da se igrate, ovo je suviše ozbiljno, suviše ozbiljno da bismo mogli to tek tako da prihvatimo, još da hvalimo kako je to dobro, kao što su radile kolege iz skupštinske većine. Razumemo mi da oni podržavaju Vladu Republike Srbije, ali ne treba da pričaju nešto u šta, uverena sam, ni sami ne mogu da veruju.
Govorili ste, zabeležila sam, kako će ovi uterivači dugova, odnosno vansudski izvršitelji zvanično dati veliki doprinos u izvršenju radi vraćanja zaposlenog na rad i izvršenju zbog neplaćanja komunalnih usluga.
Hajde najpre ovo drugo. Da, oni će da obezbede nekom javnom komunalnom preduzeću da čoveku koji nema ni hleba da jede, koji je zbog vas, zbog vašeg režima, dobio otkaz, koji ne može decu da prehrani, pa silom prilika ne plati struju ili vodu, vi ćete poslati ovog uterivača duga da mu isključi struju i vodu. Da li će taj isti uterivač duga da ode u zgradu Predsedništva ili Vlade Republike Srbije, pošto su i oni najveći dužnici kada su u pitanju javna komunalna preduzeća.
Gospođo Malović, šta će da uradi taj vansudski izvršitelj radi vraćanja zaposlenog na rad, radi izvršenja tog rešenja? Znate li šta piše u Zakonu o radu? Znate li, gospođo Malović, da u Zakonu o radu piše da poslodavac nije u obavezi da vrati zaposlenog na rad čak i ako postoji pravosnažna i izvršna, a sada će to biti samo pravosnažna presuda. Može, kaže, da plati duplo veći iznos od onog koji mu je sud dodelio za onaj period koliko nije bio na poslu pa nije primao ni platu. Koja je onda uloga ta revolucionarna ovog vansudskog izvršitelja.
Na kraju, samo najkraće u jednoj rečenici, ovaj zakon o izvršenju krivičnih sankcija, nije mudro, a nije ni ozbiljno da se donosi zakon samo zato što nemate dovoljan broj zaposlenih u zatvorima.
Imate problem zato što zaposleni u zatvorima neće da čuvaju Legiju i to je takođe javna tajna, pa sada pomerate granicu starosti, pa izmišljate neke nove uslove.
To ste mogli rešiti bez zakona, nekim internim aktima, ali nažalost nemam više vremena, ali po amandmanima ćemo detaljno da pričamo o svim ovim predlozima.

Iskorišćeno je 13 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Možda je vama, gospođo ministre, kao nekome ko stoji iza predloga ovih zakona i ko je najodgovornija ličnost u ovoj oblasti, zaista bila iskrena namera da se usvajanjem ovih zakona, odnosno zakonskih predloga poboljša rad pravosudnih organa. Zaista u to ne bih ulazio.
Reći ću nešto o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ta vaša namera da se stanje u ovoj oblasti poboljša, popravi, a ono je inače katastrofalno, pada u vodu onog časa čim govorite o važnosti donošenja zakona.
Da vas podsetim, vi ste rekli, važnost donošenja ovih zakona je zbog nastavka reforme pravosuđa i, kao drugo, uslov za brže pridruživanje EU.
Ako pogledamo obe ove tačke koje ističete kao važnost za donošenje ovih zakona, što se tiče prve tačke, nastavak reforme pravosuđa, možemo se složiti s vama da ovo jeste zaista nastavak te reforme, ali jedne pogrešne reforme, pogrešne, što ne samo ističemo mi kao opozicija, već tu packe dobijate i od Brisela. Od početka reforme pravosuđa mi vam na to ukazujemo.
Međutim, ni vi, ni ova Vlada zaista za to nemate sluha. Nema sluha, jer je ona upravo i skrojena zarad krupnog kapitala, zarad stranih interesa i stranih ambasada.
Vi u članu 325. i u članu 326. Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju propisujete prenošenje sudske vlasti, odnosno sudske nadležnosti na neke druge vansudske institucije.
Zaista, gospođo ministre, to je prosto nedopustivo. Nedopustivo je ne samo sa stanovišta zdravog razuma, već je to direktno u suprotnosti sa članom 142. i 143. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da je sudska vlast jedinstvena, da pripada isključivo sudovima opšte i posebne nadležnosti, te se nikako ne može prenositi na neka druga lica, na neke druge organe.
Privatnim izvršenjem vi jednostavno uvodite u legalne tokove tzv. uterivanje dugova, pa još predviđate da oni privatni izvršitelji koji se ovde predviđaju mogu da angažuju i treća lica. Još samo da ste predvideli da ta treća lica mogu da nose ili kakve će im fantomke biti, pa bi ova farsa i ova tragikomedija bila kompletna. Mislim da je potrebno da prestanete da urušavate Ustav Srbije i pravni poredak Srbije nekim nakaradnim predlozima i nekim krajnje protivustavnim predlozima.
Međutim, ovakve nelogičnosti, ovakva nakaradna rešenja ne samo ova koja sam sada rekao, ima ih dosta u ovom predlogu zakona o kome govorim, proizilaze iz karaktera same Vlade.
Ne želim da apostrofiram niti pojedince niti bilo koga, ali moram da istaknem jednu malu digresiju, da ova vlada podseća na jednu tvorevinu s dve ruke. Jedna je duža, a jedna je kraća. Ta duža služi da bi uzimala i ona stiže svuda, a ova kraća služi da bi davala.
Pošto je kraća, ona daje samo najbližima. Otprilike je takva vaša vlada. Dve godine su trajala usaglašavanja da bi se doneo Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
U uslovima kada sami konstatujete da je stanje u ovoj oblasti katastrofalno i kada sami kažete da je brzina neminovnost pridruživanja EU i evropskim integracijama, ovo je ipak predug period. Posebno je pitanje šta bi se desilo da na vas, ne mislim na vas lično, ali na ministarstvo koje predstavljate, veliki uticaj nije vršio i američki ambasador, koja je u stvari na neki način dodelila packu povodom ove oblasti i stanja u ovoj oblasti.
Međutim, nije ona to uradili da bi zaštitila naše građane, zato što je njoj bilo žao, što mi nemamo adekvatan zakon o izvršenju i obezbeđenju. Nije ona to uradila da bi zaštitila naše građane i učvrstila demokratiju u Srbiji. Jadna je ona država u kojoj oni donose demokratiju i gde oni učvršćuju demokratiju.
Da vas podsetim na reči Žorža Klemansoa koji za njih kaže, to je jedina nacija u istoriji koja je iznenađujuće brzo otišla iz varvarizma u degeneraciju, bez uobičajenog perioda civilizacije. Takvi da nam donose demokratiju, takvi da nam predlažu zakone i takvi da brinu o interesima naših građana.
Kakva će biti praktična primena zakona o izvršenju i obezbeđenju? S jedne strane, formiranje posebnih izvršitelja za uterivanje dugova iz komunalnih i drugih usluga, a s druge strane, hajde da se prisetimo nakratko izjave aktuelnog predsednika Vlade i ministra finansija, gospodina Mirka Cvetkovića, povodom prodaje "Maksija" Belgijancima, vrlo važna stvar za postupke izvršenja, kako onih koji su bili, tako i onih koji će biti.
On otprilike kaže da će sada dug od, valjda, ako se ne varam, 300 miliona evra, koji se duguje poveriocima od strane "Maksija", biti plaćen. Gospođo ministre, koga to Vlada štiti, odnosno koga je to Vlada štitila do sada? Šta je sa stotinama malih i srednjih preduzeća koja su već bankrotirala, a da nisu smeli ni da pomisle na postupak izvršenja prema "Maksiju"? Šta je sa desetinama hiljada radnika koji su radili u ovim preduzećima i koji su posle toga ostali bez posla? Šta je sa upropašćenim porodicama itd? Koji izvršitelji su njih štitili?
Da li vi mislite, gospođo ministre, da će prekopirana institucija privatnog izvršitelja rešiti sve nagomilane probleme u ovoj oblasti? A tek specijalni izvršitelji za naplatu komunalnih i drugih usluga? Čuli smo jutros jednu finu pričicu o onom advokatu koji se maskirao, koji je ujedno bio dužnik, pa se maskirao da ne bi primio poziv.
Zaista to je fina priča, ali sada se dozvoljava druga mogućnost. Ovi što će ih angažovati privatni izvršitelji, pretpostavljam da im dajete mogućnost da prvo biju, pa da pitaju posle – ko je ovde dužnik? To je mogućnost koja se daje ovim predlogom.
Nije li to jasan signal onima koji su gubitnici u ovoj vašoj tranziciji da se debelo pripreme, da se debelo potkuju za vreme koje dolazi? Signal da će privatni izvršitelji biti nemilosrdni, da će efikasnije raditi taj posao nego što je do sada rađen? Pitam vas, gospođo ministre, od koga će oni to naplatiti i od čega će naplatiti?
Zašto prvo nije napravljena jedna socijalna karta tih preko milion nesrećnika kojima se preti privatnim izvršiteljima? Mislim na one koji duguju za struju, za vodu, za komunalije itd, a koji jutros nisu imali 50 dinara da daju detetu kada je pošlo u školu.
Vi kao da ne primećujete, gospođo ministre, ne pričam lično vama, nego se obraćam Vladi, da se ovaj narod, da su se građani Srbije prilično ućutali u zadnje vreme. Pre nekoliko meseci vam je to Zoran Krasić fino rekao – ućutao se ovaj narod. Nekadašnji državnici znali su dobro šta to znači i znali su kako da postupaju u takvoj situaciji. Ova vlada to ne zna.
Nemojte da se ovaj krotki narod pretvori u razjarenog tigra, pa da se nađete u situaciji kao onaj koji jaše tigra pa se boji da sjaše, sve dok se tigar ne razljuti. Ukoliko niste razmišljali o ovome, valjalo bi da ova vlada u narednom periodu malo promisli o tome.

Iskorišćeno je 10 minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Nemanja Šarović, i to je poslednji prijavljeni govornik.

Gospođo Čomić, koliko ima vremena SRS?
(Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 33 minuta.)
Neću da ponavljam ono što su moji prethodnici rekli kao veliku primedbu. Bruka je za EU da se ovi evropski propisi donose u paketu. Nije lepo kada pet proevropskih i proNato zakona, s kojima se diči ovaj pištolj "TT" – Tadić – Tomislav, Štefanom Fileom, nije to lepo kada to ide ovako u masi, pa se brkaju svi pojmovi. Te izvršenja, te advokati, te beležnice, međunarodne konvencije itd.
Bolje je to jasno i glasno da se natenane lepo jedno po jedno savlada i da se obavi jedna edukativna funkcija u sali Narodne skupštine. Da jednostavno narod sazna za neke novosti koje se pripremaju, da jednostavno znaju ko je priredio to iznenađenje koje će da zapljusne. U očekivanju tog potpisa u oktobru, možda u novembru, ako ne u novembru, onda u decembru, predlažem vam, mogu da vam parafnem taj rebus, ako je stvar samo u potpisu, jer ništa se ne menja.
Mi živimo po evropskim standardima. Jedanaest godina samo evropske propise donosimo i menjamo te evropske propise novim standardima EU, koji možda još nisu ni zaživeli tamo u Briselu. Znači, potpis nije važan, važni su standardi. Oni se u punom kapacitetu kod nas primenjuju.
E sad, ovako, otkada je ljudi i pamtiveka, sva organizovana društva su nastojala da uspostave dva vrlo bitna, ako mogu tako da kažem, stanja. Prvo je stanje mira, a drugo je stanje odsustva siromaštva, nečega što liči na blagostanje. Sada smo zapljusnuti novim standardom koji kaže – to smo prevazišli, sada je važno da se poštuju demokratija, ljudska prava i, molim vas, tržišna ekonomija.
Vidim ovde u ovim predlozima zakona da u ovom vremenu promena mi, odnosno da nam vlast pokazuje demokratiju. Može i 25 tačaka u okviru jedne rasprave. To je vrhunsko demokratsko načelo. Poštovanje ljudskih prava, videli ste i sami, imaćemo privatne izvršitelje. Zašto bi to bilo čudno?
Evo, moram da vas pohvalim, vas iz Vlade. Ne znam zašto vas ovi kritikuju. Pa, izvršenje treba da bude na tržištu. Kod ovoga će da bude za pet dinara, a kod ovoga će biti za 17 dinara, kod ovoga će biti ispod cene, u zavisnosti od toga ko je poverilac, ko je dužnik, koja sredstva sve treba da se primene. Mogu mirnodopska, a mogu i ona koja imponuju sigurnošću države. Samo što tu sada sigurnost ne ide preko države i državnih službenika, nego preko poverenih poverenja.
Znači, imaćemo poverenje u nekoga i moguće je da se registruje neko. Evo, recimo, ove agencije za privatno obezbeđenje, one sve vrlo brzo mogu da se transformišu u agencije koje će da rade ovaj posao izvršenja. Jednostavno privatno obezbeđenje ima da izvrši zakonsko izvršenje, privatnik u ime države, jer država je privatizovana, vlast je privatizovana. Znači, oni slede tekovine EU, koračaju dignuta čela.
Mora svaki interes i zahtev Brisela da se ostvari u Srbiji. To nema alternative i to morate da trpite. Raste im popularnost, molim vas, svakim danom su sve popularniji i popularniji. Jedva narod čeka da se donese novi propis, recimo, o advokaturi.
Kada je u pitanju ovo beležništvo, to su pisari, notari, onda možete da zamislite prvih sto koje će neko iz ministarstva, možda i neka sekretarica, da imenuje. Pa, kada dođu tu advokati kao notari, recimo, Konstantinović, britka sablja, Boško Ristić ili Homen, dosadilo mu više ovo da bude, sada će on da bude lepo notar, ima svoju parohiju, ima svoju teritoriju i kada krene da radi posao, pa to je vrhunac demokratije.
Molim vas, ko sme da se buni u ovoj zemlji? Kori Udovički je rekla pre sedam godina – prodajte kuću, platite struju. Šta vam je ljudi? Potrošili ste struju, morate da platite. Ko vas pita da li imate ili nemate para? Vi ste dužni da platite. Prodaj kuću – plati struju. Zašto?
Građani su trošak, ovoj vlasti su građani trošak, a troškovi moraju da se smanje. Mogu i da se uklone, da se anuliraju, da se unište. Sve što je trošak mora pod restrikciju. To je ta poruka. Malopre smo čuli, za divno čudo, javili se advokati iz Skupštine, dobro je, progovorili, kažu – da nije bilo ove vlade, mi ne bismo znali šta je javni beležnik. Kao da to kod nas ne postoji.
Postoji kod nas, imate to i u opštini, imate i u sudu. Sada je pravo pitanje zašto to niste uredili u sudu i u opštini, da funkcioniše kako treba da funkcioniše? Ako kažete – ne možemo to da sredimo u opštini i u sudu, da se radi na kvalitetan način, onda vi pokazujete da ste nesposobna vlast.
Znači, vi poluge vlasti ne koristite na ispravan način. Niste mogli "Peru pisara" da sredite u opštinskom sudu, niste mogli da sredite "Đoku pisara" u opštini, niste mogli da sredite vanparnične sudije, koje po pravilu uzimaju ovakve izjave ili zaključuju ove stvari, i tu je skoro 70% posla kojim se ovim zakonom prenosi javnim beležnicima, posao koji se već radi kod nas.
Zašto to niste uspeli da organizujete? Niste hteli to da uradite, jer će i te usluge da budu na tržištu, ne u vidu takse nego će ta taksa da bude taksa plus. To će opet da se monopoliše, na neki način, preko komore i zatvoriće se sistem i više nećete da jurite vlast nego ćete da se obratite beležniku.
Onda ide velika priča, velike studije, plati se Hiberu da napravi zakon, on se muči tri godine kako da prepiše neki zakon iz Hrvatske ili Slovenije, pa onda imamo knjige, pa saznajemo preko knjiga da postoji taj anglosaksonski, da postoji latinski sistem, pa se veliča latinski sistem, pa je taj latinski sistem proširen nekim poslovima koje rade beležnici, u odnosu na ovaj državni koji kod nas postoji.
Ali ne, to njih ne interesuje, mora da bude kao što je, navodno, u Briselu. U obrazloženju Predloga zakona kažu da ne postoji jedinstveno rešenje ni u EU, ima nekih razlika, a kod nas EU nema alternativu. Vidi čuda velikoga, tri godine se advokati pripremaju da budu notari, obilaze pravne fakultete, polažu neke ispite, neke kurseve itd. Znači, sve se polako priprema i ide se ka tome, to će tako da bude.
Slažem se da je taj posao sada organizovan i da se traljavo radi, ali nije kriv postojeći zakon, kriva je sudska vlast i ona vlast u upravi jedinica lokalne samouprave koja taj posao nije organizovala na kvalitetan način.
Da li je mogla da organizuje na kvalitetan način? Mogla je. Sada nas ova vlast ubeđuje da javni beležnik kao, da kažem preduzetnik, pa se još kaže "od javnog poverenja", izvinite, koje je to javno poverenje? Ko može da ima javno poverenje u neke advokate koje sam malo pre pobrojao? Lično nema poverenja u advokate koje sam malopre pobrojao.
Imamo, recimo, Zakon o overi potpisa, koji dozvoljava i sudu i opštinskoj upravi da vrše overu. Znate šta se dešava? Ne zato što rade ti ljudi, jer su oni krivi, nego zato što im je neko rekao, ko kontroliše sud, ko kontroliše opštinu, tako je bilo i sa onim izjavama i blanko ostavkama. Ljudi su promenili ugovore, zaključili ugovore u sudu, overili, a onda zloupotrebili pečat, otišli kod pisara u opštinu, tamo overili i odmah dočekalo njihovo sudstvo i kaže – to je sve u redu, zakon dozvoljava, može tamo, može ovamo.
Teško je pričati o zloupotrebama prava koje se vrše, pa na bazi toga izvesti zaključak kako je pravni sistem toliko loš da treba da pravimo nešto novo. To je nešto neverovatno. Šta imate kod advokata da radite, da propišete uslove i da obavežete Advokatsku komoru da ne vrši diskriminaciju kad se ljudi prijave za upis u advokatski imenik. Šta bi drugo bilo toliko bitno i interesantno? Ne, sada je veoma važno da se prave preduzeća, pa će biti specijalizovana preduzeća, pa da se napravi monopol, pa ako hoćeš da završiš u trgovinskom sudu, sada privrednom sudu, ideš kod toga, on odlazi tamo i tamo, završava se posao.
Znamo tačno koji advokat diktira kojim sudijama presude. To se zna. Vrtite glavom, možete da pričate šta hoćete, ali uvek kad zavrtite glavom, daću vam neki predmet. Evo vam krivična prijava protiv ovih iz "Zmaja", evo vam za preduzeće "Agrobačka" cela dokumentacija, evo vam za ovu gospođicu Lugonja Mirjanu, bila je kod stomatologa, polomio joj je zub, posle se pravi Toša, jedva je ostala živa, niko neće da je pogleda. Obraćala se sudu, tužilaštvu, njih to baš briga.
Kakve ovo veze ima s EU i s Briselom? Nema nikakve veze. U vašoj vizuri je Brisel-EU. Ovaj Jakovljević sad treba da izdržava ženu u Americi, koja nije došla pet godina ovde. Taj advokat i taj sudija se lepo dogovaraju. Znači, advokat i sudija sede u sudnici i dogovaraju se kako da maltretiraju čoveka i mi ćemo da menjamo zakon. Gde su ti atributi vlasti?
Zašto ne primenite ono što vam zakon nalaže ili što vam zakon dozvoljava? Ne, to vas ne interesuje. Vama je interes da se stavi crta. Da li imamo rebus sa 2000 pitanja? Imamo. E, rešeno, idemo ovo. Zna se, do jula mora ovih sedam-osam zakona. Mogli ste sve te zakone da strpate u jednu tačku dnevnog reda. To je demokratski. Najveći stepen demokratije se meri prema tome kojom brzinom treba da se ispune zahtevi.
Da li ste razmišljali o nečemu što može da se desi kao prirodna posledica ovakvih propisa? Znam šta će da se desi s ovim propisima, oni će da se menjaju ponovo, ponovo će da se usaglašavaju. Neko od poslanika vlasti je rekao da će prvih 100 notara da ode u zatvor, otići će i onih drugih 100, da znate, u to budite sigurni.
Ali, da li ste vi uopšte spremni kao vlast da organizujete pravosuđe na način kako je to propisano Ustavom, pa evo i vašim falš zakonima? Niste, jer ovde nema vladavine prava. Kada bi bilo vladavine prava, ne bi bilo ovih četiri-pet performansa svakoga dana ispred Ministarstva ekonomije.
Dolaze ljudi u grupicama, traže neka prava i neprekidno je tu gužva, isti policajci, isti protestanti. Tom ulicom prolaze nezainteresovani ljudi, naviklo se već na to – čekamo šta će da kaže Brisel, MMF, Svetska banka, NATO, EU, Vašington, London, da li će da se dobije neka pohvala i to je vizura, tu se mi krećemo, to nas interesuje. Ovi propisi, to uopšte nema veze.
Po ovom zakonu, navodno, overena izjava pojedinca pred notarom dobija neku svoju snagu, a ta ista izjava overena u sudu, pred sudskim pisarom, sada nema nikakvu snagu. Kako je to moguće? Evo, da vam dam primer: tužili smo jednog lopova što nas je zadužio za neki kredit, došli su svedoci, potpisali i sudski overili izjave da mu je bilo zabranjeno da podigne kredit, a sudija je jednostavno rekao da ga to ne interesuje. Naravno, sudija je napredovala, otišla je u Privredni apelacioni sud.
Veće Privrednog apelacionog suda reklo je – da, potvrđuje se presuda, ali da ste, kojim slučajem, imali neki dokaz da je bila zabrana, drugačije bi se odlučilo, a u sudskom spisu stoje izjave, a ona neće da sasluša svedoke. Sad mislite da će tu da pomogne neka promena propisa? Neće, problem je u ljudima, u toj vrsti samokontrole, u toj vrsti pritisaka.
Ovi što su izuzetno bogati, to nam je već poznato, mogu da kupe 129 u Skupštini uvek, začas naprave svoju većinu, mogu da izaberu predsednika Vlade i svoju vladu, trenutno im odgovara Mirko Cvetković kao predsednik Vlade. On je prvi direktor Agencije za privatizaciju i oni moraju da poštuju ono što je on uradio za njih. Ni krivi ni dužni postali su izuzetno bogati.
Sami znate da u svim ministarstvima sede ljudi koji rade za određeni interesne grupe i pre nego što napišete nacrt nekog zakona oni organizuju seminare, izdaju knjige, brošure, već pripreme teren. Znate, što bi rekao jedan odavno – pa, vi ste obični izviđači radova, vi ste obični izviđači radova.
Zašto ne valjaju ovi propisi kojima na ovaj način i izvršenje i ovo beležništvo predajete privatnicima? Zato što na ovaj način pokazujete i šaljete poruku da država nije dobra, da država ne valja, da je država nesposobna da vrši ono što je autentična nadležnost države i to samo zahvaljujući tome što ste vi vlast. Vi kao vlast kažete - državi nije potreban izvršitelj u sudu, već treba da bude privatni preduzetnik. On će biti efikasniji.
Pa znate, civilizacija odavno vaga između potrebe da se obezbedi sigurnost, stabilnost u jednoj državi i potrebe da se poštuju ljudska prava demokratije, da se omogući ljudima da iskažu sebe. I kako se menja situacija, tako se menja i taj tas. Vi do 2000. godine ste mnogo više pričali o ljudskim pravima i demokratiji, došli ste na vlast, sad kažete - važnija je sigurnost, stabilnost.
Radi sigurnosti i stabilnosti moguće je da dođu i ovi sa čarapama na glavi da budu izvršitelji. Već su osposobljeni, to moram da vam kažem, Vilijam Montgomeri je već suvlasnik u nekoliko agencija za privatno obezbeđenje, to znate valjda. Nije valjda da niste znali? Nije valjda da opozicija više zna nego vlast.
Odite u ono ATP, registar. Videćete sve, sve će vam biti jasno, i s kim su zaključili ugovore, koga obezbeđuju, zašto obezbeđuju, koliko naplaćuju, koga zastupaju, gde zastupaju.
Možete i vi da zaključite ugovor sa Vilijamom Montgomerijem. On je vrlo pouzdan. On bi mogao da zastupa interese Vlade Republike Srbije u Vašingtonu, da znate. Možete i sa Solanom, možete i sa Štefanom Fileom. Doduše, kod Štefana Filea bi već bio sukob interesa, ali možete da zaključite da zastupaju, to je lobiranje, to je potpuno normalno. To je dozvoljeno.
Mi smo imali lobiranje za ove predloge zakona. Ovde ste se malo odali ko je pisao ovaj zakon o javnom beležništvu, znam čoveka i znam sve što napiše da ima rupa, i vrlina i mana. Ali, ne rešavate problem, ne odlažete čak rešavanje problema, a ono što možemo svi da budemo sigurni, ljudima činite život svakim danom sve skuplji i skuplji i oko nekih elementarnih stvari.
Ova vrsta odricanja države, odnosno vlasti, da ne treba da bude državni posao, ovo beležništvo, bez obzira na onih šest grupa poslova koji se rade. Prenošenje poslova izvršenja na privatnike, ova vlast kaže – ljudi, nama nije potrebna država. Država ne zna to da radi.
Kako je to moguće da država ne zna da radi? Kad je to država zaboravila ovaj posao? Da li država može da zaboravi ovaj posao? Da li država uopšte može da dođe u situaciju da ne radi ovaj posao, da ne sme da radi ovaj posao? Naša država se diče time i kaže – državni službenici uopšte su tromi, spori, ne mogu da rade na ovim overama, to će privatnik mnogo bolje da uradi.
Sud je zatrpan. Ovo čak i nisu sudski predmeti, to moram da vam kažem. Ima nešto malo oko ovih zapisnika i ono što u vanparničnom postupku sudije rade, pretežno je tu ostavina i nešto što je nesporno oko imovine, ali nećete taj deo da razvijete. Ne, beležnici neka taj posao završe i to ide na tržište.
Kažete – oni su od javnog poverenja. Kojeg poverenja? Mislite da je dovoljno što vi napišete u zakonu da će notar da ima javno poverenje? Javno poverenje treba da se zasluži, i poštovanje Ustava i zakona i drugih standarda koji obavezuju. Ali ne, ovde je važno zbog potpisa, ovde je važno da se do jula završi ova, ako mogu tako da kažem, zakonska transformacija ili zakonsko usaglašavanje propisa iz oblasti pravosuđa, pa ćemo da vidimo u drugoj polovini šta treba još.
Jer tamo u oktobru treba da se da neki paraf, u novembru, i onda su svi naši problemi rešeni, preko noći. Neće više biti zastoja u sudovima, sve će izjave da se uzimaju kako treba. Izvršenje neće biti problem uopšte. Biće vrlo efikasni, neki put sa čarapom, neki put bez čarape. Oni će da vode postupak.
Imali ste prilike jutros, na početku ove rasprave, Judita Popović pripada drugoj poslaničkoj grupi, dala jednu vrlo interesantnu i zanimljivu ideju, da praktično izvršni postupak bude prirodna posledica parničnog, bez obaveze otvaranja tog postupka, nego kao prirodni nastavak. Ideja izuzetno dobra. Naravno, verovatno je potrebna još neka razrada te ideje, i daleko efikasnija nego ovo što predlažete preko ovih privatnih izvršitelja itd.
Samo vam skrećem pažnju da veliki broj građana s pravom prigovara na to kako su ih neki advokati zastupali. To donekle i jeste privatni odnos između klijenta i advokata, ali nije samo privatni odnos. Malo puta se Advokatska komora oglasila s nekim svojim disciplinskim postupkom, da bi zaštitila ugled komore, kao što i znate sami, postoji solidarnost između zdravstvenih radnika i drugih esnafa, postoji neka solidarnost, ali to vlast ne želi da reguliše.
Regulisala je izbor Advokatske komore i te stvari, da se ne bi pojavilo kao sa stomatološkom i nekim drugim komorama, a pri tom ste zaboravili jednu stvar, da advokati imaju neki svoj specifični položaj koji je u nekim detaljima izjednačen sa specifičnim položajem koji se po prirodnim zakonima priznaje svešteniku i lekaru.
Sveštenik, lekar i advokat su izvan onih, ako mogu tako da kažem, redovnih profesija i to ima razloga zašto je, jer ulazi u ono najintimnije i u ono, što se kaže, dušu čoveka i u njegove porodične odnose i zato ima i neke svoje posebne obaveze.
Imamo situaciju da su ljudi nezadovoljni svojim advokatima. Kaže – advokat je radio za protivnu stranu od početka postupka, ali je neuka stranka to shvatila tek 20 dana pre pravnosnažnosti presude. Takvim ljudima nismo pružili zaštitu.
Onda ove priče o osiguranju, da notar treba da osigura svoje poslovanje da bi odgovarao za pričinjenu štetu, to su bajke o kojima ne vredi ni komentarisati, jer to ničemu ne vodi. Ovde je važno ovo, zbog toga što treba da se ispune briselski uslovi ovde u Beogradu i u Srbiji, zbrda-zdola se gura po pet-šest zakona u okviru jedne rasprave. Ne moraju ti zakoni čak ni da imaju neku prirodnu vezu. Oni hitno treba da se donesu, kako bi neko konstatovao – ispunjen je taj uslov, idemo na sledeću etapu.
Ako se kojim slučajem ukaže na neku primedbu ili kasnije se ukaže potreba da treba nešto da se promeni, nikakav problem nije, većina postoji, promeniće se, sve u dobroj veri da se ispunjavaju briselski uslovi, a mi živimo po evropskim standardima. Na priči o evropskim standardima ljudi su dobijali izbore, glasali su za to dok su vam verovali.
Danas se to promenilo, neću da pričam u kom procentu, neka svako licitira svoj procenat, ali ta priča više ne prolazi iz prostog razloga što evropska perspektiva ili evropska budućnost je nešto u vazduhu što se ne vidi i ne oseća, a pričom o evropskoj perspektivi i budućnosti mnogo lepo prolaze neki. Koji? Oni koji su blizu.
Znate i sami da 35% od odobrenih kredita nikada ne ulazi u Srbiju. To su konsalting usluge, a znate i sami da 20% samo kod javnih nabavki nestane. Na četiri milijarde, koliko vrede javne nabavke, 800 miliona evra nestane. Vlast kaže da ne zna, ovi vaši posmatrači kažu da ne znaju.
Pre nekoliko dana ste izglasali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji i planiranju, videćete koji će problemi da budu sa konverzijom. Neko je pripremio teren za konverziju. Videćete koji će problemi da budu. Pazite, ne može ovo više da se krije. To građani osećaju i taj osećaj jednostavno tera da u ovom trenutku ćute, a kada će to da eksplodira, da li će da eksplodira, kako će da eksplodira, nemojte mene da pitate.
Ta vrsta osionosti s kojom gurate ''Evropa nema alternativu'', pa makar i da se gazi po ljudima, pa makar i da se izbacuju iz stana, iz kuća, zbog struje, vode, telefona, zapamtite, ima ljudi koji to ne mogu da vam oproste.
Ovo je svojevrsni skandal sa Vučurevićem u Šapcu. Još veći skandal je ovo maltretiranje Bosiljke Mladić danas u sudnici, jednu gospođu od sedamdeset godina da tretirate na takav način zato što Evropa nema alternativu.
Vodite računa, ljudi, šta radite. Kažite da Srbija nema alternativu, da građani Srbije nemaju alternativu. Manite se od te floskule Evropa nema alternativu.
Napokon, ako možete, okrenite se. Evo, upozoravam vas, obaveštavam svestan toga da pričam broju od 126, koji verovatno to ne čuje, pa možda i nema dušu. Milion puta sam vam u ovoj skupštini rekao koji propis ne valja. SRS je iznela brojne razloge, pa ste posle dva, tri, četiri, pet meseci ili godinu dana na neki način priznali to, izmenili to, promenili na drugi način ili nešto drugo uradili.
Izbacite tu vrstu tvrdoglavosti iz politike, a od EU i od Brisela, vežite to mački o rep, od toga nema ništa, to svi znaju, čak i oni u Briselu, čak i ovi ovde u Srbiji. Zapamtite, Belgija još nema Vladu. Vrlo rado bih Belgiji poslao ove naše proevropske kadrove da tamo srede na evropski način Belgiju, da naprave tamo Vladu, da zaoru tamo svim snagama, da ovako naoružani evropskim standardima rasture i Belgiju kao što su rasturali Srbiju.