ČETVRTA POSEBNA SEDNICA, 05.04.2011.

OBRAĆANJA

...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, kao što su moje kolege rekle, jedan važan zakon, nažalost je pao u senku politički važnog i najčešće diskutovanog zakona u javnosti, Zakona o advokaturi, a to je Zakon o izvršenju i obezbeđenju.
Lično smatram da je u čitavom ovom setu zakona to najvažniji zakon o kojem danas raspravljamo, obzirom da se od rešenja o ovom zakonu i realizacije odredaba ovog zakona direktno štite i ostvaruju prava građana koja imaju kako u ugovornim odnosima, tako i u drugim odnosima koje uspostavljaju međusobno.
Ono što jeste karakteristika ovog seta zakona, s jedne strane, država vrši prenos javnih ovlašćenja. Mogli bismo reći da je ovo sednica gde država vrši prenos javnih ovlašćenja, kada su u pitanju javni beležnici, kada je u pitanju Zakon o izvršenju i obezbeđenju, a sa druge strane, država jača svoju vlast ovlašćenjima koja se daju kako Vladi, tako i Ministarstvu.
Kada se pogleda, ukupan rezultat rasprave o ovim zakonima jeste da ova Vlada želi sa manje ovlašćenja da vlada. Upravo, prenose se ovlašćenja, ali se steže vlast i tako imamo situaciju i kada je u pitanju Zakon o advokaturi i kada su u pitanju ova dva zakona.
U svojoj raspravi ću se fokusirati na Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji je trebalo da otkloni probleme koje smo čuli ovde u raspravi i u uvodnoj reči ministra, a koji nikako te probleme, nažalost, otkloniti neće, jer je niz kontradiktornih rešenja ovde ugrađen, koji će umnogome da komplikuje i odugovlači proces i postupak izvršenja koji već imamo.
Nabrojaću neka od tih rešenja. Prvo rokovi – rok od pet dana. Nismo čuli obrazloženja, sem lapidarno od strane ministra da je u pitanju rok od pet radnih dana, da se time nešto postiže. Svi mi znamo, koji smo radili u praksi, šta znači pet radnih dana. To znači da se vikendi i praznici ne računaju. To nismo imali u dosadašnjem slučaju. Kako se time postiže ubrzanje? Nikako, štaviše, pošto se taj famozni rok od pet radnih dana uvodi u svim fazama postupka, imaćemo usporavanje izvršnog postupka i to građani treba da znaju.
Dalje, uvođenje privatnih izvršitelja; pazite, na niz ključnih pitanja i problema ovde nismo dobili odgovor. Prvo, imamo dve vrste izvršitelja. Koja je cena postupanja jednih i drugih? Hajde da se kladimo svi ovde, pogotovo koji su u praksi, da će privatni izvršitelji više da koštaju.
Sada da vidimo kakav će efekat biti tog većeg plaćanja? Biće efikasnija i veća primena sile i videćete u šta će se pretvoriti kancelarije u kojima budu radili privatni izvršitelji i ko će biti pomoćnici privatnih izvršitelja, snažni momci koji će prvo da istražuju gde se sva moguća imovina nalazi, raznim metodama koje su znali iz prethodnih poslova, a nakon toga će "prijateljski" da ubeđuju građane da pre nego što se pokrene postupak ipak je bolje da se na vreme plati.
To će biti efikasnije uterivanje sile i na to će se svesti izvršni postupak, a u isto vreme će biti mnogo bolje plaćen od poverilaca tj. od javnih preduzeća i od svih onih koji imaju u ovom trenutku novac u Srbiji.
To pogotovo vidimo u situaciji kada se daje pravo privatnom izvršitelju da postupa po predlogu verodostojne isprave. To znači da svi komunalni računi će moći biti od strane privatnih izvršitelja naplaćivani tako što će on da donosi rešenje da je to verodostojna isprava i da krene na posao da to naplaćuje.
Pazite kontradiktornost, ovo je stvar za kolege koje su u praksi, nacrt odluke može da uradi privatni izvršitelj. Nije stvar u tome što će izraditi nacrt, nego na taj nacrt svojim pečatom sudija odobrava kao validno rešenje. Tako ovlašćenje država prenosi na privatna lica.
Pitanje dostavljanja, ništa niste rešili ovde o dostavljanju. Šta ste rešili? Svi mogući problemi i čepovi koji su postojali u dostavljanju i sada će postojati. Ne dotičete problem dostavljanja fizičkim licima.
Uložili smo jedan amandman gde verujemo da ćemo uspeti da na pravi način, takva rešenja već postoje u postupku koji reguliše pitanje poreske administracije. Rok od tri dana, nisi podigao pismena, smatra se da je uručeno. Tako se postupak ubrzava.
Gospođo ministar, voleo bih da nam objasnite šta u drugom stepenu u izvršnom postupku traže porotnici. To je nešto što mislim da nigde nema i jednostavno svi mi znamo šta znači drugostepeni postupak i kakvo se pravno znanje tu traži. Sad mi uvodimo porotu u drugi stepen?
Izvršenje na nepokretnostima koje nisu upisane u javnu knjigu, to je u redu. Trebalo je na neki način sve one koji na razne načine izbegavaju izvršenje na imovini, pogotovo što znamo da nam je katastar nepokretnosti izuzetno neažuran, da se omogući da poverilac naplati svoja potraživanja na takve nepokretnosti.
Ali, onda vi u tom postupku pazite kakva ovlašćenja vi prenosite na privatne izvršitelje. Kaže: ako na području na kojima postoje javne knjige nepokretnost nije upisana, izvršni poverilac može podneti isprave na osnovu kojih se može izvršiti upis odnosno preneti tu obavezu na izvršitelja. Zašto bi sad izvršitelj pogotovo privatni izvršitelj jurio i vijao dokumentaciju koja je interesu poverioca? Zašto se prenose ta ovlašćenja? Vi sve što ste mogli, vi ste ovde preneli što dalje od suda. Država se ovde odriče veoma važnih svojih ovlašćenja.
Prema tome, ceo ovaj zakon, sa produženim rokovima, sa nerešenim statusom privatnih izveštaja, kada su u pitanju troškovi, kada su u pitanju njihova ovlašćenja, sa nerešenim pitanjem dostavljanja, ni u kom slučaju neće rešiti ovaj objektivan problem koji imamo, a to je sporost u izvršenju.
U krajnjoj liniji, ovaj zakon je trebalo da dođe posle najavljenog zakona o parničnom postupku, kako ste rekli izvršni postupak je nastavak parničnog postupka. Zašto niste videli kako ste uredili parnični postupak, kako ste skratili rokove ili ukinuli neka pravna sredstva, pa na osnovu toga raspravljali o ovom zakonu? Građani koji potražuju novac na osnovu ovog zakona neće biti u mogućnosti da ga ostvari. Propustili ste veliku priliku. Prihvatite naše amandmane, verujem da će poboljšati tekst zakona.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Rad nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala na saradnji.
(Posle pauze – 15.00)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nastavljamo rad u popodnevnom delu raspravom, a po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, 3, 4. i 18. dnevnog reda.

Reč ima narodni poslanik Mihailo Purić, a posle njega narodni poslanik Miloš Aligrudić, pošto ima druge obaveze ako stigne, ako ne, biće po redosledu onda kada poslanička grupa po poslovničkim obavezama bude imala pravo da dobije reč.

Mihailo Purić

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama su četiri veoma značajna predloga zakona. Pričaću o dva predloga zakona, to su Predlog zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ono što želim da kažem jeste da Predlogom zakona o javnom beležništvu Republika Srbija u okviru svog pravnog sistema ustanovljava instituciju javnog beležništva. Usvajanjem ovog zakona preneće se deo državnih poslova na javno-beležničku službu, što će doprineti sigurnosti u pravnom prometu, rasterećenju sudova i organa uprave i omogućiće građanima i pravnim licima da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava.
Stvaraju se uslovi za efikasniji rad sudova jer usvajanjem zakona o javnom beležništvu sudovi će se osloboditi poslova koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu reči. Zato je usvajanje ovog zakona izuzetno značajno jer predstavlja nastavak započete reforme pravosuđa, čime se ispunjavaju obaveze iz Nacionalne strategije i reforme pravosuđa, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije 2006. godine.
Javno beležništvo, kao pravosudna profesija, postoji u većini evropskih država, kao i u bivšim jugoslovenskim republikama. Činjenica da naša zemlja priznaje pravnu snagu stranih javno-beležničkih akata predstavlja još jedan razlog da se institucija javnog beležništva uvede i u naš pravni sistem.
U osnovi odredaba predloženog zakona određuje se i javno beležništvo, kao služba od javnog poverenja, a javni beležnik kao stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra pravde koji vrši javna ovlašćenja poverena zakonom. Javni beležnik ili latinski "notarijus", što znači pisar, jeste lice kome je država priznala posebno ovlašćenje za overu građansko-pravnih dokumenata.
U sistemu javnog beležništva, kao slobodne profesije, javni beležnik je osoba od javnog poverenja koja samostalno i nezavisno obavlja javnu službu, pri čemu nastupa kao nepristrastan poverenik stranaka. Za razliku od advokata, koji po pravilu zastupaju jednu od stranaka, javni beležnik je stručni poverenik svih stranaka koje pred njim istupaju.
On je nepristrastan u odnosu na stranke iz razloga što nastupa u cilju javnog interesa, odnosno obezbeđuje sigurnost javnog prometa. Javni beležnik je stručno lice čija kvalifikacija i stručnost, kao i iskustvo, predstavlja dodatnu sigurnost za stranke u pravnom prometu uopšte.
Ovo što možemo ovde da kažemo jasno, u članu 25. predloženog zakona jasno je definisano da za javnog beležnika može biti imenovano lice koje ispunjava propisano zakonom definisane sledeće uslove: da je državljanin Republike Srbije, da je poslovno sposoban, da ima opštu zdravstvenu sposobnost, da ima diplomu pravnog fakulteta u Republici Srbiji ili da je nostrifikovao diplomu pravnog fakulteta stečenu izvan Republike Srbije, da je položio pravosudni ispit, ispit za javnog beležnika, da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, da je dostojan javnog poverenja za obavljanje poslova javnog beležnika, da ima ili može dokazati da će obezbediti odgovarajuće prostorije i opremu za obavljanje delatnosti javnog beležnika.
Ovo što je još značajno što želim da istaknem jeste da je javni beležnik ovlašćen da sastavlja, overava, izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava, zatim, overava privatne isprave i preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti, kao i druge predmete.
Zakon definiše tri osnovne vrste javno-beležničkih isprava, a to je: javno-beležnički zapis, javno-beležnički zapisnik i javno-beležničke potvrde. Zakon definiše i načelo dužnosti zakonitog i savesnog postupanja javnog beležnika. Određuje da javni beležnik obavlja delatnost u svom službenom području i sedištu, kao i da se javni beležnici udružuju u komore.
Broj javno-beležničkih mesta određuje ministar pravde po pribavljenom mišljenju komore, tako da se po pravilu za područje jedne opštine, grada ili gradske opštine određuje najmanje jedno beležničko mesto.
Kao dodatni kriterijum za određivanje javno-beležničkih mesta propisana je veća koncentracija stanovništva i intenzivnija privredna aktivnost, u tom slučaju se jedno javno-beležničko mesto određuje na 25.000 stanovnika.
Javni beležnik je obavezan za čuvanje poslovne tajne, odnosno držanje poverljivih svih podataka i saznanja do kojih dođu u vezi sa svojom službom. Javni beležnik odgovara i za štetu koju stranki prouzrokuje povredom svoje službene dužnosti, odnosno propisa kojih je inače dužan da se pridržava.
Usvajanjem zakona o javnom beležništvu, kao nezavisne i samostalne profesije, stvaraju se uslovi za eliminisanje troškova postojanja i održavanja sistema javnog beležništva kao državne uprave, podiže se kvalitet usluga javnog beležništva, s obzirom na propisane visoke kvalifikacije i stručnosti javnog beležnika, kao i povećanje pravne sigurnosti, obzirom na veliku odgovornost za vršenje takve dužnosti i ozbiljne direktne posledice u slučaju povreda tih dužnosti.
Ono što bih hteo da kažem, ovo je jedan od značajnih instituta i novina koje će biti u našem pravosudnom sistemu, ali veoma značajan predlog zakona na koji ću reći par rečenica jeste Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ono želim da istaknem jeste da je važeći Zakon o izvršnom postupku donet u novembru 2004. godine, a primenjuje se od februara 2005. godine. Sadašnji zakon ima mnogo nedostataka jer se u praksi pokazalo da izvršni postupak traje neopravdano dugo, čak i po nekoliko godina. Na taj način se gubi smisao vođenja svakog sudskog postupka i dovodi do stvaranja situacije da se posle izvršnosti presude vodi još jedan postupak sa neizvesnim i uglavnom dugim trajanjem.
Neki od slučajeva izvršenja presude traju duže nego prethodni parnični postupak. Mali je procenat naplate potraživanja, a slabost državne prirode demotiviše građane, kao i domaće i strane investitore.
Želim da istaknem da nema pravde bez izvršenja sudskih odluka. Zato je reforma sistema izvršenja suštinski značajna za ekonomski razvoj Srbije. Smisao izvršnog postupka je da se pravosnažna izvršna sudska odluka prirodno izvrši od strane države, ako izvršni dužnik to ne učini dobrovoljno i u određenom roku.
Novi zakon treba da obezbedi brzo i efikasno izvršenje sudskih odluka, kako u građanskim, tako i u privrednim postupcima. Ako pođemo od toga da je jedan od najvećih problema u izvršnom postupku sprovođenje izvršenja, posebna novina u ovom zakonu je uvođenje vansudskih izvršitelja koji bi preuzimali izvršne radnje u cilju sprovođenja rešenja o izvršenju koja donosi sud.
Sudske izvršitelje ubuduće će o najtežim predmetima zamenjivati profesionalni izvršitelji. Novi zakon o izvršenju i obezbeđenju uvodi profesionalne izvršitelje u pravosudni sistem Srbije. Privatni izvršitelj će biti nova profesija u pravnom sistemu Srbije i to je veoma značajna stvar.
Profesionalni izvršitelj, za koga će moći da se kandiduju diplomirani pravnici sa jasno definisanim iskustvom, uvode se u izvršni sistem paralelno sa već postojećim sistemom sudskog izvršitelja. Građani će moći da odluče da li će angažovati službene ili profesionalne izvršitelje.
Ono što bih hteo da istaknem kada pričamo o vansudskim izvršiteljima ili profesionalnim izvršiteljima, to je ono što će one ličnosti i one osobe koje se budu bavile tim poslom morati da imaju posebno i ako uporedimo sa sudskim izvršiteljem, videćemo da su mnogo stroži kriterijumi, a to nam daje za pravo da možemo da garantujemo da će izvršenje pravosnažne presude biti mnogo kvalitetnije i bolje.
Vansudski izvršitelji i profesionalni izvršitelj moraće da ima diplomu pravnog fakulteta i da ima odgovarajuće radno iskustvo i položen specijalistički ispit i licencu Ministarstva pravde, ima službenu legitimaciju, sam obezbeđuje sredstva za rad i opremu, postupa samostalno u okviru zakonskih odredaba i ovlašćenja koja mu daje poverilac, naplaćuje usluge u skladu sa utvrđenom tarifom, plaća ga dužnik koji snosi troškove izvršenja, odgovara sopstvenom imovinom i ima obavezu osiguranja od profesionalne odgovornosti.
Kada su u pitanju sudski izvršitelji, videćemo da je situacija kudikamo teža. Kada pričamo o sudskim izvršiteljima, ono što bih hteo da istaknem jeste da često imaju neodgovarajući stepen obrazovanja, nemaju specijalističku obuku, nemaju uniformnu legitimaciju, nemaju službena kola i opremu za svaku radnju, čekaju predlog poverioca i rešenje suda, rade za mesečnu platu državnog administrativnog službenika, dobijaju platu iz budžeta Republike Srbije i ne odgovaraju sopstvenom imovinom i nisi sigurni, tako da uvođenjem profesionalnog izvršitelja mnogo ćemo poboljšati način izvršenja.
Ono što je značajno istaći još u ovom predlogu zakona jeste da će profesionalni izvršitelji biti strogo kontrolisani, kontrolisaće ga izvršni sudija koji sprovodi izvršni postupak, komora izvršitelja i na kraju ministar pravde. U zakonu je tačno navedeno koje su to povrede radne i profesionalne obaveze koje podležu disciplinskoj odgovornosti i sankcije će biti adekvatne težini učinjene povrede.
Ono što bih na kraju istakao, jeste da u skladu sa navedenim donošenjem novog zakona o izvršenju i obezbeđenju stvoriće se optimalan normativni okvir, koji će svojim rešenjem doprineti da izvršni dužnici dobrovoljno izvršavaju svoje obaveze utvrđene u izvršnim ispravama, a u slučaju da to ne učine, garantovati da će se izvršni postupak sprovesti brzo i efikasno.
Želim da istaknem da ćemo u danu za glasanje glasati za ova četiri predloga zakona, zato što mnogo poboljšavaju i reformišu pravosuđe i stavljaju u prvi plan interese građana. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Devet minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, posle njega narodni poslanik Aleksandar Janković.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođi ministru ne mogu da se obratim jer trenutno nije u sali, ali se nadam da ovo sluša, a ako ne sluša onda je to neodgovorno.
Ne mogu da govorim o svim predlozima zakona o kojima se danas raspravlja iz prostog razloga što je to necelishodno, nema šanse da u nekih sedam-osam minuta, koliko je vreme preostalo poslaničkoj grupi DSS, obratim pažnju na sve ono što je na dnevnom redu i što dokazuje i dalje našu tvrdnju da se ovde na silu spajaju stvari iz razloga da se ne bi valjano raspravilo.
Opredeliću se za zakon o advokaturi, prosto zbog toga što jesam advokat. Moja advokatska kancelarija trenutno miruje, član sam Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Beograda, uredno plaćam članarinu i na neki način imam interes da ta profesija bude zaštićena na način kako to Ustav štiti u članu 67, da bude zaista nezavisna i slobodna.
Problem nastaje ne samo sa ovim predlogom zakona, nego sa svim ovim predlozima zakona, ne bih rekao tu zbog nestručnosti predlagača, predlagač je stručan, predlagač zna kako se pišu predlozi zakona i ne sumnjam u predlagačeve nomotehničke sposobnosti. Ono u šta sumnjam – sumnjam u dobre namere, jer kada bi jedan zakon bio slučajno napisan loše, sledeći valjda ne bi.
Ako dobijemo gomilu zakona koji su nakaradni, onda tu dolazi do nečega drugog, tu dolazi do sumnje da postoji izvestan nakaradan politički uticaj na ljude koji znaju da napišu predlog propisa, ali onda moraju da izmisle neka čudesa u tom tekstu, da bi se zadovoljili nečiji partikuralni interesi, nešto što je neko zamislio.
Najbolji primer može da se da, kada je reč o ovom predlogu zakona o advokaturi, ko je pratio novine i koga to uopšte zanima, mislim da jedan broj ljudi u Srbiji to zanima, jer pratili su ovu kontinualnu svađu između rukovodstava Advokatske komore Beograda i Advokatske komore Srbije, opšte prepirke, propale izborne skupštine i ostale stvari.
To se, nažalost, u uslovima u kojima ova zemlja i u kojima mi živimo i kako ova zemlja funkcioniše, ispostavlja kao tragična posledica sveukupnih prilika. Ovo je država u kojoj se montiraju sudski procesi. Naš kolega Dragoljub Mićunović rekao je u jednom trenutku da je sudski proces, to je bilo pre dva meseca ujutru na "Kažiprstu", protiv gradonačelnika Zrenjanina svojevremeno bio tako napravljen da mu je tovareno.
Imate slučaj da se neko proglasi teroristom zato što je bacio zapaljivu bocu na ambasadu strane države i načinio štetu od 18 evra.
Imate najave javnog tužioca da će pozivati na saslušanje lidera jedne parlamentarne stranke ni iz kakvih razloga, imate opšti pritisak na pravosuđe i to je jedna zrela društvena atmosfera, gde imate advokatsku profesiju koja se prema sebi ponaša neodgovorno.
Imam pravo to da kažem, jer sam pripadnik te profesije. To što ti ljudi rade, nije u redu. To je esnaf. Ako imaju neke nesporazume, na esnafu je da svoje nesporazume otklone i da nastave sa pružanjem usluga na način kako to Ustav i zakon predviđa.
Znate li gde problem nastaje? Problem nastaje tamo kada država krene da interveniše, podržavajući otvoreno jednu struju i ovaj predlog zakona što ste vi nama dali, koji imam u ruci, očigledan je primer dogovora Ministarstva pravde sa određenim delom esnafa advokatskog, a koji nema nikakvu drugu funkciju nego kada stupi na snagu da se preko tog predloga zakona porazi druga struja.
Ako išta ruši i narušava dostojanstvo ovog doma, narušava to što vi radite. Ne mogu narodni poslanici kao predstavnici građana da budu instrument u politici neke grupe jednog esnafa u Srbiji. To nemate prava da nam uradite.
Apelujem na članove vladajuće koalicije da ovo ne dozvole, nego da izglasaju svaki mogući amandman, makar ovaj zakon bio i kontradiktoran, ne bi li ga predlagač podvukao i ne bi li se ponovo o ovome glasalo i ne bi li se to napisalo pristojno.
Evo čistog dokaza, ovaj zakon je, s jedne strane, prenormiran, jer postavlja uslove za funkcionisanje Advokatske komore Srbije tako što će da propiše svaki božiji uslov, od prijema u članstvo do toga kakve organe Advokatska komora Srbije ili ostale ćerke komore treba da imaju. To je apsolutna besmislica. Pustite esnaf da svojim statutom reši svoju unutrašnju organizaciju. Zakon služi da da samo minimalne okvire da bi to moglo da zaživi, da da prelazne rokove i ostale stvari.
S druge strane, imate neregulisanu oblast koja izaziva među mnogim advokatima i mojim kolegama dosta nedoumica, a to je pitanje društava, preduzeća, društava sa ograničenom odgovornošću advokatskih i to nije nikakav problem, to u svetu postoji. Problem je ako to u zakonu ne regulišete na valjan način, onda će se to tumačiti naopako, pa je onda otvoren prostor za sivo delovanje.
Vi trenutno u Srbiji imate oko 14 stranih firmi, advokatskih, koje bez ikakvog regulara rade na našoj teritoriji. Trenutno prodaju "Telekoma" vrši izvesna grupa advokata, pod ključnim nazivom "Harisons".
To su stranci. Kako to može da se dešava? Zbog čega ne postoji kod stranaca advokata na teritoriji Srbije uslov reciprociteta? Vi ne stavljate uslov reciprociteta da stranac može da bude advokat u našoj državi samo pod uslovom da naš advokat može da bude u toj državi odakle je taj stranac. To ne postavljate nigde, ali zato tom strancu postavljate nemoguće uslove koje nikada neće ispuniti.
Postavljate mu obavezu da položi pravosudni ispit u Srbiji. Kako je to moguće? Zato što vam je ovo neko pisao, neko vam je ispostavio da vi podnesete Skupštini, da bi se njihovi privatni interesi rešavali. Vi niste regulisali pitanje preduzeća zbog čega ne postoje advokatske firme regulisane na valjan način u ovom zakonu.
To treba precizno regulisati. U dilemi da li da obrišemo odredbu da postoje advokatske firme ili da je rešimo kako treba, recimo poslanička grupa DSS je podnela amandman gde je data detaljnija regulacija, zato što se tada manje lovi u mutnom. Tada su stvari jednostavnije.
Skinite iz ovog zakona ono što nije neophodno, što je opterećujuće, uvedite ono što morate, uključujući reciprocitet, setite se da živimo u vreme elektronske komunikacije i da u članu 35, kada je reč o pretresu advokatske kancelarije, da li možete da zamislite da neko svoju dokumentaciju može da stavi na USB ili na hard-disk, da stavi u džep i da odnese.
Da li ste to napisali i da li je to predviđeno kao mogućnost? Ne, baš vas briga, mi živimo verovatno u 1920 i nekoj, a ne u 2011. godini. Dakle, ovo je katastrofalan zakon. Budite ljudi prema sebi i odgovorni prema svojoj profesiji i pročitajte ga pažljivo, da pola sata napravimo pauzu, uhvatite se za glavu i recite – izvinite, šalili smo se. Ovo ovako ne može da bude, ovo je čist teror.
Izvinjavam se, vi ovaj zakon morate da povučete. Ministarstvo mora ovaj zakon povući, a ako ga ne povuče, predlažem da svi poslanici u ovom parlamentu izglasaju sve amandmane koji su ovde predloženi i da to ovaj zakon upropasti i vrati na ponovno predlaganje, jer ovo je apsolutno nemoguće. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Janković, a posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Aleksandar Janković

Za evropsku Srbiju
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, čitajući Predlog zakona o advokaturi, a kako sam i sam advokat po profesiji, mogu da kažem da je u najvećem delu prihvatljiv, kako za mene kao advokata, tako i za celokupnu poslaničku grupu Za evropsku Srbiju, koja će u danu za glasanje glasati za ovakav predlog zakona, nadam se uz neke korekcije koje će uslediti prihvatanjem predloženih amandmana od strane kolega poslanika.
Pre svega bih naglasio da Ustav Republike Srbije garantuje samostalnost i nezavisnost advokature. To je bitno pomenuti kako bi se stekla prava slika o značaju i smislu advokature u društvu uopšte. Prevashodno je dobro da se donese ovakav zakon jer se njime bliže uređuje advokatska delatnost, te uslovi za bavljenje njome, što će doprineti daljem razvoju ove samostalne profesije, koja je u većini savremenih zemalja, uključujući naravno i Republiku Srbiju, nosilac naprednih ideja koje na kraju celokupnog procesa dovode do razvoja i društva u celini.
Iz tog razloga želim da se osvrnem na status advokata u Republici Srbiji, te da na taj način predočim našoj javnosti šta je u stvari to advokatura i kako ona bitiše u stvarnom svetu. U očima naše javnosti advokatura je dosta loše kotirana, pre svega iz razloga što su advokati godinama unazad predstavljani kao neka vrsta stranog tela u državi, kao nešto što ne poštuje pravila ponašanja i principe rada na kojima počiva ostatak države.
Dodatno lošu konotaciju smo doživeli prilikom donošenja, a kasnije i odlaganja primene uredbe Ministarstva finansija o obavezi uvođenja fiskalnih kasa. Jednostavno teško je objasniti javnosti razloge zašto se jedna profesija tome protivi svim snagama. To nije iz razloga da bi se izbeglo plaćanje poreza, da bi se došlo u povoljniji položaj od drugih, ili pak nešto treće, već pre svega iz razloga što je to u suprotnosti sa standardima EU kojoj težimo.
Advokatska tajna je jedan postulat koji se mora ispoštovati jer je u interesu i advokata i njihovih stranaka. Naravno, oduvek postoje drugi mehanizmi kojima država može proveriti visinu prihoda advokata.
Advokati su organizovani preko regionalnih advokatskih komora. To se pokazalo kao dobar princip organizovanja, te po meni tako treba ostati i u buduće. Želim da istaknem i to da podržavam amandmane mog kolege Srđana Mikovića, koje je on uložio na ovaj zakon, a koji po meni unapređuju ovaj dobar predlog zakona. Ovo predstavlja ne samo moj stav, već i stav moje Regionalne advokatske komore Kragujevca, te vam ga ovim putem prenosim.
Što se tiče samih uslova za upis u imenik advokata, mišljenja sam da bi odlaganje primene člana 6. stava 1. tačke 10) predloga ovog zakona, koji je predvideo kao uslov za upis u imenik advokata protek najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije, ako je kandidat na toj funkciji bio, bilo dobro. U smislu sprovedene reforme pravosuđa, čiji se konačni dovršetak očekuje, dobro bi bilo da primena ovog uslova bude odložena na neki kraći vremenski period.
Napraviću jednu paralelu sa usvojenim Zakonom o stečaju, takođe u ovom domu. Naime, podržavam u potpunosti uvođenje obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti, kako je to predvideo član 37. Predloga zakona. Ovakva vrsta osiguranja sa nekim osiguravajućim društvom može doneti samo dodatnu sigurnost kako advokatima, tako i svim njihovim strankama. Ovakva vrsta osiguranja se pokazala kao vrlo dobra u stečajnim postupcima, jer obezbeđuje zaista veliku vrstu sigurnosti svih učesnika u sudskim postupcima.
Što se tiče uvođenja institucija advokatske akademije, te polaganja advokatskog ispita, iste podržavamo u potpunosti. Ovo iz razloga što je ne tako retko mišljenje u javnosti da se u advokatsku komoru upisuju skoro isključivo diplomirani pravnici koji nisu mogli da postanu sudije i tužioci ili da nađu neko drugo radno mesto u okviru struke. To naprosto nije tačno. Na ovaj način odagnaće se takve sumnje jer će stručnost morati da bude pokazana na jednom takvom ispitu.
Na kraju, moram da ponovim da je advokatura zaista jedna posebna profesija. Ona sa sobom vuče mnoge pozitivne stvari. Tu pre svega napominjem razvoj napredne misli, razvoj građanskog društva i razvoj solidarnosti. Retko koja profesija ima tako razvijen mehanizam solidarnosti kao što je to profesija advokata. Iz tog razloga sam zaista ponosan na nju.
Iz svega navedenog, uz prihvatanje, mislim, nekih opravdanih kritika nekih odredaba ovog predloga zakona, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje glasaju kako za zakon o advokaturi, tako i za ostale zakone iz seta pravosudnih zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je pet minuta i deset sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, a posle njega narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlatko Ratković

Za evropsku Srbiju
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ćosiću, ovi zakonski projekti koji su pred nama veoma su važni, ne samo zbog, na prvom mestu, zakona o advokaturi, ne samo zbog razrade ustavne norme koja advokatsku profesiju i advokaturu definiše kao nezavisnu i samostalnu službu, naglašavam službu, ne delatnost, nego službu koja pruža pravnu pomoć građanima i pravnim licima.
Dakle, ne samo iz tog razloga, ne samo iz razloga prilagođavanja našeg pravnog poretka onome što Svetska trgovinska organizacija propisuje u domenu liberalizacije tržišta usluga, a u tom smislu i odredbe zakona koje se odnose na rad stranih advokata; ovi zakoni važni su, na prvom mestu, zbog implementacije nacionalne strategije reforme pravosudnog sistema. Upravo kroz tu prizmu i posmatram zakon o advokaturi i zakon o notarima, odnosno javnim beležnicima, zakon o izvršenju i obezbeđenju itd.
Advokatura, kao malo koja druga delatnost, profesija ili služba, ima tu jednu specifičnost što ona dotiče sve oblasti života pravnih subjekata, bilo da su to građani fizička lica, bilo da su to privredna društva ili drugi pravni subjekti, drugi pravni entiteti, praktično, da se figurativno izrazim, od rođenja, preko života i egzistencije, pa do smrti.
Advokati su tokom istorije, naše nacionalne srpske istorije, ali i istorije Evrope, i u anglosaksonskom i kontinentalnom pravu, dali veliki doprinos ne samo stručnoj, nego i političkoj misli i političkim aktivnostima. Podsetiću da su od 44 predsednika SAD 25 bili advokati, da su lideri i vođe Francuske revolucije mahom bili advokati, a i da su u našoj istoriji advokati dali značajan doprinos u kreiranju društvenih odnosa i u 19. i u 20. veku.
No, da se vratimo na ono što je bitno kroz ove zakone. Šta se dobija? Dobija se na prvom mestu jedan uređeniji sistem zaštite pravnih interesa građana, pravnih lica i drugih pravnih entiteta. Dobija se veći stepen samostalnosti i principa, doslovnog sprovođenja principa samoregulacije advokature u određenim oblastima funkcionisanja advokatske službe.
Kvalitet ovih zakona jeste, između ostalog, u onome što je predistorija donošenja i utvrđivanja ovih zakona. Godinu, dve ili tri su ovi zakoni bili u javnoj raspravi, u jednoj stručnoj raspravi pred advokatskim komorama, kao i pred drugim stručnim telima i stručnim organima.
Naglašavam, u prostorijama ovog parlamenta održane su, mislim, dve kvalitetne sesije na kojima su bili predstavnici ovog esnafa, ove struke, dakle, Advokatske komore Srbije, narodnih poslanika, Ministarstva pravde, predstavnika Pravnog fakulteta itd.
Moj je utisak da se ovim zakonom o advokaturi napušta jedan model koji je kod nas egzistirao i koji je, da tako kažem, advokaturu svodio na jedan format fiškala, fiškalskog jednog sistema koji je prevaziđen i u kontinentalnom evropskom pravu, a daleko više u anglosaksonskom, ono što egzistira u Velikoj Britaniji i SAD.
Neću ponavljati ono što su moje kolege već govorile oko upisa u Advokatsku komoru, polaganja pravosudnih ispita i svih drugih uslova koji su opštepoznati. Istakao bih kao kvalitet ovoga zakona profesionalno usavršavanje advokata kroz Advokatsku akademiju. Dakle, u jednom sveopštem kontekstu doživotnog učenja, doživotnog usavršavanja i obrazovanja, treba posmatrati i ovo normiranje profesionalnog usavršavanja advokata – stalnim usavršavanjem i stalnim traganjem za novim dostignućima pravne nauke, pravničke prakse itd.
Osiguranje advokata od profesionalne odgovornosti izuzetno je važna stvar. Dakle, data je mogućnost i advokatskim komorama da mogu zaključiti ugovore sa osiguravajućim kompanijama o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti. Ovim institutom štite se prava pravnih subjekata i građana i pravnih lica od eventualne štete koju advokat može svojim nesavesnim radom da prouzrokuje svom klijentu odnosno stranci.
Što se tiče oblika organizovanja advokata, tu imamo sličan sistem. Koliko je meni poznato, bilo je nekih polemika da se, sem samostalnog bavljenja advokaturom, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva, uvede institut, kao što postoji u nekim zapadnim, na prvom mestu anglosaksonskim sistemima, akcionarskih društava. Ali, na moje zadovoljstvo, takve ideje nisu prihvaćene. To bi, po meni, predstavljalo jednu vulgarnu komercijalizaciju ove profesije.
Zakon o javnom beležništvu je još jedan veoma važan zakon. Nakon 80 i nešto godina, ako uzmemo u obzir da je 1930. godine, u vreme Kraljevine Jugoslavije, donet Zakon o notarima koji je egzistirao jedno kratko vreme, čak ne ni na celoj teritoriji tadašnje države, dakle, javno beležništvo po modelu kakav postoji i u zemljama u regionu, koje su javno uvele javne beležnike odnosno notare kao oblik pružanja profesionalne pomoći i kao supstitut određenih oblika sudske, uslovno rečeno, vlasti, odnosno sudskih postupaka.
Notarima, odnosno uvođenjem javnih beležnika u naš pravni sistem, pre svega rasteretićemo sudove od određenih poslova koji preopterećuju rad sudova i kroz javno-beležničke zapisnike i kroz javno-beležničke potvrde, kao i one vidove vanparničnih postupaka koje nisu ekskluzivno u domenu sudske vlasti i sprovođenja postupaka od strane sudova.
Nažalost, poslednja smo zemlja u regionu koja uvodi i donosi ovaj zakon o javnim beležnicima odnosno notarima, ali bitno je da ćemo kroz postojanje javnih beležnika na ovaj način, kako je to propisano i predloženo ovim predlogom zakona, imati jednu poverenu javnu funkciju koja će se poveriti osobama odnosno licima od poverenja, a na temelju procene i uslova koje propisuje ovaj zakon.
Kada prvih sto notara bude imenovano, formiraće se i Komora javnih beležnika, sa određenim stepenom samoregulacije i samostalnosti u određenim domenima egzistencije ovog važnog instituta.
Šta će to notari raditi kada ovaj zakon zaživi u praksi? Na prvom mestu, to su ugovori o imovinskim odnosima supružnika, ugovori o imovinskim odnosima vanbračnih partnera, sporazumi o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera itd. Dakle, raspolaganje nepokretnosti, kupoprodajni ugovori, ugovori o poklonu, kao i pravni poslovi – mortis kauza, dakle, sastavljanje i overa testamenata odnosno zaostavštine.
Sem javno-beležničkih zapisa, kao što smo čuli od ministarke Malović, važan posao beležnika biće javno-beležnički zapisnici. Tu će se olakšati i ubrzati postupci u oblasti trgovinskog i privrednog prava, a to je, primera radi, zapisnik sa osnivačke skupštine ili druge skupštine akcionarskog društva ili kakvog drugog oblika organizovanja privrednih subjekata.
Znači, sem što će građani i pravna lica imati efikasniju i bržu zaštitu i sem što će rasteretiti sudove ovih poslova, notari će sigurno doprineti i tome da ekonomski bonitet Srbije bude povećan, zbog brzine u postupanju.
Nedavno sam imao prilike da u jednoj susednoj zemlji overavam jednu ispravu za jednog mog klijenta, s obzirom da se bavim advokaturom. Isprava je sačinjena i overena kod javnog beležnika i sve je završeno za manje od sat vremena, znači, čitava procedura, koja bi ovde, s obzirom da se overa potpisa na osnivačkim aktima, na statutarnim aktima itd, mora zakazivati u sudovima, trajala mnogo duže.
Dakle, notari odnosno javni beležnici omogućiće efikasniji postupak, bržu zaštitu pravnih interesa građana i pravnih lica i sigurno je da će kroz ovaj zakon i indirektni efekti biti poboljšanje jednog miljea za strana ulaganja i poslovanje i stranih kompanija i uopšte pravnih lica.
Treći veoma važan zakon o kojem mi danas raspravljamo i u narednim danima ćemo raspravljati, a posebno razgovarati o amandmanima koji su, kao što znate, podneti u velikom broju, na ovaj set zakona podneto je, po mojoj informaciji, blizu 600 amandmana, jeste Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ovde u postupku obezbeđenja i izvršenja, nažalost, imamo jednu sumornu statistiku koja kaže da je trajanje izvršnog postupka u Republici Srbiji oko 260 dana, a prosečno trajanje izvršnog postupka u zemljama EU prosečno iznosi 60 dana.
Kao implikacija ovako sporog sprovođenja izvršenja i uopšte izvršnih postupaka jeste i činjenica da se pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, a to smo čuli i od ministarke Malović, nalazi 3.500 predstavki ukupno, od čega 1.034 predstavke se odnosi na postupak izvršenja, a u kontekstu povrede prava na pravično suđenje, odnosno povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Mehanizmi, instituti i podinstituti koje sadrži ovaj zakon, a koje sada neću posebno apsolvirati, jesu takvi da će oni omogućiti u svakom slučaju brže sprovođenje izvršenja, odnosno ostvarenje pravne zaštite svih pravnih subjekata, a na prvom mestu fizičkih lica, pravnih lica kao poverilaca u ovim sudskim postupcima.
Dakle, i kroz institut dostavljanja, način dostavljanja podnesaka, pismena, kroz eliminaciju mogućnosti, traženja izuzeća u određenim pravnim situacijama itd, imaćemo jedan razrađen mehanizam koji će omogućiti da izvršenje, kao kruna postparničnog postupka, bude takvo da građani ne čekaju na izvršenja po godinu, dve ili tri dana, kao što je to do sada bio slučaj.
Poštovana ministarko, mi podržavamo sve ove zakonske projekte i izražavamo svoje zadovoljstvo zbog kvaliteta ovih zakonskih predloga, kvaliteta javne rasprave koja je vođena i siguran sam da će ovo učiniti naš pravni sistem mnogo boljim i zaštitu naših građana u ostvarivanju njihovih prava pred sudovima i drugim državnim organima mnogo bržom. Zahvaljujem se još jednom svima.